2. Јованка Будисављевић - Броз била је прва жена СФРЈ , супруга југословенског председника
Јосипа Броза Тита.
Рођена је 7. децембра 1924. године у селу Пећанима, у Лици као друго дете Милице и Миће
Будисављевић. Будисављевићи су се сматрали као врло угледна и поштована свештеничка
породица.
Са свега 17. година ступила је у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).
За време Другог светског рата , 1943. године рањена је у ногу и разболела се од тифуса. Исте
године јој је погинуо брат Максим и умро отац.
Након смрти свог брата Петра и своје мајке Милице 1947. године преузима бригу о својим
сестра , које су до тад биле у дечијем дому.
4. ЖИВОТ С ТИТОМ
У 21. години је добила два Ордена за храброст, а такође је и
носилац Партизанске споменице 1941. године.
Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на
Дрвар 1941. Године.
Постоји више верзија о томе како је млада партизанка Јованка
постала жена југословенског комунистичког вође.
Према једној верзији , министар унутрашњих послова
Александар Ранковић је после Другог светског рата направио
групу девојака које би радиле у Маршаловом кабинету.
Титу се од свих девојака највише допала Јованка због чега је
она наредних шест година, до 1952. године радила као члан
Титовог окружења у улози секретарице.
5. Били су у браку од 1952. до његове смрти 1980.
године.
Јованка је имала чин потпуковника ЈНА.
Тачан датум њиховог венчања такође никада није
забележен, али догађај који је потврдио да Јованка
није само Титова секретарица био је Титов
проблем с жучном кесом 1951. године.
Претпоставља се да се тајно венчање десило 15.
априла 1952. године у лепој вили Дунавка с
Александром Ранковићем као младожењеним
кумом и генералом Иваном Гошњаком као
младиним кумом.
6. У својој књизи ,,Дружење с Титом'' члан комунистичког
револуционарног покрета и писац Милан Ђилас
описује како су према њему односи с Титом били јако
тешки Јованки.
Почетком 1970-тих њихов брак је постао тема оштрих
политичких расправа.
Јованка је покушавала да заштити свог остарелог мужа
од разних атентана- сматрала је десет од једанаест
његових државних секретара (министара) за некакве
агенте.
7. Њени противници су сматрали да је она та која ради
против свог мужа.
Због чега су према извештају из 1988. године написаног
за Председништво СФРЈ, између 1974. и 1988. године ,
највиши југословенски форуми на 59 састанака расправљали
само о Јованки.
Овај процес је започео сам Тито 21. јануара 1974. године када
је наредио Савезу комуниста Југославије да оснује специјалну
комисију која ће проучавати „случај другарице Јованке“.
Тих година је Јованка била оптуживана да је совјетски шпијун,
за одавање државне тајне, шуровање са српским генералима,
за постављање и смењивање највиших функционера,
учествовање у завери против Александра Ранковића и
планирање државног удара са генералом Ђоком Јованићем са
циљем узурпирања Маршалове улоге.
8. Многи верују да је она жртва амбиција разних политичара који су
успели да манипулишу остарелог Маршала против своје супруге.
Већ до половине седамдесетих Јованка је постала веома удаљена
од Тита.
Током 1975. године и даље је била на неким Титовим иностраним
посетама, али су почеле да круже гласине да се свађају.
Априла 1975.године Тито је напустио њихов дом и преселио се сам
у Бели двор.
Јованка је последњи пут виђена у јавности 14. јуна 1977. на
званичном пријему за премијера Норвешке.
9. Касније тог лета је ухапшена под сумњивим околностима.
Није било званичног објашњења за њено хапшење, које је наводно наредио сам
Тито. Није се видела са Титом последње три године његовог живота.
На кратко се појавила у јавности током Титове сахране почетком маја 1980. године.
У свим државним објавама и новинским извештајима је била наведена као Титова
удовица.
Званичан развод се после свега никада није десио.
10. ПОСЛЕ ТИТОВЕ СМРТИ
Ни три месеца после Титове смрти, 27. јула 1980. године
људи из тајне службе су упали Јованки у стан и
конфисковали Јованкину имовину.
Присилили су је да се пресели у Булевар мира 75 , где је
била у кућном притвору, а њеној млађој сестри Нади су
претили смрћу ако каже шта је видела.
У децембру 1985. године у отвореном писму посланицима
Савезне скупштине, Јованка је описала шта се све десило
и након тога живела је повучено.
Преминула је 20. октобра 2013. године у Београду, а
сахрањена је у Кући цвећа.
