Uticaj brzine na hft gale

dr Dragan Ž. Đurđević
Miroslav D. Stevanović

Ključne reči: visokofrekventna trgovina,
multitasking, finansijski derivativi, obaveštajni sistem
dr Dragan Ž. Đurđević
Miroslav D. Stevanović

Kiber kriminal
 Kiber kriminal ugrožava bezbednosti kiber
prostora, a izvršava se neovlašćenim i/ili
nezakonitim korišćenjem informacionih
tehnologija za narušavanje integriteta kritične
informacione mreže, ali ovim pojmom nisu
obuhvaćene i posledice pravno neuređene i
nekritičke primene mogućnosti informacionih
tehnologija na funkcionisanje nacionalnih i
globalnih sistema izvan kiber prostora.
3/33Uticaj brzine, kao odlike informacionog doba, na kapacitet percepcije bezbednosnog izazova HFT

Istraživanja „Mcafee“ I
 Godišnji troškovi za globalnu ekonomiju od kiber
kriminala: $445 milijardi, {dobit za kiber kriminalce +
(troškovi oporavka kompanija + zaštita)};
 Gubici (procena): konzervativna $375 mlrd, moguća
$575 mlrd.
 Kiber kriminal (hakovanje, krađa ličnih podataka...)
pogodio je preko 800 miliona ljudi širom sveta,
uključujući štetu do $150 mlrd.
Sources: Net Losses: Estimating the Global Cost of Cybercrime, Economic impact of cybercrime II, Center for Strategic and
International Stidies Report Summary, 2014.

Istraživanja „Mcafee“ II
 Za razvijene države kiber kriminal ima veće posledice. Do 150.000
ljudi u Evropi i 200.000 ljudi u SAD izgubilo je posao zbog
finansijskih gubitaka izazvanih kiber kriminalom.
 Krađa IP i uništavanje sopstvenog dostignuća/erozija dostignutih
prednosti kroz inovacije (innovation cannibalism);
 Nerizični finansijski kriminal;
 Poverljive poslovne informacine i manipulacije na tržištu;
 Vrednost koje se odriče da bi se nešto drugo postiglo (opportunity
cost);
 Proces nadoknađivanja punih troškova (recovery costs).
 Uključujući štetu do $150 mlrd.
Sources: Net Losses: Estimating the Global Cost of Cybercrime, Economic impact of cybercrime II, Center for Strategic and International
Stidies Report Summary, 2014.

Žrtve kiber kriminal
Prvih 5 zemalja po broju žrtava kiber kriminala

Iznos štete uzrokovane kiber
kriminalom prijavljene IC3, od 2001.
do 2013. godine (u milionima USD)

Prosečni troškovi kiber
kriminala u odabranim zemlјama sa
junom 2014. (u milionima USD)

Vrste kiber napada koje su doživele
kompanije u SAD do juna 2014. god.

Rangiranje samopouzdanja:
trenutno otkrivanje kiber kriminala
u okviru granica država

Prikrivene pretnje
UTICAJ BRZINE KAO ODLIKE
INFORMACIONOG DOBA NA
KAPACITET PERCEPCIJE
BEZBEDNOSNOH IZAZOVA
VISOKO FREKVENTNE TRGOVINE

Uvod
 Danas, komunikacione kompanije sve više postavljaju
mrežnu opremu blizu sedišta vladinih ustanova, a neki
berzanski trejderi dobijaju izveštaje neposredno od
administracija država, umesto da podaci prvo budu
objavljeni u javnim finansijskim medijima. Ovi detalji se
ne doživljavaju kao indikator dublje promene, koja
predstavlja izazov za nacionalnu bezbednost. Percepcija
bezbednosnih pretnji u sektoru informacionih
tehnologija svodi se uglavnom na kompjuterski
kriminal, kiber-terorizam i pranje novca.

Prodor i podrivanja funkcije
informacionih mreža
Kao takve se navode:
 ad hoc mreže;
 senzorske mreže:
 mreže otporne na odlaganje;
 “hvatanje” i “slušanje” informacija koje se konstantno i
nenamerno emituju unutar elektronskog uređaja.

Visokofrekventna trgovina I
HFT (High – Frequency Trading)
 Najekstremniji oblik kratkoročnog investiranja, jer je
prodavac efektivni vlasnik samo u deliću sekunde.
 Odluke o ulasku i izlasku iz pozicija u deliću sekunde
u ogromnom obimu donose algoritmi , izvršavaju ih
sofisticirani programi.
 Na pojedinačnoj HFT trgovini ostvaruje se minimalna
zarada (oko 1%), a niska margina se multiplicira
ogromnim obimom trgovine (često milionima
promena).

Visokofrekventna trgovina II
HFT (High – Frequency Trading)
 Firme koje se bave HFT-om imaju tehnološku
mogućnost da akumuliraju pozicije, ili drže portfolija
preko noći i tako ostvaruju i do deset puta veći odnos
između rizika i nagrade, u odnosu na tradicionalne
strategije berzanskog poslovanja.
 Tehnološke mogućnosti na kojima se zasniva HFT u
suštini su oblik ostvarivanja privilegovanog položaja
onih koji imaju raniji pristup informacijama.

Brzina prenosa, kao faktor HFT
 Visoko frekventnu trgovinu Njujorške berze (NYSE)
omogućava mikrotalasni primarni relej njenog
računskog centra. Uprkos tome što Trezor SAD
ocenjuje visoko frekventnu trgovinu (HFT) kao
„ključni izvor operativnog rizika širom svih tržišta“,
nakon što je 2014. godine uspostavljena laserska
veza između londonske i frankfurtske berze,
februara 2015. godine na relej NYSE je dograđen
uređaj, koji bi trebalo da dodatno podstakne HFT u
SAD.

„Brzina“ ključ HFT I
Mikrotalasni primarni relej NYSE Aoptix Intellimax MB2000

„Brzina“ ključ HFT II
 Postojeća mikrotalasna mreža između Čikaga (berza
fjučersa i opcija) i Njujorka (NYSE i NASDAQ), dužine 1280
kilometara u pravoj liniji, ima latenciju od oko 15 ms.
Proporcionalno, na oko 58 km udaljenosti između NYSE i
NASDAQ, latencija bi trebalo da iznosi ≤ 0,7 ms. Kako
prenos mikrotalasima kroz vazduh putuje blizu brzine
svetlosti, na 58 km razdaljine nisu moguća drastična
poboljšanja, iz čega proističe da na tržištu HFT prednost
predstavlja čak i nekoliko nanosekundi. Činjenica da te
nepojmljivo male vremenske uštede mogu da obezbede
dobit, indikator je stanja na berzama, na kojima se
posredstvom HFT stvara novac ni iz čega.

„Brzina“ ključ HFT III
 Brzina prenosa, ultra brzi računari i programi zasnovani
na sofisticiranim algoritmima čine informacionu
tehnologiju na kojoj se zasniva HFT.
 Za korišćenje ultra brzih računara i sofisticiranih
kvantitativnih i algoritamskih računarskih programa za
generisanje, usmeravanje i izvršavanje naloga na
finansijskom tržištu neophodno je:
 brz prenos podataka sa tržišta, iz servera berzi u servere HFT firme;
 brza obrada procesa odlučivanja u operativnom sistemu HFT firme;
 brz pristup HFT firme serverima berze;
 brzo izvršavanje naloga.
Prema: Chesini, Giusy; Giaretta, Elisa, Regulating High-Frequency Trading, u: Financial Systems, Markets and Institutional Changes, Lindblom, Ted; Sjögren, Stefan;
Willesson, Magnus (Eds.), New York: Palgrave Macmillan, 2014, pp. 161.

„Brzina“ ključ HFT IV

Netransparentnost,
kao uzrok rizika HFT
 Danas je računarsko poslovanje središte globalnih
finansija i odlučujuće deluje na kapacitet moći u
međunarodnim ekonomskim odnosima. Sve države
prinuđene su da svoju privrednu aktivnost i razvoj
podvrgnu nivou pristupa investicionom kapitalu, koji
kontrolišu nosioci računarskog finansijskog poslovanja.
Ove operacije zasnivaju se na matematičkim
formulama, bez uporišta u realnoj ekonomiji, te ih je
zato teško razlikovati od kompjuterskih prevara (Ponzie
schemes).

Blek-Šolzova jednačina I
 Pretpostavke:
1. Tržišta su likvidna, imaju cenovni kontinuitet, pravedna su i obezbeđuju svim
učesnicima jednak pristup informacijama. Podrazumevaju se nulti transakcijski
troškovi.
2. Vrednost u podlozi je idealno deljiva i moguća je prodaja bez posedovanja uz
potpuno korišćenje prihoda.
3. Konstantna kamata bez rizika: tokom vremena kad je investiran u
vreme .
4. Odvijanje kontinuirane trgovine (učestala trgovina povećava transakcijske
troškove).
5. Ispunjenost principa da isti portfoliji daju iste prinose.
6. Braunov proces: u kom je remećenje linearnog procesa (White
noise).
Simboli označavaju sledeće promenljive: σ = standardne promene u prihodima od
imovine/robe u podlozi; S = njena spot (trenutna) cena; δ = dinamika promene; V =
cena finansijskog derivativa; r = kamata bez rizika; t = vreme.

Blek-Šolzova jednačina II
Sa pravom da se kupi roba Sa pravom da se proda roba
Delta
Gama
Vega
Teta
Rho
Chen, Hong-Yi; Lee, Cheng-Few; Shih, Weikang, Derivations and Applications of Greek Letters: Review and Integration, u: Handbook of Quantitative Finance and Risk Management,
2010, pp. 491–503.

Računarski generisana trgovina
 Kroz računarski generisanu trgovinu obrće se oko
polovine ukupnih privatnih fondova (equity) SAD i
EU i oko četvrtina ukupnog međunarodnog
finansijskog obrta, čime se utiče na likvidnost
finansijskih tržišta, cene imovine i spoljno-
trgovinske bilanse država, a uprkos tome se
opstaje izvan nacionalnih pravnih poredaka i, iako
počiva na informativnoj asimetriji, nije percipirana
kao izazov za nacionalnu bezbednost.

Oblici HFT trgovine I
 Preliminarna trgovina (Flash trading)
Uvid u narudžbe ili ponude se određenim učesnicima
na tržištu omogućava neznatno pre nego ostalima
(obično oko 30 milisekundi), za nadoknadu. Tako
učesnici koji su kreatori tržišta (market makers) imaju
priliku da ispune ili poboljšaju prethodnu najbolju
ponudu, kako bi se postigla najkorisnija cena.

Oblici HFT trgovine II
 Insajderska trgovina (Insider trading)
Informacija se neformalno omogući određenim berzanskim
trejderima, kako bi ostvarili povoljniji položaj, da mogu da
počnu trgovinu pre drugih učesnika. U HFT se radi o
neprimetnim vremenskim intervalima - na Čikaškoj berzi je
zabeležen slučaj kada je trgovina otpočela 2 ms nakon što
su Federalne rezerve objavile do tada klasifikovane
podatke, u Vašingtonu, odakle je za transmisiju brzinom
zvuka do Čikaga potrebno 7 ms.
Irwin, Neil, Traders may have gotten last week’s Fed news 7 milliseconds early, Washington Post, 24.09.2013.

Novi tipovi izazova HFT
Mogućnosti koje pružaju HFT
tehnologije
Zloupotrebe neuređenog tržišta
 Brzo povlačenje subjekata koji obezbeđuju
likvidnost, sa finansijskog tržišta;
Zloupotreba naloga – kada operater dostavlja
ispravne naloge samo kreatorima tržišta i HFT
firmama koje ga instruišu kako da postupa, čime im
omogućava da plasiraju minimalno povoljnije (manje
od 1%) pre drugih.Regulatory Issues Raised by the Impact of
Technological Changes on Market Integrity and
Efficiency, IOSCO Technical Committee, July 2011 Prezasićenje kvota – slanje miliona naloga berzama,
oko 10,000 naloga u sekundi, nekoliko puta dnevno,
ali sa malo ili bez izvršavanja tih naloga. nepredvidivost promena (volatilnost);
Ross, Alice; Fitzgibbon, Will; Mathiason, Nick, Britain
Opposes MEPs Seeking Ban On High-frequency
Trading, The Guardian, 16.09.2012.
Obmane i vertikalno raslojavanje (Spoofing i
Layering) – kada se kompjuterski algoritmi postave i
brzo poništene ponude za fjučers ugovore, da bi se
stvorio lažni utisak o dostupnoj likvidnosti na tržištu, i
tako na prevaru naveli učesnici da reaguju na tržištu
na osnovu obmanjujuće informacije.
 Mogućnost HFT firmi da neprimetno zakidaju
dobit investitorima, kada im indeksi
rebalansiraju vrednost portfolija.
Manipulacija tržišta – varanje sporih investitora,
podvaljivanjem cena uz pomoć brzih računara,
kompleksnih algoritama i brzih trgovina.
Petajisto, Antti, The Index Premium and It’s Hidden
Cost For Index Funds, Journal of Empirical Finance
18:2011, pp. 271–288.

Strategije HFT: izazov
ekonomskoj stabilnosti …
 Brzo i masovno plasiranje narudžbina za kupovinu ili prodaju kako bi se izazvala
konkurencija. Ovako izazvana konkurencija između subjekata koji obezbeđuju
likvidnost rezultira manjim efektivnim širenjem tržišta i smanjuje indirektne
troškove konačnih investitora - kreiranje tržišta;
 Automatska računarska eksploatacija privremenih statističkih devijacija
između vrednosti instrumenata. Primenjuje se za analizu svih likvidnosti -
statistička arbitraža;
 Primena automatskih sistema koji ukrštaju različite parametre, bez učešća
ljudskog faktora - trgovina zasnovana na vestima. Bliska tome je automatska
analiza baza podataka kako bi se identifikovali nalozi po cenama ispod
optimalnih – strategija svojstava naloga;
 Unapređenje brzine transfera kako bi se time ostvarila minimalna prednost u
arbitriranju diskrepancija cena nekih instrumenata kojima se trguje simultano
na disparitetnim tržištima – strategija niske latencije.

Posledice informacionog doba
na društvenu organizaciju
Informaciono društvo uvodi niz osobenosti:
 Centralnu uloga informacionih tehnologija u proizvodnji i
širenju informacija;
 Značaj informacije i kreativnog znanja;
 Upotrebu informacionih mreža za distribuiranje
informacija;
 Radikalne promene u životu pojedinca kao posledica
integracije informacionih tehnologija u sve sfere života;
 Neophodnost sticanja potrebnih iskustva, veština i
pristupa bazama podataka (informacija);
 U informacionom društvu, najvažnije aktivnosti postaju
stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama.

Zaključak I
 Da bi se informacione tehnologije podvrgle
ostvarivanju korisnih ciljeva, neophodno je
informatički obrazovati kadrove i kontinuirano
edukovati zaposlene, kako bi se postigla kritična masa
kompetentnosti i sposobnosti percepcije, koja neće
nekritički primenjivati apstraktne tehnološke
mogućnosti koje ne moraju uvek voditi ostvarenju
racionalnih ciljeva.

Zaključak II
 Informaciona veština nije dovoljna da se obezbedi
zaštita društva od individualnih slabosti, neizbežnih
čak i uz najkvalitetnije kadrove. Dobit koju
omogućava HFT ostavlja prostor za raširenu korupciju,
zbog čega je teško motivisati napore da se iznađu
unutrašnji izvori kreditiranja, mimo globalnog
finansijskog sistema. Posledica je urušavanje
vrednosti ušteđevina, penzionih i zdravstvenih
fondova, koji u jednom trenutku mogu da eskaliraju u
nezadovoljstvo.

Zaključak III
 Informacione tehnologije omogućuju da se jednim
pritiskom na dugme ostvari prenos milijardi, ali i da
do kraha dođe iznenadno. Stoga je nužan
institucionalni razvoj organizacionih oblika
administranja javnih poslova, koji bi bili adaptirani da,
u skladu sa pravilima konkretne struke, blagovremeno
percipiraju efekte i posledice primene novih
informacionih tehnologija.

H V A L A
N A
P A Ž N J I

Uticaj brzine na hft gale

Recommended

Recommended

More Related Content

More from Dejan Jeremic

More from Dejan Jeremic (20)

Uticaj brzine na hft gale