L171 - Psihologija - Pamćenje i zaboravljanje - Nevena Stojković - Vesna Pešić

1. Pamćenje i zaboravljanje
Dominantan pristup psihologije fenomenu pamćenja
- Početkom šesdesetih godina 20. veka javlja se shvatanje o pamćenju kao delu ukupnog
procesa obrade informacija (tzv. “human information processing”), što danas predstavlja
dominantan pristup psihologije fenomenu pamćenja
Obrada informacije u procesu pamćenja
Senzorni Kratkoročna Dugoročna
registar ili radna memorija
memorija
vizuelni semantička
Stimulus
(informacija,
situacija...) auditivni proceduralna
i dr. epizodna
Ponašanje
Obrada informacije u procesu pamćenja

2. Obrada informacije u procesu pamćenja
• Informacije se kratko vrijeme zadržavaju u
senzornom ili ikoničkom pamćenju, one koje
pritom zadobiju pažnju prelaze u kratkotrajno
pamćenje, a ponavljanjem i kodiranjem
prelaze u dugoročno pamćenje
• Ukoliko je informacija dobro upamćena, kada
nam zatreba, procesima pronalaženja i
dosjećanja ona se vraća u kratkotrajno
pamćenje.
Pamćenje i zaboravljanje
• Učenje – menjanje individue
• Pamćenje – trajanje izvršenih promena
• Zaboravljanje – gubljenje izvršenih promena
• Pamćenje obuhvata tri funkcije:
- Retenciju ili zadržavanje
- Reprodukciju ili obnavljanje
- Rekogniciju ili prepoznavanje
Zaboravljanje zavisi od:
• prirode gradiva (smisoni materijal se sporije zaboravlja)
• metoda učenja
• osobe koja uči
Shvatanja o uzrocima zaboravljanja:
• Teorija neupotrebe -za gubitak informacija iz pamćenja dovoljan i sam protok
vremena, ova se teorija vezuje uz teorije o tragu
• Fiziološka teorija neupotrebe – fiziološki procesi razmene materija dovode do
hemijskih procesa u nervnim ćelijama kore velikog mozga
• Zboravljanje je aktivan a ne pasivan proces (uticaj spavanja i budne
aktivnosti)
Nevena Stojković, učenica Aleksinačke gimnazije