ПРЕЗЕНТАЦИЈА-СЕМИНАР

1. Костолац
– који ја волим

2. 1.Костолац
 Костолац је градско насеље и
седиште градске општине Костолац која се
налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском округу. Према
попису из 2011. било је 9569 становника. На
месту данашњег Костолца се налазио
важан римски градВиминацијум. Костолац је
центар Стига, а у његовој околини се
налазe термоелектране и рудници угља.

3. 2.Демографија
 У насељу Костолац живи 6973 пунолетна
становника, а просечна старост становништва
износи 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6
код жена). У насељу има 3186 домаћинстава, а
просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
 Ово насеље је углавном
насељено Србима (према попису из 2002.
године).

4. 3.Историја
 Костолац се први пут помиње у списима 1380. године. Старо рударско насеље настаје у другој
половини XIX века. Нови Костолац почиње да се гради 1942. године. Од Пожаревца је удаљен
11, а од Београда 90 километара. Структуру становништва чини богатство од 26 нација и
етничких група. Та шароликост је створена доласком људи са свих страна у рударски градић
којем је била потребна радна снага. Сада је то град са око 15.000 становника.
 остолац носи назив од латинске речи „castellum“, односно „castel“, што значи градско утврђење
квадратног облика.Први писани извори о Костолцу као насељу потичу из XII века. Арабљански
географ Едризи помиње га у својим путописима као „трговачки град поред Дунава“. У
средњовековним изворима Костолац се помиње први пут 1380. године у Хрисовуљи, односно
Повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. У XV веку, после коначне пропасти средњовековне
српске државе, Костолац је био насеље од 64 куће са домаћинствима и плаћао данак санџак-
беговима од 6.000 акчи. Почетком XVIII века потпао је под Аустро-Угарску окупацију. Постао је
„комарско село“ у Саставу Рамско-градиштанског дистрикта. У административно-управном
погледу потпадао је под Комору или Дворско-коморско веће у Бечу. у XIX веку, нарочито у
другој половини, у Костолцу се осећа пораст становништва као последица миграције и
природног прираштаја. Уједно је и етнички изглед насеља постао веома шаренолик. На његов
развој одлучујући утицај имали су отварање костолачког рудника угља 1870. године, као и
рудника „Кленовник“ 1883. године. Захваљујући рудницима угља, у прошлом веку подигнута је
колонија за становање радника, зграда управе рудника, кафане, пристаништа, приватне зграде
и др. Дакле, поред села Костолца развило се рударско насеље у коме су становали рудари и
други радници који су радили у млину, циглани и фабрици стакла. Године 1887. године
Костолац је имао 212 домова са 1.260 становника, 1910. је било 269 домова, а 1948. већ 3.890
становника.

5. 4.Историја
Постоје претпоставке да је Костолац
једно од првих словенских насеља
формираних у дунавском прибрежју,
крају који је најраније на Балкану
насељен словенским живљем (још у VII
веку). Несумњиво је да је настао на
рушевинама средњовековног града
Браничева а овај, пак, на рушевинама
римског Виминацијума. Град Костолац
развио се од сасвим новог насеља које је
почело да се гради за време Другог
светског рада (1942. године). Тада је
подигнуто 26 стамбених и 7 јавних
зграда. Костолац је проглашен градом 20.
фебруара 1950. године. Прву здравствену
амбуланту имао је још 1924. године.
Данас је здравствена заштита
организована у Дому здравља са већим
бројем лекара специјалиста.

6. 5.Људи

7. 6. Демографија

8. 7. Слике старог Костолца

9. 8.Костолац данас

10. 9. Костолачка магла

11. Хвала на пажњи