2. Херодот (484.- 425.године
• Историја је друштвена наука која проучава
развитак људског друштва од најстаријих
времена до данас.
• Историју је у 5.веку пре Христа утемељио Грк Херодот
(484.- 425.године) из Халикарнаса.
• Написао је дело Историја, по коме је наука добила
име, а у том делу је описао грчко-персијске ратове.
• Историчари су га, у знак признања и поштовања
назвали “отац историје”.
• У Херодотовом делу се понекад преплићу легенда и
стварност јер он није имао могућности да проверава
све чињенице.
Шта је историја,
како и када је
настала?
4. Тукидид (460. – 396. године)
• Други велики Грк, Атињанин
• Тукидид (460. – 396. године) увео је научни
начин писања историје искључиво на основу
проверених података (чињеница).
• Зато је он назван
• “оцем историографије”.
• У изваредном делу Пелопонески рат
описао је највећи међусобни сукоб Грка, у
коме је и сам учествовао.
• Тукидид Тукидид
6. Историјски
извори
• Историја се пише на основу података, чињеница, доказа и уопште, свих
материјала који могу поуздано сведочити о прошлости, а све то једним
именом називамо историјски извори.
• Све историјске изворе делимо на:
• 1.Материјалне изворе
• Спадају археолошки налази ,остаци људског скелета, оруђа и оружја,
• културни предмети, најразличитије грађевине −споменици ...итд
• 2. Писане изворе − прва писма настала су 3000. година пре нове ере.
• Ту спадају :документа,књиге, фотографија, филмска и магнетофонска
• трака, а данас и најсавременија средства попут дигиталних уређаја,
• дискета, дискова
• 3. Усмене изворе − спадају различите приче и легенде ,предања пренешена
с колена на колено у некој породици, племену или широј заједници затим
обичаји и ритуали, али су то непоуздана сведочанства и стога се користе
само у случају када не постоје никакви други подаци
7. Историјски извори су својеверно културно благо сваке земље,
па се њиховом чувању посвећује навећа пажња.
• Установе у којима се чувају су :
• историјски архиви,
• архиви државних установа ( универзитета академија наука,научних
института,)
• музеји,
• библиотеке.
Дужност историчара је да о теми о којој пише прикупи и изручи све
постојеце изворе.
8. Подела историје
Ради лакшег изучавања прошлости људског друштва
историчари су извршили поделу на 2 дела :
I Праисторију − почела је пре три милона година и трајала је до
проналаска писма и настанка првих држава тј. до средине 4. миленијума
пре нове ере. Разликују се 4 раздобља и то :
Старо камено доба ( палеолит )
Средње камено доба ( мезолит )
Млађе камено доба ( неолит )
Метално доба
9. Историја
Историја − обухвата временски период од настанка првих држава до
садашњег времена. Историја је подељена на 4 дела :
Стари век − се рачуна од настанка првих држава ( 4.миленијум пре
нове ере ) до пада Западног римског царства ( 476. године ),
Средњи век − почиње падом Западног римског царства ( 476. године )
до Колумбовог открића Новог света − Америка ( 1492.године )
Нови век − трајао је од Колумбовог открића Новог света (1492. године)
до краја Првог светског рата ( 1918.године),
Савремено доба − почело је 1918. године до данас.
11. Историја и
друге науке
• Сазнања из других наука
• Помоћне историјске науке:
• Археологија (име долази од грчких речи αρχαίος = стар, = наука, реч, мисао) је наука која се бави
проучавањем материјалних остатака људског постојања.
• Физика (грч. φύσις, phisis: природа) је основна природна наука која проучава основна или
суштинска својства природних појава и тела
• Хемија је природна и експериментална наука. Она проучава грађу, особине и промене супстанци
као и законе по којима се те промене дешавају
• Класична филологија, јесте хуманистичка научна дисциплина која проучава језик, књижевност,
историју, филозофију, уметност и друге аспекте грчког и римског света током периода који је
познат под називом "антика" и који је трајао од почетака грчке писмености до краја 5. и почетка 6.
века нове ере.
• Лингвистика - помоћно историјска наука о језику, наука аналитичког карактера којој је задатак да
чињенице које је прикупила филологија свестрано анализира, утврди њихове везе и узроке, и да
такооткрије и утврди општу законитост у живот и развитку језика.
• Дипломатика (грч. диплома )- помоћно историјска наука о повељама, то јест вештини читања и
правилоног тумачења старих повеља
• Хронологија - ( грчка реч хронос − време). Изучавањем различитих начина рачунања времена
• Сфрагистика (о наука о печатима, познавање печата на повељама, нарочито старим; пр.
сфрагистички
12. Хронологија
Људи су практично од времена када су постали разумна бића,а нарочито
када се појавило прво писмо, имали потребу да на неки начин поближе
одреде догађаје.
Тако су народи у прошлости на различите начине датирали догађаје из
своје историје.
Изучавањем различитих начина рачунања времена бави се посебна наука
− хронологија ( грчка реч хронос − време).
Стари Грци рачунали су време од прве олимпијаде
(776.године пре нове ере),
Римљани од године оснивања Рима (753. године пре нове ере).
13. • По византијској или цариградској ери време се рачунало од године
стварања света (5508.године пре нове ере).
• Јеврејска ера узима као почетну годину 3760. године пре нове ере.
• Исламска ере се рачуна од времена Мухамедовог преласка из Меке
у Медину 622.године пре нове ере.
• Најраспрострањенија је хришћанска ера, која за почетак узима
рођење Исуса Христа.
• Време пре рођења Исуса Христа се назива стара, а после рођења
Исуса Христа назива се нова ера.
14. Хришћанска ера
Dionizije Mali
• Хришћанску еру је по папином налогу 525. године
установио је учени свештеник Скит, Дионизије Мали.
По његовом прорачуну Исус је рођен 754.године од
оснивања Рима ( аб урбе цондита) па је ту годину узео
за почетну.
• Тај начин датирања у Италији је применљиван у 6.веку,
а осталим земљама запада до средине 8.века, а у
православној цркви од 16.века.
15. Данашње рачунање година
• После повлачења Диоклецијана са престола 305. године њега је на
римском престолу наследио опет један наш земљак, рођен у Нишу,
цар Константин И Велики. Он је тзв. Миланским едиктом
прогласио слободу исповедања Христове вере у читавом римском
царству, а пред сам крај свог живота и сам је примио хришћанство,
због чега га је хришћанска црква прогласила за 13. апостола и свеца,
као и његову мајку Јелену.
• Од Миланског едикта хришћанство се раширило и учврстило у
римској царевини као доминантна вероисповест. Цар Константин је
осим тога сазвао и Први васељенски (екуменски) Сабор у Никеји
325. године, на којем су донете веома важне одлуке које се тичу и
данашњег календара, а посебно одлуке које се тичу утврђивања
тачног датума слављења Ускрса. Те одлуке су и биле касније повод
да црква захтева да рачунање времена почне од рођења Христа
16. • То се десило око 532. године, када је папин саветник Бонифациус затражио
од калуђера Дионизија Малог (Дионyсиуса Еxигууса) да спроведе у дело
одлуке донете на Сабору у Никеји 325. године, а које су обавезивале Свету
столицу.
• До тада су се у Риму године рачунале од доласка на престо цара
Диоклецијана. Он је постао цар 284. године и био на власти до 305. године.
Дионисије Мали је увео рачунање година од Христова рођења, вероватно не
желећи да велича владавину једног цара који је сматран за прогонитеља
раних Хришћана.
• Како је Дионизије дошао до податка да је Христос рођен баш 25.децембра
753. године од снивања Рима (Ад урбе цондита – одатле и скраћеница АУЦ)
није познато али је сигурно да је тај податак нетачан. Ипак, од 1. јануара 754
АУЦ званично је отпочела нова ера (н.е.) и рачунање година од Христова
рођења. Зато је Дионизије Мали и назван творцем хришћанске ере. Година
754 АУЦ јесте прва година АД (Анно Домини), тј. 1.година н.е. Од тада се
Анно домини код нас преводи као: лето Господње.
• За године пре Христова рођења од тада се користи термин "пре Христа"
(Анте Цхристум) и означава се са АЦ, а за године после Христа ознака је,
као што смо рекли, АД. При рачунању година пре и после Христа, појавила
се једна чудна ситуација. Рецимо, између датума 31.децембра 1.године пре
Христа и 1.јануара 1.године после Христа, нема ни један дан, а по
обележавању годинâ би могло да се помисли да је између њих две године.
То би значило да је Христос рођен неке нулте године, а та не постоји. Пошто
смо рекли да су стари Грци бројали године од прве Олимпијаде 776. године п.н.е., прва година н.е.
(1 АД) код њих је била означена као четврта година 194–те Олимпијаде.
17. Календар
Јулијански календар
• Од 46.године пре нове ере у употреби је био јулијански
календар , кога је на захтев Јулија Цезара установио грчки
астроном Сосиген.
• По том календару година је трајала 365 дана, 5 сати, 59
минута, 6 секунди, а сунчана година износи 365 дана, 5 сати, 48
минута и 46 секунди.
• Разлика од 11 минута и 14 секунди сваких 128 година нарасте
на један дан а од 46 године.п.н.е до 1582 износила је 10 дана ,
а данас13 дана.
18. Грегоријански календар
• Под покровитељством папе Гргура XIII
1582. године реформисан и свечано је
проглашен нови календар грегоријански.
• Разлика од десет дана је избрисана тако
што је 5. октобар 1582.г. проглашен за 15.
папе Гргура XИИИ
19. • Најпрецизнији календар установио је
велики српски научник Милутин
Миланковић који су 1923.године на
конгресу православних цркава у
Цариграду прихватиле све
православне цркве изузев Српске ,
Руске и Јерусалимске.
Милутин
Миланковић
Милутин Миланковић
(1879 -1958)
21. • У Србији је грегоријански календар прихваћен
1919.године, док је у Српској православној
цркви још увек у употреби јулијански, који се
погрешно назива српским.
