3. Хришћанство је настало и формирало се у доба
Римског царства. Појава хришћанства уско је
повезана са историјом и митологијом јеврејског
народа. Само име покрета -хришћанство долази
од јеврејског верског реформатора Исуса
Христоса, званог Назарећанин (име варошице у
Галилеји). Овај харизматски исцелитељ
скромно је изјављивао да је "син божји" као и
да сви људи су "деца божја". Проповедао је да је
Бог Отац Бог свих људи, а не само Бог изабраног
јеврејског народа.
Уместо "старог завета" или савеза суровог
племенског бога Јехове са јеврејском народом,
коме посредством Мојсија на Синајској гори
даје 10 божјих заповести (како да живи да би
опстао) -Исус Христ иницира "нови завет“ -савез
свих људи који верују, воле и надају се са Оцем
небеским. Тако Мојсијеве "таблице камене"
замењују "таблице људских срдаца".
4. 1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати
других Богова осим Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика;
немој им се клањати нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога
свог.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш;
шест дана ради и обави све послове, а
седми дан је одмор Господу Богу твоме.
5. Поштуј оца и матер своју, да ти добро
буде и да дуго поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не укради.
9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је туђе.
5.
6. Исус је рођен у Витлејему у Израелу
(Палестини). Хришћани сматрају да је Исус
Христос (Бого човек) дошао на земљу да
проповеда Јеванђеље, Божију добру вест и
народ поучава. Кључно веровање је
веровање о Исусовом распећу, које
представља откуп свих људских грехова и
његово васкрсење из мртвих. Дан Исусовог
рођења хришћани славе као Божић, а дан
његовог васкрсења као Васкрс (Ускрс). Дан
Христовог страдања-распећа обележен је
као Велики петак.
7. Најновија истраживања откривају да је Исус
Христос скоро 18 година живео на обали Мртвог
мора са једном верском сектом која се одвојила
од службеног, званичног хебрејизма, и од које је
усвојио многе идеје за свој нови верски покрет.
Писци јеванђеља настојали су да покажу како је
Исус, заправо, тај нови месија, избавитељ.
Христос значи “помазаник”, од “Бога послат”.
Према Хришћанској религији, у појам божанства
укључена су три лика, односно сачињавају га: Бог
отац, Бог син и Свети дух.
Основни смисао мита о Христу избавитељу
састоји се у томе што је Исус својим животом,
разапињањем на крсту и смрћу, коначно,
васкрсењем, на симболичан начин, телом својим,
платио откуп за све понижене, угњетене и
сиромашне.
8. Јеврејски јерусалимски свештеници
пријавили су римском намеснику
Понтију Пилату да Христос себе
проглашава божјим сином -дакле богом и
да је као такав претња, не само тада
владајућој јеврејској религији него и
претња ауторитету самој римској власти.
А када су Христоса привели
Пилату, овај, охрабрен оним што види
(човека у прњама, изубијаног и
"небожјег"изгледа) изјављује Ecce homo!
(Eво човека) и у првом моменту одбија да
га казни да би тек на инсистирање
јеврејских свештеника наредио његово
разапињање на његов симбол -крст.
9. Римске власти су у почетку
забрањивале рад
хришћанских секти, које су
због тога деловале
илегално. Тек је 313. године
познатим Миланским
едиктом, цар Константин
признао хришћанство за
званичну државну религију.
Оно је јасно одредило
положај (1) сиромашних
слојева народа, као
унижених, којима је царство
небеско обећано и (2)
богаташа којима су врата
раја затворена.
10.
11. Хришћанска религија полази
од филозофског става да се
спасење може постићи вером,
љубављу и смерним
моралним животом. Човек се
мора свим срцем и душом
предати Богу уколико жели
милост и избављење. Постоје
2 начина или 2 пута која стоје
на располагању сваком
човеку. То су а) духовни,
прави или истински пут, или б)
странпутица на коју доспева
непобожан и пороком
захваћен човек, који се
предаје чулним, телесним
задовољствима и уживањима.
12.
13. •Римско царство је било разапето између западног и источног
свог дела. То је имало за последицу да су и учени људи, били
различитих филозофских оријентација. Тако се почела
уочавати разлика између “западног хришћанства” и “источног
хришћанства” или Византијске цркве.
• Византија, која је ојачала после пада Римског царства (476.
године), залагала се за тзв. Правоверно или православно,
односно ортодоксно тумачење (грч. Ортодоксос –
“правоверан”). Супротно томе, “западно” или касније названо
“католичко” хришћанство се ослањало на филозофске разраде
антиохијске филозофске школе.
• Основна теолошка разлика је у схватању догме о Светој
тројици, коју чине: Бог отац, Син и Свети дух. Друга битна
разлика је у организацији цркве: врховни верски ауторитет је
Римски папа коме су подређени католици свих народа,а
православне цркве су саборне и аутокефалне са патријархом
сваке од њих. Постоји и “Васељенски патријарх”, али он нема
фактичну власт над црквама.
14. 1. Свето тројство у католичком тумачењу:
Бог отац Син
Свети дух
2. Свето тројство у православном тумачењу:
Бог отац Син Свети дух
15. У 16. веку, у западном хришћанству,
јавља се снажан верско – политички
покрет реформације чији је вођа био
Мартин Лутер. Реформација је
западно хришћанство поделила на
две основне струје: католицизам и
протестантизам. Повод за побуну
Мартина Лутера била је продаја
индулгенција, односно опраштање
грехова, чак и будућих верника за
новац. Индулгенцију је одобрио папа
Јулије II. Оно што разликује
протестантизам од католицизма је
одбацивање свих црквених одлука,
неприхватање папе као посредника
између Бога и верника и одбацивање
култа светаца, икона и реликвија.
Савремени протестантизам се дели
на: Лутеранску, Калвинистичку и
Англиканску цркву. ,
16.
17. Симбол вере (лат. Credo – ја Никејски симбол вере, који је
верујем) представља научне био одговор на аријанизам,
изјаве, на религиозној формулисан је на Никејском
основи. Апостолски симболи сабору 325. године и у
вере су били развијени Константинопољу 381.
између 2. и 9. века. године.
• Вера у Бога оца, Исуса Први хришћани су за
Христа као сина Божијег и симбол веровања у Исуса
Светог духа. Христа, одабрали знак
• смрт, спуштање до рибе. “Исус Христос, Божији
пакла, устајање из мртвих син, Спаситељ” се на грчком
и Христов ускрс пише Ису Хисту Теу
• светост цркве и Иос Сотир, а прва слова
причешће светих дају реч «ИХТИС» , што у
• поновни долазак преводу са грчког, значи
Исуса, судњи дан и риба.
спасење верника.
