Драгана Шошкић, Марибор

1. Мирослав Мика Антић

2. Да ли природа утиче на наше
понашање?
Како се осећамо у пролеће?

3. Осећам: нешто у мени расте
помало болно - помало бело,
као да некакве збуњене ласте
лете кроз моју главу и тело.
Врте се...
Престижу...
Нешто траже...
Од њих се на усни дах ужари.
Ја не знам шта ћу.
А тата каже:
ош си ти балава за такве ствари.
Осећам нешто у мени прска
као кад пупољак зенице шири.
Зашуми некаква златна трска
и неће под челом да се смири.
Ту облог уопште не помаже.
Душа се кикоће и крвари.
Нешто ме мучи.
А тата каже:
још си балава за такве ствари.
Онда ме закити презрело лето:
два грозда као две топле значке.
Све ми у ребрима разапето.
Све окренуто наглавачке.
А све је ипак луђе и драже.
Срце би пространство да озари.
Плачем од среће,
а тата каже:
још си ти балава за такве ствари.
Природо чуј ме:
лагања нема!
Ти бујај - ја ћу од тебе више!
И нека широко у нама двема
огроман ружичаст ветар дише.
И лудуј, природо!
Зри наопако!
Само ми немир не поквари.
Волим те што си заиста тако
ко и ја балава за дивне ствари.

4. Како тумачиш
реч
БАЛАВ?
балав – незрео, детињаст,
недорастао
помоћ за одговор

5. род:
врста:
тема:
лирика
мисаона песма
одрастање,
прелазак из
детињства у
свет одраслих
помоћ за одговор
помоћ за одговор
помоћ за одговор

6. "Још си ти балава за такве ствари!"
Како тумачиш ове стихове?

7. Зашто тата не
прихвата да му
се ћерка мења и
одраста?

8. „ Онда ме закити презрело лето:
два грозда - као две топле значке."
У песми је описано одрастање
девојчице.Како тумачиш ове
стихове?
Препознај стилску фигуру у
датим стиховима.

9. „Природо чуј ме:
лагања нема!
Ти бујај - ја ћу од тебе више!„
Како тумачиш њено обраћање
природи?
АПОСТРОФА -
- обраћање песника предметима, мртвим
личностима, апстрактним појмовима или
одсутним личностима.
за радознале:
Ако желиш да сазнаш која је стилска
фигура у питању - кликни овде.

10. "Волим те што си заиста тако
ко и ја балава за дивне ствари".
Шта повезује девојчицу са природом?

11. Шта очекујеш у свету одраслих?

12. Мирослав „Мика” Антић (Мокрин, 14. март
1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) је био српски
песник. У родном Мокрину похађао је
основну школу, гимназију је завршио у
Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у
Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него
што је постао познати песник бавио се
разним пословима - био је морнар, радио је
у луткарском позоришту. Сем писања бавио
се и сликарством, новинарством и филмом.
Био је и уредник листа „Ритам“ и
„Дневника“ у Београду и „младог
поколења“ у Новом Саду.

13. Савременици су људи који су живели у истом времену.
Десанка Максимовић Љубивоје Ршумовић Душко Радовић
Мира Алечковић Мика Антић Драган Лукић

14. „Ја сам написао ове песме да
лакше дишете .Да знате да има-
те негде у свету истинског прија-
теља који се брине о вама друк-
чије него тата и мама, родбина
или наставници.“

15. Ја у маминим/татиним ципелама

16. Хвала на пажњи! Надам се да сте
уживали. У наставку вам остављам линк
за све оне који желе да знају нешто
више о Мики Антићу или једноставно
да уживају у његовом рецитовању.
https://www.youtube.com/watch?v=g0Txvug-3Pg