povrede

1. POVREDE
RANE OZLEDE

2. KOŽAKOŽA
 SPOLJAŠNJI OMOTAČ TELA:
1. ŠTITI ORGANIZAM OD SPOLJAŠNJIH
UTICAJA(infektivnih agenasa, nečistoće,...)
2. SPREČAVA PRETERANO ODAVANJE
TOPLOTE (kod većih oštećenja može doći do
hipotermije!!!)

3. RANARANA
- PREDSTAVLJA SVAKI PREKID
KONTINUITETA KOŽE ILI SLUZOKOŽE
USLED DEJSTVA SPOLJEŠNJE SILE.
- ČINI “ULAZNA VRATA” INFEKCIJI.
- IZLAŽE UNUTRAŠNJE ORGANE RAZNIM
OŠTEĆENJIMA.
- NOSI OPASNOST OD KRVARENJA.

4. DEJSTVUJUĆA SILADEJSTVUJUĆA SILA
1. MEHANIČKA - NAJČEŠĆE
(udar,pad,vatreno oružje,...)
2. HEMIJSKA (kiseline,baze,...)
3. FIZIČKA (uv zračenje,radijacija,...)
4. TERMIČKA (toplota,hlednoća)
5. BIOLOŠKA (bakterije,životinje,...)

5. PODELA RANAPODELA RANA
• PO DUBINI
* Površne - samo je epidermis zahvaćen
* Duboke
• PO TIPU
* Oguljotina
* Posekotina
* Razderotina
* Ubodna rana
* Ugrizna rana
* Ustrelna/Prostrelna rana
NAPOMENA: ubodna rana,iako može biti neznatna po veličini
ili slabo krvareća nosi veliku opasnost od infekcije jer je obično
jako duboka i slabo oksigenisana !!!!

6. NAGNJEČENJE UBODNA RANA USTRELNA/PROSTRELNA RANA
RASEKOTINA RAZDEROTINA OGULJOTINA

7.  POSEKOTINA
 Pravilan rez nanesen oštrim predmetom (nož, staklo)
 Ivice pravilne, krvni sudovi potpuno presečeni; može obilno da krvari
 Pored kože i krvnih sudova, presečene mogu biti i potkožne strukture kao što
su npr. tetive
 RAZDEROTINA
 Koža je grubo razderana usled delovanja neke velike sile
 Krvare manje od posekotina, ali je povređeno više tkiva i ima više krvnih
podliva
 Veća je opasnost od razvoja infekcije
OPIS POJEDINIH POVREDA
 OGULJOTINA
 Površinska povreda u kojoj su zguljeni gornji slojevi kože tako da je izloženo
osetljivo potkožno tkivo
 Najčešće je prouzrokovana klizajućim padom ili silom trenja
 U rani se često nalaze čestice prašine i drugih materija koji mogu da izazovu
infekciju
 KRVNI PODLIV
 Svaki udarac tupim predmetom može da izazove pucanje kapilara ispod kože
 Koža je najčešće potpuno neoštećena
 Mogu biti povređene dublje strukture (prelomi ,unutrašnje povrede organa)

8.  UBODNA RANA
 Ubadanje na ekser, ubod iglom, ubod nožem su tipični
primeri ubodnih rana
 Sama ulazna rana je veoma mala, ali postoji duboko
unutrašnje oštećenje tkiva
 Mikroorganizmi se unose direktno u organizam povređene
osobe, te je opasnost od infekcije veoma velika
 RANA OD METKA
 Metak ili neki drugi projektil može se zadržati u organizmu ili
proći kroz njega izazivajući ozbiljne unutrašnje povrede, uz
unošenje mikroorganizama u telo povređene osobe.
 Ulazna rana može da bude mala, bez oštećenja okolnog
tkiva
 Ako postoji izlazna rana je često velika, sa oštećenjima
okolnih tkiva i kosti
OPIS POJEDINIH POVREDA

9. RANE KAO POSLEDICE EKSPLOZIVNIH NAPRAVA

10. POLITRAUMA
• Politraumu čine povrede koje zahvataju istovremeno
dva ili viče organa ili organska sistema.
Dve ili više povreda jednog istog organa ili
organskog sistema su multiple povrede.
• Javljaju se višestruki simptomi i znaci, skoro
redovno praćeni znacima šoka.
• Proveriti i kontrolisati svest, disanje, puls.
• Povrede zbrinjavati po redu hitnosti.
• Što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu
PRETEĆE STANJE ŠOKA!!!

11. TRETMAN RANETRETMAN RANE
• Ako postoji jako krvarenje, zaustaviti ga nekom od
privremenih metoda (digitalna kompresija...)
• Postaviti telo, odnosno povređeni deo tela u ogovarajući
položaj (npr. autotransfuzija kod jakog krvarenja)
• Pažljivo obezbediti pristup rani (skidanjem, cepanjem,
prosecanjem okolne odeće,...)
• Žaštita od naknadne kontaminacije rane
(STERILNO PREVIJANJE)
5. Strano telo iz rane NE VADIMO!!!! (fiksiramo ga previjanjem
okolo uz pomoć podloške - “đevreka”)
6. Borba protiv bola i šoka
(IMOBILIZACIJA, ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ)
7. NA OBIMNU RANU NISTA NE STAVLJAMO (PRAŠKOVI,
MASTI, KREME), NITI JE ČIME ISPIRAMO!!! Samo manje,
površinske rane koje ne krvare jako smeju se ispirati vodom,
ili tretirati sa drugim odgovarajućim sredstvom (3% H2
O2
i

13. STERILNO PREVIJANJESTERILNO PREVIJANJE
• Smatra se da je svaka rana primarno zagađena.
• Sekundarnu kontaminaciju sprečavamo postavljanjem
sterilne gaze ili flastera.
• Za manje rane dovoljan je flaster. Veće rane previjamo gazom.
• Gaza je pamučna tkanina preklopljena u nekoliko slojeva. Štiti
ranu od infekcije i istovremeno upija krv i druge sadržaje koji
izlaze iz povređenog tkiva.
• Debljina gaze na rani mora biti najmanje pola centimetra, a kod
jakog krvarenja i znatno više, pa tada postavljamo deblji sloj.
• Sterilnu gazu hvatamo za krajeve i nakon postavljanja ne
pomeramo!!!
• Gazu učvršćujemo se zavojem, trouglom maramom, elastičnom
mrežicom ili samoljepivom trakom - leukoplastom.

15. POSTUPAK SA STRANIM TELOM
Predmeti zabodeni u telo (nož, drvo,
strela) ne smeju se vaditi. Treba ih
fiksirati u zatečenom položaju da se
ne bi pomerali i na taj način doveli
do naknadnog krvarenja i
povređivanja okolnog tkiva.
To se postiže tako što se deo
stranog tela koji viri iz rane
poduprete sa svih strana
namotajima gaze, zavoja ili vate i
učvrstiti sa zavojem, trouglom
maramom ili leukoplastom.
Moguće krvarenje se zaustavlja
pritiskom na rubove rane oko
stranog tela (kompresivni zavoj).

16. POSTUPAK SA AMPUTATOM
Svaki onaj deo tela koji je traumom odvojen od njega.
Amputat vise nije prokrvljen i dolazi do njegovog polakog
izumiranja.
Replantacija je moguća 6-24 h nakon amputacije u zavisnosti
od prokrvljenosti dela tela i samog amputata, kao i od njegovog
transporta.
Povređeni deo tela se zbrine klasičnim metodama (kompresivni
zavoj, elevacija, autotransfuzija).
Amputat se uzme u sterilnu gazu, stavi u kesu koja se zatvori,
zatim se ta kesa stavi u drugu kesu sa ledom koja se takođe
zatvori.
Na papiru se napiše ime i prezime osobe čiji je to deo tela,
datum i čas kada je amputiran. On se zakači za kesu i preda
povređenom ..

17. ZAVOJIZAVOJI

18. POSTAVLJANJE ZAVOJAPOSTAVLJANJE ZAVOJA
• zavoj uglavnom nije sterilni materijal (postoje specijalni tipovi)
• zavoj uvek odmotavati palcem(da nam ne bi ispadao)
• postavljanje zavoja se počinje i završava izvan rane (izuzev ako
želimo dodatnu kompresiju zbog krvarenja)
• sve ivice gaze moraju biti prekrivene
• ako usled izraženog krvarenja,naknadno počne da curi krv
kroz gazu,postavljamo nove slojeve gaze i zavoja na već
postojeći (NIKAKO NE SKIDATI PRETHODNO
POSTAVLJENI ZAVOJ!!!)

19. DRŽANJE
ZAVOJA
PRAVILNO
NE
PRAVILNO

24. TROUGLA MARAMA
• DEO SVAKOG STANDARDNOG
KOMPLETA ZA PRVU POMOĆ
• KARAKTERIŠE JE JEDNOSTAVNOST
PRIMENE I BRZINA POSTAVLJANJA
• EFIKASNOST SKORO ISTOVETNA
DRUGIM ZAVOJNIM MATERIJALIMA
• PRIMENJIVO I PRI IMOBILIZACIJI
• VELIKA MOGUĆNOST IMPROVIZACIJE

30. ImobilizacijaImobilizacija
Imobilizacija je postupak kojim seImobilizacija je postupak kojim se povređenipovređeni ddeeo telao tela
stavlja u stanjestavlja u stanje nepokretnosti, tj. mirovanjanepokretnosti, tj. mirovanja. U. U sklopusklopu
pprve pomoćirve pomoći ssprovodi se privremena (transportna)provodi se privremena (transportna)
imobilizacija. Njena svrha jeimobilizacija. Njena svrha je dada spreči pogoršanjespreči pogoršanje
povrpovrede i smanjiti bolede i smanjiti bol u tokuu toku transportatransporta do bolnice.do bolnice.
Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja naIndikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na
prelom, iščašenje, opsežna rana ili opekprelom, iščašenje, opsežna rana ili opekotinaotina,,
smrzotina, zmijski ugriz ismrzotina, zmijski ugriz i opsežna nagnječenja mekihopsežna nagnječenja mekih
tkiva (kraš povrede)tkiva (kraš povrede)..

31. Sredstva za imobilizacijuSredstva za imobilizaciju
Medicinske ekipe imajuMedicinske ekipe imaju fabričkifabrički proizvedeneproizvedene
udlage, okovratnike iudlage, okovratnike i pneumatskepneumatske jastuke zajastuke za
imobilizacijuimobilizaciju ekstremiteta i kičmeekstremiteta i kičme. U nedostatku. U nedostatku
standardnihstandardnih sredstava mogu poslužiti daščice,sredstava mogu poslužiti daščice,
trotrouglaugla marama i drugi predmeti koji se mogumarama i drugi predmeti koji se mogu
naći na licu mesta (priručna sredstva)naći na licu mesta (priručna sredstva) zazavisnovisno
oodd snalažljivosti osobe koja pruža prvu pomoć.snalažljivosti osobe koja pruža prvu pomoć.
Sredstva za imobilizaciju treba da buduSredstva za imobilizaciju treba da budu
obložena.obložena.

32. Principi imobilizacijePrincipi imobilizacije
ekstremitetaekstremiteta
Uvek se imobilišuUvek se imobilišu dva susedna zgloba i jednadva susedna zgloba i jedna
trećina susedne kostitrećina susedne kosti
Voditi računa da imobilisani zglobovi budu uVoditi računa da imobilisani zglobovi budu u
fiziološkom položaju (smotuljak u šaku, lakat podfiziološkom položaju (smotuljak u šaku, lakat pod
uglom oštrijim od 90uglom oštrijim od 9000
, rame pod uglom od 90, rame pod uglom od 9000
,,
koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 90koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 9000
uu
odnosu na potkolenicu).odnosu na potkolenicu).
Izuzetak suIzuzetak su povrpovrede zglobova - iščašenja i zglobniede zglobova - iščašenja i zglobni
prelomi, kada svaki pokušajprelomi, kada svaki pokušaj pomeranjapomeranja u zglobuu zglobu
nailazi na otpor i jak bol.nailazi na otpor i jak bol. EkstremitetEkstremitet se tadase tada
imobiliimobilišeše u položaju u kojem je zatečenu položaju u kojem je zatečen..

36. POVREDE KOSTIJU I ZGLOBOVA

37. POVREDE ZGLOBOVA
1. KONTUZIJA:
- nagnječenje mekih tkiva oko zgloba
- karakteriše je otok i bol i podatak o traumi
kao uzroku oštećenja

38. 2. UGANUĆE:
- Nastaje kada usled dejstva sile (savijanja ili torzije)
dolazi do prekomernog pomeranja zgloba (izvan
fizioloških granica), te sledstvenog istezanja ili kidanja
mekih zglobnih elemenata. Ali se zglobni okrajci nakon
delovanja sile vraćaju u prvobitan položaj.
- Karakterišu ga OTOK, BOL, DELIMIČAN GUBITAK
FUNKCIJE ZGLOBA!
- Povređeni je nakon povrede mogao da stane na
povređenu nogu i nije primetan deformitet zgloba
POVREDE ZGLOBOVA

39. 3. IŠČAŠENJE:
- Nastaje kada dejstvo sile dovede do izmeštanja
zglobnih okrajaka izvan fiziološkog položaja, uz jače
oštećenje mekog tkiva.
- Karakteriše ga: OTOK, BOL I GUBITAK FUNKCIJE,
IZRAŽEN DEFORMITET.
- Povređeni nije u stanju da koristi povređeni zglob!
- Primetan je znatan deformitet povređenog zgloba.
POVREDE ZGLOBOVA

40. POVREDE ZGLOBOVA
4. PRELOMI I RANJAVANJA U ZGLOB
- imaju posebnu težinu, zbog mogućnosti komplikacija i
posledica po funkciju zgloba.

41. PRVA POMOĆ KOD POVREDEPRVA POMOĆ KOD POVREDE
ZGLOBOVAZGLOBOVA

Rest (mirovanje)Rest (mirovanje)

Ice (hladan oblog)Ice (hladan oblog)

Compression (bandaža)Compression (bandaža)

Elevation (podizanje ekstemiteta)Elevation (podizanje ekstemiteta)
 TEŽI SLUČAJEVI ZAHTEVAJU IMOBILIZACUJU I
TRANSPORT U ZDRAVSTVENU USTANOVU!

42. POVREDE KOSTIJU

43. PRELOMI
 VRSTE KOSTIJU:
1. DUGE KOSTI (kosti ruke i noge)
2. KRATKE KOSTI (kosti šake i stopala)
3. PLJOSNATE KOSTI (kosti lobanje, karlice,...)
4. NEPRAVILNE KOSTI (kosti lica i pršljenovi)
5. PNEUMATIČNE (mastoidni nastavak slepoočne kosti)
6. SEZAMOIDNE (čašica – patela)
- Prelom je prekid kontinuiteta koštanog tkiva pod
dejstvom neke spoljašnje sile ili nastaje usled
povećane lomljivosti dejstvom nekog patološkog
procesa, poput tumora, osteoporoze...

44. POVREDE KOSTIJU
-PRELOMI-
PODELA
OTVOREN
(postoji rana na koži
iznad preloma -
opasnost od infekcije i
krvarenja)
ZATVOREN
(koža iznad preloma
neoštećena)
KOMPLETNI
(pukotina čitavom
debljinom kosti)
INKOMPLETNI
(fisure - pukotine,
infrakcije,...)

45. POVREDE KOSTIJU
-PRELOMI-
OTVOREN
PRELOM
ZATVOREN
PRELOM
PUKOTINA RAZMRSKAVANJE
KOSTI
NEPOTPUNI
PRELOM

46. ZNACI PRELOMA
• JAK BOL PRILIKOM I NAKON POVREDE.
• BOLNA OSETLJIVOST NA DODIR
• ISPAD ILI POREMEĆAJ FUNKCIJE POVREĐENOG
DELA TELA
• UTRNUTOST DELA TELA ISPOD POVREDE.
• NEPRIRODAN IZGLED POVREĐENOG DELA TELA
(OTOK,...).
• NEPRIRODAN POLOŽAJ POVREĐENOG DELA
TELA. IZRAŽEN DEFORMITET JE SIGURAN
ZANAK PRELOMA. SIGURAN ZNAK JE I
PRISUSTVO KREPITACIJE (PUCKETANJE
PRILIKOM POMERANJA).
AKO POSTOJI SUMNJA NA PRELOM KOSTI,
POSTUPAJ KAO DA JESTE PRELOM!!!

47. POSTUPAKPOSTUPAK KOD PRELOMAKOD PRELOMA
Ako je slomljeniAko je slomljeni ekstremitetekstremitet deformdeformisanisan,,
pokušajtpokušajtii ga izravnati uzdužnimga izravnati uzdužnim
istezanjem. Povlačitistezanjem. Povlačitii lagano dva susednalagano dva susedna
zgloba u suprotnim smerovima. Ovajzgloba u suprotnim smerovima. Ovaj
postupak ne sme biti nasilan i treba gapostupak ne sme biti nasilan i treba ga
prekinuti akoprekinuti ako se naiđese naiđe na otpor ili jačna otpor ili jačii bol.bol.
Nepravilna manipulacija slomljenimNepravilna manipulacija slomljenim
ekstermitetomekstermitetom može dovesti do oštećenjamože dovesti do oštećenja
krvnihkrvnih sudovasudova,, neravanerava i ostalih tkiva ilii ostalih tkiva ili
pretvoriti zatvoreni prelom u otvoreni.pretvoriti zatvoreni prelom u otvoreni.

48. Slomljena kost mora se imobiliSlomljena kost mora se imobilisatisati prepre
prenošenja ili prevozaprenošenja ili prevoza povređenogpovređenog. Ako je. Ako je
hitna medicinska pomoć dostupna,hitna medicinska pomoć dostupna,
najbolje je imobilizaciju i transportnajbolje je imobilizaciju i transport
prepustiti stručnim osobama.prepustiti stručnim osobama. PovređeniPovređeni
mora mirovati do dolaska pomoći.mora mirovati do dolaska pomoći.
“PRAVILO DVOJKE”-PRELOM ZBRINJAVAJU
NAJMANJE DVA LICA!!!
POSTUPAKPOSTUPAK KOD PRELOMAKOD PRELOMA

49. Kod otvorenih pKod otvorenih prreloma pokrieloma pokrititi ranuranu
sterilnom gazomsterilnom gazom, fiksirati ulomke, fiksirati ulomke
podloškamapodloškama i sve učvrstiti sve učvrstitii zavojem. Akozavojem. Ako
slomljena kost viri iz rane, ne sme seslomljena kost viri iz rane, ne sme se
istezanjemistezanjem ekstremitetaekstremiteta vraćati u prirodnivraćati u prirodni
položaj, nego se nakon previjanja ranepoložaj, nego se nakon previjanja rane
imobiliimobilišeše u zatečenom položaju.u zatečenom položaju.
POSTUPAKPOSTUPAK KOD PRELOMAKOD PRELOMA

50. POSTUPAK KOD PRELOMA
REBARA
1. OBIČAN PRELOM REBARA NE IMOBILISATI.
- Prva pomoć: Staviti hladan oblog. Transport…
2. “FENOMEN PROZORA” ILI “POKRETNI KAPAK”
- Je serijski prelom rebara na dva ili više mesta.
- Vide se paradoksalni disajni pokreti (uvlačenje
grudnog koša na mestu povrede prilikom
udisaja).
- Prva pomoć: zalepiti leukoplast preko
povređenog dela grudnog koša, tako da zahvati
nepovređene delove rebara. Imobilisati ruku sa

51. POVREDE KIČME
1. Povrede kičme spadaju u ČETVRTI RED HITNOSTI!!!
2. Simptomi i znaci:
- povređeni je nesrazmerno miran u odnosu na
situaciju koja se dogodila, ne pokreće se.
- otok ili deformitet kičme na mestu povrede.
- bol pri dodiru na mestu povrede.
- peckanje, utrnutost ili gubitak kontrole i osećaja u
estremitetima u zavisnosti od mesta povrede.
- teškoće sa disanjem, umokravanje, ili nevoljno
defeciranje.

52. POVREDE KIČME
3. Prva pomoć:
- Smirivanje svih očevidaca!
NIKAKO NE DOZVOLITI DA GA POMERAJU!!!
- Procena stanja povređenog (svest, disanje, puls,...)
- Postavljanje Šanc krgne, kolira ili improvizovanog
sredstva (MINIMUM DVA SPASIOCA)!!!
- Premeštanje i imobilizacija na dasci
(MINIMUM ČETIRI SPASIOCA)
- Ukoliko nemamo adekvatnu opremu niti koga da
nam pomogne, PRIMENITI SAMO METODE NEGE
I PSIHOLOŠKE PODRŠKE (zaštita od nepovoljnih
uticaja spoljašnje sredine, umirivanje razgovorom...),
pridržavati glavu i sačekati kola hitne pomoći!

53. POVREDE KIČME

54. POVREDE KIČME

55. POVREDE KIČME

56. FERNO NOSILA

57. PRELOMI KARLICE
- Posledice su jačih trauma tipa
saobraćajnih
nesreća,...
- U većini slučajeva ostaje neprepoznata.
- Najčešća komplikacija joj je krvarenje.
- Proceniti stanje povređenog
(svest, disanje, puls).
- Uočiti oštećenja kože na mestu povrede.
- Stopalo može biti okrenuto u polje.
- Bol pre pregleda i pri pregledu.

58. Ukoliko postoji mogućnost da SlužbaUkoliko postoji mogućnost da Služba
hitne medicinske pomoći dođe u kratkomhitne medicinske pomoći dođe u kratkom
roku, nista ne pokušavati. Primeniti samoroku, nista ne pokušavati. Primeniti samo
postupke nege i psihološke podrške.postupke nege i psihološke podrške.
PRELOMI KARLICE

59. POVREDE GLAVE

60. POVREDE GLAVE
- Reč je o povredama koje mogu direktno da ugroze život
sa obzirom da pogađaju MOZAK!
- Simptomi i znaci:
hematom, čvoruga, mučnina, povraćanje, vrtoglavice,
poremećaj čula, gubitak svesti, amnezija, neurološki deficit.
- UKOLIKO JE POVREĐENI BEZ SVESTI,
A SA POVREDOM GLAVE OBAVEZNO SE IMOBILIŠE
VRATNI DEO KIČME!!!
- HITAN TRANSPORT ZA BOLNICU!!!
- Stalan nadzor i obavezno kontrolisanje budnosti i
orjentisanosti 24-48 h (SUBDURALNI HEMATOM –
krvarenje u dva vremena).

61. PRELOM BAZE LOBANJE
Nastaje prilikom udara u temeni deo glave
(vozači motora sa kacigom,...) ili eventualno,
padom na sedalni predeo kičme.
Dolazi do utiskivanja kostiju baze lobanje,
zajedno sa vratnim delom kičmenog stuba u
lobanjsku duplju.
Simptomi i znaci: Povređeni konfuzan ili je
bez svesti, curi mu krv i likvor iz ušiju i nosa,
javlja se fenomen “naočara”.
Prva pomoć: Postavljanje kolira (Šanc kragne)
ili drugog improvizovanog sredstva, dalji
postupak kao pri prelomu vratnog dela kičme.

62. POVREDE OKA

63. - Sve povrede oka se doživljavaju jako dramatično (strah od
slepila i gubitka vida) te je od posebne važnosti smiren i
pribran pristup uz podršku i smirivanje.
- STRANO TELO U OKU – ako je to čestica prašine ili npr.
mušica koja se pomera po beonjači, prstima razmaći kapke i
reći osobi da gleda LEVO – DESNO – GORE – DOLE dok
strano telo ne bude dostupno za vađenje gazom, maramicom ili
nekom cistom tkaninom.
- AKO JE STRANO TELO ZABIJENO U OKU NE VADITI!!!
ZAVITI OBA OKA I ODVESTI U BOLNICU!!!
- HEMIJSKE MATERIJE – odmah viče puta ispirati pod
tekućom vodom, ostaviti oko ne pokriveno (da bi se ispiralo
suzama) i hitno povređenog odvesti do zdravstvene ustanove.

64.  ”SNEŽNO SLEPILO”
 Može da se javi pri odbijanju UV zračenja sa
površine snega, mehaničkim dejstvom sitnih ledenih
čestica pri mećavi ili, što je najčešće, prilikom
elektrozavarivanja bez zaštitne maske ili naočara.
 Kapci su crveni i natečeni, javlja se bol i peckanje
prilikom treptanja (“kao da im je pesak u očima”).
 Unesrećenom staviti sunčane naočare ili hladne
obloge preko kapaka, smirivati i transportovati do
zdaravstvene ustanove.

65. POVREDE ZUBAPOVREDE ZUBA
Staviti sterilnu gazuStaviti sterilnu gazu ili čistu maramicuili čistu maramicu u ležište zuba.u ležište zuba.
PovrePovređeniđeni trebatreba dada zagrizagrizeze gazugazu ili maramicuili maramicu i drži držii jeje
stisnutu najmanjestisnutu najmanje 3030 minuta.minuta.
Ne ispirati usta jer to može omesti zguršavanje krvi.Ne ispirati usta jer to može omesti zguršavanje krvi.
Uzeti zub držeći ga za krunu, ne za koren.Uzeti zub držeći ga za krunu, ne za koren.
Odmah ga ispOdmah ga isprati sarati sa mmllekom, bez trljanjaekom, bez trljanja..
SStavittaviti zubi zub u mlekou mleko. Ako nema mleka, zub se može. Ako nema mleka, zub se može
pričuvati u ustima povređenog, između zuba i obraza,pričuvati u ustima povređenog, između zuba i obraza,
ali samo ako jeali samo ako je osoba dovoljno stara da ne proguta zub!osoba dovoljno stara da ne proguta zub!
PovređenomPovređenom koji je bez svesti ne stavljajtkoji je bez svesti ne stavljajtii zub niti gazu uzub niti gazu u
ustausta!!
Što hitnije sa zubom oŠto hitnije sa zubom otići ktići kodod stomatologstomatologaa..
Ako krvare desni, namočitAko krvare desni, namočitii komad gaze u hladnu vodu ikomad gaze u hladnu vodu i
pritisnpritisnutiuti na ranicu.na ranicu.

66. POVREDE TRBUHA

67. POVREDE TRBUHA
-Trbušna duplja sadrži brojne organe
-Povrede trbuha nose opasnost od povrede unutašnjih
organa(prevashodno jetre i slezine,ali i drugih),što može dovesti
do unutrašnjeg krvarenja i stanja šoka
- pored toga povrede trbušnih organa su izuzetno bolne što
samo za sebe može dovesti do šoka
- prva pomoć:
1. postavljanje u poluležeci položaj (blago uzdignuto
uzglavlje i podloška od ćebeta pod noge)
2. zbrinjavanje povreda (na zatvorene staviti led ili
hladne obloge,a otvorene sterilno previti )
4. provere vitalnih funkcija
5. hitan transport- NA NOSILIMA!!!
KOD POVREDA TRBUHA NIPOŠTO NE DAVATI
NIKAKVE TEČNOSTI NI HRANU POVREĐENOM!!!
U SLUČAJU IZLASKA CREVA ,KROZ RANU NA TRBUŠNOM
ZIDU, U SPOLJAŠNJU SREDINU NE VRAĆATI IH
UNUTRA,VEĆ IH SAČUVATI OD SASUŠENJA (VLAŽNA GAZA
NA RANU,LABAVO PREVIJANJE)

68. POVREDE TRBUHA

69. PNEUMOTORAKS

70. PNEUMOTORAKS
- Predstavlja prodiranje vazduha u
grudnu duplju.
- Može biti:
5. SPOLJAŠNJI
(kao posledica povrede-POSEBAN VID
JE “VENTILNI”- najgori oblik)
2. UNUTRAŠNJI
(kao posledica oboljenja, ili spontani)
 Vazduh prilikom svakog udisaja
sabija plućno tkivo i smanjuje disajnu
površinu, te povređeni sve teže diše.

71. POSTUPAK KOD
“VENTILNOG” PNEUMOTORAKSA
1. MERE NEODLOŽNE POMOĆI:
- visokosedeći položaj sa
oslonjenim rukama o tlo.
- sterilna gaza na ranu.
- HERMETIZACIJA!!!
7. PROVERA DISANJA I PULSA
• POZIV HITNE POMOĆI ILI
ŠTO HITNIJI TRANSPORT
(PRVI RED HITNOSTI)

72. CRUSH-SINDROM

73. CRUSH-SINDROM
- Kraš povrede su teške, zatvorene povrede mekih
tkiva, najčešće delova ekstremiteta, koja su najmanje
dva sata bila pritisnuta mehaničkom silom.
- Najčešće se javljaju prilikom zatrpavanja ispod
ruševina ili prignječenju u saobraćejnim nesrećama.
- Kompresija povređenog dela tela teško remeti i
zaustavlja cirkulaciju krvi odnosno priliv kiseonika.
To dovodi do nakupljanja štetnih produkata
metabolizma i raspadnih materija samih ćelija.
Koje nakon uspostavljanja cirkulacije dovode do
edema povređenog dela tela i oštećenja različitih
organa (prevashodno bubrega i jetre), pojavom šoka

74. CRUSH-SINDROM
- Obično nakon otrpavanja nema nikakvih simptoma.
(u tom periodu što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu)
- Kad se počnu razvijati simptomi (otočen, hladan bled ili
modar ekstremitet, ubrzan puls,… šok) zdravstveno stanje
se neprekidno pogoršava.
- Prva pomoć:
1. hitno izvlačenje uz minimum pokreta i potresa
2. imobilizacija, elevacija i hladni oblozi na
povređeni ekstremitet
3. nadoknada tečnosti
4. HITAN TRANSPORT!!!

75. BLAST POVREDE

76. BLAST POVREDE
- Blast povrede ili “sindrom
eksplozivnog talasa”,
predstavlja niz različitih
povreda koje nastaju
prenošenjem visokog
pritiska (kinetičke energije)
iz centra eksplozije vazduhom,
vodom ili čvrstom materijom
 Tako razlikujemo:
 VODENI
 VAZDUŠNI
 SOLIDNI (ČVRSTI) BLAST

77. BLAST POVREDE
1. VAZDUŠNI BLAST:
- talasni pritisak se širi kroz vazduh.Najčešće nastaju povrede grudn
koša i pluća(sa prelomom rebara) i oštećenje bubne opne, pa sve do
traumatskih amputacija.
- efekat se povećava u zatvorenom prostoru.
- simptomi: gluvoća, teško disanje, krvavi ispljuvak i znaci šoka.
2. VODENI BLAST:
- eksplozija mine ili torpeda.
- udarni talas se širi brži i prostire se na veće udaljenosti nego vazdušni.
- najčešće su povrede trbušnih organa.
- simptomi: bolovi u stomaku, unutrašnje krvarenje, znaci iskrvarenja...

78. BLAST POVREDE
3. SOLIDNI BLAST:
- udarni talas se prenosi čvrastom materijom.
- ne razlikuju se od direktnih tupih udarnih povreda
- nastaje pri eksploziji mine ili bombardovanju
- povrede su tipa preloma, oštećenja velikih krvnih sudova,...
POSTUPCI ZBRINJAVANJA SU IDENTIČNI
POSTUPCIMA KOD ISTIH POVREDA , DRUGAČIJE
UZROKA NASTANKA!!!

79. OTROVNI UJEDI I UBODI

80. UJED ZMIJEUJED ZMIJE
Na našem području živiNa našem području živi okooko 14 vrsta14 vrsta
zmija, od kojih su samo dve otrovnice,zmija, od kojih su samo dve otrovnice,
poskok iposkok i šarka (riđovka)šarka (riđovka). Iako je poskok. Iako je poskok
nešto otrovniji odnešto otrovniji od šarkešarke, o, obbe zmije sue zmije su
manje otrovne od,manje otrovne od, npr.npr. australijskih,australijskih,
afričkih ili azijskih zmija otrovnica, pa jeafričkih ili azijskih zmija otrovnica, pa je
njihov ugriz retko kadnjihov ugriz retko kadaa smrtonosan.smrtonosan.

81. SVAKI UJED ZMIJE SE TRETIRA
KAO UJED OTROVNICE!!!
Zmije otrovnice :
1. Imaju glavu srcolikog ili trouglastog oblika.
(uzak vrat, a široke vilice)
2. Zdepasto telo i kratak rep.
3. Zenica je uska i vertikalna.

82. PoskokPoskok (kamenjarka, Vipera ammnodytes)(kamenjarka, Vipera ammnodytes)
je uglavnom pepeljasato sive boje i rasteje uglavnom pepeljasato sive boje i raste
do jednog metra. Glava mu je srcolika, sdo jednog metra. Glava mu je srcolika, saa
karakterističnim rokarakterističnim rogomgom na vrhu nosa.na vrhu nosa.
UzdužUzduž telatela nalazi se tamna vijugava linijanalazi se tamna vijugava linija
koja ide od glave do vrha repa ikoja ide od glave do vrha repa i
karakteristična je za svaku viperu (tzv.karakteristična je za svaku viperu (tzv.
Kainov znak)Kainov znak).. Poskok živi uglavnom uPoskok živi uglavnom u
južnim, krševitim krajevima.južnim, krševitim krajevima.

83. ŠarkaŠarka ((riđovkariđovka, Vipera berus) je, Vipera berus) je
rasprostranjena u celoj Europi. Duga jerasprostranjena u celoj Europi. Duga je
oko 60 do 80 cm i takoko 60 do 80 cm i takodjeodje ima cik-cakima cik-cak
liniju uzduž telaliniju uzduž tela, ali nema rog koji je, ali nema rog koji je
karakterističan za poskoka.karakterističan za poskoka. Postoje dvePostoje dve
vrste: Vipera berus bosniensis i Viperavrste: Vipera berus bosniensis i Vipera
pseudoaspis.pseudoaspis.

84. Prva pomoć:
 Odvući unesrećenog 10-tak metara od mesta napada, da se napad
ne bi ponovio.
 SMIRIVATI UNESREĆENOG (stres ubrzava krvotok i dovodi do
brže resorpcije otrova).
 STROGO MIROVANJE!!!
 BLAGO PODVEZATI EKSTEMITET 5 – 10 cm IZNAD MESTA UJEDA!
(cilj nije da se zaustavi arterijska, već venska i limfna cirkulacija)
 IMOBILISATI povređeni ekstremitet (položaj u nivou ili ispod
nivoa srca).
 HITAN TRANSPORT - obavezno na nosilima bez pokretanja
unesrećenog. Samo profesionalac može primeniti tehniku
isisavanja otrova preko plastične folije.
Laik se u to ne sme upuštati (eliminacija do 30% otrova).

85. * NAPOMENE *
 Mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni
insekti.
o Ujede pauka hladiti oblozima i konsultovati lekara ako bi se
pojavili neki izraženiji znaci (bule, jak bol,...).
o Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za
ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog
uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer,
ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (POTREBNA JE
MEDICINSKA POMOĆ), mogu se završiti kobno.
Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli,
crvenilo, a ponekad i povišena temperatura..
Kod uboda pčele treba izvaditi žaoku. Na mesto uboda
staviti led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj
šupljini, bilo bi dobro da osoba sisa led i obrati se lekaru.

86.  Ujedi krpelja nose izvesnu opasnost, jer krpelji
mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće
Borrelie burgdorferi, koja može prouzrokovati lajmsku bolest.
Krpelja ne treba iritirati hemijskim sredstvima, niti toplotom. Treba
ga sto pre mehanički odstraniti hvatanjem rilice pincetom što bliže
koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto
uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati. Najbolje je to
prepustiti zdravstvenom radniku!
Ako se na mestu ujeda u periodu od mesec dana nakon ujeda javi
crvenilo obratiti se lekaru!!!
Ranu od ujeda psa, mačke ili neke divlje životinje previti sterilno
i transportovati do zdravstvene ustanove (moguće BESNILO!)
 U principu, ujedi svaštojeda (ljudski, svinja,...) su opasniji od
biljojeda (konj ,krava,...) jer sadrže bakterije patogene za čoveka te
lako može doći do infekcije rane.

87. PITANJA?PITANJA?