Стручни семинар Друштва за српски језик и књижевност Србије „Савремени изазови наставе српског као завичајног језика ‒ проблем прилагођавања градива”, 15. и 16. август 2022.

1. „СЛОН ИЗ ЦИПЕЛЕ“
ДЕЈАНА АЛЕКСИЋА
-
ПРИЧА О ДОМУ И
ИДЕНТИТЕТУ
Пример обраде програма из
књижевности
Јелена Ангеловски

2. КАКАВ ЧАС ЖЕЛИМО?
• Ефикасан – исходи (савладавање најважнијих језичких
компетенција: читање са разумевањем, слушање, говор,
писање, али и кретање ка сложенијим нивоима у оквиру
Блумове таксономије: анализа, синтеза, вредновање –
васпитни циљеви)
• Подстицајан – мотивација (наша настава је у потпуности
заснована на мотивацији и жељи детета да дође на следећи
час и да активно узме учешће у часу на којем је)
• Свима једнако занимљив и користан – хетерогеност
(садржај часа мора бити подједнако јасан, интересантан и
важан и млађима и старијима, и напредним говорницима и
почетницима)

3. КАКО ЧАС КЊИЖЕВНОСТИ
МОЖЕ ИСПУНИТИ ТЕ
ЗАХТЕВЕ?
• Иво Андрић: „Оставите увек један прозор који
гледа у пределе уметности“. Уметничко дело
као најприроднија мотивација.
• Интерпретација књижевног дела усмерена је ка
развоју свих језичких компетенција.
• Васпитна улога: мост између кућног и школског
васпитања
• Добро изабран књижевни текст може повезати
све нивое знања и узраста у групи.

4. КАКО ОДАБРАТИ КЊИЖЕВНИ
ТЕКСТ?
• Текстови који „боље пролазе“ обично су писани
савременим језиком, краћим реченицама, без
превише фразеологизама, архаизама и жаргона, са
доста дијалога, забавни и духовити.
• Хумор и апсурд својом зачудношћу интригирају,
везују пажњу, изазивају тренутну реакцију (некад
смех, некад запитаност).
• То је тип текстова који премошћује два основна
хијатуса са којима се срећемо: старосни и језички.
Овакви текстови подједнако су занимљиви свим
узрастима (иако их другачије разумеју), а језик
хумора је универзалан и превазилази културно-
језичке блокаде.

5. ЗАШТО ДЕЈАН АЛЕКСИЋ?
• „Идеални песник за децу требало би да синтетише
стваралаштво Васка Попе и Душка Радовића“ – ишчашена
перспектива, персонификација предмета и појава,
каламбури.
• Прича „Слон из ципеле“ објављена је у књизи „Мало мало па
слон“, за коју је Алексић добио новоустановљену награду
„Душко Радовић“, коју додељује Град Београд и Библиотека
града Београда. Милош Радовић на додели награде
закључио је: „Велика тројка Змај-Радовић-Ршумовић одавно
има придруженог Алексића, једно време дописног, а већ дуго
и редовног члана важне академије за бригу о паметној деци
Србије“, назвавши приче из поменуте збирке „малим
Бекетом за малу децу“.
• Васпитање укуса; хуморне књижевне игре – развијање
способности критичког сагледавања стварности; хумор као
средство за постизање важних увида.

6. СЛОН ИЗ ЦИПЕЛЕ
(прилагођено)
У једну ципелу уселио се слон.
„Ах, дивног ли дома за мене слона”, рече он.
Свој нови стан опремио је тако да му живот буде веома пријатан.
Свако би се упитао како је могуће да се један слон усели у стару ципелу.
Наравно да није могуће, али слон појма нема о томе. Ето до чега све
може да доведе незнање. Да је слон знао како је сувише велики да би
живео у ципели, сигурно не би ни улазио у њу.
Унутра је имао кревет, малу каду за брчкање, урамљен портрет свог
прадеде из Индије и радио који је увек јављао важне вести из света
слонова.
Обратите
пажњу на
предлог. Није
У, већ ИЗ!
Аблативни
генитив!
Зашто наслов звучи чудно? Смислите још
сличних наслова.
Фразеологизми: слон у
стакларској радњи
Како
изгледа
слонова
кућа?
Како се
односите
према ономе
што други
мисле да ви
можете или не
можете?

7. Jeдног јутра слон зачу испред своје куће некакво весело крекетање:
„Благо мени, нашао сам дом!” Напољу је стајао жабац, спреман да ускочи у
ципелу.
„Заузето!”, викну слон изнутра.
Какво изненађење за жапца! За разлику од слонова, жапци врло добро знају да
један слон не може да уђе у обичну ципелу. То је зато што жапци све гледају
одоздо, а одатле се боље види величина.
„Зар ти није тесно унутра?”, упита жабац.
„Тесно? Не, напротив, баш ми је комотно. Зашто би ми било тесно?”
„Зато што слон не може да стане у ципелу”, рече жабац мудро.
Каква глупост, помисли слон.
„А како сам онда ја у ципели?”, упита он, то јест – слон.
„То је вероватно зато што ти ниси слон”, рече жабац, а слон се на то слатко
насмеја.
Оглашавање
животиња!
Моциони
суфикси!
Зашто писац баш бира
жабу да понуди слону
другу перспективу? Како
разумете ову реченицу?
Како је можемо
применити на људе?
Жабац је
уљез који
хоће да
избаци
слона и
да се
усели у
ципелу.
Слон не може да живи у
ципели, ти можеш,
значи: ти ниси слон –
силогизам
Жабац слонову
ирационалну идеју
замењује својом,
једнако ирационалном.

8. Слон можда не зна да је превелик за становање у ципели, али сигурно зна
ко је и шта је. Уосталом и његов деда је био слон, његов отац је, такође,
био слон. Зато и он мора да буде слон, не може да буде скакавац.
„Ти си сигурно неки скакавац који мисли да је слон, рече му жабац. То
објашњава како си могао да уђеш у ту ципелу.”
Не, слон више заиста није желео да слуша такве глупости, па зато пусти
радио.
А на радију су управо почињале вести. Чуло се из звучника: ,,Радио Сурла
јавља, Радио Сурла јавља... Свим слоновима даје се на знање да постоји
веће и постоји мање. Кад је нешто мање од нечег што је веће, исте
величине они бити неће...”
Слон је слушао вести с великом пажњом. За то време, жабац је отишао да
доведе једног скакавца. Сада су жабац и скакавац стајали пред ципелом и
дозивали слона. Слон вирну из ципеле, а скакавац поче да га испитује:
„Можеш ли да пољубиш своја леђа?”
Слон сигурност у свој
идентитет заснива на
наслеђу – зна ко су му
преци, дакле зна ко је и
шта је.
Однос према медијима,
провера информација,
објективност.
Како би се звао
мачји, псећи
или рибљи
радио?
Вежбање риме и (неправилне)
компарације

9. „Не могу”, рече слон.
„Не могу ни ја своја”, признаде скакавац
„Можеш ли да зевнеш двапут одједном а да буде
дупло?”, упита опет скакавац.
„Не могу.”
„Не могу ни ја.”
„Можеш ли да кажеш кокос и да кинеш у исто
време?”, био је упоран скакавац.
„Не могу”, рече слон.
„Не могу ни ја.”
Жабац ће слону: „Не можеш све оно што не може ни
скакавац. То значи да сте исти.”
Писање управног говора, читање дијалога
(драматизација), писање речце „ли“ и „не“
(диктат)
Жабац поново користи силогизам,
овог пута да убеди слона да је
скакавац
За напредни ниво: анализа
поступка градације у
функцији хумора – ефекат
лавине.
Вежба за
размрдавање:
како се крећу
животиње

10. „Одлично”, брзо се снађе слон. „Ако смо исти, онда је
и он, у ствари слон, а не скакавац.”
Е, то се скакавцу много свидело. Како и не би? Кад си
скакавац стално мораш да пазиш да те не згазе у
трави, а кад си слон – не мораш. Слона није страх да
ће завршити под неком ципелом. Уместо тога, он од
ње може да направи кућу и да живи унутра као прави
газда. Баш леп живот! Зато скакавац одскакута да
свима објави како ће од данас бити слон. За њим
одскакута и жабац, да свима објасни како је скакавац
и даље само скакавац који мисли да је слон, пошто га
је слон, који у ствари није слон, јер да јесте – не би
могао да уђе у ципелу, наговорио на ту глупу идеју.
Али, тешко да ће ико хтети да слуша ово
компликовано објашњење, и то на језику крекетања.
Шта значи
надмудрити?
Придеви: лукав,
лаковеран,
препреден,
сналажљив.
Слон користи жапчево оружје против
њега.
Зашто је скакавац
пригрлио свој нов
идентитет? Шта му се
свидело? Како
проналазимо свој
идентитет? Да ли смо у
томе ближи скакавцу, који
гледа шта је за њега
добро, или слону, који се
ослања на наслеђе али га
то не спречава да тражи
оно што му одговара? Или
слушамо мишљење жапца
о томе ко смо и шта треба
да будемо?
Оно што је за
једног смртоносна
замка, за другог је
дом из снова –
веза између тога
ко смо и где
живимо.

11. А слон? Ах, не брините, зна тај да ужива. Управо
је напунио каду и спрема се за брчкање. А после
тога – правац кревет. О, тако ће слатко заспати
слон, у кућици која нема темељ, него ђон.
У чему уживате у
свом дому?
Коју кућу (које куће) сматрате
својим домом? Шта једну кућу
чини домом? Зашто слон
доживљава ципелу као свој
дом?
Свако се некад осећа као слон из ципеле. Некад вам
делује да сте много различити од деце која вас окружују,
некад да нисте сигурни ко сте стварно и где је ваш дом.
Као и код слона – нормално је да ћете проћи кроз питања,
недоумице, оспоравања и неразумевања. Али, ако с једне
стране гледате урамљен портрет прадеде а с друге
слушате шта се дешава у вашем свету, лако ћете наћи
место где ћете слатко заспати.

12. ПРЕПОРУКЕ:
• Замислите, Капетан Џон Пиплфокс, „Зашто деца
чачкају нос“, „Три фртаља краља“, „Размена“, Душко
Радовић
• „Изокренута прича“, Бранко Ћопић
• „Еро с онога свијета“, народна прича
• Аутобиографија, Бранислав Нушић
• Приче из главе, Владислава Војновић
• Кога се тиче како живе приче, Дејан Алексић
• Љубивоје Ршумовић
• Бранко Стевановић

13. ДОДАЦИ
• Радни листови (прилагођен текст
+ задаци за проверу разумевања
прочитаног + додатак за
најмлађе)

14. • Линк за листу јутјуб видеа
„Читам, слушам и разумем“, са
књижевним текстовима за
различите узрасте прилагођеним
нашој деци у иностранству, уз
објашњења мање познатих речи
и израза.

15. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!