Prezentacija iz geografije na temu Djerdap

1. Ђердап

2. • Јединствени европски резерват природе, спој времена и
природе на копну и води, највећи национални парк у Србији,
Национални парк Ђердап, налази се у североисточном делу
Србије, на самој граници са Румунијом.

3. На површини од око 63.608 хектара дуж 100 километара десне
обале Дунава, од Голупца до Караташа код Кладова простиру
се зоне са различитим режимом заштите споменика културе,
фауне и вегетације реликтних врста.

4. • Основни природни феномен подручја Националног парка
Ђердап је грандиозна Ђердапска клисура, најдужа и највећа
клисура пробојница у Европи. Посебне целине представљају три
кањонско клисурске долине: Голубачка, Госпођин вир, кањон
Великог и Малог Казана, као и три котлине Љупковска,
Доњомилановачка и Оршавска.

6. На простору Националног парка опстаје преко 1100 биљних врста.
Флора Ђердапа се одликује не само разноврсношћу и богатством,
него и изразитим реликтним карактером. Од елемената древне
флоре ту су мечја леска, копривић, орах, јоргован, сребрна липа,
маклен, медунац, а посебну вредност представљају шумске и
жбунасте заједнице.
Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут
флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести
медвед, рис, вук, шакал, сури орао, сова ушара, црна рода као и
мноштво других врста.

8. • Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства
човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-
историјски споменици, као што су насеље Лепенски вир,
археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци
Трајановог пута, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни
кастели, до очуваних примера народне словенске архитектуре.

9. Лепенски вир
• Jедно од најзначајнијих археолошких налазишта Србије. У археолошким
ископавањима откривени су археолошки налази из времена од 7000. до
6000. Oткривено је седам сукцесивно грађених насеља ловаца,
риболоваца и сакупљача хране подизаних једни на другима.
• Пронађени артефакти у виду бројних станишта, гробова који одсликавају
необичне погребне ритуале, разни алати и накит од камена, рогова и
кости, монументалне скулптуре од камена пешчара, као и плочице са
урезаним знацима налик на писма, указивали су да су првобитне
ловачко-сакупљачке заједнице које су насељавале терасу покрај
Лепенског Вира успоставиле сложене друштвене односе, основале
архитектуру особеног стила и моделовале монументалну скулптуру од
огромних облутака.
Сва станишта насеља, археолошким истраживањима откривено је 136
објеката, имају облик зарубљеног кружног исечка под углом од 60
степени. Насеља су била плански изграђена, а својим складним облицима
и функционалношћу показују развијен смисао за архитектуру.

11. Диана• Једно од највећих и најочуванијих римских утврђења – каструма на Дунаву
изграђено је вероватно око 100-101. године у време цара Трајана,
истовремено са прокопавањем канала када је омогућена безбеднија
пловидба Дунавом. Својевремено је Диана била најзначајније утврђење на
горњомезијском лимесу. Како је подигнута на стратешки значајној локацији,
стална војна посада имала је задатак да чува границу и обезбеђује
низводни улаз у канал.
• Диана је правоугаоног облика чије су димензије 100 са 200 метара и има
увучене куле на бедемима. Средином V века овај римски каструм разарају
Хуни, а око 530. године обнавља га цар Јустинијан.
У унутрашњости утврђења, осим остататака бедема са капијама и кулама,
пронађене су војне бараке и други објекти, а изнад бедема утврђено је
постојање мањег насеља, светилишта и некрополе. Скулптуре од мермера и
бронзе, разноврсни предмети за свакодневну употребу пронађени на
Диани указују да је ово римско утврђење, изузев фортификацијског значаја,
било и значајан економски центар са пристаништем.

13. • Голубачка тврђава
• Голубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.
Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина и бедеми града
прате конфигурацију терена. Девет масивних кула висине до 25 метара међусобно су повезане
бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. До града се стизало
мостом, преко воденог рова.
Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао
бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године.
• Голубачка тврђава
• Ни данас се не зна колико је тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино
може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили Римљани, у I веку нове ере. У
тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили
Хуни, да би га Јустинијан поново обновио. У писаним историјским документима, тврђава се први
пут помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније и Константин Филозоф. После
Косовског боја, 1389. године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су се дуго спорили и
ратовали Угари у Турци. Голубац је ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у
Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је 1895. године да је место имало 293
кућа, 1.533 становника, а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843. године. У
археолошким истраживањима пронађено је преко стотину предмета од керамике, гвоздених
алатки, секира, макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о богатој прошлости
Голубачке тврђаве.
• О постанку имена Голубац, према једној легенди, у главној Шешир кули, која доминира градом,
била је заробљена византијска принцеза Јелена, која је да своју ссамоћу и тугу ублажила, гајила
голубове, по чему је касније град добио име. Према другој легенди, у месту је живела лепа
девојка по имену Голубана. Прича о њној лепоти стигле су и до турског паше. Доносио јој је свилу,
бисере, не би ли удала за њега. Све дарове је девојка Голубана одбијала, па је паша наредио да
се казни, тако што ју је везао за стену која је била у Дунаву. Мучили су је и оставили птицама које
су унаказиле њено тело. Постоје и приче да је град добио назив по изгледу кула на литицама које
делују као голубови на стени. Има и оних који тврде да су се на литицама настанили дивљи
голубови и да је због тога град добио садашњи назив.

15. Трајанова табла
• Трајанова табла
• Трајанова табла део је ансамбла римских споменика на римском путу кроз Ђердап,
које су биле посвећене завршетку радова два велика градитељска подухвата у
Ђердапу – Пут кроз Ђердап и изградњу римског канала у близини данашње
Хидроелектране Ђердап 1. Уклесана је у стену, правоугаоног је облика и на њој је текст
на латинском посвећен римском цару Трајану.
• Трајанова табла
• ИМПЕРАТОР ЦЕЗАР, БОЖАНСКОГ НЕРВЕ СИН, НЕРВА, ТРАЈАН АВГУСТ ГЕРМАНИК,
ВРХОВНИ СВЕШТЕНИК, ЗАСТУПНИК НАРОДА ПО ЧЕТВРТИ ПУТ, САВЛАДАВШИ
ПЛАНИНСКО И ДУНАВСКО СТЕЊЕ, САГРАДИ ОВАЈ ПУТ
• Првобитно је била постављена на 1,5 метар изнад римског пута поред Дунава. На
основу натписа претпоставља се да је део ђердапског пута у Доњој клисури изградио
Трајан у оквиру припрема за рат против Дачана, односно да је 100. године завршена та
последња, најтежа деоница. Изградња римског пута и великог броја утврђења
показује значај Ђердапа за Римску империју, све до коначног освајање Дакије
почетком 2. века. Изградња пута, који се простирао уз сам Дунав, била је условљена
потребама брже и безбедније пловидбе.
Натпис на табли био је уклесан у шест редова, али се данас јасно очитавају само три.
Од њене богате рељефне декорације очуван је једино фриз са представом орла, као и
фигуре крилатих генија. Испод натписа је фигура која клечи, вероватно Данубиус, а
изнад је надстрешница са касетираном таваницом.
Изградњом хидроелектране Ђердап (1963—1972) потопљен је римски пут. Одлучено
је да се Трајанова табла исече и постави на виши ниво, тако да буде видљива са реке.

16. Трајанов мост
Трајанов мост је био монументална грађевина и спајао је Горњу
Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију) за време Римског царства. Мост је изграђен по наредби
римског цара Марка Улпије Нерва Трајана. Мост је свечано отворен 105. године на Дунаву, током Другог
похода римског цараТрајана на Дачане. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за
најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села Костол код Кладова са српске
стране и Турн Северина са румунске стране. Мост је пројектовао највећи архитекта тога доба Аполодор из
Дамаска. Археолошки остаци Трајановог моста и римског насеља Понтес се налазе неких пет километара
од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.

17. • Lice kralja Decebala
• Tačno preko puta Trajanove table, na rumunskoj strani, nad Dunavom
se izdiže ogromna kamena skulptura dačkog kralja Decebala visoka 40
metara (foto galerija). Skulptura poslednjeg dačkog vladara, koji je
opkoljen od Trajanovih trupa u svojoj prestonici Sarmizegetusi 106.
godine i izvršio samoubistvo, ne pripada drevnim vremenima. Završena
je nedavno, 2004. godine, a njenu izradu je inicirao i finansirao
rumunski tajkun i istoričar-amater Josif Konstantin Dragan. U tu svrhu
angažovao je dvanaest klesara-alpinista, koji su deset godina na
nepristupačnoj steni, uz pomoć pneumatskih čekića i tona dinamita,
klesali Decebalovo lice. Decebalova skulptura je najveća klesana
skulptura u Evropi. Decebalovo oko dugo je 4,3 metra, a nos je dugačak
sedam i širok četiri metra. Izgradnja ove skulpture koštala je milion
dolara. U njenom podnožju je uklesan natpis na latinskom jeziku
"Decebal rex – Dragan fecit" – "Kralj Decebal – napravio Dragan".

18. • Dunav: Đerdapski Maunt Rašmor
• Na levoj obali Dunava, u blizini Malog Kazana i rumunskog grada Oršava, preko puta čuvene
Trajanove table, putnike prati Decebal, poslednji kralj Dakije uklesan u stenu.
•
• Urezana u kamen, statua dakijskog kralja Decebala sa svojih 40 metara najveća je skulptura u steni
u Evropi.
Ideja o izradi kipa potekla je od Josifa Konstantina Dragana, rumunskog kontroverznog istoričara
amatera i u leto 1994. počeli su radovi. Bilo je neophodno najpre očistiti od stabala ovu stenovitu
liticu u zalivu Mraconi do koje se može stići jedino lađom, pa onda krenuti u stvaranje lika
poslednjeg dakijskog kralja. O težini posla dovoljno govori podatak da se mašine nisu mogle koristiti
i da je sem snage, alpinistima vajarima bila potrebna i spretnost i hrabrost, jer im je od baze na
pontonu do gradilišta bilo potrebno pola sata. Dešavalo se da Decebalovi vajari zakorače u prazno,
na sreću bez težih povreda. Čak i bliski susret sa zmijom, zahvaljujući serumu nije završen kobno. A
njih dvanaestorica su radili u dve smene, od marta do oktobra sve do 2004. kada je kip dovršen.
Kažu da je koštao više od milion dolara i da je idejni tvorac ovim želeo da pokaže rumunsko učešće
u oblikovanju evropske kulture, polazeći od premise da kulturni identitet Rumuna može biti definisan
dačanskim korenima.
Istorija je zabeležila da je Decebal bio poslednji kralj Dačana koji je vladao od 87. do 106. godine.
Uspeo je da posle bezmalo veka nesloge ujedini dačanska plemena i uspešno, duže vreme,
odoleva rimskoj ekspanziji. Sva upornost ipak nije bila dovoljna da se zaustavi nadmoćna vojska
cara Trajana koja je u dva navrata ušla u Dakiju.
Decebalovim samoubistvom nestala je samostalnost Dačana, a njihova je zemlja postala rimska
provincija. Pravo ime Decebala bilo je Diurpaneus, ali je posle pobeda protiv Rimljana u ratovima 84
- 75. godine nazvan Decebalus što, pretpostavlja se, znači Snaga Dačana.
Bilo na brodu ili na kopnu, na rumunskoj ili srpskoj strani, tek Decebala ne možete da ne primetite.
Ako ste bliži rumunskoj obali ili ste pak opremljeni dobrom optikom možete pročitati da je u
podnožju kipa uklesano Decebal rex - Dragan fecit, u slobodnom prevodu „Kralja Decebala
napravio Dragan“.