Ustav i prava gradjana

1. УСТАВ И ПРАВО ГРАЂАНА (Славко Тадић)
ПОЈАМ УСТАВА
ПОРЕКЛО УСТАВА, ШИРЕ И УЖЕ ЗНАЧЕЊЕ И ТЕРМИН
Власт је ,,вероватноћа да ћемо наићи на послушност особе према заповестима
одређеног садржаја'' (Макс Вебер). Средства вршења власти су принуда и насиље.
Суштина принуде је у заповедању или заповести. Принуда може бити:
1. Спонтана - пријатељски притисак моћног појединца ,,харизмате'' на следбенике
2. Организована – уз активирање одређеног апарата подређеног моћнику
,,Држава је монопол легитимног физичког насиља.'' (Макс Вебер)
Држава и данас користи принуду и насиље, али само оне које су легитимне.
Легитимна је она принуда коју подвлашћени прихватају, тј. сматрају оправданом и
нужном.
Устројство савремене државе утемељен је на хуманистичкој традицији природног
права, тј. слободарском становиштву да појединци имају пдређена права која држава не
сме да крши и мора да поштује.
Појединац без права коме само натурају дужности и ропску послушност (Аристотел
је дефинисао робове као ,,оруђа која говоре'') није грађанин већ пуки поданик.
Грађанин је особа која поседује држављанство одређене државе које јој даје права
и обавезе да учествује у политичком животу. Он је истовремено и члан грађанског
друштва у којем обавља приватне послове којима обезбеђује средства за живот.
Најумнија глава Хеладе, Аристотел, установио је разлику између politeia и nomos.
Politeia је за старе Грке значила и државно уређење и грађанство, а код Аристотела је
постала претеча републике као најбољег државног уређења.
Први прави nomos написао је Солон Мудри 594. године старе ере како би смирио
незадовољне грађане: постали су обавезни да се покоравају законима полиса, али и да
траже заштиту ако им је неко важно право ускраћено.
Праоблик уставности, први и једини продор писаног уставног права у феудализму
је светски позната Велика повеља слобода (Magna Charta Libertatum), које су велможе
извојевали 1215. године против тиранских покушаја њиховог краља Џона без Земље.
Почетком 13. века за владавине Стефана Првовенчаног, на српски језик преведен
је грчки Номонканон – зборник црквених правила (канон) и државних (световних) закона.
Укорењен у византијску баштину и Јустинијанов Corpus iuris civilis, светлост дана угледао је
у Скопљу 1349. године Душанов законик.
Буржоазија у успону извојевала је 1628. године ,,Петицију права''. Збацивањем с
престола и погубљењем Чарлса Првог, а на основу тзв. ,,Споразума народа'' из 1649,
донет је за време Кромвеловог протектората 1653. први писани устав ,,Инструмент
владавине''.
Када је у енглеском краљевству у 17. Веку један либерални краљ стао на трон у
реолуцији без крви, његов парламент га је упознао са каталогом људских права која је
морао да поштује. То је била основа за касније потврђена људска права у америчкој

2. ,,Декларацији о независности'' из 1776, у ,,Декларацији о правима човека у грађанина''
Француске револуције до ,,Универзалне декларације о људским правима'' ОУН и Савета
Европе.
Модерна уставност почиње 1766. године кад новостворене америчке државе
доносе прве уставе и декларације о правима човека. Први писани устави модерног доба
били су устави Вирџиније, Мериленда и Пенсилваније.
Први прави устав у његовом стриктном значењу јесте Устав САД из 1787. године са
само седам чланова (данас дописано 26 амандмана са много дужим текстом од
основног). Писци овог устава добили су почасни назив ,,очеви оснивачи''.
УСТАВНОСТ И ХИЈЕРАРХИЈА ПРАВНИХ АКАТА
Важно обележје доброг устава је уставност.
Уставност су изумели амерички ,,очеви оснивачи'' тако што су увели
,,ограничавајући устав''. Такав устав поставља границе законодавној власти које она не
сме да прекорачи, као и средство за отклањање таквих ограничења. То средство је
независно судство.
Појам уставности подразумева да је:
1. Државна власт оганучена правом
2. Обавезна сагласност свих закона (и подзаконских аката) са уставом
Народ је извор власти и он доноси устав који ниједна влада не може да мења, него
мора да га примењује.
Услов без кога нема уставности је подела власти на три гране (законодавна,
извршна и судска), које се међусобно контролишу и уравнотежују, а која постоји само у
правним државама.
Друго значење уставности подразумева систематску бригу да сви закони у држави
буду увек усаглашени са уставом.
Начело законитости налаже сагласност свих подзаконских аката са законом.
Из уставности следује хијерархија правних аката својствена добро уређеним
државама. На њиховом врху је устав који пишу врхунски правни експерти.
На другом месту хијерархије правних аката су (обични) закони. На основу слова и
духа устава њих пише и усваја национални парламент.
Подзаконске акте (уредбе, наредбе, упутства, правилнике, одлуке) доноси влада
да би државна бирократија и администрација једнообразно спроводиле законе на
територији целе државе.
СХВАТАЊА ПОЈМА УСТАВ
Не постоји ,,уставна дефиниција устава''. Овај сложеми појам дефинишу различите
друштвене науке: право, политикологија, социологија.
Устав у материјалном је скуп правних норми које се налазе у више правних аката
(устав В. Британије, Израела, Треће француске републике из 1875. који је састављен од три
уставна закона) или у обичајном праву (неписане норме) које имају улогу устава и на
њима се изграђују држава и право, читаво друштвено и државно уређење.

3. Устав у формалном смислу је писани општи акт најјаче правне снаге и огромна
већина чланица ОУН данас имају овакве уставе.
Део оваквог устава чине и амандмани којима се устав мења и допуњује.
Политичка наука тумачи устав као скуп правила којима се ограничава утицај
државне власти на слободне процесе грађанског друштва и злоупотребе политичких
права грађана.
У првом својству, устав је највиши правни акт земље из којег настаје читав њен
правни систем.
У другом својству, устав је идеолошко-политичка повеља којом се изражавају
идређене филозофске, политичке, социолошке, економске и друге идеје о држави и
друштву.
Област права која окупља и изучава уставне норме зове се уставно право.
ПОДЕЛЕ УСТАВА
Британски конституционалиста Џемс Брајс поделио је уставе на:
1. Писане – осим америчког из 1787, типични су за континенталну Европу која
баштини римско право. То су устави у формалном смислу (у облику једног
документа) и данас су постали право.
2. Неписане, обичајне, историјске – састављен је од уставних обичаја који нису сви
изражени у писаном облику. Само три либералне демократије (В. Британија, Нови
Зеланд и Израел) и неке недемократске државе (Бутан, Сауди Арабија и Оман)
немају писане уставе.
Кодификовани устави су формални устави скупљени на једном месту које је
општепознато као ,,писани устав'', док су некодификовани устави изражени у неколико
аката. Најпознатији некодификовани устав имала је Трећа француска република од 1875, а
такав је и данашњи устав Израела.
Према начину доношења и промене, устави се деле на:
1. Чврсте – пример амерички устав из 1787. који уопште суштински није мењан
2. Меке – доноси и мења законодавна скупштина. Поред француских уставних
повеља из 19. Века, меј устав имала је Италија у доба Мусолинија, а у новије време
Кина, Израел и Нови Зеланд.
Дешавало се да устав усвојен у скупштини накнадно одобрава и проглашава шеф
државе. То је тзв. устав-пакт, својствен државама које прелазе из апсолутне у ограничену
или уставну монархију. Понекад је шеф државе самостално доносио устав без договора са
народом. То је октроисани или посарени устав, донет једностраним актом владара (Устав
Србије из 1901. или Устав Краљевине Југославије 1931).
Данас у развијеним друштвима устав најчешће доноси елита уз подршку народа,
исказана демократским путем (референдум или шарламент).
ПОЈАМ УСТАВА
Право је оригинална текована старог Рима. Право, подржано државом, најважнији
је инструмент друштвене револуције.

4. Право се дели на:
1. Јавно или државно – уставни, управно, кривично и међународно јавно
2. Приватно – грађанско, облигационо, међународно приватно и пољопривредно
Право је умеће доброг и правичног (ius ars boni et aequi est).
Систем објективног права Енглези зову law.
Поглавити стваралац права је држава.
Систем субјетивних права Енглези зову rights.
Основна функција правног система је правна норма у чијој структури су два
елемента:
1. Диспозиција – пропис и пожељном или идеалном поношању учесника у правном
саобраћају. Физичка лица су грађани, а правна различите установе.
2. Санкција – казна за кршиоце диспозиција.
Кључна особина права је формализам.
Друга важна особина права је његов двојни и противуречни карактер. Филозофи
кажу да је право у прошлости било класно одређено, а у сумрачним тоталитарном
системима средство поробљавања.
Право мора да остварује:
1. Минимум правде
2. Да штити људска права
Право је посебно значајан облик контроле која је подржана средствима легитимне
државне принуде, оно одређује шта се може, а шта не може чинити у друштву.
ПОЈАМ И ОСОБИНЕ ЗАКОНА
Закон је друштвена норма као правило понашања које се може мењати и
прекршити. Оно мора бити познато да би деловало.
Елементи савременог појма права су следећи:
1. Закон мора бити у складу са уставом
2. Закон је општи акт
3. Закон се објављује пре ступања на снагу
4. Демократија захтева јасност
5. Постојаност
6. Одређеност закона
ВЛАДАВИНА ПРАВА И ПРАВНА ДРЖАВА
Сам термин правна држава (Rechtstaat) је тековина европске континенталне
традиције, пре свега немачког правника Роберта фон Мола и његових пријатеља који су
били критичари другог Рајха, као тврде полицијске државе. Њихов узор биле су
демократске установе Енглеске и Француске тога доба.
Правна држава има уско значење ограничења самовоље извршне власти.
Владавина права означава ограничење самовоље свеколике власти, не само извршне, већ
и законодавне, а тиме и судске власти.
Садржај правне државе и владавине права:

5. 1. Вишестраначки политички систем
2. Подела власти на законодавну (легислатива), извршну (егзекутива) и судску
(јудикатива)
3. Правна држава је сервис грађана будући да је они финансирају плаћајучи порез
4. Заштитник грађана (омбудсман)
5. Законитост рада управе подразумева поштену и савесну примену закона
Корупција је стара колико и држава и не може се искоренити. Нарушава поверење
грађана у државу. Може се диференцирати на:
а) белу корупцију - давање привилегија на основу рођачких и пријетљских веза
(непотизам) без очекивања противуслуге. Она не носи кривичну одговорност.
б) сиву корупцију – давање привилегија по принципу ,,услуга за услугу'' и пада под удар
закона
в) црну корупцију – давање привилегија уз директну новчану надокнаду и представља
негацију законитости
У затвореним тоталитарно-ауторитарним друштвима централизована корупција
одвија се у самом државном врху ради остваривања користи. Децентрализована
корупција се тајно одвија у режији бирократије и државних чиновника и претежно је
заступљена у демократским друштвима.
6. Оружана сила (полиција и војска)
7. Независно судство – отеловљење правде. Сталеж судија мора имати унутрашњу и
спону легитимност за успешно вршење своје власти. Судство је тековина
либералног схватања. Судска независнот постоји у неколико облика:
а) лична независност
б) стварна независност
в) интерна независност
г) административна независност
8. Отворена и одговорна влада – при влади постоји повереник за информације од
јавног значаја који помаже грађанима. Спин доктори су мајстори манипулације.
Правна одговорност владе значи да они који спроводе законе и политику морају
увек да раде строго у границама закона и устава. Политичка одговорност
парламенту и јавности за избор политике, приоритете у њој и начине извршења
увек је сложена. Финансијска одговорност владе значи да влада може да троши
новац само у сврхе одобрене од стране законодавне власти.
МЕСТО И УЛОГА УСТАВНОГ СУДСТВА У ЗАШТИТИ УСТАВА И УСТАВНОСТИ
Једина држава у којој је функционисао ефикасан систем контроле уставности
закона је САД.
Уставни суд је надлежан да одлучује о:
1. Сагласности закона и других општих аката са уставом
2. Општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним
правом
3. Сагласности потврђених међународних уговора са уставом
4. Сагласности других општих аката са законом

6. 5. Сагласности статута и општих аката атономних покрајина и јединица локалне
самоуправе са уставом и законом
6. Сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења,
политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са
уставом и законом
Уставни суд разрешава све сукобе надлежности између државних органа,
укључујући суобе разних нивоа, а одлучује о забрани рада појединих политичких
странака, синдиката и удружења грађана.
Грађанин пред Уставним судом може покренути уставну жалбу за њихову заштиту.
Уставни суд Републике Србије чини 15 судија са најмање 40 година живота и 15
година искуства у правној струци.
АНТИЧКО СХВАТАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Термин демократија увео први Херодот.
Под термином демократија (владавина народа) скрива се низ различитих и
супротстаљених појмова:
1. Владавина сиромашне већине слободних грађана (Аристотел)
2. Друштво засновано на једнаким шансама и такмичењу индивидуалних
способности (либерали)
3. Систем владавине који ласка маси и њоме манипулише без обзира на њено
учешће о одлучивању (тоталитаристи и ауторитарци)
4. Систем социјалне заштите и прерасподеле чији је циљ смањивање социјалних
разлика (левичари)
5. Владавина већине (Џон Лок)
6. Владавина већине која штити права и интересе мањина
Античка демократија је била делимична, половична, јер је ограничена на мањину
слободних и често сиромашних грађана мушког пола.
Ако један добро влада полисом, то је монархија. Антипод је лош облик државе
тиранија.
Када неколико управљача води рачуна о правди и општој користи, то је
аристократија, а ко настоје да опљачкају полис, онда је то олиграхија.
Аристотелов идеал била је политеја или република, која је ретко постојала.
Супротно политеји био је ,,пад у демократију'' - ,,држава у којој врховну власт има
слободна сиромашна већина''.
ЛИБЕРАЛНО СХВАТАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Либерализам је најстарија и садржајно најбогатија западна филозофиј слободе.
Либерализам је политичка филозофија за коју је слобода основни критеријум
вредновања свих друштвених установа.
Негативна слобода је један од постулата демократије.
Држава не сме да се меша у слободу говора, слободу вероисповести и слободу
удруживања.

7. Посесивни либерали, либертаријанци, заступају максимализовање индивидуаних
права, посебно оних која су повезана са деловањем слободног тржишта и
минимализовање улоге државе.
Позитивна слобода је стање независности од друштвених и културних сила које су
препрека потпуном самоостваривању капацитета делатне личности.
,,Правна револуција'' – укинути су сви обливи кметства и ропства.
Из индивидуализма исходи:
1. Плурализам
2. Конкуренција
Толеранција је подношење другога у намери да га боље разумемо.
Џон Лок демократију дефинише као владавину већине.
Модерна слобода је ослобођеност од државне власти.
Основни облик ограничења бирачког права као изразито политичке слободе био је
имовински цензус. Укинут је у Енглеској 1918.
Домицилни (резиденцијални) цензус садржан је у законодавству федералних
јединица САД.
Чест услов европских земаља у 19. веку био је образовни цензус за грађане који су
желели да постану квалификовани посланици, што је укинуто.
Још чешћи је био старосни цензус (услов је био 30 година, па 21, данас 18).
Расни цензус постојао је у САД све до 1864. када су црнци правно изједначени са
белцима.
Веома значајан је полни цензус, пошто пбухвата велику популацију жена – постале
су равноправне с мушкарцима после Другог светског рата, а у Швајсцарској тек 1971.
Велика тековина европског либераног грађанства је јавност.
Грађанска јавност се развијала између приватног домена грађанског друштва и
апсолутистичке државе.
ПРЕДСТАВНИЧКА ДЕМОКРАТИЈА
Представничка демократија се може извргнути у аутократију или самовољну
владавину.
Без политичких странака нема демократије. Без странака нема легалне или
законске могућности оспоравања аката државне власти.
Представничка демократија је посредан и ограничен облик демократске власти.
Добре стране предстваничке демократије су у њеној практичности:
1. Обичне грађане ослобађа терета доношења одлуке
2. Власт долази у руке оних који имају боље образовање, стручно знање и веће
искуство
3. Подржава стабилност у друштву тиме што ствара услове за компромисе које
предлаже образована елита
Три основна облика представниче демократије су:
1. Парламентарни
2. Председнички
3. Скупштински

8. Гласање је важан део демократског начина рада.
Избори су средство контроле и ограничења власти, али и средство коришћења
грађанских права.
Представници грађана на савезном и републичком нивоу зову се посланици, а н
локалном нивоу одборници. Представници народа могу бити носиоци једног од две врсте
мандата:
1. Слободни мандат – преставник народа зависи од воље својих бирача само на дан
избора, а потом је током трајања мандата (4 године) слободан у свом раду.
2. Везани (императивни или неслободни) мандат - добија опуномоћеник народа у
црним данима економских криза, ратова и револуција
Национални парламент регулише начин расподеле посланичких мандата:
већински и пропорцијални.
Већински изборни систем у комбинацији са великим изборним јединицама доводи
у веома тежак положај мале страние у мањинске колективитете.
Много је бољисистем апсолутне већине у коме је за представника изабран онај
кандидат који добија педесет пеоцената бирачког тела плус један глас.
Џеримандеринг означава злоупотребе у територијалној подели.
У демократији се не сме служити рђавим средствима.
Ако о освајању мандата не одлучује већина него удео у укупном броју гласова на
територији целе државе као једне изборне јединице, онда је то сразмерни или
пропорционални изборни систем.
Председнички системвласти настао је у САД у коме су ,,очеви оснивачи'' створили
,,изборног краља'' у жељи да избегну злоупотребе власти из времена британске власти.
Према америчком уставу председник је шеф државе, председник владе командант
оружаних снага, супербирократа који именује преко три хиљаде бирократа на највишем и
средњем нивоу, има право одложеног вета на знање, али и предлагања нових закона.
Врховни суд као независна уставно-судска грана власти може у поступку
,,импичмент'', због издаје, помићивања и других тешких злочина, да смени било ког
јавног службеника, па и председника.
,,Четврта грана власти'' у САД су заиста моћни масовни медији. Публика коју је
телевизија одгајила је високодезинформисана и лоше информисана публика јер
информативне емисије пружају површне, а не садржајне информације.
Полупредседнички или мешовити систем настао је у Француској. Француска нема
,,империјалног'' председника, као САД, већ мешовити или ,,двоглави'' (бикефални) систем
– председник и премијер. Слично решење имамо и у садашњем Уставу Републике Србије.
Државе које користе француско искуство су Русија, Финска, Аустрија, Португал...
Скупштински систем власти утемељен је на начелу јединства власти. Настао је у
Француској са образовањем Народне скупштине (Конвента). Овај систем је једино
успешно примењен у Швајцарској.
Легалитет је обавеза свих грађана и државних органа да раде у складу са законом,
као и да поштују хијерархију правних норми.
Легитимитет или легитимност је квалитет власти који означава да је потчињени
прихватају с изричитом или прећутном сагласношћу зато што је исправна и правномерна.

9. ТОТАЛИТАРИЗАМ И АУТОРИТАРНО СХВАТАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Тоталитаризам је свеобухватба владавина једне идеолошки искључиве странке и
њеног вође која почива на необузданом терору. Термин је увео Бенито Мусолини.
Карл Фридрих пише о синдрому тоталитаризма:
1. Власт је свеобухватна, неподељена и неограничена
2. Хијерархијски и олигархијски устројена странка, укида конкуренцију и нападно
велича свог вођу
3. Тајна полиција спроводи масовни терор
4. Партијски монопол, укинута слобода штампе
5. Центраизовано управљање народном привредом и културом од стране државе
6. Монопол над свим облицима ефективне оружане силе држи владајућа партија
Подручје ауторитарности и ауторитарних режима има неколико особина:
1. Док су тоталитарне једнопартијске, ауторитарне су вишестраначке
2. Популизам и народњаштво – изразито недемократски режим будући да се само
формално позива на народ и патриотизам као на своју демагогију и фасаду како би
вођа у уском кругу донодио кључне одлуке
3. ,,Згажени устав'' – влада оваквог режима влада друштвом и државом помоћу
декрета
4. Ауторитарне државе црпе своју снагу из особеног менталитета и погледа на свет
огромне масе поданика. Сложеност ауторитарне личности одредили су Вилхем
Рајх и Ерих Фром. Мала индустрија истраживања потврдила је синдром
ауторитарности Адорна и сарадника:
а) обожавање моћи и специјално власти
б) некритички однос према вођи
в) агресивност или нетрпељивост према несагласним мишљењима
г) прихватање догми и избегавање бављења субјективним, унутрашњим животом
д) склоност колективизму и стереотипијама
ђ) веровање у моћ велике идеје – за нацисте холокауст, марксистичка утопија без
класа и угњетавања...
е) осећање моралне супериорности, спремност на цинизам и деструкцију
ж) ,,лоши момци'' морају бити преобраћени
ПОЈАМ НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Природно право као важна хуманистичка традиција Европе је обликовала
принцип народне суверености.
Сувереност или суверенитет је политички појам повезан са настанком
модерне државе у доба апсолутизма. Означава неограничено вршење власти у
држави и у односу према другим државама.
Директна демократија је у сложеним, вишемилионским друштвима
данашњице неефикасна, скупа и нерационална.
ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

10. 1. а) Народна иницијатива је политичко средство које омогућава грађанима да
покрену поступак за промену постојећег устава (потписи најмање 100 000
бирача) или да предложе доношење новог закона (најмање 30 000)
б) Грађанска иницијативана нивоу општине и града, да би била пуноважна
захтева да број потписаних грађана не може бити мањи од 5% бирача те
јединице локалне самоуправе.
2. Референдум – облик свенародног изјашњавања о неком важном политичком
питању. Градске општине и неке чланице САД задржале су референдум.
Постоје разне класификације референдума:
а) обавезни референдум – записан је у текст устава и обавезује актуелну
власт да га обавезно регулише у ситуацијама које устав намеће.
б) факултативни – значи да устав допушта његово расписивање ако се
већина у парламенту определи за одржавање
3. Дебате су разговори укључујући и јавне расправе
4. Истраживање јавног мњења је пресек схватања грађана о неком питању.
5. Блоговање на Интернету практикују образовани глобални грађани (блогери)
ОГРАНИЧЕЊА ДЕМОКРАТИЈЕ
Демократија као најбољи међу лошим облицима владавине има своје унутрашње
границе:
1. Могућност первертирања или пропадања елита
2. Честа немоћ да се сасвим уклоне центри невидљиве моћи, затворени и
неформални кругови без демократског покрића и било какве легитимне контроле
3. Мајоризација или већинско доношење одлука прегласавањем мањине
БУДУЋНОСТ ПРЕДСТАВНИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
И државника и политичара и делотворног грађанина покрећу визије и идеали:
1. Идеал толеранције
2. Идеал ненасиља
3. Идеал једнакости
Демократија је облик државе и друштвеног уређења у коме већина поштујући
законске процедуре, доноси обавезујуће одлуке за све, али и штити права етнокултурнх
мањина
Карактеристике консоцијативне демократије су:
1. Влада је велика коалиција политичких лидера
2. Узајамни вето
3. Пропорционалност
4. Аутономија сегмената
Отворени систем демократије ценимо због:
1. Једнакости грађанства
2. Испуњавања општих потреба

11. 3. Плурализма и компромиса
4. Демократског поретка
5. Обнове друштва
КУЛТУРА ЉУДСКИХ ПРАВА
Људска права су урођена права сваког људског бића која ниједна власт не сме
некажњено да гази.
Људска права заштићена су од државе будући да она не може да их укине, него
свака савремена демократска држава има обавезу да их упише у устав и то на почасно
место – почетак устава, као основна људска права.
Најважнији документи с краја 18. века и прве половине 19. века су:
1. Декларација о независности држава Америке из 1776.
2. Декларација о правима човека и грађанина Националне скупштине Француске из
1789.
3. Првих десет амандмана на устав САД од 1791.
После битке код Солферина (за уједињење Италије), Швајцарац Анри Динан
формирао је Црвени крст са циљем да помаже жртвама рата на бојном пољу.
Први светски рат однео је више од десет милиона људских жртава, поред великих
разарања. Та трагедија наметнула је формирање Друштва народа.
На париској мировној конференцији 1919. установљена је по први пут
међународна заштита мањина.
Корак напред представља и формирање Међународне организације рада (МОР)
1919.
1923. Институт за међународна права усвојио је Декларацију о међународним
правима човека.
Повеља Уједињених нација усвојена је 1945, а то је потврђено 10. децембра 1948.
када је усвојена Универзална декларација о правима човека.
Култура људских права је скуп правила која су се уобличила у међународној
заједници да би се помогло људима.
Култура људских права је скуп права три генерације:
1. Прву генерацију чине политичка и грађанска права. Ова генерација је у знаку идеје
слободе.
2. Другу генерацију права са идејом једнакости као доминантом чине економска,
социјална и културна права.
3. Трећа генерација је у знаку идеје братства, схваћено као солидарност
Прва и друга генерација доживеле су светску афирмацију децембра 1966. када су
УН свечано прихватиле два пакта:
1. Међународни пакт о политичким и грађанским правима (ПГП)
2. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (ПЕСК)
ПРВА ГЕНЕРАЦИЈА СЛОБОДА И ПРАВА ГРАЂАНА – ПОЛИТИЧКА И ГРАЂАНСКА ПРАВА
1. Право на живот и физички интегритет

12. 2. Савет Европе је још 28.4.1983. обавезао своје чланице да смртну казну замељују
временском од 20 година затвора, осим за злочине против хуманости (геноцид).
- Забрана злостављања
Мучење или тортура је наношење великог, физичког или психичког бола или патње
Свирепо поступање је облик мучења, али је нанети бол мањег интензитета.
3. Слобода личности
- Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада
Ропство је негација слободе.
- Забрана незаконитог и самовољног лишења слободе
- Слобода кретања
Још је Сократ знао да је слобода кретања битан модус слободе.
Забрањено је колективно протеривање странаца.
Екстрадација је предавање другој држави сопственог држављанина оптуженог за
извршење неког кривичног дела на темељу међународних споразума или
међународних прописа.
- Право на статус
- Право на правну личност и правни субјективитет
- Право на држављанство
Стиче се на два начина:
а) рођењем
б) натурализацијом одраслих особа
Људи без држављанства су апартиди.
Двојно (бипартид) држављанство поспешује кретање светом.
Азил је неповредиво место у које се склања прогањана особа. То је елемент
суверенитета земље.
4. Право на правну сигурност и праведно поступање
- Право на независан и непристрасан суд
- Право на равноправан приступ суду
- Право на правни лек (жалбу)
- Право на накнаду штете због неосноване осуде
5. Заштита приватне сфере
- Право на поштовање приватног и породичног живота
- Право на поштовање неповредивости дома
- Право на неповредивост преписке
- Право на поштовање части и угледа
Част је субјективно мишљење појединца о самом себи, а углед је утисак који о
њему имају други.

13. 6. Посебна заштита породице и детета
7. Духовне слободе
- Право на слободу мисли, савести и вероисповести
- Слобода изражавања мишљења
Клевета је изношење неистинитих тврдњи о ругоме.
Увреда није условљена неистинитошћу тврдњи, већ тиме што оне наносе или могу
да нанесу штету његовом угледу.
Слободу изражавања ограничава држава.
8. Слобода учешћа у друштвеном и политичком животу
- Слобода јавног окупљања
- Слобода удруживања
- Право на синдикално удруживање
- Право на штрајк
- Право на учешће у управљању заједницом:
а) право на учествовање у јавним пословима
б) бирачко право (активно и пасивно)
Грађанин има активно бирачко право када на дан избора бира своје представнике
за органе власти. Пасивно имају грађани који су кандидовани за неку јавну
функцију и зависе од воље својих бирача. Избори треба да буду поштени,
периодични (сваке 4. године, а ванредни по договору) и тајни.
в) равноправни приступ службама
9. Право на мирно уважавање имања (имовине)
Постоје три врсте задирања у својину:
а) експропријација
б) мере регулисања коришћења својине
в) захватање у супстанцију својине у најширем смислу
10. Права припадника маљине
- Право на идентитет
ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА СЛОВОДЕ И ПРАВА ГРАЂАНА (ЕКОНОМСКА, СОЦИЈАЛНА И КУЛТУРНА
ПРАВА)
1. Право на рад и права из радног односа
- Право на рад
- Право на избор занимања
- Право на избор рада и места
- Право на праведне услове и повољне услове рада
- Право на синдикално удруживање
- Право на социјално обезбеђење (социјално осигурање и социјална помоћ)
- Право на достојан животни стандард
- Право на здравље

14. - Заштита мајки и децембар права лица са хендикепом
2. Културна права
- Право на образовање
3. Право на учешће у културном животу
4. Право на коришћење научних достигнућа
ТРЕЋА ГЕНЕРАЦИЈА СЛОБОДЕ И ПРАВА ГРАЂАНА (ПРАВА СОЛИДАРНОСТИ)
1. Права солидарности
2. Право на здраву животну средину
Суд Европске уније у Луксембургу ово право третира као егзистенцијално.
3. Право на мир и међународну безбедност
4. Право на развој
ЗАШТИТА ПРАВА ЉУДИ И СЛОБОДА ГРАЂАНА
Остваривање људских права и грађанских слобода гарантују Устав Србије из 2006.
и читав низ закона, повеља, конвенција и два Пакта:
1. Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама (2003)
2. Кривични законик
3. Закон о избору насродних посланика
4. Закон о локалној самоуправи
5. Породични закон
6. Закон о заштити средине
7. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја
8. Универзална декларација о правима човека Уједињених нација (1948)
9. Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода (1950)
10. Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966)
11. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966)
12. Конвенција о правима детета
Механизми (унутрашњег) права државе Србије су:
1. Судска заштита права и слобода
2. Уставни суд
3. Заштитник грађана или омбудсман
4. Уставна жалба
ДУЖНОСТИ ГРАЂАНА
1. Дужност придржавања Устава и закона
2. Плаћање пореза и других дажбина утврђених законом
3. Дужност пружања помоћи другоме у невољи
4. Дужност заштите животне средине
5. Дужност поштовања мањинских права
6. Дужност очувања природних реткости, научних, културних и историјских наслеђа

15. 7. Дужност одбране земље
Када јавна опасност угрожава опстанак грађана или државе, Народна скупштина
Србија проглашава ванредно стање на рок од 90 дана.
Ратно стање проглашава Народна скупштина или, ако то мора, њен председник
или председник Републике или председник Владе.
УНИТАРНЕ И СЛОЖЕНЕ ДРЖАВЕ
Унитарна држава је недељива целина која у свом саставу нема јединице са
елементима државности.
Сложена држава је дељива целина у чијем саставу су територијалне јединице са
елемнтима државности (федерација, конфедерација, комонвелт, унија).
Унитарна држава је централизована, тј. власт држе централни органи. Такве су
Француска, В. Британија, Шпанија, Италија, Кина, Јапан, Србија. У некима постоје
територије са аутномним статусом (Шкотска и Велс у Великој Британији, Каталонија и
Баскија у Шпанији, Сицилија и Алте Адиђо у Италији, Војводина и Космет у Србији).
Унитаризам је претерано наглашавање значајацентралне власти на штету региона.
Сложене државе су федерације, конфедерације, комонвелти, уније, државне
заједнице.
1. Федерација је правно-политичко уређење у коме се власт и суверенитет на
уговорном односу, деле између центра и периферије. Виши ниво власти су
установе федералне јединице са својим уставом и органима. Нижи ниво власти су
установе федералне јединице са својим статутом и органима. Суверенитет у
федерацији је дељив. Прва и најстарија федерација у свету је САД (1787). Поред
ње имамо Руску федерацију, Савезну Републику Немачку, Канаду, Мексико,
Бразил, Аустралију, Индију, Белгију, Швајцарску... Питорескна је швајцарска
конфедерација која је права федерација компонована од кантона.
2. Конфедерација је настала удруживањем независних држава у савез држава да би
лакше обављале неке своје заједничке послове: војска, царина, спречавање
промета дроге, оружја, ,,белог робља''... Најпознатије су данас конфедерација
Заједница независних држава (која је заменила СССР).
3. Комонвелт је врста која подсећа на конфедерацију, а настао је распадом
колонијалних или политичких ,,империја''. Британско колонијално царство се
распало 1945. и оформио британски Комонвелт (његов шеф је британска краљица).
4. Унија настаје уједињењем две или више суверених држава. То није држава, већ
облик сарадње држава. Постоји:
а) пресонална унија – настаје удурживањем две или више држава под једним
шефом државе, могуће круном једног монарха (унија Енглеске и Хановера) или
председником (унија Перуа, Колумбије и Венецуеле).
б) реална унија је чвршћи облик повезивања више држава у већем броју области
(Аустроугарска)
в) Од регионалних унија најпознатија је Европска унија. Поред ње постоје
Организација америчких држава, Нордијски савет....

16. ТЕРИТОРИЈАЛНА АУТОНОМИЈА
Аутономија најшире означава самостално одређивање правила.
У ужем смислу аутономија се дефинише као ,,одређени степен самосталности''
мањег колективитета према већој целини, који је смештен између две крајности:
потчињености и независности.
Облици аутономије:
1. Територијална аутономија
2. Функционална аутономија
3. Културна аутономија
4. Персонална аутономија
Посебни облици територијалне аутономије су евро-региони.
АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ПО УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2006)
Аутономије Војводине и Космета у Србији уставом је одређено.
Положај Војводине У Републици Србији је знатно побољшан доношењем тзв.
Омнибус закона. Омнибус закон је вратио Војводини изворну аутономију (била је
смањена Уставом из 1990).
Јужна српска покрајина, Косово и Метохија, нема традицију успешног уређивања
права мањинских заједница на својој територији.
Економску и другу неразвијеност ове покрајине погоршава највиши ниво
наталитета који албанска популација има и деценијама одржава.
После НАТО бомбардовања 1999. године и Кумановског споразума од 10. јуна те
године Косово и Метохија су стављени под управу Уједињених нација Резолуцијом 1244
Савета безбедности.
Управа на Космету подељена је на цивилну (УМНИК) и војну (КФОР).
ЛОКАЛНА САМОУПРАВА ПО УСТАВУ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ
Јединице локалне самоуправе су општине. Градови и град Београд.
Локална власт је власт у одеређеној области.
Локална власт је облик власти који не учествује у суверенитету, те је у потпуности
потчињен централној власти државе или региона.
Локална самоуправа је право грађана да управљају јавним пословима.
Општина је основна територијална јединица са најмање 10 000 становника.
ОПШТИНА КАО ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Према Закону о локалној самоуправи Србије (2007) органи општине су:
1. Скупштина општине – највиши орган општине, а чини је скуп одборника изабраних
на непосредним изборима, тајним гласањем, на период од 4 године, у складу са
законом и статутом општине. Извршни органи скупштине општине су председник
општине и општинско веће.

17. 2. Председник особе – има извршну власт. Бира се на време од 4 године
непосредним и тајним гласањем.
3. Општинско веће – нека врсте општинске владе која усклађује рад председника и
скупштине општине и контролише рад општинске управе. Овим телом председава
председник општине. Мандат му траје 4 године.
4. Општинска управа – скуп чиновника којима руководи начелник општине – правник
са најмање 5 година радног искуства.
Локалну самоуправу штите заштитник грађана или омбудсман и Савет за
међунационалне односе.
Савет за међунационалне односе се оснива у национално-мешовитимсрединамаи
брине о равноправности и доброј сарадњи свих грађана. Одлуке доноси консезусом. Ако
су повређена права неке националне заједнице, Савет може да покрене спор пред
Врховним касационим судом, као и пред Уставним судом.
ГРАД И ГЛАВНИ ГРАД КАО ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Да би неко насеље добило статус града мора да има најмање сто хиљада
становника и друге важне особине.
Број одборника скупштине града не може бити већи од 90, а Скупштина града
Београда има 110 одборника.
Градоначелник Београда може да има до 5 помоћника.
Ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима и у
градским насељима могу се оснивати месне заједнице и други облици месне самоуправе.
РАЗВОЈ УСТАВНОСТИ У СРБИЈИ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Излаз из револуционарне анархије почео је 01.09.1805. када је у граду Смедереву
формиран Правитељствујушчи совјет серпскиј од 12 чланова из свих нахија тадашњег
београдског пашалука Био је то први суд и прва влада истовремено.
Први уставни акт у Србији усвојен је 1808. године као договор Карађорђа и
Правитељствујушчег совјета. 1811. донет је сличан уставни акт.
Када је планула Милетина буна и Крагујевчани под оружјем дошли Милошу пред
конак, кнез Милош је био приморан да попусти и Србија је за кратко време добила свој
први устав на Сретење Господње – Сретењски устав (1835). Уставописац је био учени
кљажев секретар Димитрије Давидовић. Он је у своје дело уградио поделу власти на
законодавну, извршну и судску, јемчио приватну својину, слободу трговине и основна
људска права.
После укидања Сретењског устава, Турска је под притиском великих сила подарила
Србији устав у облику султановог хатишерифа 1838. и он је био на снази 1869.
Либерал Јован Ристић је написао Намеснички устав 1869, који је Србији донео
почетак парламентарности.
Право доба парламентарности настало је у Србији после усвајања устава Милована
Миловановића 1888. Имао је утицај на подлогу Видованског устава Краљевине СХС.

18. УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Устав Републике Србије усвојен на дводневном референдуму 28. и 29. октобра
2006, а потврђен у Скупштини 8. новембра на Митровдан (Митровдански устав) садржи
206 чланова који у подељени на десет делова:
1. Начела устава (17)
2. Људска и мањинска права и сободе
3. Економско уређење и јавне финансије
4. Ндалежности Републике Србије
5. Уређење власти
6. Уставни суд
7. Територијално уређење
8. Уставност и законитост
9. Промена устава
10. Завршна одредба
Политички систем Републике Србије чини највише установе:
1. Народна скупштина
2. Председник Републике
3. Влада
Народна скупштина је највише и најважније представничко тело свих грађана
Србије.
Народна скупштина Републике Србије у свом саставу има 250 посланика.
Они могу да обављају три улоге:
1. Законодавну
2. Надзорну
3. Представничку
Представљање или заступање интереса грађана је срж рада парламента сваке
државе:
1. Опште представљање је кад посланици делују на основу интереса целокупне
нације, било у држави или иностранству.
2. Посебно представљање значи да посланици бране или се залажу за интересе
појединих региона или група, а понекад и појединаца.
Мандат народног посланика је у поседу политичке странке.
Народна скупштина доноси одлуке већином гласова посланика. Састаје се у два
редовна заседања годишње:
1. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту
2. Друго првог радног дана у октобру и не може трајати дуже од 90 дана.
На захтев једне трећине народних посланика или Владе састаје се у ванредно
заседање, а ако је проглашено ратно или ванредно стање састаје се без позива.
Председник Републике Србије је симбол јединства целе нације. Битна особина
преузета од западних грађанских друштава је њихова бифокланост или двоглавост.
Председник Република бира цело бирачко тело на мандат од 5 година и могућа су
2 мандата.

19. Председник Републике указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини
кандидата за председника Владе итд.
Под владом се подразумева централни политички систем који извршава законе и
одржава грађанске политичке слободе.
Савремене владе у свом саставу имају министарства, агенције и администрацију.
Дерегулација је опште померање од хијерархије ка тржишту и од владавине ка
управљању.
Владавински процес или функције владе сврстава се у неколико група:
1. Доношење политичких одлука од општег интереса
2. Вођење спољне политике и представљање државе је скуп веома важних, а
деликатних послова
3. Нормативна фунскција значи да извршна власт поседује специјалистичка знања
потребна за доношење великог броја подзаконских аката
Влада је одговорна Народној скупштини.
Интерпелацију или питање у вези са радом Владе, или појединог њеног члана,
може поденти најмање 50 народних посланика и Влада треба да одговори у року од 30
дана.
Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и
контролише рад органа државне управе. Не контролише рад Народне скупштине,
председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштва. Њега бира и
разрешава Народна скупштина.
Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге
мисије и задатке у складу са уставом, законима и међународним правом који регулишу
употребу силе. Војска Србије је под демократском и цивилном контролом и о њој се
доноси посебан закон.
Судови су самостални и независни у свом раду.
Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији.
Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује
независност и самосталност судства и судија. Ова установа има 11 чланова.
Јавно тужилаштво је државни орган који гони учиниоце кривичних и других
кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости.
Републичког јавног тужиоца, на предлог Влде, бира Народна скупштина на период
од 6 година и може бити поново биран.
Државно веће тужилаца, од 11 чланова, бира заменике јавних тужилаца за трајно
обављање функције у истом или другом тужилаштву.