Obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine treba da omogući redefinisanje čovekovog odnosa prema prirodi i promjenu njegovog ponašanja: osnovni uslov je poštovanje prirodnih zakonitosti.
Obrazovanje i vaspitanje za zaštitu životne sredine treba da omogući redefinisanje čovekovog odnosa prema prirodi i promjenu njegovog ponašanja: osnovni uslov je poštovanje prirodnih zakonitosti.
СОФИСТИ
САЗНАЈНИ РЕЛАТИВИЗАМ
ЕТИЧКИ РЕЛАТИВИЗАМ
Космополитизам
да биће не постоји
ако и постоји за човека је несазнатљиво
ако је и санатљиво не може се ни на који начин пренети, исказати.
развој људских права, заштита људских права, основна права и слободе, лична права и слободе, политичка права и слободе, економска права и слободе, културна права и слободе
2. • Pелигија (лат. religare) – поново повезати човека са Богом (боговима)
• Teoлогија – (лат. theos – бог; logos – учење, знање) учење о богу (вери)
• Социологија се бави друштвеним аспектима религије, а не Богом, нити
личним религијским искуством верника
Религија је свако веровање у апсолутну и мистичну моћ од које човек
зависи, и која контролише његов живот и смрт, али на коју може
утицати, ако се понаша на одређене начине.
3. Функције религије
1. специфичан поглед на свет („Бог је творац свега видљивог и
невидљивог“)
2. психолошко-емотивна функција (“Бог дао, Бог узео”)
3. етичка (морална) функција (“Бог све види и све чује”)
4. друштвено-интегративна функција
шабат (друштвено-интегративна функција) богобојажљивост (етичка функција религије)
4. Елементи религије
1. веровање у Бога (богове)
2. религијска осећања / искуство
3. религијски обред (ритуал)
4. религијски симболи
5. митови
6. религијске заједнице
7. религијске организације (култ, секта, деноминација, црква)
1. Стварање Адама
(Микеланђело, 16.век. Сикстинска капела, Ватикан)
2. Сарасвати, хинду богиња знања, музике, природе, уметности
5. Религијска осећања (занос, усхићење, љубав, страхопоштовање)
горе: дервиши доле: молитва пред Зидом плача
* Религијско искуство је искуство светог
божанског, натприродног, апсолутне и
мистичне моћи, врхунске реалности.
Подразумева доживљај стапања,
јединства са апсолутном и мистичном
моћи (богом).
6. Религијски ритуал (обред)
обред венчања (Индија)
• Ритуал је колективна пракса и један од најстаријих облика симболичког
изражавања
• изводи се периодично, по устаљеној процедури - обред је света игра
према строгим правилима
• У ритуалима се користе одабрани гестови, речи, текстови, музика,
песме, плес, предмети, храна, пиће, некад и дрога
• ако би се направила грешка или престало са његовим вршењем
поредак (космички, друштвени, морални, ритуални) би био угрожен,
зато се грешке кажњавају, чак и смрћу
7. • Ритуал је одговор на тзв. граничне ситуације:
а) индивидуалне – рођење, одрастање (пунолетство), венчање, смрт
б) колективне – крунисање владара, заклетва, колективна молитва, сахрана
• у обреду верник ступа у однос, спаја се са оним у шта верује – са апсолутном
мистичном моћи
• Обред је сценски приказ свете приче - мит изражава речима оно што обред
изражава делима
• Људи често нису свесни значења рутала, али сврха јесте у његовом
правилном извођењу и очувању традиције, а не у разумевању
егзорцизам (Колумбија)
8. Религијски симболи
• Симбол је чулни знак нечег надчулног: појма, мисли, веровања,
вредности...
• Стварање и коришћење симбола је универзално људско својство и
значило је почетак културе
• Симбол може имати више значења
• Релијски ритуали и митови представљају системе симбола
9. Митови
• mythos (гр.) – света прича, сага, фабула
• Мит је света прича о боговима, херојима и славним прецима који су
осећали, мислили, чинили нешто надљудско што другим људима остаје
као узор или недосегнута могућност. (Шушњић)
• то су симболички ставови који помажу људима да разумеју природу
космоса, значење и смисао живота, порекло зла или патње
• функција мита је, пре свега, друштвено-интегративна
• мит није само измишљена прича
– већ прича која је постала традиционална,
па је тиме истинита и света у заједници
која га усваја и препричава
(нпр. митови о Светом Сави)
10. Религијске организације (култ, секта, деноминација, црква)
1. Храм секте ОТО (Ordo templi orientis)
2. Будистички храм у Мјанмару
3. Црква Хедал (Heddal) у Норвешкој
11. Развој религије
• НАТУРИЗАМ - први богови се замишљају као природна бића, настаје култ
природе којој се приносе жртве
• ПАНТЕИЗАМ - “Бог је природа” нпр. обожавање храста
• АНИМИЗАМ - веровање у душе и духове (посебно мртвих)
• ТОТЕМИЗАМ - веровање да у биљкама и животињама живе душе умрлих
предака; око тотема се гради култ – обожаван је, приноси му се жртва и
заштићен је табуима
*табу - строга забрана која се сматра светом и натприродном, прате је
санкције; односи се на речи, предмете, радње, места, жива бића...
• ФЕТИШИЗАМ - веровање да неки предмет има божанску и заштитну моћ
• МАГИЈА - практичне радње које људи врше да би утицали на природу
• ПОЛИТЕИЗАМ - веровање у више богова
• МОНОТЕИЗАМ - веровање у једног Бога
12. тотем
вуду пијаца у Ломи (Того)
Хермес (Меркур му је пандан у римској митологији)
- старогрчки гласник богова, заштитник путника и лопова, пастира
и песника, атлетичара и трговаца