SlideShare a Scribd company logo
1 of 15
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ
МРЕЖНИХ ПУТЕВА
ПУТ
• Пут, цеста или друм је део
земљишта, најчешће трака,
који је припремљен за
одвијање саобраћаја и који
повезује две дестинације. У
најширем смислу, путем се
сматра свака површина на
којој се одвија саобраћај.
• Према значају за саобраћај
путеви се разврставају на:
1.ауто-путеве,
2.брзе путеве (експрес путеве),
3.магистралне путеве,
4.регионалне путеве,
5.локалне путеве,
6.улице у насељу и
7.некатегорисане путеве.
Ауто-путеви
Магистрални
путеви
Локални
путеви
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈА
ПУТЕВА
• Историјска градња путева почиње још у
праисторијско доба (пешачке и коњске стазе
коришћене за одлазак у лов, извора и сл.)
• Најстарији калдрмисани пут –Египат 3000 г.п.н.е.
• Римљани су изградили мрежу путева у дужини од преко 300 000
километара, која је Рим повезивала са читавом Европом
• Via Apia” –регина виарум (краљица путева) -најпознатији римски
пут 312 г.п.н.е. 540км Рим-Бриндизи
ИЗГЛЕД РИМСКОГ
ПУТА СА ТРИ ТРАКЕ
Путеви су најчешће рађени са 3 траке од
којих је средња служила за пролаз трупа а
бочне траке за кола.
1 – два реда плочастог камена
2 – слој од отпадака камена везан малтером
3 – бетон од туцаника и масног креча
4 – калдрма (или плоче) везане бетоном
Коловози од дробљеног камена
ПРВИ АУТО-ПУТ ИЗГРАЂЕН ЈЕ КОД БЕРЛИНА
1921. ГОДИНЕ У ДУЖИНИ ОД 10 КИЛОМЕТАРА
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ У СРБИЈИ
• Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у
Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд,
после кога следе Нови Сад и Ниш.
ПУТЕВИ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ
• Стари пут, који је од Рашке,
преко Голије водио за
Ивањицу и Чачак, је обновљен
1834. године.
• Турци су изградили пут Нови
Пазар-Супње.
• Државних путева је било свега
750 километара,а међу њима и
пут Београд-Паланка-Топола-
Крагујевац-Краљево.
• 1885. године –завршен пут
Краљево-Рашка
ПРВИ И ДРУГИ
СВЕТСКИ РАТ
• Године 1913-1974. изграђени су
колски путеви од Рашке до Новог
Пазара и Сопоћана, затим до села
Пожеге и преко Дуге Пољане до
Сјенице.
• У преиоду од 1935. до 1941.
године изграђен је макадамски
пут Крагујевац-Краљево-Рашка
(у дужини од 134 км) и Нови
Пазар-Црквине-Тутин-Беране.
• Први пројекат деонице
Ибарског пута, од Краљева
до Косовске Митровице,
ради се 1962. и 1963.
године.
РАЗВИЈАЊЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ
У НАШИМ КРАЈЕВИМА
ПУТЕВИ ДАНАС
У СРБИЈИ
Путну мрежу чине
•Јавни путеви
Државни путеви I реда
• А реда (ауто-путеви) - 669 km
• Б реда - 4.109 km
Државни путеви II реда
• А реда - 7.057 km
• Б реда - 3.183 km
•Општински путеви - 23.780 km
•Улице
•Некатегорисани путеви
Државни пут
IА реда А2
Државни
путеви IА
реда
Државни пут првог Б реда 43 при
проласку кроз Сићевачку клисуру
ДЕОНИЦЕ ЕВРОПСКИХ ПУТЕВА У СРБИЈИ
• Е-путеви класе А у Србији су:
 Е65 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Ђенерал
Јанковић - (Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31.
 Е70 – деоница (Хрватска) - Батровци - Београд - Вршац - Ватин - (Румунија). На делу на
ком Е70 води трасом европског коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји
савремени ауто-пут А3, а остатак трасе је означен као пут 10.
 Е75 („пут за море“) – деоница (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад - Инђија -
Београд - Појате - Ниш - Грделица - Прешево - (Македонија), савремени ауто-пут А1 од
мађарске границе до Грделице, и у плану/изградњи од Грделице до македонске границе.
Траса делова без изграђеног аутопута је означена као пут 44. На целом овом потесу траса
пута поклапа се са трасом коридора 10, односно његовог крака Б.
 Е80 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Подујево -
Прокупље - Ниш - Градина - (Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом коридора 10
(Ниш - Градина) у току је изградња савременог ауто-пута А4, а део од Ниша до Нишке Бање
је већ изграђен. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31, 35 и 43.
Ауто-пут Е70 (А3) близу Сремске
Митровице
Ауто-пут Е75 (А1) близу Инђије
Ауто-пут Е80
• Е-путеви класе Б у Србији су:
• Е662 – деоница Суботица - Сомбор - Богојево - (Хрватска). У нашој земљи, пут
носи ознаке 12 и 17.
• Е761 – деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Ужице - Пожега - Чачак -
Краљево - Крушевац - Појате - Параћин - Зајечар - Вршка Чука - (Бугарска). У
нашој земљи, пут носи ознаке 28, 23, А1 и 36.
• Е763 („пут за море“) – деоница Београд - Пожега - Нова Варош - Гостун - (Црна
Гора), савремени ауто-пут А2 је у плану на делу Београд - Пожега, а тренутно пут
носи ознаке 22 и 23.
• Е771 – деоница (Румунија) - Кладово - Зајечар - Ниш. У нашој земљи, пут носи
ознаке 35 и А4.
• Е851 – деоница (Албанија) - Призрен - Приштина. У нашој земљи, пут носи
ознаку 35.
Ауто-пут Е763

More Related Content

What's hot

Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
igoriv
 
Ambalaza i paketizacija
Ambalaza i paketizacijaAmbalaza i paketizacija
Ambalaza i paketizacija
igoriv
 
Vozila u drumskom saobracaju
Vozila u drumskom saobracajuVozila u drumskom saobracaju
Vozila u drumskom saobracaju
igoriv
 
Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
igoriv
 
23.привреда и друштво краљевине југослаије
23.привреда и друштво  краљевине југослаије23.привреда и друштво  краљевине југослаије
23.привреда и друштво краљевине југослаије
Šule Malićević
 
Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
igoriv
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Dušan Novakov
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
Ucionica istorije
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
andjelan1
 
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjemSUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
Darko Vasilic
 

What's hot (20)

Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
 
SAOBRAĆAJ 2.pptx
SAOBRAĆAJ 2.pptxSAOBRAĆAJ 2.pptx
SAOBRAĆAJ 2.pptx
 
Vrste saobracaja
Vrste saobracajaVrste saobracaja
Vrste saobracaja
 
Ambalaza i paketizacija
Ambalaza i paketizacijaAmbalaza i paketizacija
Ambalaza i paketizacija
 
Vozila u drumskom saobracaju
Vozila u drumskom saobracajuVozila u drumskom saobracaju
Vozila u drumskom saobracaju
 
србија 1878 1903
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903
 
Saobracaj u Srbiji
Saobracaj u SrbijiSaobracaj u Srbiji
Saobracaj u Srbiji
 
Prva industrijska revolucija
Prva industrijska revolucijaPrva industrijska revolucija
Prva industrijska revolucija
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
 
Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
 
ПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРАПОКРЕТИ ОТПОРА
ПОКРЕТИ ОТПОРА
 
Razvoj drumskog saobracaja
Razvoj drumskog saobracajaRazvoj drumskog saobracaja
Razvoj drumskog saobracaja
 
23.привреда и друштво краљевине југослаије
23.привреда и друштво  краљевине југослаије23.привреда и друштво  краљевине југослаије
23.привреда и друштво краљевине југослаије
 
Saobracaj i tipovi saobracaja
Saobracaj i tipovi saobracaja Saobracaj i tipovi saobracaja
Saobracaj i tipovi saobracaja
 
Vrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracajaVrste i vidovi saobracaja
Vrste i vidovi saobracaja
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
 
Teretna vozila
Teretna vozilaTeretna vozila
Teretna vozila
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjemSUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
SUS motori - motori sa unutrasnjim sagorevanjem
 

Istorijski Razvoj Putnih Mreza

  • 2. ПУТ • Пут, цеста или друм је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.
  • 3. • Према значају за саобраћај путеви се разврставају на: 1.ауто-путеве, 2.брзе путеве (експрес путеве), 3.магистралне путеве, 4.регионалне путеве, 5.локалне путеве, 6.улице у насељу и 7.некатегорисане путеве. Ауто-путеви Магистрални путеви Локални путеви
  • 4. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈА ПУТЕВА • Историјска градња путева почиње још у праисторијско доба (пешачке и коњске стазе коришћене за одлазак у лов, извора и сл.) • Најстарији калдрмисани пут –Египат 3000 г.п.н.е.
  • 5. • Римљани су изградили мрежу путева у дужини од преко 300 000 километара, која је Рим повезивала са читавом Европом • Via Apia” –регина виарум (краљица путева) -најпознатији римски пут 312 г.п.н.е. 540км Рим-Бриндизи
  • 6. ИЗГЛЕД РИМСКОГ ПУТА СА ТРИ ТРАКЕ Путеви су најчешће рађени са 3 траке од којих је средња служила за пролаз трупа а бочне траке за кола. 1 – два реда плочастог камена 2 – слој од отпадака камена везан малтером 3 – бетон од туцаника и масног креча 4 – калдрма (или плоче) везане бетоном Коловози од дробљеног камена
  • 7. ПРВИ АУТО-ПУТ ИЗГРАЂЕН ЈЕ КОД БЕРЛИНА 1921. ГОДИНЕ У ДУЖИНИ ОД 10 КИЛОМЕТАРА
  • 8. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПУТНЕ МРЕЖЕ У СРБИЈИ • Путни или друмски саобраћај чини окосницу саобраћаја у Републици Србији. Најважније чвориште је главни град Београд, после кога следе Нови Сад и Ниш.
  • 9. ПУТЕВИ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ • Стари пут, који је од Рашке, преко Голије водио за Ивањицу и Чачак, је обновљен 1834. године. • Турци су изградили пут Нови Пазар-Супње. • Државних путева је било свега 750 километара,а међу њима и пут Београд-Паланка-Топола- Крагујевац-Краљево. • 1885. године –завршен пут Краљево-Рашка
  • 10. ПРВИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ • Године 1913-1974. изграђени су колски путеви од Рашке до Новог Пазара и Сопоћана, затим до села Пожеге и преко Дуге Пољане до Сјенице. • У преиоду од 1935. до 1941. године изграђен је макадамски пут Крагујевац-Краљево-Рашка (у дужини од 134 км) и Нови Пазар-Црквине-Тутин-Беране. • Први пројекат деонице Ибарског пута, од Краљева до Косовске Митровице, ради се 1962. и 1963. године. РАЗВИЈАЊЕ ПУТНЕ МРЕЖЕ У НАШИМ КРАЈЕВИМА
  • 11. ПУТЕВИ ДАНАС У СРБИЈИ Путну мрежу чине •Јавни путеви Државни путеви I реда • А реда (ауто-путеви) - 669 km • Б реда - 4.109 km Државни путеви II реда • А реда - 7.057 km • Б реда - 3.183 km •Општински путеви - 23.780 km •Улице •Некатегорисани путеви Државни пут IА реда А2 Државни путеви IА реда Државни пут првог Б реда 43 при проласку кроз Сићевачку клисуру
  • 12. ДЕОНИЦЕ ЕВРОПСКИХ ПУТЕВА У СРБИЈИ • Е-путеви класе А у Србији су:  Е65 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Ђенерал Јанковић - (Македонија). У нашој путној мрежи носи ознаке 22, 32 и 31.  Е70 – деоница (Хрватска) - Батровци - Београд - Вршац - Ватин - (Румунија). На делу на ком Е70 води трасом европског коридора 10 (на делу Батровци - Београд), постоји савремени ауто-пут А3, а остатак трасе је означен као пут 10.  Е75 („пут за море“) – деоница (Мађарска) - Хоргош - Суботица - Нови Сад - Инђија - Београд - Појате - Ниш - Грделица - Прешево - (Македонија), савремени ауто-пут А1 од мађарске границе до Грделице, и у плану/изградњи од Грделице до македонске границе. Траса делова без изграђеног аутопута је означена као пут 44. На целом овом потесу траса пута поклапа се са трасом коридора 10, односно његовог крака Б.  Е80 – деоница (Црна Гора) - Шпиљани - Косовска Митровица - Приштина - Подујево - Прокупље - Ниш - Градина - (Бугарска). На делу где овај пут пролази трасом коридора 10 (Ниш - Градина) у току је изградња савременог ауто-пута А4, а део од Ниша до Нишке Бање је већ изграђен. Остали делови трасе носе ознаке 22, 32, 31, 35 и 43.
  • 13. Ауто-пут Е70 (А3) близу Сремске Митровице Ауто-пут Е75 (А1) близу Инђије Ауто-пут Е80
  • 14. • Е-путеви класе Б у Србији су: • Е662 – деоница Суботица - Сомбор - Богојево - (Хрватска). У нашој земљи, пут носи ознаке 12 и 17. • Е761 – деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Ужице - Пожега - Чачак - Краљево - Крушевац - Појате - Параћин - Зајечар - Вршка Чука - (Бугарска). У нашој земљи, пут носи ознаке 28, 23, А1 и 36. • Е763 („пут за море“) – деоница Београд - Пожега - Нова Варош - Гостун - (Црна Гора), савремени ауто-пут А2 је у плану на делу Београд - Пожега, а тренутно пут носи ознаке 22 и 23. • Е771 – деоница (Румунија) - Кладово - Зајечар - Ниш. У нашој земљи, пут носи ознаке 35 и А4. • Е851 – деоница (Албанија) - Призрен - Приштина. У нашој земљи, пут носи ознаку 35.