Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Zdrzastitasaprvompom11 v
1. Здравствена заштита са
првом помоћи
Фармацеутски техничар
I Разред - Вјежбе
Наставна јединица : Имобилизација појам, циљеви и правила
Имобилизација кичменог стуба
Наставник :
Николина Милишић
2. ИМОБИЛИЗАЦИЈА - је поступак којим се неки дио тијела доводи у
стање непокретности тј. мировања.
- Два најчешћа облика имобилизације :
1. Привремена (транспортна)
2. Дефинитивна (терапијска)
- Средства за имобилизацију могу бити приврмена (импровизована) и
стандардна.
- Стандардна средства су индустријски произведена која користе
медицинско особље (завојни материјал,троугла марама,удлаге,шине,
Есмархова повеска,Шанцова крагна)
- Приручна средства су она која се могу наћи на мјесту несреће (разни
комади тканина и одјеће,шаторско крило,дашчице,палице,жице,скије..)
Повреде костију и зглобова
3. Привремена транспортна имобилизација повријеђених коштано
зглобних структура екстремитета пружа смањење или престанак
бола на мјесту повреде, смањење или заустављање крварења и
спречава даље повређивање околних структура ( нерава, мишића,
крвних судова ).
Привремена имобилизација је добођење одеђеног дијела тијела
у стање непокретности помоћу завоја, удлага и шина. Удлагу
треба поставити са обе стране екстремитета, у положају који је
настао послије прелома и учврстити завојем по читавој дужини
изузев мјеста прелома, а додирна мјеста удлаге са коштаним
испупчењима заштитити меким улошком (вата, ђеврек или завој).
Привремена имобилизација
транспортна
5. Дефинитивна трајна имобилизација примјењујесе у
здравственим установама и обухвата
неоперативно и оперативно лијечење.
Дефинитивна имобилизација
трајна
6. Удлага шина се поставља непосредно послије
настанка повреде, пошто ће због настанка отока
касније то бити отежано.
Екстремитет се учврсти постављањем удлаге са
обе његове стране, чиме се искључује покрет
екстремитета који је изнад или испод мјеста
повреде.
Удлага шина се учвршћује завојем по читавој
дужини, изузев мјеста прелома.
Додирна мјеста удлаге са коштаним испупчењима
треба заштитити меким улошком ( вата, завој и сл.)
Правила за постављање
имобилизације
7. У случају отвореног прелома кости, прије постављања
удлаге поставља се стерилан завој.
Уколико има крварења, предузимају се мјере за
заустављање прије постављања удлаге .
Горњи екстремитет са постављеном удлагом требало
би положити у мителу ( троуглу мараму ) .
За вријеме зимског периода екстремитет са удлагом
треба утоплити загријати.
Ради контроле циркулације крви, врхове прстију би
требало оставити видљивим тј.слободним од завоја.
Доње повријеђени екстремитет би требао бити благо
подигнут изнад нивоа кука, а горњи измад нивоа срца.
Правила за постављање
имобилизације
8. Дефинишеш циљеве и правила имобилизације
Извршиш имобилизацију појединих тјелесних
сегмената.
Контролишеш постављену имобилизацију
ПРОВЈЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ :
1. Који је циљ привремене имобилизације?
2. Како се дијеле средства за имобилизацију?
3. Наброј основна правила за имобилизацију?
Наставни садржајстраница 85 и 86
По завршетку овог поглавља, моћи
ћеш да:
9. Имобилизација кичменог стуба
Најчешћи узроци повреде кичменог стуба су:
саобраћајне несреће, скок у воду на главу, пад са
висине, туча, рањавање ватреним оружјем или убод
ножем у леђа.
Приликом прелома уочавају се следећи симптоми и
знаци:
1. оток и снажан бол на мјесту повреде који се појачава
приликом помјерања или додира
2. Смањење или нестанак осјећаја додира, топлоте, као и
снаге у мишићима у дијеловима тијела који се налазе
испод мјеста повреде
3. Јавља се неконтролисано мокрење и пражњење
цријева
4. Губитак свијести код тежих побреда главе
10. Основна правила приликом имобилизације:
С обзиром на то да чак и мала помијерања
пршљенова могу довести до прекида кичмене
мождине повријеђеној особи строго је забрањено
помијерање.
Уколико је спасилац сам, излачење испод рушевина
или возила као и његово преношење изводи
истовремени учвршћивањем главе,врата, и грудног
коша.
Ову радњу требала би да изводи група спасилаца
најмање три особе.
Имобилизација кичменог стуба
11. Повријеђеној особи провјерити дисање и пулс и
учврстити вратни дио кичме.
Побријеђену особу поставити на тврду равну
површину (дрвену плочу, врата или широку даску)
и под врат и појас поставити импровизоване ваљке
од приручних материјала (одјеће, капе) да би се
онемогућило кретање у тим дијеловима тијела.
Ако се сумља на прелом вратног дијела пршљенова
главу и врат имобилисати постављањљм костур
крагне. Премјештање у возило изводи се заједно са
даском, један од спасилаца константно учвршћуе
врат, истовремено контролисати опште стање и
стање свијести повријеђеног.
Имобилизација кичменог стуба
начин извођена
13. Препознаш повреду кичменог стуба
Учествујеш у преношењу особе са повредом
кичменог стуба
ПРОВЈЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ:
1.Који су најчешћи узроци повреда кичменог стуба?
2.Наведи симптоме и знаке повреде кичменог стуба?
Наставни садржај на страници 86,87,89.
По завршетку овог поглавља, моћи
ћеш да: