3. RAST VISECELISKIH
ORGANIZAMA
Jednoceliski organizmi se razmnozavaju bespolnim putem-deobom
celije.Celije se dele i kod viseceliskih organizama, ali se oni na taj nacin ne
razmnozavaju, vec rastu. Drugim recima, da bi neko visecelisko zivo bice
poraslo, mora da mu se poveca broj celija.Odra- stao covek u odnosu na
bebu nema vece celije, vec ih ima vise.Pod rastom podrazumevamo
uvecanje broja celija i povecane celukupnog organizma.Razvoj se odnosi
na promene kroz koje taj organizam prolazi.Kada dete povecava visinu,
kazemo da raste, a kada mu se povecava misicna masa kazemo da se
razvija.
5. RAST I RAZVOJ ZIVOTINJA
Zivotinje rastu i razvijaju se i pre nego sto se rode. Kod nekih vrsta mladunci se
razvijaju u jajima, a neki u telu majke. Razvoj u tom stupnju zivota naziva se
embrionalnim razvicem. Embrion je rani stupanj u razvicu neke zivotinje.I kada se
rodi mladunce prolazi kroz promene dok ne odraste.Mladunci pojedinih zivotinja ne
lice na svoje roditelje. Takav je slucaj kod zaba.Njihovi mladunci se nazivaju puno-
glavci. Oni se u nizu karakteristicki razlikuju od zaba. Zive iskljucivo u vodi nemaju
noge i plivaju pomocu peraja.Dok odrasle zabe disu plucima punoglavci disu
skrgama
6. RAST I RAZVOJ ZIVOTINJA
Cak im se i hrana razlikuje,pa su punoglavci u prvim danima zivota biljojedi. Dok se
zabe hrane zivotinjama, najcesce insektima. Kod pojedinih zivotinja postoji stadijum
u razvicu koji se naziva larva i ona moze cak i u velikoj meri da se razlikuje od
odrasle jedinke kao sto je to slucaj kod punoglavca i zabe. Dakle,punoglavac je larva
zabe. Da bi punoglavci postali odrasle jedinke,moraju da prodju stadijum
preobrazaja,tojest metamorfoze.Metamorfoza se srece I kod dazdevnjaka kod
kojih postoji veca slicnost izmedju larve I roditelja nego izmedju punoglavca I
odrasle zabe.
7. RAST I RAZVOJ ZIVOTINJA
Metamorfoza je prisutna I kod razlicitih insekata.Larva leptira naziva se
gusenica.Gusenica se razlikuje od odraslog insekta zato sto ne leti, ima veci broj nogi
i hrani se liscem, dok se leptir hrani cvetnim sokom I polenom.Gusenica ce u
jednom trenutku ce da se umiri i da stvori cauru oko sebe.Taj stupanj u razvoju
insekata zove se lutka.On tada samo prividno miruje,a,zapravo,u lutki se desava
metamorfoza I iz nje ce na kraju izaci leptir.Kod mnogih drugih insekata desava se
slicna promena I tada govorimo o potpunom preobrazaju insekata.Kada u razvicu
insekata nema lutke ,kao kod skakavca,onda se radi o nepotpunom preobrazaju.
9. REGENERACIJA
U toku zivota zivotinja moze da s desi da im se neki deo tela osteti ili
da ga izgube.Mnoge vrste taj deo mogu da nadoknade I tada je rec o
regeneraciji.Covek,na pr,moze da obnovi izgubljenu krv
kozu,misice,kosti,a to vidimo kada na zarastaju rane.I druge zivotinske
vrste odlikuje sposobnost regeneracije,a na snazi je sledece pravilo:sto
je vrsta jednostavnije gradje,moc regeneracije je veca.
11. JEDNOGODISNJE
BILJKE
Razlicite vrste zivotinja imaju razlicit
zivotni vek.Sto se biljaka tice,one
mogu biti jednogodisnje ,dvogodisnje
I visegodisnje .Jed-no godisnje
biljke ceo svoj zivotni ciklus
zavrsavaju tokom jedne godine.One
ne zive tacno godinu dana .Obicnoo
rastu tokom toplijih meseci u godini
kukuruz,psenica,lubenica su 1, biljke.
12. DVOGODISNJE BILJKE
Dvogodisnje biljke razvijaju svoje vegetativne organe tokom prve
godine.aparko zime biljka miruje .Druge godine razvija cvetove,
odnosno organe za razmnozavanje, a potom I donosi plodove.Ovoj
grupi biljaka pripada mnogo manje predstavnika nego sto je slucaj s
jednogodisnjim I visegodisnjim biljkama.I ovde su neki predstavnici
koje covek gaji,poput spanaca,zelene salate I praziluka.Medjutim,veci-
nu takvih biljaka covek gaji jer su mu potrebni vegetativni organii.
14. VISEGODISNJE BILJKE
Visegodisnje biljke su one koje zive duze od dve godine.Sve
drvenaste biljke su visegodisnje,a takve su i mnoge biljke sa zelenim
(zeljastim) stablom.Visibaba je sumska biljka koja cveta jos dok sneg
nije okopneo.Kada nastupe ne povoljni uslovi,nadzemni deo biljke
uvene,ali u zemlji ostaje podzemno stablo u kome je magacin hrane
koju je biljka napravila.Sledece godine ce iz podzemnog stabla isklijati
novi nadzemni delovi.
