Pposebna Porodicna Zavetina 3 4

5,028 views

Published on

STARICA
GREJE SE POKRAJ VATRE
BELI KROVOVI

Published in: Education, Travel, Technology
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Pposebna Porodicna Zavetina 3 4

  1. 1. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 3-4 prole}e - leto 2007 NA SLONU. TAJLAND. 25 GODOVA U OVOM BROJU A V O U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI (temat) D`im Dim Higin, prire|iva~ MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... KOTERIJE, ILI PONOVO O JOVANU SKERLI}U (M. LUKI}) PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOSTI ... MART GORSKI * Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR * MIR~A BELATUKADRUZ . PESME MIRJANE S JOVI} * S ONE STRANE - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}. i dr. PI{ETE NAM...
  2. 2. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Osnovana Osniva~ Miroslav 1983. Luki} Zona `ive tradicije, kwi`evnosti i alhemije Ure|uje Redakcija Koli Ivawska, Ivan [i{man, sekretari izlazi digitalno i {tampano izdawe (na papiru) 4 puta godi{we u sveskama do 7 {t. tabaka Adresa redakcijei administracije 1 000 Beograd 1 Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 tel. 063 / 7 669 853 Kwi`arska cena pojedine sveske 200 din. Za inostranstvo - dvostruko Direktna kupovina od izdava~a 120 din. Cena digitalnog izdawa 25 din. Godi{wa pretplata 800 din. Za pravna lica 1 400 din. Za pretplatnike iz Evrope 30 evra Za pretplatnike iz Amerike 35 dolara Detaqnije informacije Web site www. zavetine-83. com E- mail zavetine@verat.net faks + 381 11 2623 257 E- mail odgovornog urednika suz207@verat.net
  3. 3. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA SADR@AJ broja 3-4 / prole}e-leto 2007 LIVEWE KOSITRE a v o u srpskoj narodnoj tradiciji, kwi`evnosti i alhemiji (temat) ............................. 4 avo i wegov [egrt (srpska narodna bajka) ............. 10 Bog- |avo - ~ovek ... M. L. ..........................................12 I Mo`e li se po{teno govoriti o i~emu osim o bogu i sebi? (Sioran) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda - D`im Dim Higin, prire|iva~ .................14 II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA ............................................... 18 DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) ............................. 21 SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE ............................... 22 UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU .......................... 27 "PLETISANKE" SAMO]E NESTALOG AVOLA .... 35 E P I L O G .............................................................. 69 III N EOPHODNE NAPOMENE PRIRE | IVA ~ A ........... 70 VESTI IZ EDICIJE ZAVETINE Nova kwi`evna tribina ALASOVA UDICA K.I. [ole... 76 SVE DAQE NEDOUMICE OKO OVOGODI[WEG KONKURSA ZAVETINA ZA 12 NOVIH KWIGA... 78 Pesme MIRJANE S JOVI} ......................................... 79 S one strane - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}.... 83 MILIVOJ KOSTI} KOLE ilustrator .................................................................. 84 EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREA UZEYIR LOKMAN ÇAYCI SIMDI GIT... SONRA GEL... 85 idi sada ... i vrati si kasnije ...................................... 86 ALEKSEJ ^URILOV: TRI PESME ................................. ... 88 PREVREDNOVAWE PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... 90 Koterije, ili ponovo o Jovanu Skerli}u .................... 90 PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOS- TI SRPSKE (I DRUGIH) KWI@EVNOSTI I KULTURE RUSI ......... MART GORSKI ...................................... 95 O pojmu "priroda" u Vedama ....Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR 96 FRAGMENT ........ Mir~a Belatukadruz .................... 97 OGLEDALO POSEBNE PORODI^NE ZAVETINE PI{ETE NAM... .................................................. 99 Od ovog broja objavqujemo ........................................... 100 FOTOGRAFIJE, ILUSTRACIJE U OVOM BROJU MILIVOJ KOSTI} KOLE, UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV M. SLAVI} (J. Sokolovi} i M. Slavi}, NA SLONU, TAJLAND; nasl. strana) 3
  4. 4. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije LIVEWE KOSITRE AVO U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI AVO. - Vrag je stari narodni naziv, poznat u svim srpskim krajevima, ali je uglavnom postao arhai~an, potisnut, pod uticajem crkve, gr~kim nazivom |avo. Stari naziv “bes” za |avola odr`ao se uglavnom na Kosovu i Metohiji. Ime |avola se ne spomiwe, jer:”Zlo odlazi bez poziva.” “Mi o vuku, a vuk na vrata.” Kada se spomene, onda se doda:”Daleko mu lepa ku}a”. “Spomenuo se, ne povratio se.” U Grbqu uz re~ vrag pqune se na levu stranu i izgovori: “Nalet ga bilo.” “Anatema ga bilo.” “^asni ga krst ubio.” Zato se wegovo ime radije zamewuje pogrdnim nazivima ili eufemizmima:nekr{tenik, naletnik, ne~astivi, ne~astivnik, ne`id, bradailo, kusi, repowa, rogowa, vodac, matori, prokletnik, anatem- nik, an|ama. Po verovawu, kada je Bog stvorio zemqu i nebo, `iveeo je sam, pa mu dosadilo. Jednom spazi svoj lik u vodi, pa ga o`ivi. Taj o`iveli stvor po~ne da kvari bo`ije poslove. Onda Bog stvori ~oveka, suparnika neposlu{noga stvora, |avola. Po drugoj verziji, najstariji an|eo u raju postao je ohol, ~esto se zamerao Bogu, pa je poku{ao da postane stariji od wega. U toj te`wi pridobio je uza se neke an|ele, pa po{li na Boga. Ali ih je Bog preduhitrio i sve isterao iz raja: najgre{nije je oterao u pakao, mawe gre{ne je proterao sa neba i oni sada lutaju po vasioni, a kolebqive otpravio na zemqu. Tako su od neposlu{nih an|ela postale tri vrste |avola: pak- lewaci u paklu, vetrewaci u vetru i ne~astivi na zmeqi. Svi oni mrze Boga i sve {to je on stvorio, pa i qude. Po{to su |avoli postali bo`ji otpadni- ci, to oni ne trpe wega i wegovo ime, niti imaju pozdrave u kojima se spomiwe Bog. Naposletku, pos- toji i verovawe da se |avo ispilio iz jajeta koje je sneo petao od devet godina, a koje je ~ovek nosio pod levim pazuhom tri meseca. Zato }avo ponekad poma`e ~oveku u wegovim nevoqama. avo ima lik ~oveka, ali s malim rogovima na vrhu ~ela, sa izbuqenim i krvavim o~ima, ruwav je po celom telu, u licu crn, sa {iqastom bradicom unapred povijenom kao u jarca, retkim brkovima, a nos mu je duga~ak i povijen kao u orla. Mla|i |avoli imaju rep, a stariji su kusi, jer im je otpao. U{i i noge u |avola su kao u koze, na rukama prsti sa orlovskim noktima. avoli imaju samo jednu kost, pa i ona je {upqa. U pore|ewu se kazuje: “Ru`an kao |avo.” On je demon zagrobnog ili tamnog sveta, a sve {to je u tom svetu crno je, pa je i on crn. Od atributa, |avo ima malu kapicu, u kojoj je wegova ~arobna mo}. Ko uspe da mu je nekako oduzme, taj postaje vidovit. avo nudi sve {to se za`eli da bi povratio svoju kapicu. On nosi uza se crni ~arobni {tap. Ko uspe da pribavi wegov {tap, taj dobija mo} opsewivawa. Ako se {tap izgubi, izgubi se i ta mo}. avo gubi magijsku mo} i kad stane pred gravidnu `enu, jer je ona od Boga blagoslovena zato {to pod srcem nosi ~edo. Paklenaci u paklu imaju trorogi {tap u obliku osta, kojima gone i nabadaju gre{nike. Stani{ta |avola su virovi, ritovi, duboke reke s vrtlozima, ponori, jezera, jame, pe}ine, stare vodenice, ku}i{ta, bunari, drveta, mostovi i raskrsnice. avoli ne ulaze u sudove koji imaju poklopce. Najradije se zadr`avaju pod vodeni~nim vitlom. Oni se neprestano kre}u, nikad nisu na jed- 4
  5. 5. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA nom mestu. Putuju no}u, naro~ito za vreme nekr{tenih dana. Pred zoru uska~u u stare bunare, da u wima predane. Ima ih u rupama, na buwi{tima, drvqanicima i svuda kod voda. Ku~i kazuju da najvi{e |avola ima u Bukumirskom jezeru, a Hercegovci u Nin~oj jami u Gata~kom poqu. Neki toponimi su dobili imena po |avolovim stani{tima: Vra`je jezero na Durmitoru, a sa obe strane jezera je po jedna brdska Vra`ja glavica, Vra`je police u Ku~ima, avoqi most na reci Kara{u, Vra`ogrnci, seli na reci Ra{koj kod Novog Pazara, jedno selo na Timoku kod Zaje~ara i jedno kod Sjenice, Vragope~ je ogranak [are, Vra`ica je vrh u ra{kom Podgoru, Vra`ji kamen je u P~iwi, Vra`a glava je toponim u vlasinskom selu Brodu, Vra`ja glava je vis povi{e izvora Temske. Svi navedeni nazivi toponima, osim jednog, su iz vremena pre pojave upotrebe tu|eg naziva |avo. Po predawu, stani{te |avola je bilo u mehu na dnu mora. Kad su se namno`ili, pre{li su na suhu zemqu, pa ih, tobo`, sada ima po starim grobqima, pod ku}nom strehopm, na tavanu, u zapustelim i nedovr{enim ku}ama. Sastaju se na raskrsnicama, u ptocima, pod starim mostovima i pod orasima.Rado se vru po drve}u, naro`ito na vrbu i zovu, zavla~e se u trsku i trwe. Privi|aju se no|u, ali se nev- idqivo javqaju i dawu. Prisustvuju qudskim poslovima. Kad se pojavi vihor, kazuje se da u wemu igraju |avoli s ve{ticama. Vrag i paklewak su narodni dualisti~ki nazivi za |avola. Vrag je smiren, dobar |avo. Otuda je nas- tao naziv vragolan za {aqiv~inu. O dobrom vragu kazuje se:”Ni |avbo nije tako crn kao {to qudi gov- ore.” “I |avolu treba zapaliti sve}u” (ka`e se kada se izbegne neka o~igledna opasnost). “U`di (zapali) svecu jednu sve}u, a |avolu dvije.” “U nevo- qama se i |avo zove u pomo}.” Po predawima, |avo je pozajmio siromahu vre}u novaca, dao lovcu demon- skog psa, prihvatio carevu k}er koju je otac prokleo, nagradio ~oveka koji mu je spasio `ivot, odr`ao datu re~, vra`ja majka je skrivala junaka od pogibi- je, itd. avoli obilato poma`u nesre}ne i siro- ma{ne qude, ali imzato odnose du{e u pakao. Po predawu, neki ~ovek zapalio |avolu dve sve}e i molio mu se da mu poka`e skriveno blago, itd. Pa ipak qudi ne preporu~uju nikakav savez sa |avoli- ma, jer: “Ko sa |avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.” avo je izvor pakosti, zla, nesre}e, neugod- nosti: “Ne elzi |avole.” “avo ne ore i ne kopa, nego samo o zlu misli” (radi). On je okretan i prepreden, ali je ponekad glup, pa mu i obi~an ~ovek doska~e. Paklewak je zao |avo iz pakla: “U{ao pak- lewak u ku}u i od tada po|e sve naopako, prvo sva|om, pa onda tu~om.” avo je predstavnik destruktivnosti i svake negacije. Kada je Bog stvorio ovaj na{ svet, onda je |avo, nasuprot wemu, stvorio svoj |avoqi svet. Bog je stvorio ~oveka, a |avo `enu, Bog ovcu, a |avo kozu, Bog psa, |avo ma~ku, Bog zeca, |avo lisicu, Bog vola, |avo kowa, Bog jeguqu, |avo zmiju, Bog p~elu, |avo gusenicu, Bog pravdu, |avo krivdu, Bog vionovu lozu, |avo kupinu, Bog bosiqak, |avo koprivu, Bog izvorsku vodu, |avo rakiju, bog svi- ralu, |avo gajde. avo je stvorio vuka, ali bez du{e. Onda je Bog dao du{u vuku i od tada vukovi gone |avole. Kada ~ovek posumwa u prisustvo |avola, onda izgovori: “Vuk ti na put.” Po verovawu, dete je do kr{tewa u vlasti |avola. Za vreme kr{tewa duva se i pquje preko deteta, da bi se oterao |avo. Kada dete ide natra{ke, onda ga vodi “vodac” (|avo). avoli ne trpe qude koji se krste. Svakom ~oveku |avo ~u~i na levom ramenu i navodi ga na grehove i zla dela. “avo ga naneo” 5
  6. 6. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (ili: naveo). “avo ga nosi, ne}e da miruje.” “Goni ga kusi.” Kada ~ovek gre{i, onda se |avo raduje i podigrava. avoli svra}aju qude s pravog puta, zavode ih po poqima i potocima, ja{u ih i hrane ne~isto}om. Oni predvode nasilnike i kr~e im put. Wima narod pripisuje i sve razmirice na srpskim sredwevekovnim dvorovima. Nemawu su napala bra}a “|avoqim navo|ewem”. Kraq Prvoven~ani kazuje da se Strez, “naveden |avolom, odmetnuo i po{ao na mene”. avoli prisustvuju qudskim radovima i kvare im poslove: zaustavqaju vodenice, lovcima odapiwu klopke, itd. Zato qudi svaku nesre}u i {tetu prip- isuju kusim (starim, iskusnim) |avolima. Da bi pridobili ~oveka, |avoli se dovijaju na razne na~ine i izmi{qaju razna sredstva da ga privole.U toj te`wi oni ga upu}uju u svoje |avoqe poslove. Kada to ostane bez uspeha, onda uzja{u jar~eve i qude, mute i presu{uju izvore, zaustavqaju vodenice i izazivaju buru. Oni navode samoubice u smrt, gre{nicima vade du{e i odnose ih u pakao, mrt- vacima deru ko`u prve no}i po sahrani, itd. avoli `ive dugo godina i za to vreme steknu mnoga iskustva i znawa. Zato su kusi (stari) |avoli opasniji od repowa (mladih). Stari |avoli znaju mnoge majstorije, prona{li su vodenicu, kosu, osno- vali kova~ki zanat. Zato roditeqi u isto~noj Srbiji ne daju decu na kova~ki zanat. avoli poz- naju lekovito biqe i le~ewe. Bajawem i basmawem |avoli se prizivaju u pomo} bolesnicima. Po predawu, kova~ Vid izbio je |avolu oko i uterao ga u mehove, da iz wih duva u vatru. I `ena je uspela da nadmudri |avola koji je pred wom osedeo. avo je hteo sve da bude, samo ne {egrt, vojnik i vodeni~ar. U narodnim pripovetkama ~est je motiv o pret- varawu |avola u qude i `ivotiwe, kako mu kad zatreba: u majstora, trgovca, vuka, magarca, jarca, kowa, kopca, goluba, vrapca, mi{a, itd., ali najradije u psa, ma~ku i jarca, obavezno crne boje, pa se zato od ku}e gone tu|i psi, a tu|e ma~ke se ne pu{taju u ku}u. ^ovek-|avo ima jednu nozdrvu. avo se mo`e u sve pretvoriti, samo ne u ovcu i p~elu, jer su one blagoslovene od Boga. Po legendi, |avo se pretvorio u tele, pa izi{ao na put. Nai{la dva ~oveka s kolima, spazili tele, pa ga namamili da po|e s wima. Usput im tele polomilo spice (paoce) na to~kovima. Onda se oba ~oveka sete da je to |avo, pa se prekrste i teleta nestane. Kad se |avo pretvori u kalu|era, onda je za wega boqa krivda nego pravda. Pretvoreni |avo pokazuje se ~oveku koji se nije prekrstio za ~etrdeset dana. Po legendama, |avoli kradu od Boga sunce i mesec.Oni nose sunce na levom ramenu, a kukavicu na desnom. avoli gase zvezde i wima ga|aju qude na zemqi (pojava meteora). Kada se pojavi pomra~ewe sunca, qudi pucaju iz pu{aka prema wemu, da bi rasterali |avole koji ga nagrizaju. Vedruje se da pomra~ewe sunca i meseca nastaje u trenutku kada se sv. Ilija sukobi s |avolima. Sv. Ilija je uspeo da jednog |avola gromom prikuje za mesec, ~iji se lik i sada vidi na wemu. avo se boji sv. Ilije, Pantelije i Atanasija, zatim osve}ene vode, groma, krsta, petla, gloga i svetlosti, pla{i se od vuka i zmije. Kad zagrmi, |avo se sakrije ~oveku u levu nogavicu, `eni pod sukwu, zatim pod motiku, sekiru, budak, u dimwak, pod drvo, krst na crkvi i pod levu kozju nogu. Zato sv. Ilija ga|a gromom sve te predmete. ^im zagrmi, |avo se zavu~e u stomnu (testiju) s vodom, a sv. Atanasije ga u woj zaklopi. Po legendi, neki ribar je izvadio iz mora stomnu u kojoj je bio |Avo. U strahu od groma, |Avo se uvla~i i u ~oveka. ^ovek s |Avolom u sebi posta- je mahnit, obestan, zao, sklon napadu i ubistvu. 6
  7. 7. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Takve qude vode manastirima, da im monasi molit- vama ili pretwama isteraju |avola iz tela. Kada grom udari u drvo, onda se veruje da je pod wim bio |avo. Drvo opaqeno gromom ne upotrebqava se. U narodu se kazuje da se |avo mo`e ubiti samo jednim udarcem; ako se udari dvaput, onda o`ivi. Po dru- goj, suprotnoj verziji, ako se udari jednom, onda |avo moli da se udari i drugi put, jer se od jednog udar- ca stvore dva |avola; ako se ne udari drugi put, onda oba crknu. Qudi se {tite od |avola hamajlijama, zapisima, vatrom, trnom, krstom i magi~nim krugom. Zmija be`i od vatre, a |avo od krsta: “Be`i kao |avo od krsta.” On se progoni glogovinom, tisovinom, crnim petlom, duvawem i pquvawem. Kada se pojavi vihor ili crni oblaci, |avoli se gone pod levo koleno i tu krepaju.Kada pada ki{a i istovremeno sunce greje, u narodu se kazuje da tada |avo tu~e svoju `enu ili da se |avo `eni s me~kom. U zapad- nim krajevima kazuje se:”Bura goni, vrag se `eni.” Jednom se |avo naqutio na kozu, pa joj zubima i{~upao rep, ali se brzo pokajao i za{io ga pod wenu dowu vilicu. Tako je koza dobila bradu. U mnogobo`a~kom verovawu evropskih naroda |avo nije postojao. O mwemu se doznalo preko hri{}anstva. Ali stari slovenski naziv “~ort” za |avola pokazuje da su stari Sloveni verovali u |avola i pre pojave hri{}anstva. U borbi sa starom verom, srpska crkva je te`ila da uklloni demone i bogove. Jedan od bogova stare vere progla{en je za |avola, protivnika Boga. Tako su germanski bog Vodan i stari slovenski Crnobog postali |avoli. Shvatawa o |avolu kod evropskih naroda i kod nas razvijala su se samostalno. Tako je |avo asimilovao u sebe mnogobrojna bi}a iz starih verovawa i mito- va i postao ne{to drugo od onoga {to je bio u najranijem hri{}anstvu. avo u srpskim verovaw- ima i predawima je li~nost dosta slo`ena. Po svo- joj spoqa{nosti, pona{awu, sklonostgima podse}a na starinske {umske i poqske demone (po V. ^ajkanovi}u) (v. sotona, Hromi Daba). P. @.P HROMI DABA je, po godinama `ivota, najstariji |avo, pa se zato naziva eufemizmom: starac. Po verovawu, Bog je dao sv. Iliji muwe i gromove da pobije |avole. Sv. Ilija ih je pobio sve, samo mu se sakrio Hromi Daba u ciganskom }emanetu i tako ostao `iv. Od wega su se napatili dana{wi |avoli. Postoji hipoteza da je hromi Daba Dajbog, srpski mitski bog, koji je prilikom primawa hri{}anstva progla{en za zlog demona i izjedna~en sa |Avolom (v. sotona).Naziv Daba je hipokoristik od Dabog (v. Dabog, Arhan|el Gavrilo). P. @.P. DABOG u srpskim skaskama najve}i je protivnik bo`ji, koji je bio “silan kao Gospod Bog na nebesi- ma”. U jednoj skaski iz Ma~ve, ozna~ava se Dabog kao “car na zemqi” koji du{e pro`dire, a ujednoj bosanskoj varijanti mesto Daboga pojavquje se sv. Arhan|eo, naslednik starinskog boga mrtvih. U nar- odnoj tradiciji glavni |avo naziva se Daba, Dabo ili Hromi Daba, kao naslednik starinskog Daboga, koji bi odgovarao ruskom Da`bogu. U srpskoj tradi- ciji, Dabog je bio bog vukova, {to ga karakteri{e kao htoni~no bo`anstvo, jer su vuci inkarnacije du{a.Jo{ u svom vu~jem, teriomorfnom obliku, Dabog je imao funkciju boga sitne stoke. U jednoj skaski brdo u kome je `iveo srebrni car, demon rud- nika Ku~ajne, naziva se Dajbog, iz ~ega se zakqu~uje da je Dabog, kao bog davalac, ujedno bio i bog zlata i srebra, a po jednoj pretpostavci, i bog pronalaza~ i za{titnik kova~ke ve{tine. [. K. 7
  8. 8. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije SOTONA, GR~KI SATANAS. - U na{em narodu su se o woj ispreplela politeisti~ka verovawa, mitska, biblijska i hri{}anska predaw. Mimo Boga i wegovih pratilaca, an|ela i svetaca, nijedno versko bi}e nije toliko prisutno u verovawima koliko sotona i wegovi pratioci |avoli. O~igledan verski dualizam: s jedne strane bog dobra, svetlosti i svakog napretka, a s druge sotona, bo~ji otpadnik i suparnik, bog zla, tame i pakosti. Isti dualizam ogleda se u slovenskim kosmogenskim mitovima, po kojima su se bog i sotona udru`ili da zajedni~ki u~estvuju u stvarawu sveta: bog je stvorio zemqu, a sotona more, bog stvorio an|ele, a sotona |avole, bog stvorio vinovu lozu od kapi krvi iz svog prsta, a sotona kupinu itd. Na{a narodna verovawa i predaw o postanku sotone nisu jednaka. Po jednom predawu, Bog je stvorio sotonu od svoje senke i dao joj znawa koliko ga i sam ima. Ali je sotona hteo da zna vi{e od Boga i otka`e mu poslu{nost.Onda Bog otera sotonu i tako on postane bo`ji otpadnik. Po drugom predawu, satanailo (sotona) bio je bo`ji brat, pa je ne{to zgre{io. Onda ga Bog zave`e za stup na kome le`i zemqa. Da bi se oslobodio veze, satanai- lo stade da nagriza stup i tek da ga pregrize, a ono pregri`eno mesto zaraste. U qutini satanailo zatrese stup i tako nastane zemqotres. Po tre}em predawu, Bog je imao presto na nebu, gde niko nije smeo da sedne jer bi postao mo}an kao Bog. Jednom Bog po{ao na put, a kod prestola postavio an|ela Natanaila,da mu ga ~uva. Ali ~im je Bog zamakao, Natanailo sedne u bo`ji presto i tako postane mo}an i sveznaju}i. Kada se Bog povratio, prokune ga:”Bio si dobar Natanailo, a odsad da si proklet satanailo i neka ti voda bude ku}a!” Po ~etvrtom predawu, Bog je stvorio sotonu pre qudi, da ne bi bio sam, i odredio mu stani{te negde u nmoru. U manastiru De~anima jedna freska iz 1348. pred- stavqa susret Hristov sa Natanailom. Voqi sotone pokoravaju se svi |avoli i zli qudi. Ona ja{e zeca i u wega se pretvara. Vlasnik je pakla. Povremeno iz pakla silazi na zmequ, no}u vreba qude kod izvora. Zato kada neko ho}e no}u da pije vode na izvoru, treba da se prekrsti, da ga sotona ne bi osenila i napakostila. Veruje se da sotone postaju i od bezvernika i samoubica. Takve sotone stanuju u rekama. Kada ~ovek ide preko brvna, onda ga sotona opseni i strmoglavi u vodu... P. @.P ARHAN|EL GAVRILO, 26. III, 13. VII, mla|i je, po stare{instvu, od Arhan|ela Mihaila; on je me|u an|elima drugi pred Bogom. Ima krila i okriqa. Pomagao je Bogu u stvarawu zemqe i sveta. Po crkvenom predawu, on je glasnik bo`je voqe. Narod ga smatra za sveca, za{titnika qudi i stoke. Dan Arhan|ela Gavrila, koji pripada krugu prole}nih praznika, zavetan je mnogim selima protivu vremen- skih nepogoda. Postoji mi{qewe da je hri{}anski Arhan|eo preuzeo ulogu slovenskog Daboga. Po predawu, Arhan|el Gavrilo stanovao je neko vreme na mesecu. Jednom je sleteo na zemqu i napio se vode sa |avolovog izvora.avo ga potera, stigne na mesecu, pa potegne grebenom i zaka~i mu taban na stopalu. Od tada qudi imaju ugnute tabane. Po dru- goj verziji, kada su |avoli otpali od Boga i utekli na zemqu, odneli su sa sobom i sunce. Car |avola, Hromi Daba, nabio je na kopqe sunce i nosio ga na ramenu. Arhan|eo sleti na zemqu, na|e |Avolskog cara i predlo`i: koji mo`e dubqe da zaroni u more. Car pristane. Arhan|eo zaroni u more i s wegova dna iznese morskog peska. Onda car stvori svraku, da ona ~uva sunce dok on bude u vodi. ^im car zaroni, Arhan|eo prekrsti more i ono se zaledi, on 8
  9. 9. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA zgrabi sunce i ponese ga put nebesa, a svraka zakre~i. Car po|e natrag, ali nije mogao od leda. Onda se vrati i s morskog dna uzme kamen od hiqadu oka, probije led, pa poteci za Arhan|elom. Kada je Arhan|el kora~io, stigne ga car |avola i i{~upa mu komad mesa sa stopala. Arhan|eo pristupi Bogu i preda mu sunce. U Bosni je sv, Gavrilo “volujski svetac”. U poqu se na dan sv. Gavrila ni{ta ne radi sa stokom, ali se drugima mobi. @enskiwe se na taj dan uzdr`ava od ru~nih `enskih radova. Kazuje se da je neki ~ovek obe}ao svecu gove~e, pa odrekao. Zato se sda goveda me|usobno bodu rogovima. P. @.P ARHAN|EL MIHAILO, 8. XII, najstariji je an|eo, s dvanaest krila, p a je prozvan arhan|elom. Po jed- nom verovawu, bio je bog doweg sveta. On je, zajed- no s Bogom, negde na kraju neke vode, koju pokriva nebo. Arhan|el Mihailo je jedini svetac koji svo- jim krilima zaklawa mesec prilikom pomra~ewa da ga ne pojedu a`daje. Po predawu, nije umro, ve} `ivi na nebu i, po potrebi, silazi na zemqu. Wemu se, kao `ivom svecu, ne kuva `ito (koqivo) o krsnom imenu (alavi). Na zemqu silazi preru{en u putnika ili prosjaka, nagra|uje ili ka`wava qude. Po bo`jem nare|ewu, vadi du{e pravednicima bosiqkom, a gre{nicima kopqem, odnosi ih na nebo i meri naterazijama wihova dobra i zla dela: pravedne du{e {aqe sv. Petru da ih uvede u raj, a gre{ne baca u pakao. Nijedna du{a ne mo`e da izbegne to merewe, a u wegovu pravi~nost se ne sumwa. Pa ipak jednu je ostavio neizmirenu i od we dobio novac. Zato se sada za novac mo`e dobiti i izgubiti du{a. Od wega je preuzeo tu ulogu Arhan|el Gavrilo, jer Arhan|el Mihailo nekim qudima, iz sa`aqewa, nije hteo da izvadi du{u. Arhan|el Mihailo odnosio je qudske du{e pred pakao: gre{ne du{e prelazile su ga preko dlake, pa su s we padale u za`areni katran, a pravedne su prelazile preko brvna i tako stizale u raj. Po toj ulozi u narodu se nazivao i du{ovadnik.On je tu ulogu dobio od sv. Nikole. Bolesnici mu se zavetu- ju postom i molitvom, pred wegovom ikonom pale sve}e i kandilo i ostavqaju i ostavqaju razne darove, da bi ih spasao bolesti ili te{ke smrti. Ako svetac stoji kod glave samrtnikove, onda }e samrtnik ostati u `ivotu; ako mu stoji kod nogu, umre}e. U nekim krajevima veruje se suprotno: ako svetac stoji kod samrtnikove glave, pa u desnoj ruci dr`i ma~, a u levoj jabuku, onda mu nema spasa. Po predawu, Arhan|eo je pobedio sotonu (Lucifera). Pretpostavqa se da je Arhan|el Mihailo zamenio mnogobo`a~ka bo`anstva ili demona tame, zla i smrti. Sveti Arhan|el Mihailo proslavqa se kao doma}i za{titnik. Prilikom proslave nevidqivo stoji na desnom ramenu svoga sve~ara (koji ga proslavqa), pa je po toj ulozi srodan ruskom “zaple}nom” pretku. Po narodnom predawu, dinas- tija Nemawi}a slavila je Arhan|ela Mihaila. Car Du{an je na Arhan|elovdan slu`io goste stoje}i, a Arhan|eo mu je nevidqivo stajao na desnom ramenu i milovao ga krilima; kada je car seo za sto, onda: “Rasrdi se sveti Arhan|eo, udri cara krilom po obrazu, pa otide iz careva dvora.” Posle dugih molitava car je useo da ga umilostivi. Jedan pisac pretpostavqa da je Arhan|el Mihailo na desnom ramenu sve~ara mitski predak, doma}i za{titnik, lar. Po narodnoj pesmi, kada su sveci delili uloge, onda je Arhan|elu Mihailu pripalo jesewe breme (predzimske te{ko}e). Po pesmi, on je preuzeo ulogu nekog mnogobo`a~kog demona koji se praznovao 9
  10. 10. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije u poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima se Arhan|el Mihailo praznuje kao za{titnik volova. Na wegov dan sprema se kola~ i lomio za zdravqe stoke. On je zatvorio vuku ~equsti i tako za{tito qude od wega. ^obani se ne ~e{qaju na wegov dan, niti su~u vrpcu, da im vuci ne koqu stoku. U narodu se pri~a da je kraq De~anski (1321- 1331) po{to mu je otac izvadio o~i i obesio ih nakoncu vi{e gradskih vrata, iza{ao slep u {etwu iza grada Prizrena, pa ga spazio sv. arhan|eo, wego- vo krsno ime, za`alio se, pretvorio se u orla, dole- teo, uzeo wegove o~i iznad vrata, darovao mu ih i rekao:”Ode~i o~i!” Onda je kraq progledao i na onom mestu podigao manastir De~ane. P. @.P. Pre{tampava se prema SRPSKOM MITOLO{KOM ~ RE NIKU [. KULI{I}A, P. @. PETROVI}, N. PANTELI}, Beograd, Nolit, 1970, str. 7-9, 101, 116-119; 269-270; 298. AVO I WEGOV [EGRT Bio jedan `ovek, pa imao jedinca sina. Ovaj sin re~e jedanput ocu: - Babo, {ta }emo raditi?Ja ovako ne mogu `iveti; nego idem u svet da u~im kakav zanat. Vidi{ kako je danas:koji zna najmawe zanata, taj svaki boqe `ivi od svakog te`aka. Otac ga je dugo odvra}ao govore}i da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide i u~i zanat. Onda se on digne u svet da tra`i zanata. Putuju}i tako udari na jednu vodu, i idu}i pokraj te vode srete se s jednim ~ovekom u zelenim haqinama, pa ga ~ovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: - Idem u svet da tra`im majstora kakvog da u~im zanat. Onda mu re~e onaj ~ovek u zelenim haqinama: - Ja sam majstor, hodi k meni pa u~i zanat kad ti tako srce i{te. Dete jedva do~eka i po|e s wim. Idu}i oni tako pokraj te vode, najedanput majstor sko~i u vodu i stane plivati govore}i detetu: - Hajde za mnom ska~i u vodu i u~i plivati. Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu odgovori: - Ne boj se ni{ta, nego ska~i. Dete sko~i u vodu i stane plivati s majstorom uporedo.Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio |avo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga u~i, pa se opet vrati na ovaj svet. Po{to se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: - Moj sinko, ti misli{ da je ovaj ~ovek kakav majstor kao {to su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je |avo. I mene je tako prevario i dovukao amo s onog sveta, a i ja sam kr{tena du{a. Nego poslu{aj me {to }u ti kazati. Ja ]u tebe u~iti svemu wegovu zanatu, i on, kad god do|e, pita}e te jesi li {to nau~io, a ti mu svagda ka`i da nisi ni{ta, ako si rad da ga se kurtali{e{ i da se opet vrati{ na onaj svet. Posle nekog vremena do|e |avo i zapita dete: - [ta si nau~io? A on mu odgovori: - Nisam jo{ ni{ta. I tako pro|u tri godine dana, i kad bi god majs- tor zapitao dete {ta je nau~ilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ni{ta. Najposle ga zapita |avo jo{ jednom: 10
  11. 11. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA - Jesi li {togod nau~io? A dete mu odgovori: - Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao. Onda se |avo rasrdi, pa mu re~e: - Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta ni nau~iti, nego idi bez traga kud te o~i vode i noge nose. Dete, koje je ve} dobro |avolski zanat izu~ilo bilo, odmah sko~i na vodu i stane plivati ka kraju i isplivav{i izi|e na breg i otide k ocu svome. Otac, kako ga ugleda, daleko istr~i pred w govore}i: - Gde si, sine, zaboga! A sin mu odgovori: - U~io sam zanat. Iza toga pro|e neko vreme i do|e va{ar u obli`wemu jednome selu. Tada re~e sin ocu: - Babo, hajdemo na va{ar. Otac mu odgovori: - A s ~im }emo, sinko, kad nemamo nigde ni{ta? - Ti za to nema{ brige, - odgovori mu sin, i po|u na va{ar. Idu}i tako putem, sin re~e ocu: - Kad budemo blizu va{ara, ja }u se stvoriti lep kow, {to ga ne}e biti u celom va{aru.Sav va{ar ~udi}e mu se.A moj }e majstor do}i da kupi kowa, i {to god zaceni{, on }e ti dati. Ali se nemoj {aliti da mu da{ ular, nego kad novce primi{, odmah mi ular skini s glave pa udri wime o zemqu. Kad do|u blizu va{ara, dete se pretvori u kowa {to ga nigde nema. Starac povede kowa po va{aru, a sav se va{ar sle`e oko wega, pa se svi stado{e zagledati, jer niko ne sme ni da zapita po{to je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur~in, pa zavio ~almu oko glave i spustio haqine do zemqe. Kad do|e, a on re~e: - Ja }u toga kowa kupiti. Govori, star~e, po{to je. - [to je god starac zaiskao, Tur~in mu odmah izvadi gotove novce bez re~i. Starac, kad primi novce, skine s kowa ular, pa wime o zmequ. U taj mah nestane i kowa i kupca. Starac. do{av{i ku}i s novcima, zate~e i sina kod ku}e. Kad posle nekog vremena do|e drugi va{ar, onda sin opet re~e ocu: - Hajdemo, babo, na va{ar. Otacd mu ve} nije hteo ni{ta govoriti, nego odmah po|e s wim. Kad su bili blizu va{ara, sin re~e ocu: - Ja }u se sad stvoriti jedna trgovina: {atra puna robe, {to je na va{aru ne}e biti lep{e ni bogatije. Ni wu ne}e mo}i niko kupiti, a majstor }e moj do}i i plati}e {to god zaceni{. Ali ne {ali se, ne daji mu kqu~eve u ruke, nego kad novce primi{, udri kqu~evima o zmequ. Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se va{ar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se stvorio Tur~in kao i pre, pa pita starca: - Po{to? Koliko god je starac zacenio, toliko je Tur~in odmah platio, a starac, kad primi novce, udari kqu~vima u zemqu. U taj ~as nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Tur~ina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo-onamo, careva k}i bila iza{la pred dvor pa ih ugledala, a golub ujedanput strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori u prsten na ruci. Onda kobac padne na zemqu, pa se stvori ~ovek, te otide caru i ponudi mu se da ga primi u slu`bu: slu`i}e ga tri godine dana, a ni{ta na svetu ne i{te, ni hrane, ni pi}a, ni odela, 11
  12. 12. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije samo da mu car da onaj prsten s devoj~ine ruke. Car ga primi i obe}a se da }e mu dati. Tako je onaj slu`io a devojka prsten nosila, i vrlo joj je mio bio, jer je dawu bio prsten, a no}u lep momak, pak joj govorio: - Kad do|e vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome u ruke, nego udri mnome o zemqu. Kad se navr{e tri godine, do|e car ka }eri svo- joj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na zemqu; prsten prsne, a od wega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrqa se pod carevu ~izmu; a sluga se ujedanput stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva zrna pozobqe, po|e da i ono posledwe ispod careve ~izme kqune, ali od zrna ujedanput postane ma~ak pa vrapca za vrat. (Srpska narodna pri~a, iz zbirke VUKA STEFANOVI}A KARAXI}A SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE) BOG- |AVO - ~OVEK Zbog ~ega se re{avati Boga da bismo opet pali na sebe?^emu to supstituisawe mrcina? SIORAN, SILOGIZMI GOR~INE, Beograd, Rad, 1998, 127 str.; str.70 Da li je avo - daleko mu lepa ku}a - postao junak u c i r k u s u u s a m q e n o s t i , popri{tu pisca, zato {to je Bog- kako pi{e Sioran - ’sve izabrao za nas, pa i kravate’? Iz potrebe za sabrano{}u, - kako pi{e Sioran - ’otposlao je Boga, re{io se posledweg nametqiv- ca’. “Bez Boga sve je ni{tavilo. A Bog? Vrhovno ni{tavilo.” U ovom broju Posebne porodi~ne zavetine, donet je izbor tekstova o nepomeniku u narodnoj tradiciji, kao i izbor tekstova iz dela jednog savre- menog pisca, {irokoj ~itala~koj publici skoro nepoznatog. Taj pisac je imao ambiciju da pi{u}i biografiju |avola, napi{e kwigu o obrnutoj povesti crkve. O svemu se mo`e pisati. Ne mo`e niko zabraniti pisawe o obrnutoj povesti crkve. Takvih kwiga u srpskoj umetni~koj prozi nema mnogo... Postojao je cirkus usamqenosti, postoji i ovog trenutka, postoja}e uvek, izgleda. U tom cirkusu sve je mogu}e. U tom cirkusu, Sioran, na primer, ’No{en rasplinuto{}u, ka~i(m) se ma i za naj- mawu tugu kao za dasku spasa’. U tom cirkusu, ’kad an|eo hodi, |avo mu se krije u senci. Kad |avo hodi, an|eo mu se krije u senci’. Prepira~a je bilo i bi}e. Neke pisce }e impre- sionirati samo avo, neke samo Bog, samo ~ovek, re|e - Sve~ovek. Sve~ovek? Sve~oveka jedan zlatousti bogoslov opisuje kao ’majku Luciferovu, koja se dala od sina poniziti, iseckati, smawiti, stesniti, 12
  13. 13. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA popquvati i raspeti, sve iz materinske qubavi prema sinu’. Sve~ovek je ’ono {to ne la`e u la`ovu, i ne krade u lopovu, i ne pali u paliku}i; {to ne ru{i u osva- ja~u, i ne bludi u bludniku, i ne pla{i se u pla{qivcu, i ne tvrdi~i u tvrdici, i ne strepi u samrtniku...’ ’ono {to se ose}a krilato u zmiji, sve`e u truloj jabuci, nesebi~no u jazavcu, nepro- lazno u boru, neusamqeno u lisici, nepobedno u tici, sre}no u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i `ivo u grobqu’. ’Sve~ovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo od Boga i sebe samoga...’ Da li je Sve~ovek pisao ono {to je za ovaj broj na{eg ~asopisa odabrao iz dela jednog savremenog pisca sa periferije srpske kwi`evnosti prire}iva~ X. D. H.? Neka ~italac sam prosudi. Na{e je da podsetimo na jednu staru srpsku poslovicu: Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se lupaju. Nama se ~ini da taj pisac, koji je ulo`io ogro- man trud u pisawe jedne kwi`urine ne mo`e nikome pomo}i, ni sebi, dok ne pomogne svemu. A svemu bi mogao pomo}i, pa i svom favorizovanom avolu misle}i o Sve~oveku. Ne o Nad~oveku. Zna se gde je Nad~ovek zidao svoje kule i za{to su se sru{ile. Ni o Pod~oveku. Taj pisac je zaboravqao, pi{u}i svoju kwi`urinu, da kad god je |avo iz wega govo- rio, an|eo je prislu{kivao. Vrlo ~esto ~ovek gre{i iz samoqubqa ili iz samoprezrewa. Istorija potvr|uje da je ~oveku rastao apetit. Da li je zbog toga krivo Hri{}anstvo, Bog, sin Bo`ji? Glad i apetit su povezani. Bogoslovi su upore|ivali zmiju, pse, ~oveka i Sve~oveka. ’Zmija ujeda svoj rep, jer nema {ta drugo da ujede. Psi laju na vas, - psi na pse - jer nemaju na koga drugog da laju osim na sebe. Sam svoje srce grize Sve~ovek, i sladi se wime, jer ne zna, da je wegovo. A kad svane sedmi dan, kako }e se zastideti, kad po~ne ~upati svoje zube i svoje nokte iz svog ro|enog srca! Sa pravim stidom do}i}e i pravi bol...’ Ateisti~ki nastrojeni qudi, veruju da je u vasioni vi{e vode nego svesti. Oni nisu lojalni Bogu, nisu solidarni s Bogom; oni su dosta kratko- vidi i uvereni da se granica sveta poklapa sa grani- com wihova vidokruga. avola ponekad favorizuje bezna|e. “ U bezna|u nadra`uje wegova dobra uteme- qenost, - pi{e Sioran - wegova o~iglednost, ’dokumentovanost’: ono je za reporta`u. Ispitajte, naprotiv, nadu, wenu izda{nost u la`i, wenu maniju da fabulira, weno odbijawe doga|aja: izmetawe, fikcija. U tom izmetawu je `ivot, iz te fikcije se on hrani”. Neka niko ne poku{ava da pi{e kwigu o nepomeniku, bogu, an|elima ako nije pro{ao obuku za `rtvu, ako se nije protivio svojim instiktima, ako sebi nije nametao dugi period seksualne askeze, ili nije upoznao li{avawa u apstinenciji... M. L. 13
  14. 14. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije I MO`E LI SE PO{TENO GOVORITI O I~EMU OSIM O BOGU I SEBI? (SIORAN) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda “I {ta ti ho}e{, svinjo {ugava?Za{to si do{ao?Da pla{i{?Ne bojim te se, mnogo me briga za tebe, kao za kravlju balegu na kne`evskom gumnu. A mo`da ho}e{ da me ku{a{, a? Na greh da me navede{, u uho da mi na{ap}e{, po`udnu prirodu da mi raz- dra`i{, a? Hteo bi me tako udesiti da {amaram momka, da se opijem kao sviwa, da silujem sala{arsku devojku, i {ta jo{? Dobro, a ako u~inim sve to? Sigurno misli{ da me ve} u dlakavim {apama, samo jo{ lanac o vrat, pa na dno! Ehej, da ne bude malo prebrzo, nisi ti jastreb, a ja pile. Umem ja da gre{im i bez tebe, sve {to mi se prohte uradi}u i bez tvog ku{anja, `ivotinjo odvratna, i jeste! Gre{i}u bez tebe, ,i {ta mi mo`e{?Na{ Gospod na takve grehe ne}e ~ak ni prstom mrdnu- ti...”- RAZGOVOR DOKTORA LUTERA SA |AVOLOM U VARTBURGU 1521 (LE{EK KOLAKOVSKI: KLJU~ NEBESKI. RAZGOVOR SA |AVOLOM, Beograd, Bigz, 186 str.; str. 147) “...Vidi{ ove listove na stolu? Da li bar zna{, slep~e, {ta je to? Pismo, Sveto pismo, na{a odbrana od tvoga {apata, od cele tvoje gluposti, evo, pogledaj, aha, znam {ta bi hteo!Ti zna{ da }e sad ceo narod ~itati Bibliju, i toga se boji{, a? Mr`nja te obuzela, bes, de, reci, krivonosi, {ta }e sad biti? Jeste, svako }e pro~itati, svako }e upoznati istinu, ~ak i nadni~ar koji ume da sri~e sve }e znati, a ti? Gde }e{ se denuti sa svojim la`ima, s jeresi, a? To ti smeta, razumem te, tu te boli, huljo, tu bi hteo ne{to da u~ini{, da zasmeta{, da spre~i{ ljude u primanju slova bo`jeg?...” - isto, str. 148 “...Oci i u~itelji, pitam se: - [ta je pakao? - Rasu|ujem ovako:- Pakao, to je patnja i teret kad vi{e ne mo`e{ da voli{... “ - F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI I, Beograd, Prosveta, 1968, 390 str.; str.: 350. “...- A ti ne veruj! - ljubazno se osmehnu d`entlmen. - Kakva je to vera kad je prisilna? Osim toga, kod mene niklakvi dokazi ne poma`u, a naro~ito materijalni. Toma je poverovao, ne zato {to je video vaskrslog Hrista, nego zato {to je jo{ pre `eleo da poveruje. eto, na primer, spiritiste... ja ih veoma volim... zamis- li, oni dr`e da su korisni za veru, jer im |avoli sa onog sveta ro`i}e pokazuju.. “To je eto ve}, tako re}i, materijalni dokaz da postoji nonaj svet.” Onaj svet i materijalni dokazi! - mani se! I naposletku, ako je dokazan |avo, jo{ nije pouzdano da je dokazan i Bog? Ja ho}u da se upi{em u idealisti~ko dru{tvo, pa }u tamo biti u opoziciji: “Ja sam, eto, realista, a ne materijal- ista, he-he!” “ - AVO. MORA IVANA FJODOROVI}A ( F. M. DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI II, Beograd, Prosveta, 1968, 419 str.; str.: 276) “Mefistofel Sada smo opet na granici svog o{troumlja, tamo gde se vama ljudima remeti svest. Za{to stupa{ s nama u zajednicu kad ne mo`e{ da ostane{ u njoj do kraja? Ho}e{ da leti{ a nisi pouz- dan da te ne}e nesvestica uhvatiti! Jesmo li se mi tebi namet- nuli ili ti nama? Faust Ne kezi tako na mene svoje pro`drljive zube!Gadi mi se! - Veliki divni Du{e koji si me udostojio i pojavio mi se, koji poznaje{ moje srce i moju du{u, za{to me prikova za nitkova koji u {teti u`iva i nesre}om se nasla|uje?...” - J. V. GETE: FAUST: TRAGEDIJA, Beograd, Prosveta, 1968, 259 str.; str. 242 14
  15. 15. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA “DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimenti{e sa sejanjem novih grehova i unapre|uje gajenje osnovnih poroka. UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije, knji`evnosti, umetnosti i nauke koje zaga|uju oblasti ju`no od Hiperboreje. NERELIGIOZNOST, im. Najva`nija od velikih svetskih vera. NOUMENON, im.Ono {to postoji, za razliku od onoga {to samo izgleda da postoji, i {to se zove fenomen. Noumenon je ne{to te`e locirati; mo`e se uhvatiti samo procesom razmi{ljanja, {to je fenomen. Ipak, otkri}e i razotrkrivanje neoumenona pru`a {iroke mogu}nosti {to Ljuz naziva “beskrajna raznolikost i uzbu|enje filosofske misli”. Ura (dakle) za noumenon! PANDEMONIJUM, im. Bukvalno, Mesto Svih avola. Ve}ina ih je sada prebegla u npolitiku i finansije, i ovo mesto sada kao salu za predavanja koristi ^ujni Reformator. Kada ih njegov glas uznemiri, odjeci nekada{njih stanovnika odgovaraju mu m na na~in koji veoma prija njegovom ponosu. VE{TICA, im. (1) Ru`na i odvratna starica, u zlo}udnom savezu sa avolom. (2) Prelepa, privla~na mlada `ena, po zlu daleko prevazilazi avola. VEZE, im. Jedna od dve stvari od presudne va`nosti za uspeh, naro~ito u politici. Druga su poznanstva. ZAPAD, im. Onaj deo sveta koji le`i zapadno (ili isto~no) od Istoka. Uglavnom ga nastanjuju hri{}ani, mo}no pleme iz grupe licemera, ~ije su glavne iondustrijske grane ubistvo i prevara. Oni to vole da nazivaju “rat” i “trgovina”. To su tako|e glavne industrije Istoka. @URBA, im. A`urnost nesposobnih.” - EMBROUZ G. BIRS: AVOLOV RE~NIK, Novi Sad, Svetovi, 1992, 259 str.; str.: 35, 42, 128, 132, 133-34, 148, 230, 238, 239. “...Mo`da pisac u svom ludilu, blesavosti, u stvari, tajnici dik- tira svoje misli i ose}anja. Svoju rasutu sliku sebe i sveta. Znam da me ~uje{, gleda{… Ose}am kako me dodiruje{. U meni si, avole, Satano. ^ija je ovo misao - moja, tvoja ili pi{~eva? Mi smo jedno u tri vida. U ko zna koliko vidova. Mi smo svi u PRILOZIMA ZA BIOGRAFIJI AVOLA jedna pocepana li~nost. Jezik svega toga… Nemu{ti…” Miodrag Mrki}: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. (Biblioteka Savremeni esej. Modus, Beograd, 2001. Urednik Bogislav Hercfeld. 330 str.; 24 cm. Tira` 300), str. 244 “MAJSTOR U ZELENOM. PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." (isto, str. 219 “AVO PLA~E NAD PISCEM. AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno... Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. ” 15
  16. 16. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (isto, str. 220) “SAM PISAC JE AVO. BABA RU@A (opet): "Neki ka`u da je sâm pisac avo. Njegovo poreklo je iz sela Vra`e-grmci. Vra`ji grm. Vra`ji grm, a ne Rajac. Da bi avo ukrio tragove poreklom svoga sela, on je ba{ smestio selo pored jednog manastira. Neki ka`u da mu se selo zove Vra`ogrnac. Vra`ije grne. Ko zna {ta se kuva u vra`ijem grnetu. Dakle, on ne samo imenima, pseudonimima {to ukriva tragove, no i mestom njegovog porekla, ro|enja. Te Vra`ija varo{, te Varo{ Stradanje, te Vaseljena… te da se otimaju gradovi o njega kao {to se otimaju o velike pisce. Kad saznaju, odrica}e se." (isto, str. 212) “AVO HO}E DA ANATEMI{E PISCA. AVO: "Moj brat, Bog, voli prave komuniste. Oni su pravi vernici kao i svi veliki posve-~enici. Oni su sa njegove liste. Kolektivizam, ne individualizam. Ne voli sitne sopstvenike, ka-pitalizam; voli socijalizam. Nije se razumeo sa mojim poet- om i sa njegovom gnevnom setom. Ko koga stvori?! To ih mori. ^ujem pisca: Od smrada op{teg Stradopoljcima preliveno je opa`anje bola u sebi, opa`anje tu|eg bola; preliveno im je i reagovanje na bol. Pove}an im je prag za bol i svoj i tu|, i javila se ravno-du{nost prema bolu i drugim ose}anjima; i svojim i tu|im. Biohemija im je izmenila govno-strukturu `ivota. Euforija govno-`ivota sebi~nosti, novca, prenagla{eno ose}anje zadovoljstva sobom, nestajanje straha, nelagodnosti u op{tem smradu duha-du{e. Pospani i apati~ni, i depresivni. Njihovi unutra{nji sebi~ni opi- oidi su pove}ani. Divljaju. U prirodnom i ve{ta~kom ludilu sebi~nosti pribli`avaju}i se GovnoRaju.” (isto, str.183) “LJUDI I JEZIK. AVO: "Kao da su u{li u tajne transcendencije. Oni ne znaju da je za ~oveka jezik transcendencije inteligibilna nebuloza. Pra~orba duha-du{e. ^ovek tu ni{ta ne razaznaje bez jezika tubitka. ^ovek misli da su njegovo mi{ljenje i njegov jezik manifestacija apsolutnog mi{ljenja. Jo{ kada se }iftice razma{u 'zdravim razumom'. Kad po~nu da se {epure. U stvari, bo`ansko mi{ljenje transcendencije za ~oveka su jezi~ka mrlja, fluid, jezi~ka eteri~nost. Neizdiferencirani i racionalni fluid, iracionalna eteri~nost koja zaista ima 'visoko organizovanu' materijalnu podlogu apsolutnog uma. ^ovekov jezik transcen- dencije je naprezanje uma, knji{ka igra noumenona, konstruka- ta, apstrakta. Poku{aj da se odlepi od tubitka - individualnog i povesnog. Stradopoljci su u tome ogrezli. A oni se pretvaraju da shvataju bitak Vaseljene i {ire. Oni, kao misti~ari, misle - ako ne{to imenuju da su ga spoznali. Oni se bave pretuma~e- njem. A {ta }e onda Bog da radi? Ja, avo - filozof - povesno Vaseljenski tubitak. ^ovekova filo- zofija je ne{to malo vi{e od tananije antropologije. ^ovek u transendenciji toliko drsko ide da tra`i ono iza-iza i opet iza. To ja, avo, i Bog, ne tra`imo. Mi smo se zadovoljili sa iza, onos- tranim. A ovi, onostrano onostranog tra`e..... ...Eto - i mene i Boga, avola i Boga, ~ovek imenuje, ali ne zna~i da nas je upoznao, spoznao. Pre svega, mi i ne postoji- mo… On, pisac moje nazovi biografije, drski stradopoljski }ifta, pravi sprda~inu od transcendencije u ~ijoj smo sr`i Ja, avo i Bog. Sprda~inu od Bitka, Praznine, Ni{ta. Ispunjava je sve- obli~nim govnavim duhom-du{e stisni-prdni Stradopoljaca. Njegova drska metafizi~ka predmetnost. Realno metafizi~ka… Uvredljivim jezikom vulgarnosti misli da mo`e u~initi tran- scendenciju razumljivom. On misli da mu jezik ima nadindi- vidualni karakter. Jezik ljudski je principijelno nemo}an u tran- scendenciji... ...Ovaj pisac PRILOGA ZA MOJU BIOGRAFIJU se drznuo da kra- jnje vulgarno opredmeti metafiziku Boga i avola, da opred- meti Nebo. Da sve to spusti na Zemlju i da, evo, sa Zemlje ljude dovede na Nebo, `ivo-mrtve du{e radi neke revolucije. To je njegova globalizacija Vaseljene, pa i {ire, globalizacija Apsoluta. ... ....Egzistencija je vid transcendencije. Gde god da se pokazuje, mo`e se upoznavati bitak. Sve to {to radi je samo manifestaci- ja vidova Apsoluta. Oni ho}e vi{e od transcendencije. Oni - Govnomag, ~opori du{a, `ivo-mrtvih… i sam pisac - ho}e da se otmu i povesnosti Apsoluta; iza-iza; ho}e u odnosu na Apsolut da budu subjekat, a u njemu su, u Apsolutu. Nisu iza, za… Ma 16
  17. 17. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA koliko `alosna - sme{na, mora biti ta de~ija drskost i simpati~na. Nije ni ludost, ni {a{avost. To je blesavost. Budala{tina... ...Mo`da je ceo smisao poduhvata ~ovekovog takav. A on je krunisan u ovoj kruni velikog posve}eni{tva apsolutnog, u ovoj knjizi SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG SVEOBLI~NOG GOVNOMAGA NA SVETOJ GORI KOPROSU ili PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Oni 'nadilaze' i individualno i povesno, a ogrezli su i u biolo{kom, individualnom i u povesnom - speci- fi~nim uslovima i stepenu razvitka. 'Dru{tveno bi}e odre|uje svest'… Govnavi sveobli~ni krik Velike klanice. Izgleda da je to smisao njihovog pohoda na Nebo...” (isto, str. 228 - 229) “POTERA ZA AVOLOM I OGLAS BOGA... ...Moj avole, moj Kiborgu - kiberneti~ki organizmu; pola ~ove~e, pola ma{ino. Moja prevaro o dva razli~ita organizma. Virtuelni avole. Moj laboratorijski konstruktu. Nau~no-fan- tasti~ni signalu moj. ^udovi{te moje, mla|i brate moj; porodu jeze dosade i samo}e - VRATI SE! Brate moj, oteo si se meni, Bogu i ^oveku. Ote}e{ se i sebi. Tugo moja, noumenonu moj. Ja te ne opazih. Umom te zamislih. Bespredmetenko moj. Knjige o tebi pi{u ljudi, a ti si ideja kojoj u stvarnosti ne odgo- vara ni{ta. Gori si od mene. Nepomenko, Brate moj, noume- nenko, konstruktu ljudskog duha. avole - projekcijo virusa u telu. Projekcija vi|ena u snu i ispri~ana u me{avini sanjava divljaka. Nadgra|eno, oplemenjeno ~udovi{te iz sna, iz nesvesnog dna. Brate moj, vrati se! Da po~nemo sve iz po~etka, prapo~ela na{eg. Kroz milje divl- jeg uma ~oveka da pro|emo i da do Muzeja vaseljenskog sa taj- nama nad tajnama… Kroz rasko{ni divlji paganski um da se opredme}ujemo....” (isto, str. 279-280-281) I dok sam ~itao Mrki}evu knjigu, i dok sam ispisivao ove odlomke, a jo{ pikantnijih, kontraverznijih replika ima na sto- tine, pomi{ljao sam na pokojnog Iliju Moljkovi}a, pre}utanog pisca i knji`evnog kriti~ara, poznatog i kao vrlo strogog jezi~kog redaktora, lektora i korektora. Za{to? O Moljkovi}u su pri~ali da je bio neumoljiv kao kriti~ar i kao ~italac. Ka`u, da su mu neki pisci, mla|i od njega, donosili rukopise na ocenu. Donesu tako rukopis od 800 strana, a Moljkovi} to svede na 80 strana. Moljkovi}eve ‘~itala~ke makaze’ su bile veoma o{tre kao brija~. Da je, kojim slu~ajem, Miodrag Mrki} svoj preo- bimni rukopis nosio Moljkovi}u, rukopis koji je mo`da prema{io 1000 strana, Moljkovi} bi to skresao na 100 strana, i mo`da bi nedovoljno poznati pisac Mrki}, postao preko no}i slavan? Ali, Moljkovi} umre pre nekoliko godina i ka`u da ovde vi{e nema ni sli~nih korektora, lektora, ocenjiva~a, recen- zenata... Da, ono {to pada u o~i, prilikom ~itanja Mrki}eve knjige, to je nedogovornost urednika, ina~e pisca Bogislava Markovi}a, koji se potpisao pseudonimom. Rukopis je bez nu`ne korekture, lekture i neophodnog dora|ivanja i ujedna~avanja pu{ten u {tampu, sa predgovorima i pogovorima pisca, koji i najdobronamernijeg ~itaoca dovode u nedoumicu. Me|utim, broj gre{aka u BIOGRAFIJI AVOLA je, ipak, dese- tostruko manji nego u Mrki}evoj knjizi PREVREDNOVANJA. Ovde smo doneli neke odlomke iz Mrki}eve knjige, gde njen sastavlja~ sam o sebi kriti~ki progovoara, glasom |avola ili boga, pisca ili izvesne baba Ru`e, iza koje se mo`da krije ona baba iz poznate bajke avo i njegov {egrt. ... Vi{e i kriti~nije o ovoj knjizi bi}e re~eno u N EOPHODNIM NAPOMENAMA PRIRE | IVA ~ A , posle izbora koji sledi. Ovde se donose ~etiri karakteristi~na poglavlja iz Mrki}eve knjige, i oni se donose onako kako su od{tampani sa ispravljenim {t. gre{kama. Ovaj uvod se, ~itao~e, odu`io - odahni! D` IM D IM H IGIN , prire|iva~ 17
  18. 18. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA AVO (ide ulicom Varo{i Stradanje. Ogovara u sebi pisca: 'Tu }oravu, izlapelu protuvu, sveznaju}u'. Na jednom uglu, iznena- da gotovo se sudari sa piscem. avo vrisnu kao u filmu strave i u`asa. Gadljivo-pipavo htede da ga odgurne rukama, kand`ama koje su se kao lepile za dodir. Kosa mu se naje`i kao da je na glavu stavio odranu ko`u je`a sa bodljama. avo re~e keze}i se u gadljivi osmeh): "Anatemate!" PISAC (u~ini mu se da ga odnekud poznaje. Nije mogao da se seti odkud ga zna. Okrenu se, ali avola ve} nije bilo, nestao je. Piscu se u~ini da na }o{ku, uglu, jo{ uvek lebdi keze}i lebde}i osmeh. Za tren je gledao u taj osmeh, ali osmeh nes- tade. Pisac se malo upla{i haluci-nacija koje mu se u poslednje vreme javljaju. Nije znao da li su te halucinacije od pisanja, ili je pa pisanje od njih. Vide za tren ispred sebe neko dete, novoro|en~e zubato. Iz prljave sne`ne mase naslu}ivalo se lice i telo novoro|en~eta. Pisac zaobi|e novoro|en~e je`e}i se od nearti-kulisanog krika i pla~a deteta. Pisac je produ`io. Nije hteo i nije smeo da se okrene i da vidi zubato novoro|en~e. Do|e sebi i oseti smireni letnji dan i blago kovitlanje vetra. Pomisli: 'Mo`da i ovo privi|enje mo`e da u|e u moju knjigu.' Podavao se milju izazova ovog doga|aja, vizije sa novoro|en~etom. Seti se da je to novoro|en~e iz njegovih snova. 'Otkud u snovima? Mo`da i ono gadljivo ke`enje, osamostaljeni jeze sme{ak. Neka infekcija - dete {to se kezi - je po~ela u meni.' I{ao je preko trga. Prolete ptica kos. Pisac nas- tavi. Ukaza mu se slika rodnog polja. I{ao je preko betonskog polja-trga. Nesvesno je upijao mo} gromada, zgradurina beton- skih. Nagazi na sve` izmet psa. Oklizmu se o zlato i bogatstvo tu|e. I dalje je i{ao da 'diktira tajnici direktno u ve~nost' u ulici poete poeme o Govnaru, Govnariji, poete Palme - likovanja, pravednosti. Palmonosac, nosio je u ruci palminu gran~icu. I{ao je, ako je to bio on. Oseti neki mir unutra{nji. Oseti izves- no ga|enje gledaju}i pozersko ljubljenje dvoje, mo`da narko- mana. Bekstvo od sela u zagrljaj droge… Pomisli na ljigavu ideologiju ne~ega - Bo`ji dar… Mislio je na pisca Tame tame - Mistifikatora. Par, mo`da narkomana, sa `utom ofarbanom kosom. Sa min|u{om. On u kratkim ga}ama. Ona u farmerica- ma, Dr`ali su psa na lancu koji se mu~io da vr{i veliku nu`du, da se opogani. Pas je imao lan~e oko vrata sa krstom. I{ao je pisac i video daleko preko ulice kako ide pisac Tame tame; pisac poeme poraza i sna o boljem. Odsutan, tu| sebi… Sa duhom i dahom stranog tela kretao se. U gu`vi pod-nevnoj letnjeg dana, nestao je. Svoj signal, signal vremena ljudskog i op{teg gubio, gubio se u duhu i dahu doba iz koga je izrastao. Pisac je i{ao. Hvatao je iverje snohvatica jave letnjeg dana. I{ao je u rasulu duha-du{e da diktira tajnici 'direktno u ve~nost'. I{ao je love}i u sebi pletisanke i pletijavke, gube}i se u njihovim dodirima. I{ao je, ako je to bio on? I{ao je pun Tame znaka 2 u kome je, kao na bunji{tu, kliktalo u cvetu seme Tame tame. Seme vremena i ko zna kakve svrhe. U njemu, piscu, su se ne{to sporili njegov Bog i avo. Ose}ao je vatre duha tog plodotvornog spora u sebi. Nazvao je to, za tren, odu{evljenje tela, damara, gena. Polet svesti }elije. Nasme{i se na starinski lep naziv toga - inspiracija. Pomisli: i avo i Bog prepoznaju mene u sebi. Nije se nasme{io toj pretencioznosti kao {to bi tre- balo da se ka`e na takvom mestu duha ~oveka pa i nekog pisca. On ubrza korak. Li~io je na neko pokretno prazno izno{eno odelo na kome je nasa|en blesak visokog ~ela zlataste }ele i paperja na njoj. I on je i{ao… Pogleda u izlog: u~ini se sebi poznat odnekud. Mo`da je i znao sebe odnekud. Mo`da?! SUSRET AVOLA I TAJNICE. - AVO (Video Jelenu Vuk, tajnicu pisca, koja 'direktno ukucava u ve~nost'. Pratio je za tren-dva). JELENA VUK (I{la je kao tu|a svetu. Neprimetno, ali ko bi je zagledao, video bi da ona nosi u sebi neku duboku tajnu, tajnu poraza smisla. I{la je pravo, vi{e bli`e zidu. I{la je Bulevarom revolucije) AVO (U|e u nju…) JELENA VUK (Ose}ala je da 'nije sama'. Zastade. ^ulo se me{anje Baha i Betovena. Bilo je to pored neke muzi~ke {kole. Skoro kao da ne zna kuda }e. Neki su prolaznici to i primetili). AVO (govori u Jeleni Vuk): "Ti si bar pametna `ena. Ra{~isti- la si sa religijom. Raskrstila sa nazadnim shvatanjima. Njemu, 18
  19. 19. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ovom piskaralu se i ne ~udim. Kakva ve~nost?! Kakvo 'direkt- no ukucvaanje u ve~nost'?! Ve~nost se u vas ukucava. Njoj vi niste potrebni i bezna~ajni ste. Nije kasno, trgni se. Pusti ovu avetinju izlapelu. Avetinju koja ne zna {ta }e sa sobom, {ta }e od sebe, za sebe, iz sebe, na sebi, u sebi… U kovitlacu tra`enja je senke smrti." JELENA VUK (Htela je da se i{~upa iz ~arolije kruga opsene. Skoro se u mestu vrtela. Po~ela je malo i da se pridr`ava za zid. ^ula je kroz maglu: 'Gospo|o, je li vam dobro'? 'Drugarice…') AVO (Oslobodi je opsene) JELENA VUK (Po`uri se}aju}i se re~i 'raskrstila', 'ra{~istila'; ne znaju}i od koga je ~ula te re~i. @urila je. Mislila je na kom- pjuter kojim je u 've~nost direktno ukucavala' delo SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Mislila je na kompjuter za koga je govorila da je 'pobudalio', 'po|avolio'. Nastavila je put. Vreva gradska je upila doga|aj sa Jelenom Vuk. Razlio se uli~ni trenutni vrtlog koji je izazvao susret avola i tajnice pisca, Sun~ice Vuk. @amor stradopoljskog Bulevara revolucije je trajao. Tajnica, sekretar- ica kabine-ta…; agent, i drugo {to ide u taj set afere Vaseljene, lepe `ene, Stradopolja. Ona opet naglo zastade. ^uje u sebi glas: 'Nismo se tako dogovorili'! Gledala je duboko predase. Onda, ne mi~u}i glavu, prevrnu o~i prema Nebu. U nedoumici, neki pro|o{e pored nje. To je bilo jedino {to je ~ula. Ona po|e.) avo (tiho, kao za sebe): "Intelektualka iz napredne intelektu- alne gra|anske porodice i selja~ko-radni~ke… U~estvovala je… Saradnica je od 1001. do 2000-te godine… Progresivne ideje… Vera u budu}nost i narod Stradopolja… Veliki dopri- nos… Sinovi i k}eri Govnarije, Stradopoljci, najbolji uzor divovi… Heroji… Prvoborci… Svetli ideali za stvar… na ~ijim su se svetlim likovima vaspitavale generacije. Svesna drugari- ca-gospo}a… sva je predana poslu." (avo zastade. Zapanjeno gleda kako se jedna od govnarija cepa na vi{e malih sitnih gov- narija. Do Neba se di`e krvavo-`uti smrad raspada govnarije na birokratsko divlje moderne govnokne`evine.) I dalje potraga za avolom. - NEKI INFORMATOR: "Misterije. Paralelno. Dublji, stvarniji svet u koji se mo`e mag- ijom. Van-~ulno. [amansko, hermeti~no. Napici. Bajalice. Postojanje tri sveta. Paganska `estina. Konac. Zrno. Vodica. Vrag sve zna. Nije crn. Mo`e se sa njim dogovarati. On sve zna kao i Bog, shvata, razume. Velikodu{no podnosi prevaru pametnijih. avolji otac. Prisne odnose sa ~ovekom. Uz njega ljudi postaju mo}ni i bogati. Ne javlja se kao naprijatelj ~ovekov, neprijatelj Stradopoljaca. Stvara u sukobu suprotnos- ti. Ka`u od repa avola `ena je stvorena, a ne od rebra. Stvorio je pospani Bog. Neki ka`u da je bio pijan, napio se brlje. Neki ~ak misle da je bio senilan. avo ima svoja svetili{ta, crkve… Satanisti?! Ne, to njemu podme}u…" AVO (Slu{a misli ovog informatora i re~e):"Zrnca istine. La` progona }e da mine. Duh naroda ne}e da me proda." (Misao mu u poletu samobitka {trknu u Vaseljenu, pa i {ire. Nesputana poleti… i njegovoj seti; nedostupna tajnici. Misao i u samoj sr`i bi}a, u klici klice.) avolov horoskop.- VASELJENSKI INFORMATOR (^ita avolov horoskop): "… od 33. 13. … do … Satana u znaku… Poga|a u dlaku… Neko uti~e na va{e planove, iako se trudite da preko toga pre|ete, nervirate se, jer to doista remeti va{ odnos sa okolinom, naro~ito sa partnerom. On smatra da previ{e ljudima izlazite u susret… Javno zanimanje Vaseljensko, pa i {ire… Gubite kontrolu. Vodite razgovore koji vam ne odgovaraju. Bi}ete prijatno iznena|eni pohvalama. Dobra vest. Iznenadni poziv na put ili na sastanak sa osobom koju dugo niste videli. Partner se trudi da vam na svaki na~in ugodi. Pronicljivi ste. Uspevate da se izvu~ete uz pomo} intu- icije. Na ljubavnom planu mnogo toga vam nije pravo i va{a reakcija }e biti burna. Imate prijatelje na koje mo`ete da se oslonite. Osoba koju povr{no poznajete… Partner izbegava raspravu. Morate da se odlu~ite da li }ete i}i na put. Ne `elite da vas iko prevari, a imate utisak da je to nekome cilj. Svesni ste ne~ije zlobe. Ne napu{ta vas ose}anje usamljenosti. Preterano se nervirate. Va{ na~in opho|enja sa ljudima je sim- pati~an, zahvaljuju}i duhovitosti i {armu. Ne trpite uticaj. Bavite se pitanjima od op{teg zna~aja za vaseljenu, pa i {ire. Zbog ne~ega ste latentno nezadovoljni i po~injete da u svako- ga sumnjate, da sve vrednujete iz nekog drugog ugla." AVO (pomisli): "To je pisac, ovo {krabalo. I, i, njegova tajni- ca, i brat Bog, i, i - ima ih. Zar ja povr{no poznajem?! Do ~ega sam do{ao? Do ~ega je do{la Vaseljena." VASELJENSKI INFORMATOR: "Skloni ste rizi~nim poslovi- 19
  20. 20. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije ma. Mogu vas napraviti… Neko me je potrebna va{a zasluga… Dobi}ete poziv za neki sve~ani skup. Ne napu{ta vas ose}anje moralne pobede zbog ostvarenja zakonskog prava Vaseljenskog pa i {ire. Imate ne~iju podr{ku. Prema partneru ste promenjljivog raspolo`enja. Neko vas `estoko kritikuje, a i vi ne ostajete du`ni. Poku{avate da se objasnite sa partnerom oko ne~ega {to vam du`i period smeta. Uve-ri}ete se u ne{to {to ste mislili da je nemogu}e…" AVO (jeknu): "Uveri}u se. Rizi~ni poslovi. @estoka kritika. Povr{no poznaje. Neko uti~e. Gubim kontrolu… Ko }e to sve izdr`ati. Ono lepo i dobro je ne{to kao uzgred… Ipak, horo- skop dnevni!? Koji je moj dan?! Kakav? Da li mi uop{te veru- jemo u horoskop - ja i Brat, avo i Bog. Horoskop, sudbina… - jao - na {ta sam spao! Po sto puta meni jao." (Gledao je vasel- jenskog informatora kako ide zagledan nekud i dalje govori dnevni horoskop avolov, ne znaju}i da ga avo vi{e i ne slu{a. Lete mu misli. Latentno nezadovoljan, nervira se. Usam- ljenost… Strese se. Htede ne{to da zaurla, ali samo jetko promrsi): "Istina. Istina!? Zavera. Urota Vaseljenska, pa i {ire. Ne}ete. Misle da su me dubinsko-dinami~ki snimili. Astrologa poslali. Postali su i vernici astrologije. Ne, ne}ete! Vi, ko ste vi? Satane? Zavera. Bo`e, Gov-nomagu, mesije, … Ne, ne}e{ pi{~e. To je sve tvoje maslo, i, i, i - ove tajnice koja 'ukucava direktno u ve~nost'. Koja je upu}ena u tajne tajne i opet tajna. U tajne nad tajnama. Skapavajte u rasulu duha, u virtuelnom ludilu. Za vas nije prirodno demonsko |avolsko ludilo. Tu u Govnariji diktirajte i ukucavajte la`ne biografije avola, Satane. Skapajte u Govnariji. Neka vas Stradopoljci uzmu pod svoje. To je moja osveta. Ciganka gatara gleda avolu u dlan. - GATARA:"Dru`e- gospodine; gospoja, do|i!" (Uhvati avola za ruku, pogleda kand`e, i liniju `ivota, smrti, ljubavi, breg… - i pade u nesvest.) AVO (malo zbunjen) : "Ju, ju, sva{ta u ovom Stradopolju!" (Nesta, ni sâm ne znaju}i kud i gde u Vaseljeni, pa i {ire. avo shvati da je on bio na jednoj nudisti~koj pla`i. Beli pesak, ob- na`eno telo, kosa na vetru. Prikrivao je u kostimu male nedostatke. Lepr{avi materijal…, gra-ciozni pokreti… Bikini, ukrasi, detalji… Marama vezana oko struka, narukvice, pr{}enje, veliki slamni {e{ir. Mislio je da deluje senzualno, goli{avo, po`eljno. Vide mu se stopala, papci. Otvoreno prslu~e… bretele. Rep nije imao, budu}i da je bog od njegov- og repa napravio `enu. Rogove nije imao, jer koliko se zna, nije bio o`enjen. Pravi stradopoljski avo. I zato ga zbuni ovo padanje u nesvest ciganke gatare. A mislio je da je on 'in', 'kul'… avo, shvativ{i kako je bio odeven, obu~e jednodelno odelo, dugu belu haljinu koja zna~i jedinstvo tela, du{e i duha. Malo posle obu~e crnu haljinu… Nije ostao dugo u crnoj dugoj haljini, raspletene kose… Presta da se {unja u beskrajnoj samo}i, negde u Govnariji. Obu~e de~ije odelo, odelo za bebe: kapica crvena, benkicu, ~arapice. I kada se vide u izvoru vode, kada se ogleda, on zaje- ca besuzo): "Gde je moja mama? Mamice moja lepa. Ho}u moju mamicu! Mamice!!!" (I takav - tako obu~en, u beskrajnoj `udnji za majkom, ode da bludi me|u Stradopoljce. Inkognito… Nestao je… Tra`i se. U jednom momentu bio je u tolikoj regresiji da ni sam nije znao gde je i ko je. 'Izgubiti se, nestati'. ^esto je hvatao u sebi to ose}anje, tu slutnju, tu misao. Biti nevidljiv za ~oveka i za Brata Boga i za polu`ive i polumrtve.) Majstor u zelenom. - PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde je 'stara baba' da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi 'onaki majstor' nego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je pre znao. 'Je si li {togod nau~io?' - ~u pisac pitanje koje se motalo oko njegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija. 'Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao' " - ~u pisac glas iz sebe. AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{ta nau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." - "… ja }u se stvoriti…" - ~uje traku glasa. 'Kad ono, eto ti majstora, stvori se… Ma~ka vrapca za vrat - menjanje Ni{tenost za vrat…" PISAC (I{ao je i shvati da u ruci dr`i neku knjigu narodnih pri~a. Shvati da ka`iprst dr`i me|u stranicama knjige gde je naslov: avo i njegov {egrt. Kupio je knjigu na ulici od jednog klo{ara. Pored klo{ara je spavao de~ak sa sme{kom poslatim u 20
  21. 21. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA Nebo. Prorok i njegov |ak su u vrevi Varo{i Stradanje slutili novo doba, propovedi, juri{e na Nebo. Pisac da divljom rado{}u produ`i da bi diktirao tajnici, da ''direktno ukucava u ve~nost'. Ve~nost je ravnodu{no upijala i njega i njegov hod stra{ila na kome je bila ljudska glava. Tu| sebi i letnjoj vrevi ulica Varo{i Stradanje kora~ao je neznanac - sa preru{enom tajnom mo}i. Hodo~astio je besmisao - putovao je natrag, svom istinskom domu iz sveta manifestacije, duhovno prosvetljen govno-bleskom. Video je u sumaglici svetili{te, Sveto brdo Kopros i Nebo - poredak… Prelazio je Bulevar revolucije. Pomisli: 'Da ne pre|e preko mene Bulevar revolucije?' I{ao je. Kora~ao je. Ako je to bio on. Sme{ak nejasan kao strano telo, razlivao se po licu njegovom. I{ao je, ako je to bio on?) avo pla~e nad piscem. - AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nije la`no porazno. Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svoje mere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podle ljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…" (avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako mu rime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za tren da je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. Bio je u mrtvoj ta~ki ose}anja - ni milo ni drago {to je tako. Oseti umor. Ko zna gde je ve} bio u Vaseljeni, pa i {ire. ^u se njego- va misao): "Ma gde li je? [to ga nema? Ubi me ~ekanje. Nestati." Otmi~ari avola. - BABA RU@A: "Osumnji~eni zbog teror- isti~ke delatnosti… U istra`nom zatvoru. Istraga, saslu{anje… Priznao. Bez stalnog mesta prebivali{ta. Kidnapovan. Protiv koga je… Istragom ustanovljeno… Istraga poverena Velikom Govnomagu Sveobli~nom, nadle`nom za teritoriju Vaseljene, pa i {ire… Krivi~no delo… Ko je bio nalogodavac? Baba Ru`a je izjavila… Nas-tavljeno saslu{avanje i ostalih. Podignuta optu`nica. Postupiti po zakonu. Na optu`eni~koj klupi }e se na}i i… Identitet se jo{ ne zna. Osumnji~eni u bekstvu. Nakon okon~anja istrage… Iznuda, prete}a pisma. Osu|ivan i kao maloletnik. Odlo`en postupak…" AVO: "Jadna Vaseljeno, pa i {ire! Ko mi sudi, ko me cinkari, ko me kidnapuje. Ko li ti pi{e, sastavlja dosije? Bog Brat, Govnomag, pisac, tajnica, proroci i drugi otpad Vaseljene, pa i {ire. Ne! Nije to moj svet. Ne, ne}ete. Ne, ne}e{! Nestati, nes- tati, nestati." DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) (Tajnica pisca krije, taji Tajni dosije Boga, starijem Bratu i Ocu avolovom. Tajnica Dosije pi{e pod zakletvom. Dosije se pi{e usmeno, ili eventualno nevidljivim mastilom za koje ne va`e reagensi ljudski. Dokazni materijal je bogat. Satanini dokazi su naj~vr{}i i neoborivi. Paganski bogovi, ve{tice, vampiri…, i an|eli su svedoci. O ljudima i Stradopoljcima i da ne govo- rimo. Ko je {ta vidi se u tom Dosijeu, tajnom dokumentu - tajnom nad tajnama i opet tajna; tajna tajne. U tome je i glavni razlog, u tom neobjavljenom Dosijeu, dirljive ~itulje, oglasa o nestalom avolu, bratu Bogovom. Zato je Bog onako nakitio. Bog i drugi. I an|eli. Uredni{tvo Plejboja… je odbilo da {tampa njihove ljigave an|eoske oglase o nestalom avolu. Izdava~i smatraju (opravdano) da bi objavljivanje jedne takve knjige bilo kontra-produktivno. Smatra se da jo{ nije dru{tveno-politi~ki momenat u Vaseljeni, pa i {ire, za objavlji- vanje jedne takve kapitalne knjige, publikacije - tajne Tajnog dosijea Boga, iako se veruje da bi to bio hit, bestseler. Tajne mahinacije… Tajne slu`be… U interesu istrage ne saop{tavaju sve. Zakulisne radnje… Pitanje autorstva… Pitanje je da li je rad kazna? Mnoga nera{~i{}ena pitanja… U~esnici jo{ `ivi… Po zakonu, objavljivanje tajnih dosijea tek posle 50 godina po starom. A pro{lo je tek 10 godina po novom ra~unan- ju… Posle eona… Predstavlja se kao tvorac `ivota svih vrsta u Vaseljeni. Tvorac svega… Blokator duha otkri}a, jer sve u umovanju svodi na 21
  22. 22. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije Boga. Pitanje menad`erstva mesija… Pitanje zloupotrebe knji- ga, plagijata, tendencioznih knjiga, utilitarnosti… Mistifikacija… Neslaganje teorije i prakse… Tajni fondovi… Zabrane slikanja, fotografisanja Boga. Tek }e se videti iz… Pozadina… Uloga ^oveka u svemu tome. Klasno-jasno… Svetinja privatne svojine… Feti{ robe, novca… Bogat je njegov tajni dosije.) SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE Me{anje sna i jave (avo gleda klo{ara spava~a) AVO (gleda zanosnog spava~a klo{ara na smeti{tu. Sit, titra- va prljava jeza bla`enstva treperi mu na neobrijanom licu): "O, spava~u moj, senko smrti bliske. Sanja{. Hvata{ poruke Boga. Sneva~u, an|eli prljavi za tobom pla~u… Da te ~uvaju, senku- hlad da ti daju. ^ove~e ludi, divan si, jo{ dete budi - veruj da su snovi ono {to se stvarno de{ava. Me{aj javu i san. U tome neka ti prolazi jasno}e dan. Sanjao si da si ukrao lubenicu - idi, vrati je! Sanjao si da si spavao sa tu|om `enom, idi, plati kaznu za preljubu, i ne pomi{ljaj vi{e na tu|u ljubu. Eno, pozivaju te na odgovornost za ne{to {to je drugi sanjao o tebi… Divna me{avina, kupa`a, racionalnog i iracionalnog. Apsolutni duh. Apsolutni moral. Totalitarna kontrola. Jeza totalitarnih birokratija iz snova sija; nema negativnih utopija. Avaj, rasto~i mo} sna java. Obrnuti odnos: iz jave u san. Pa snovi su otud i do{li. Tamo im je prakoren. Veliki snovi velikih. Snovi proroka, snovi Velikog Govnomaga, snovi pisca… Snovi Boga i avola. Stvarno - {ta sanja Bog, a {ta avo?! Pa ja sam avo. Nama je pisac, izgleda, zabranio da sanjamo. Stradopoljci na{e snove tuma~e. Eno - mali prorok pla~e. Slojevi apsolutnog uma. Za ~oveka je to neprohodna d`ungla, {uma. Su{tina misli je u iracionalnom. Iracionalno ~oveka su mrvice apsolutnog uma. Za ~oveka te{ka duma. San predvi|anja, proricanja nagove{taja iz op{teg uma gde nema sada{njosti, pro{losti i budu}nosti. Iz okeana duha-du{e. Javlja se preko asocijacija vizuelnih, zvu~nih… Preko metafo- ra. … Preko sirove svesti divlje - 'nesvesnog', 'podsvesnog', 'predsvesnog'… 'Jede{ komad mesa, krv se sliva' - 'jede{ se', 'jede{ svoje srce'. Divlja misao, san, ne zna da ka`e srce no ka`e 'komad mesa'… Zvu~ne asocijacije - koren re~i…, infiksi… - kriju po-ruke… Mrlje stvari snovi daju. Vizuelne, akusti~ke…. sadr`ajne mrlje… U 'mrljama' prepoz-nati poruku, smisao. U metafora- ma… Geni, mikro svet - virusi, bakterije…; zara`enost njima - u snu se javlja kao novo-ro|en~e… Sva mikro zbitija u telu, u snu se prika`u u divlje sirovoj svesti metaforike bukvalno shva}ene. Nekada i prevedene. Geni prenose sadr`aj iz pra-pra vertikale ~oveka. Onda njihove poruke kazane u snu zbog svoje dubine su nejasne, neprozirne. Snovi zbitija i `itija se daju na uvid, ali svaki je ~ovek i lud. Ludilo je san… Java i san; kao no} i dan prolazi izme|u njih… Sutoni, zore. 'Isti' san razli~ito zna~i. Nema ba{ 'istih' snova. San vidi svest, i podsvest, predsvest, nesvesno apsolutnog uma. Njegove mrvice vidi, mrvice mrvica. Tri sna… U sva tri 'nema nas…' Tehnika je ista. Ka`e se 'nema nas'; 'nije primirisao'… Dakle, u sva tri slu~aja zna~i da nije 'namirisao'. Nesvesno je uzelo, bez mnogo ma{te sneva~a, isti put da mu ka`e, da ga upozori: 'nema nas'; ne nasluti {ta se sprema. Snovi se metaforama izra`avaju i to konvencionalnim metaforama. Upravo dostupnim sneva~u da bi ga upozorili. Ako bi san direktno govorio, upozoravao, to bi ve} bila java i to bi ve} zahtevalo drugu strukturu svesti, a ne ljudsku i zemaljsku. 'Ja sam leptir' - ^uangce. [ta li zna~i 'leptir'? [ta li zna~i u kineskoj onda{njoj metaforici? Leptir - 'besmrtnost; obilata dokolica, radost'. ^uangce-leptiru ostavljam te na miru." (Leptir slete avolu na ka`iprst - 'Bo`ansku pravdu'. avo se nasme{i.) "Sedam krava - sedam velikih majki hraniteljica. Debele i mr{ave. Klas `ita atribut Izidin. Gutaju godine." avo tuma~i san Boga. - AVO: "Eno, vidim ko na javi Bo`iji san pravi. Ljudskim jezikom Stradopoljaca }u ga re}i, mada mu je dubina i smisao mnogo ve}i. Promisao sna ostaje 22
  23. 23. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA tajna tajne i opet tajna… Ipak, zbog ove knjige; da zadam piscu nove brige. Budu}i da je u pitanju Bo`anski san, san Boga, onda tuma~enje ide obrnutim redom - od Vaseljenskog smisla ka obi~nom ljudskom smislu. Poruke Boga. Bogu se kazalo u snu: 'Na nekom dnu… Neki haos. On 'nema nos'… Ima 'kalauz' i kalauzom ho}e da otklju~a 'brave'. Dakle - bog ima klju~ ('kalauz') - 'osloba|anje, znanje, mister- iju dre{ioca ima'. Pronalazi 'kalauz', 'brave'… Zna~i - Bog }e da oplodi Stradopoljke i Stradopoljce svojim 'kalauzom'. Seksualni r{um }e da napravi po Govnariji. Lom }e da napravi njegov 'budala{', 'patrljak', 'pevac', 'sramotnjak', 'mali ma~or', 'dr{ka od stomaka', 'stradopoljski klju~' - zna~i, 'ona stvar', 'menja~' promeni}e `ivot u Govnariji, promeni}e `ivot Stradopoljaca. Njegovo 'me|u-butno landaralo', 'pola kila feder mesa' promeni}e `ivot u Govnariji. Odu`i}e im se Bog za grdna zanemarivanja. 'Kalauzom' }e otklju~avati 'crne ljubi~ice'. Surovo i sirovo }e to raditi. Redom, sve {to stigne. U svojoj Bo`anskoj misiji 'isprepala puca}e' sve {to mo`e. Oplodi}e novi svet. 'Krevetanjem', 'transfuzijom', 'ubodom'… Napravi}e im u du{i i telu lom. Ne treba Stradopoljci da dolaze ovamo, u Vaseljenu pa i {ire, da di`u velike vaseljenske revolu- cije, pa i {ire. Tamo }e im Bog kroz novu seksualnu revoluciju di}i Veliku vaseljensku revoluciju. Tamo }e on oploditi 'ma~ke', 'ribe', 'vrele usne', 'podmorni~arke', '~avke', 'le{eve'. Ko zna ko }e mu se sve podmetnuti da ga oplodi?! Od ~oveka mu je nikao 'budala{', 'dr{ka od stomaka', pa neka i budala{ki svet pravi budala{om, pupoljkom, `iri}em, 'kalauzom' koji tajne nad tajnama mo`e otkriti?! Jadni Stradopoljci. Oni misle da su Stradopoljci narod koji najvi{e voli `ene na svetu. Pet stotina `argonskih izraza za `enu! Ali, ne misle na negativni naboj tih izraza. Kompleksi, Edi-pova situacija. Samoodbrana od potisnutog… U te zamke izgleda uhvatio se i sam Bog. I on se hvali 'kalauzom', 'budala{em'. Za njega je to novo - me|ubutno landaralo, pola kila feder mesa." Ostaje tajna avoljih snova.- AVO: "^italac mali, intrigant radoznali - pita za bar jedan moj san. Kad, kad smo ve}… Ne, ne}u vam ispri~ati… Neka vam pisac ka`e, jer on pati od 'epskog sveznala{tva'; pi{e ISTINU svim velikim slovima. Pati od 'objektivnosti', 'neutralnosti'. On sve zna, ide do stvari samog dna. Neka tu poka`e prema ~itaocu svoju obavezu. Neka tu pru`i du{e-ma{tu protezu. Ako zna, ako sme, ako mo`e? San sna… Moj san je njegov. [ta je video u njemu? Zar ne vi-dite ovoliku paniku, de~iju tremu? Cela knjiga, moja biografija, zbrdazdola. ^as krajnji smisao, ~as `ena gola. ^as o~aj, ~as sprda~ina. Drama-komedija. Bez reda, bez igrokaza, slike, ~ina… Neka vam on moje snove pripoveda. Du{a prljavo-govnava u haosu, bez reda. Smeti{te apsolutnog duha. Rida i smeje se bez poetskog sluha. U {ta me protuva uvali, da bes svoj kali. Ipak san: sanjam 'stra{an san', '~udan san', koji se ~esto ponavl- ja da znam za 'bu|enja mo}', budio bih se u pani~nom strahu. Na{e sanjanje i san nisu kao ljudski. Na{a java je vi{e kao ljud- ski san, sanjanje. I pored svega, ne mogu da se smirim i pla{im se da ponovo zaspim. Da me ne ~uje ova protuva od pisca, moj kontroverzni biograf…, biograf, hit pisac, marketin{ko tele. Tajnica da me ne ~uje… Sanjam da sam u kocki bez ikakvog otvora. U nevidlj-ivoj betonskoj, ~eli~noj, granitnoj kocki. Avaj, u 'praiskonskom stanju', 'kona~nom stanju', 'nepomi~nosti'. 'Kvadratura kruga'. O, kocko moja, istino, ISTI- NO moja! Moj 'besprekorni zakonu'. 'Sudbino', 'neopozivo', 'prevrtljivosti' moja. Kocko blude}a Vaseljeno, pa i {ire; i ja u kocki i jedna muva… Avaj! Muva - kvarnost. Truljenje. Avaj! Kokca: i ja u njoj, i muva. Kocka bludi Vaseljenom. Nema muvo. Ose}a, do bola prazninu sobe i svoju samo}u. Od u`asa pusto{i prazne praznine i samo}e oslepeo sam. Histeri~no slepilo. On, pisac, podme}e mi taj ~udni, stra{ni san. On, Bog u dogov- oru sa piscem, mo`da i Ve-likim Gvnomagom. Bog se sprema da me vrati u moje iskonsko, prvobitno, praiskonsko, ko-na~no. Sprema se da me se otarasi. Sad izgleda ima dru{tvo. Mene je stvorio iz dosade, da ne bi bio sam. Sada ima dru{tvo ravno sebi - '^ovek je Bog na Zemlji'. Dakle - dva Boga. Zakrvi}e se. Istera}e ga. Svrgnu}e ga. Nema ravnote`e Bog - Satana. Dva razli~ita Boga. Vrati}e se na pagansko samoistrebljivanje bogo- va. Uzor Kainu i Avelju. A ja?! Mene da vrati u 'praiskonsko stanje', 'nepomi~nost'… Ne. Ne}e{ pi{~e! Ne}ete!" BOG (^uje se njegov glas iz daljine): "[ta je s tobom?! Neuroti~an si. Bolestan. Bespo-mo}no uspani~en. Dete, nesvesni bezrazlo`ni strah te razdire. Praznina i dosada. Pusto{ 23
  24. 24. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije `ivota. Mnogo si se utopio u ljudsko. Kalja{ ugled Bo`anskog." AVO (U nekom olak{anju, ali jo{ u senci u`asa): "Ne, ipak ne}e{! Ne}ete! Tamo vi di`ite revolucije, u Govnariji… Tamo… Pustite mene." avo u snu odvojen od tela - duha pisca. - AVO: "Snovi nam govore druga~ijim jezikom, druga~ijom upotrebom jezika od jave uop{te. Druga~ijom upotrebom na{eg jezika, nas kao individua. To {to nam snovi ka`u je tu, na dohvat ruke, pod nosom; ali mi ne uspostavljamo potpuno njegov jezi~ki sistem, koji je veoma individualiziran. On je {ifrovan metaforama, bukvalnostima, re~ima, sufiksima, infiksima, pre-fiksima, korenima re~i. Ako bi sve te '{ifre', kodove - svu tu poetiku - pohvatali i uprkos velikoj individualnosti i ba{ zahvaljuju}i njoj, mogli bismo pomo}u snova da dajemo dijagnoze u ranom stadijumu bolesti. U njima, tim kodovima, se nalaze informacije o bolesti, o po~ecima, o prvim virusima i bakterijama koje }e se razviti u bolest. U snovima imamo informacije, naravno snovi|enjske, iracionalne, ne samo o bolesti, no i o zdravlju. Zna~i - imamo upozorenja uop{te o zbivanjima u telu, ali i u duhu. U psihoso- matici… Sanjati novoro|en~e je vest o tome da se u tvom telu 'rodilo dete' - neka bolest - virus, bakterija. Ja je duh. Stan je telo. Ne mo`e sneva~ da se vrati u stan, da pogodi ulaz svog stana… Pos-toji opasnost da se umre, poludi. Dakle - da se odvoji duh od tela. Ovde ne mislim na religiozni smisao tog odvajanja. Snovi ne gre{e. Oni ho}e tajnu nad tajnama da re{e. Ako bi snovi govorili jezikom svesti, jave, onda oni ne bi bili snovi, ne bi bili iracionalno. Ka`e se: 'nesvesni sadr`aji su nam potrebni radi dopune svesti'. Mislim da je obrnuto. Svest je samo mali deo okeana duha-du{e a nesvesno, iracionalno je ve}i deo. Me|utim (~ovek), vi se kre}ete u prakti~nom zemaljskom, kre}ete se u realisti~nom i realnom bez ve}e dubine prema Ne(bi}u). Mogli bismo postaviti pitanje: koji je smisao svesnog, jave? Ono je, ono je, put i deo kosmi~kog samoosve{}enja ~oveka. A kosmi~ko samoosve{}enje ~oveka je proces {irenja svesnog kroz delatno, dru{tveno. Dakle, fizika postaje metafizika. Snovi su slutnja ISTINE. Duh i telo… Avaj! Mo`da sam ja duh pisca koji jedne mu~ne te{ke no}i nije mogao da se vrati u svoj stan - u svoje telo. Nije mogao da pogodi ulaz 14, stan 18, IV sprat… Sivilo zgra-da, blokova. I, sada, kao 'proklet' duh pisca, lutam Vaseljenom, pa i {ire. Ja, duh-du{a pisca u snu odvojen od tela. A odvojen duh od tela je meta. Ina~e, ve} nam je pisac Skon~anja i vazno{enja Velikog… ili Priloga za biografiju avola ispri~ao da je sanjao da je video sebe, svoj le{, kako iznose iz bolnice. On je prizor izno{enja tela posmatrao sa prozora jedne bolni~ke sobe na III spratu… Ko zna ko sam ja?! Kakav i ~iji sam duh? Ne, nisu ~ista posla. Ko je kome {ta? Ko je ~iji objekat i subjekat? Mo`da je pisac uspeo da istera avola iz sebe, i da se on useli u mene. Ja u njemu, on u meni. Koja je i kakva je tu razlika? Ko je va`niji? Mo`da se treba boriti za obrnuto - da bude{ u nekom, a ne neko u tebi… Samobitak, tubitak…, bitak, Ne(bitak)… Uspeo je da me uvede u ~arolije subjekat-objekat. Sad ne znam ko je u kome, ko koga treba iz sebe da isteruje. Ma, da mi je lepo, ja se ne bih ni pitao ko je u kome. Pazi: Ja, avo, ~uvena Satana - kakav sam }iftica postao. Komformista, zaparlo`eni malo-gra|anin, filistar… Ja Lucifer?! Jo{ tajnu sna ~uvam. Ona mene ~uva. San sna krhkog leptira filozofa. Treperavi da{ak vaseljenske pau~ine dr`i mi vezu sa Ne(bi}em). Direktnu vezu… 'Ja leptir, avaj pi{~e, ti si me uhva- tio' - ~uje se glas ~ove~ice. 'Tvoja me ljubav ubila'. (Glas nesta). Pi{~e moj, kontroverzni biografu. Kako da za{titim privatnost, privatni `ivot. ^ujem da pi{e{ i biografiju Boga. Pokrenu}u sudski spor kako bih spre~io tebe, autora moje biografije, da objavi{ knjigu o meni. Da sud zabrani da 'kontaktira{' vampire, ve{tice, Boga i druga natpri-rodna bi}a sa njim i da mu ne daju podatke. Na kraju - prvo ja treba da napi{em svoju bio-grafiju. Ko zna ko treba prvi da bude. Mo`da on pi{e svoju biografiju, a Bog mu dostavlja podatke o meni. Ja mu dajem podatke o sebi, a tajnica 'direktno u ve~nost ukucava'. Bi}e biografija Satane hit knjiga, u trendu, naj~itanija. Niko ne}e znati ni da je objavljena. Hit zavere }utanja straobe ljupke jeze vaseljenske birokratije Apsoluta. Pogubili smo sebe u sebi i u drugima. Krik apsolutnog duha. ^arolija jave sna Vaseljenskog. Zabludeli ~ovek u umu-duhu Ne(bi}a). 24
  25. 25. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA avo sanja majku. - (avo je {iznuo. Sanja mamu, 'mamicu', 'kevu'; a nema mamu. Uvek mu je pozitivna u snu. Uvek je lepa. Zavisan od majke. U iluziji da ima majku i da je uvek lepa. Totalno je regradirao. On je 'nezrelo pasivno zavisno dete'. 'O{te}eno, izmanipulisano dete'. On '`ivi unazad'. 'Tra`i svoje detinjstvo i svoju majku, a be`i od zlog hladnog sveta'.) AVO: "Avaj, gde je vreme bezbri`nog detinjstva {amanskih |avola, |avola, vra~eva, suje-vernosti…, folklornog |avola, primitivnog. Na to se mo`e podsetiti u `ivo jo{ samo u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Sada niko nikome ne poma`e da prevri `ivot. Svi ho}e mene, avola da prevare. Svi ho}e da zavade i manipuli{u. Svi rade moj posao. Ja, bolno dete. Zna se da detetu ne mogu da se tuma~e snovi. A on, nadmeno {kraba- lo, tuma~i moj san, i san Boga. Ja 'sanjam svoju majku kao ve{ticu'?! Podmetanja! Sanjam je kao monstruma - 'zmiju sa glavom lisice'. A oca?" (avo se okre}e oko sebe, ako je to okretanje.) "Zmija kao ud mu{ki ~iji je glavi} lobanja sa jezi~kom. Dve takve zmije kao uhva}ene podruku… Oca san- jam kao razboj-nika…" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Ja nesre}na isfrustrirana, neuroti~na osoba, individua, li~nost koja `ivi pod optere}enjem i mitskom obave- zom da je persona zla. Ja koji nemam majku da predvidi ugro`enost svoga deteta… Otac zanemaruje o~instvo… Eno, pisac mi sprema zamku: da izvr{im samoubistvo. Tobo` da su dva an|ela do{la da uzmu ne{to sa Zemlje, iz Govnarije, i odnesu na Nebo. A ja sam to Ne{to. Da nije sve ovo nesvesna komunikacija izme|u oca i sina - Boga, mog Brata tvorca, i mene, avola?" (avo oseti daleko treperenje beskona~nosti) "Mo`da uop{te nemaju nikakve veze Stradopoljci, Govnarija, Zemljani sa celim mojim slu~ajem. Mo`da me sve ovo vreme samo Bog, Brat moj, tvorac - ku{a kroz jedan sme{no ljudski konkretizovani vid, na~in. Jedan divlji |ilko{ki put konkretizacije Ne(bi}a). Mo`da sam isuvi{e dugo bio u visokim apstrakci-jama esencije, pa sada ne mogu da se i{~upam iz manifestacije onoga {to se zove Zemaljsko i ba{ u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Mo`da? A, ipak, moram biti na oprezu i sa Bogom, i sa piscem, i sa Velikim Govnomagom, pa i sa tajnicom koja 'direktno u ve~nost ukuca- va'." Jo{ jedan san Satane - U neka nebeska razdanja, Satana sanja, kako je on devica mu{kog lica. Ali ima veliki mu{ki ud. Od strasti divlje je lud. Ud mu Bog, Brat dr`i. I sve `ivo ho}e da spr`i. Nalete{e na kozu… Sam avo izabra pozu… I sad ho}e koza da se okozi, da izvr{i abortus…, i jos k tome plus - to dete jare je sam avo… Sna|i se u tome ljudska glavo. Ti, la`ni poeto, {to svemu 'zna{' ~are - {ta zna~i u snu to jare? Jare koje nebeski meke}e? Jare koje na Zemlju, Govnariju kre}e? Ta mu{kost; izobilna `ivot- nost; tvorna energija…; plodnost, obilje. Da ih odoji koza. Polujarci… [to device jure starci. Jaha}e na jarcu… O jar~e - ribo, gospodaru vodenog bezdana, ima li slutnje novih dana? Vampir-devoj~ica u snu. - AVO: "San devoj~ice: '… vidim na pustoj ulici vampira kako le`i i spava… Veoma mi ga je `ao… Odvodim tog ku}nog ljubimca psa - bdila{tvo…; ma~ku - promenu i `udnju; pticu - du{u, duh. Devoj~ica shvata da je to njen tata sa maskom vampira. Vampir je u njenoj kosi video va{ku i zamahnuo je ogromnim no`em da je ubije… O, o~e moj, vampiru moj, teretu ludi moj, masko moja - kako da te se oslobodim? Ja vezan za nepostoje}u majku. Ja devoj~ica sa va{kom na glavi. Ja avo, iskrena devoj~ica. Biti neuroti~no dete, devoj~ica Vaseljene, pa i {ire; dete nepostoje}e majke i oca - Brata, Boga tvorca moga. Nepotpune i razorene porodice. Sa ~udnim vampirom paterom familije. Si{u joj krv i 'va{ka' i 'vampir' i nepostoje}a majka, i Stradopoljci, i Govnomag, i pisac, i tajno tajnica. Sve }u vas nadi}i ja potencijalna mogu}nost budu}nosti. Moj pi{~e, ti koji veruje{ da jedini postoji{. Ti nesretni~e koji iskreno i duboko pati{ zbog i radi svojih fikcija: mene avola i Brata moga, Boga… I Velikog Govnomaga i svih u organizo- vanoj hordi ove literarne naseobine koju ti naziva{ SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG… ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. Ilegalaca…, migranata i emigranata vaseljenskih, pa i {ire, ti, sekretaru njihov." Telo, smrt, san, metafora. - AVO: "Kratki, anegdoti~ni snovi koji ostavljaju jak utisak i atmosferu, pamte se preko dana i du`e. Snovi ~esto koriste bukvalnost. 'Ilova~a le~i', 'ni{ta ne boli'. 'Prestaju bolovi'… Upotrebljava se ~esto kada se gov- ori o smrti. San uzima taj jezik onako kako je upotrebljen: 25
  26. 26. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 'izle~enje' i 'ni{ta ne boli'. Naravno, su{tina sna nije u tome da govori o zagrobnom `ivotu, no da je nesvesno, iracionalno, upotrebilo nedoterani jezik, bukvalno onako kako je re~eno na javi bez nove metaforike, slikovitosti. Drugim re~ima re~eno - snovi imaju svoju poetiku, svoj stil u u`em i {irem smislu. 'Odmoriti se', 'izle~iti se' govori da }e se organi tela odmoriti od funkcionisanja, da }e biti za njih 'izle~enje' jer ne}e raditi, pres- ta}e da ose}aju fizi~ku patnju, a ne u smislu da }e{ i}i u Raj gde je ve~ni odmor, gde nema bolesti. Telo, izgleda, u snovima vi{e brine o sebi. Nekako 'odvojeno' od duha, uprkos psihoso- matskom jedinstvu. Telo ima zadatak da daje svojom, da tako ka`em, slepom inteligibilno{}u informacije o svom stanju. Da daje informacije svojim jezikom; svojom poetikom gde malo naivno iskori{tava pesni~ki jezik." (avo ose}a upad drugog toka misli): "Eno jedna ne}e…, ho}e bezgre{no za~e}e. Ho}e jedna cura za de~ka minotaura. Klon-i… ume{ali se i oni. Genetski in`enjeri… Sve se stvara po meri. Mene sada ne pom- inju. Jedna cura, da joj se ugura… Da rodi ko {to je ro|ena devojka br`a od konja. Ko u mitovima. Sada{njim genetskim hitovima. Misao mi titlovana. Ona je iz svih dana. Prikladna lljudskom umu da vidi op{tu sumu." avo tuma~i i ispravlja Junga - AVO: "Nadmeni oholi ^ovek. Uvek vertikalu tra`i i gde je nema, a uvek je ima. Arhetipsko, stra{ni de~iji snovi. Dobro je {to niste rekli da su avolovi snovi. 'Nasle|e predaka koje nosimo u sebi'… Ne, drugi je uzrok ovih snova; nije arhetipsko. Tri sna idu iz mikro sveta, iz tog dna. Viruse, bakterije - mikrobe kojim je zara`en organizam - ta '~udovi{ta sli~na zmiji sa mnogo rogova', ubijaju bela krvna zrnca, 'druge `ivotinje'. 'Nailaze ~etiri boga iz zasebnih uglova i o`ivljavaju sve mrtve `ivotinje' - nailaze drugi odbrambeni imunolo{ki elementi. Za{to ~etiri boga? Zato {to je dete ~ulo da je bog svemo}an pa se ta metafora mikromaterijalno u snu pri- menjuje. Dakle, san je projekcija mikro de{avanja u inficira- nom organizmu. Bajkovita avetinjska slika toga zbivanja na mikro nivou u organizmu. Fabula, si`e, skaz, te 'bajke' se produ`ava u drugom snu deteta: tu su sada metafore muva, sunca, meseca, zvezde i sneva~ica. Muva kao negativno (simbolika muve - kvarljivost) i sunce, mesec i zvezde kao pozitivni simboli, metafore. Kroz '{umu simbola', metafora se probila racionalna misao, misao jave. U tre}em snu se de{ifruje smisao prvog i drugog sna. U njemu devoj~ica sanja da je 'opasno bolesna'. Zna~i - iracionalne informacije o po~etku bolesti, slepe svesnosti tela o bolesti su prodrle i iskazala se sa 'opasno bolesna'. Rasplet usled ira- cionalne dramatike u telu. Rasplet i u nivou racionalnog i sadr`ine. Ali, simbolika, koja je verovatno vid mehanizma duboke iracionalne odbrane, samoodbrane od ~injenice smrti, odbrane erosa od tanatosa. 'Ptice' su rane koje prekrivaju. No, ovde je, da ka`emo grubo, u pitanju elementarna dubinska dinami~ka borba telo - duh koja se manifestuje u snu. Dakle, nije ovde, u ovim snovima, u prvom planu arhetipsko kolektivno. Ovde je projekcija mikro zbivanja u organizmu. Ne, nisu ovde |avoli. ^oveku je najlak{e sve avolu pripisati. Stvari, ma koliko izgledale apstraktne, transcendentne, imaju osnovu materijalnu. To vi pripisujete avolu. Uteha mi je nauka. Njene tajne dubine li~e na mistiku. San ima i kosmi~kog, i arhetipskog, i kolektivnog. Arhetipsko nasle|e se prenosi od prvih iskri inteligibilnosti. 'Majmuni' vi{e vrsta od kojih je nastao ~ovek… Vi{e ~ovekolikih… Nakalemljen genetski, oplemenjen intelektualno{}u… Proces dru{tvenog bi}a ~oveka… i uvek Ja?! No, sve je to u tre}em planu, u drugom planu… U prvom planu je da organizam u sadejstvu sa 'duhom', mozgom - 'visoko organizovanom mater- ijom' preduzima ne{to, kroz rad pulzija, nagona, da dopre do svesti ~injenica da je organizam zara`en nekim mikro organiz- mom, 'fatalnom' neizle~ivom bole{}u i da treba ne{to da se pre- duzme. Taj put od iracionalnog na nivou }elije do racionalnog ide kroz metaforiku, simboliku; ide kroz naslage procesa razvitka govora. Ide kroz polufabrikate simbola, re~enica jo{ nepretvorenih, nesazrelih u re~i. Ide kroz onomatopeje. Put od duboke iracionalnosti sna do svesne misli; od 'zara`en si' do 'te{ko si bolestan'. Put iracionalna svest o 'zlo}udnim `ivotinja- ma', '~udovi{tima' do 'neizle~ivo si bolesna' je i{ao 'carskim putem'. Avaj - nije pomogao 'carski put' devoj~ici. Ja, avo sa Bogom, znam i te puteve. Mogu ih u~initi jasnijim. Eto, geno- mi, 300 000 miliona itd. itd. Moja vera je u nauku, u mikro… Avaj… Ovi ho}e… Veliki Govnomag Sveobli~ni… Ovi ho}e veliku Vaseljensku revoluciju. Mo`da u saradnji s Bogom. Ne. Ne - nikada. 26
  27. 27. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA ^ovek treba da zna za o~ove~enje ^oveka, njegove svesti; da zna za izlazak iz maglu{tina iracionalnog kao dela apsolutnog uma. Treba da zna da veliku ulogu u njemu imaju mikroorga- nizmi (po`eljni i nepo`eljni) koji doprinose na razne na~ine, pa i na na~ine njihovog nesvesnog za ~oveka prisustva u snovima. To {to je ~ovek ^ovek zasluga je i ~injenice {to je ~ovek dru{tveno bi}e itd. itd.; ali i mikrobi u njemu su zaslu`ni {to je on ^ovek. I Ja, i Ja… Mada ovi, i On to ne priznaju. I druga de{avanja u telu (prijatna i neprijatna): i zvu~na, i miris- na, i dodirna, i vizuelna, i ukusa… na|u metafori~no i sim- boli~no (iracionalno) na~ina da se poka`u i prika`u u snovima, da se projektuju u san. I ta de{avanja, i te projekcije doprinose kroz trajanje ~oveka o~ove~enju ^oveka pa i njegovom otu|enju i razotu|enju. I snovi takvog sadr`aja ~esto uzimaju masku arhetipskog, kolektivnog. Oni i jesu arhetipski i kolek- tivni u tom smislu {to mo`da traju od prve iskre iskre inteligi- bilnosti. Da li sanja }elija…? Gen da li sanja?… Mikroorganizmi da li sanjaju?! San sanjanog sna senke je duh sna inteligibilnosti virusa, bakterije, priona… gena. ____ *Radi se o druga~ijem od Jungovog tuma~enja tri de~ija sna. Mesto arhetipsko, avo ovde vidi infekciju virusima, bakterijama koji se projektuju u snu, u san. UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM, BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU Samo}a Boga, prodor u metafiziku i jeze avola. - AVO: "A Bog, moj Brat, Bog - hiljade godina nekada provodi u stoje}em polo`aju u }o-ravoj, gluvoj sobi, slobodnoj od svih ljudskih ~ula: i mirisa, i dodira, i ukusa…, i {estog ~ula. U nekom {oku samo}e. On ima vizije, podaje se vizijama. Blesak Beline - transcedentnog sa-vr{enstva - ga opija ~istotom, nevi- no{}u, ~edno{}u, sveta{tvom i on sanja izbavljenje od samo-}e. On se istovremeno otima kand`ama samo}e, ali i be`i u nju, jer, izgleda, ni mene ne podnosi. Ni bilo {ta {to naru{ava apsolutnu nemost svih bo`anskih ~ula… Podaje se apsolutnoj ti{ini, praznini, podaje se bespredmetnosti. Kao da ne{to ispa{ta. Kao da je terorista, jer otprili-ke, u Govnariji demokratskoj, punoj slobode li~nosti, tako ka`njavaju teroriste. Ka`njavaju ih na belinu samo}e }elije. Samo jo{ Bog treba da ima 'ruski rulet'. No, naravno, to bi bila besmislica jer je on besmrtan. U nekom samomu~enju on u`iva. U`iva u jezi mogu}nosti izne-nadne smrti. U`iva u razbijenoj jednoli~nosti Svog Ne(bi}a). U svoje 'za', 'iza'. On se udub-ljuje u 'proto philosofiju' (protofilozofi- ju); u ono {to je prvo, u princip koji sve preti~e, u bi}e kao bi}e. Ne{to od toga {to on radi rade i veliki posve}enici u svom poku{aju susreta sa Ne(bi}em). U misli raspusnoj kad udari u zid da je on 'svemu prapo~elo', on se nemo luda~ki cereka. On se 'pita o onome {ta jeste'. Ho}e da se i{~upa iz kand`i laskave zablude o sebi. Iz podle prevare. O sebi kao sredstvu upotrebe, sredstvu rada birokratije. (Tr`i{na vrednost, roba.) Sumnja. Njegova postmetafizi~ka misao kao da je ozra~ila i du{e ovih iz Sabirnog centra Va-seljenskog, centra mrtvih du{a vaseljen- skih revolucionara. Njegova bo`anska misao 'svuda i nigde'. Nije samo mrtve du{e revolucionara ozra~io no i samog avola, mene. Otud i njegova, avolova strepnja. Neuroti~ni u`as i odnos prema stradopoljskim mrtvim du{ama, Govno- magu, piscu. Sam kraj knjige Skon~anje i vazno{enje Velikog… ili Prilozi za biografiju avola: harizmati~nost, sim- bolika i signal kvadrata, pravougaonika. Tama belog prozora na }oravoj sobi, slepoj sobi. Zanemarenost kruga." (Bolno i opasno brisanje granice izme|u metafizike i fizike, o ~emu i sam pisac ~esto go-vori, je u`asavalo avola. Jedinstvenost 'physke', stvarnosti, uzima oru`je avolu. Uzima mu oru`je za birokratske manipulacije. Smetala mu je smirena misao pisca da je 'metafizika fi-zika'. Da 'ono {to je ju~e bila metafizika danas je fizika'. I Bogu je to smetalo, ali Bo`ja pro- misao je toliko duboka i {iroka da je ona prakti~no za ljudski um nedoku~iva, nedometna, pa je Bogu ljudski napor uma u dosezanju bi}a bio zabavan, a avola je dovodio do besa. Na kraju, on ne bi ni bio avo da nije takav. No, za prakti~ne ljudske potrebe avo je upotrebljiviji od Boga. U tom procepu avo i `ivi. @ivi u procepu: ljudsko - bo`ansko. Te stvari kao meta-fizika, nemetafizika, postmetafizika, stvari po sebi itd. njega su vi{e nervirale i oduzimale mu snagu da se direktno bavi Stradopoljcima, Govnarijom. Transcendentalno, ontologi- ja, eshato-logija… bi}e-za-nas…, fenomenalno… [ta njega 27

×