2. Велики петак, или Страсни петак, хришћански је празник, који је према
хришћанској религији обележен страдањем Исуса Христа,
његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.
Тог дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу;
почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја
да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста
кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче,
опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, уклањања са крста, помазивања
миром, повијања тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб
да неко не украде његово тело.
3. Велика недеља се зове и страсна седмица и у њој се слави успомена на издају,
хватање( хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим
храмовима врше посебна богослужења, а најважнији празници те недеље су Велики
четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија Светог Василија
Великог, и тог дана је Господ установио свету тајну причешћа. Зато је добро да се
тога дана причестимо. У неким нашим крајевима постоји обичај прикупљања и
прилагања манастиру Троноши ратарских или орачких свећа тешких педесетак
килограма и „ високих“ као човек. Прикупљање траје уз часни пост , а свеће се
доносе манастиру на Велики четвртак. А пале се сваког већег верског празника.
Сличан обичај постојао је и у околини Сарајева.
На Велики петак када се слави успомена на Христово распеће у нашим храмовима,
поподне се износи плаштаница, коју верници целивајусве до Васкрса. Плаштаница
се поставља напосебно украшен сто испред олтара.
4. Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао
из мртвих, победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на
земљи, дараовао вечни живот. Због значаја овог празника, свака недеља у току
године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у
покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног
месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње,
никада, пак, не пре равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније
8. маја по новом календару.
5. Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни
у градовима , јесте фарбање јаја за Васкрс. По традицији , васкршња јаја жене боје
на Велики петак, у дан када се , иначе, ништа друго не ради.
6. Јаја се фарбају у спомен на догађај
када се Света Марија Магдалина
Мироносица, путовала у Рим
проповеда јеванђеље, и посетила
цара Тиберија. Тада му је, у знак
пажње као новогодишњи поклон
предала црвено јаје и поздравила га
речима ’’Христос Васкрсе,, . Црвена
боја симболише Спаситељеву невину
проливену крв на Голготи, али је
црвена боја истовремено и боја
васкрсења. Јер, васкрсења нема без
страдања и смрти. То је првенствено
боја хришћана и цркве.
7. Домађица се најпре прекрсти и помоли
Богу, затим у суд са водом у коме ће
кувати и фарбати јаја додаје мало
освећене водице која је освећена у току
Васкршњег поста. На шпорету ври вода
са бојом, домаћица у њега спушта јаја
пазећи да равномерно буду обојена.
Прво обојено јаја најчешће се
остављана на страну до идућег Васкрса
зовесе „чуваркућа“. Пре фарбања јаја се
обично шарају. Наиме, пером за писање
или нечим сличним, на јаје се наноси
топљени восак. Најпре се перо загреје
на пламену свеће па се онако вруће
умаче у восак, а потом се воском по
јајету пише или црта. Пошто восак не
прима боју приликом фарбања на јајету
остају беле нацртане фигурице и слова.
На јајету се обично пише Х.В. или В.В. ,
цртају се крстићи , цветићи .... У новије
време , израђују се специјалне
налепнице од папира или пластикеи
оне се могу лепити на јаја.
