Hriscanska crkva

1. Хришћанска црква у раном средњем веку

2. Хришћанство је једнобожачка вера настала
у првом веку на простору Палестине.
Хришћани су били изложени прогонима у
првим вековима хришћанства у Римском
царству.
Милански едикт 313. године – цар
Константин Велики дозволио је
хришћанима слободно проповедање вере.
Цар Теодосије 391. године проглашава
хришћанство за једину веру у царству.

4. Значење појма цркве:
 Грађевина у којој се окупљају хришћански
верници.
 Заједница хришћана који настоје да се
организују у одбрани праве хришћанске вере.

5. Црквени поглавари – вође, надзорници који су
бирани од хришћана да буду чувари хришћанске
вере. Имали су црквену (духовну) власт.
Рим – папа
Цариград
Јерусалим
Александрија патријарси
Антиохија
Цариград – васељенски патријарх

6. Први васељенски сабор у Никеји 325.
Васељенски сабори
Црквени сабор – скуп представника
цркве на коме се разматра о верским
питањима. Могли су бити помесни
(локални) и општи (васељенски).
Први васељенски сабор у Никеји 325.
године
-сазвао га је цар Константин Велики;
- усвојен је символ вере, основа
хришћанског учења;
- осуђено је аријанство као јеретичко
учење.

7. Свети Никола,
заштитник праве вере
Арије, јеретик
(кривоверник)
*Јерес, јеретичко учење – учење које одступа од званичног учења цркве.

8. Организација хришћанске цркве у раном средњем веку
Хришћанска црква
црква на
западу
црква на
истоку
папа
надбискупи
бискупи
опати и редовници
свештеници
патријарси
архиепископи
епископи
игумани и монаси
свештеници

9. Источна црква
Западна црква

10. Патријарси – поглавари цркве на
истоку.
Средњовековне патријаршије:
Васељенска (цариградска)
Јерусалимска
Александријска
Антиохијска
Бугарска (X век)
Српска (XIV век)
Митра (капа, део
одежде) патријархова

11. Папа – поглавар цркве на
западу.
Папа се сматра наследником
Светог Петра и Христовим
изаслаником на земљи.

12. Велика шизма (подела, раскол)
1054. године
Хришћанска црква
Западна
(римокатоличка) црква
Источна
(православна) црква

13. Монаштво у ранохришћанској цркви
Монаштво – покрет изразито верујућих људи унутар
хришћанске цркве који су се одавали вери кроз
строга правила поста, молитве и целибата.
Манастир – место где се живи монашким животом.

14. Ходочашће (хаџилук) – путовање верника на
места за која верују да су света и спасоносна.
Ходочасник – особа која врши ходочашће.