Огњановић А.

1. ВЕЛИКО РАТНО ОСТРВО
Ања Огњановић IV2

2. ЛОКАЦИЈА
• На ушћу Саве у Дунав, у троуглу који ограничавају градови
Београд и Земун, као и остаци некада непрегледних
мочвара и ритова на левој страни Дунава, смештене су две
дунавске аде – Велико и Мало ратно острво.
• То су две последње оазе нетакнуте природе, водом
раздвојене од урбаног језгра пресонице Србије. Са острва
према југу и југоистоку пружа се поглед на заштићену
Београдску тврђаву и прати се силуета старог Београда са
истакнутим звоником Саборне цркве. Ка северозападу,
линију воде Дследи урећени кеј са старим центром
Земуна, којим доминира кунава ула на Гардошу, а
динамична панорама високих солитера, изграђених после
Другог светског рата, прати обалу до ушћа Саве. Велико
ратно острво заштићено је од 2005. године у укупној
површини од 211,38hа.

3. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА
• Два острва представљају репрезентативну морфолошку и геолошку
творевину насталу од подводног спруда.
• Површински слојеви Великог и Малог ратног острва су алувијалне
творевине реке Дунав, те представљају терестричне екосистеме у широј
зони речног утицаја. Бујну вегетацију граде водене и мочварне заједнице,
као и заједнице поплавних шума беле врбе, бадемасте врбе, крте врбе,
црне тополе, зеленог јасена и багремца. Развијена вегетација и постојање
већих водених површина омогућавају да се на овим острвима храни,
гнезди и размножава значајан број врста птица од међународног значаја.
На острву се могу видети патка пупчаница, патка црнка, жута плиска, мали
гњурац, жута чапља, као и многе друге значајне врсте птица.
• Ихтиофауна је заступљена врстама које насељавају воде Саве и Дунава. Оне
у периоду мреста залазе у привремено оформљење или сталне баре на
самом острву, или у његово приобаље богато воденом и ритском
вегетацијом. Изолован од антропогених утицаја, овај локалитет на коме се
одржава динамика промене водостаја Дунава, проглашен је и приодним
рибљим плодиштем.

4. БЕЛА ВРБА
БАГРЕМАЦ
ЦРНА ТОПОЛА
ЗЕЛЕНИ ЈАСЕН

5. МАЛИ ГЊУРАЦ
ЖУТА ЧАПЉА
ЖУТА ПЛИСКА
ПАТКА
ПУПЧАНИЦА

6. РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ
• За укупну површину Великог ратног острва категорисаног као значајно природно добро
утврђене су 3 зоне са различитим режимом заштите:
- Зона заштите природе (режим заштите 1. степена) има карактер специјалног резервта
природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва,
шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око
Малог ратног острва.
- Зона рекреације (режим заштите 2. степена) обухвата унутрашње делове Великог
ратног острва, некадаше обрадиве површине које се и сада користе на тај начин, ливадске
површине приобаља према Дунаву, које су сада делимично заузете бесправно изграђеним
објектима, као и локацију јавног пристана са контролисаном јавном саобраћајницом и
заштитном зоном у ширини од 10 m која повезује ову локацију са плажом Лидо.
- Трећа зона – зона туризма обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се
могу организовати туристичко – рекреативна понуда и нови садржаји.
Поред ових режима заштите примењују се и режими заштите утврђени законом и другим
прописима којим се уређује управљање међународним пловним путевима, заштита
водоснабдевања и водопривредних објеката, заштита мочварних подручја, као и заштита
ловних и риболовних резервата.

7. ЛИДО
• Лидо је плажа на Великом ратном острву у
Београду, које се налази на територији
општине Земун.
• Плажа Лидо се налази на северном шпицу
Великог ратног острва на Дунаву. То је
мала, пешчана плажа, која обухвата само
мали део острва, јер је цело Велико ратно
острво заштићено законом и урбанизација
није дозвољена.

8. • Плажа је добила име по Лиду из Венеције, и првобитно је развијена као
дивља плажа која представља алтернативу много популарнијој и званичној
плажи и парку Ади Циганлији. Упркос томе што је веома популарна
првенствено међу становницима Земуна и Новог Београда, никада није
успела да се приближи Ади Циганлији по популарности. Плажа је мала, без
надзора и без готово икаквог смештаја, осим неколико ресторана. До почетка
2000их година, до плаже се могло стићи само чамцем. Од 2000их, сваког
лета српска војска поставља понтонски мост, којим се стиже право до плаже.
Организација фестивала „ЕХО“ који је одржан на острву почетком 2003.
године била је катастрофална због лошег времена и финансијске
малверзације од стране организатора.
• До тада већ запостављени Лидо, за време великих поплава 2006. године
доживео је своју најгору судбину. И оно мало инфраструктуре што је постојало
однео је Дунав. Плажа није враћена у претходно стање и те године није
постављан понтонски мост, док су само два чамца превозила путнике на
острво. Као резултат свега тога, уместо 10.000 људи који иначе током лета
свакодневно посете плажу и острво, 2006. је било свега око 200-300. У лето
2007., Лидо је коначно припремљен за посетиоце, а мост је поново
постављен. У наредној години дошло је до још неких побољшања на плажи и
острву. Плажа и зелени појас који окружује Лидо су очишћени и уређени, а по
први пут су и спасиоци постављени на плажи, заједно са полицијском
патролом и амбулантским бродом.

9. • И Лидо је поред Аде, познато београдско летовалиште које
је јако утицало на туризам у Београду. Погледом са
Калемегдана пружа се најлепши поглед на Велико ратно
острво и његов положај на ушћу двеју река. Постоје
обилазци Београда бродом који пролазе непосредно поред
Ратног острва, вреди обићи тај излет и видети Београд из
једног потпуно другог угла што је јако утицало такође на
туризам у Београду.
• На Ратно острво се може стићи само воденим путем –
бродом, док се у току купалишне сезоне прелаз обезбеђује и
понтонским мостом са земунског кеја до Лида.

10. THE END
Извор: Википедија