2. Železnički saobraćaj danas zauzima drugo mesto poŽeleznički saobraćaj danas zauzima drugo mesto po
obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnikaobimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika
(posle automobilskog)(posle automobilskog) ukupna dužina mreže putevaukupna dužina mreže puteva
oko 1,2 mil. kmoko 1,2 mil. km
Njegova glavna funkcija jeste prevoz masovnihNjegova glavna funkcija jeste prevoz masovnih
industrijskih i poljoprivrednih tereta na velikaindustrijskih i poljoprivrednih tereta na velika
rastojanjarastojanja
3. Za početak železničkog saobraćaja može se uzetiZa početak železničkog saobraćaja može se uzeti
pojava prvepojava prve parne lokomotiveparne lokomotive Džordža StivensonaDžordža Stivensona
(1825. g.),(1825. g.), koja je prevozila putnike na relacijikoja je prevozila putnike na relaciji StoktonStokton
– Darlington (– Darlington (EngleskaEngleska)),, brzinbrzinomom 1515 kmkm//hh
Druga parna lokomotiva od strane istog pronalazača,Druga parna lokomotiva od strane istog pronalazača,
1829. godine, pod nazivom1829. godine, pod nazivom RocketRocket, koja, koja postiže brzinupostiže brzinu
od 56od 56 kmkm//hh
4. Prvi tramvaj na električni pogon u Beogradu 1894.gPrvi tramvaj na električni pogon u Beogradu 1894.g
Pruga Beograd-NišPruga Beograd-Niš završenazavršena1884.1884.gg
1888.1888.g.g. završen i ogranci do Sofije i Skopljazavršen i ogranci do Sofije i Skoplja
Posle II Svetskog rata pruga Beograd- BarPosle II Svetskog rata pruga Beograd- Bar
5. Vremenom se veoma modernizovala, tako da seVremenom se veoma modernizovala, tako da se
danas razvijaju nove vrste železničkog transporta –danas razvijaju nove vrste železničkog transporta –
lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku,lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku,
monošinske pruge, železničke linije s automatskimmonošinske pruge, železničke linije s automatskim
obrtanjem pravca, superbrzi vozovi.obrtanjem pravca, superbrzi vozovi.
Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećaliElektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali
tačnost i bezbednost železničkog saobraćajatačnost i bezbednost železničkog saobraćaja
6. Po dužini mreže železničkih prugaPo dužini mreže železničkih pruga vodeću pozicijuvodeću poziciju
u svetu zauzimaju najveće po površini zemlje:u svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: SADSAD,,
RusijaRusija,, KanadaKanada,, IndijaIndija,, KinaKina, pa slede, pa slede Nemačka,Nemačka,
Argentina, Francuska, MeksikoArgentina, Francuska, Meksiko..
Najduža železnička pruga u svetuNajduža železnička pruga u svetu je pruga u Evropije pruga u Evropi
koja povezuje veliki broj evropskih i ruskih gradova:koja povezuje veliki broj evropskih i ruskih gradova:
Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin –Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin –
Varšava – Moskva – Novosibirsk – VladivostokVaršava – Moskva – Novosibirsk – Vladivostok
(povezana je u jednu liniju 1903. godine). Ona(povezana je u jednu liniju 1903. godine). Ona
povezuje Atlantsku i Pacifičku obalupovezuje Atlantsku i Pacifičku obalu
7. Oko 6% ukupne dužine pruga u svetu je uOko 6% ukupne dužine pruga u svetu je u tunelimatunelima
Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6
km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8
km), koji povezuju Švajcarsku i Italijukm), koji povezuju Švajcarsku i Italiju
Najduži tunel na svetu (54 km) „Seikan“, koji spajaNajduži tunel na svetu (54 km) „Seikan“, koji spaja
ostrva Honšu i Hokaidoostrva Honšu i Hokaido
Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel“)dug je 50,45 km;Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel“)dug je 50,45 km;
ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv.ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv.
„šatl vozovi“). Pušten je u promet 1994. godine.„šatl vozovi“). Pušten je u promet 1994. godine.
Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna.Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna.
8. Vučno vozilo i vagoniVučno vozilo i vagoni
Železnička saobraćajna sredstva za prevozŽeleznička saobraćajna sredstva za prevoz
putnika i robe na duža rastojanja (sredstvaputnika i robe na duža rastojanja (sredstva
javnog saobraćaja)javnog saobraćaja)-vozovi-vozovi
Železnička saobraćajna sredstva za prevozŽeleznička saobraćajna sredstva za prevoz
putnika i robe na kraća rastojanja (sredstvaputnika i robe na kraća rastojanja (sredstva
mesnog saobraćaja) )mesnog saobraćaja) )-tramvaj,metro-tramvaj,metro
Šinska vozila u unutrašnjem procesnomŠinska vozila u unutrašnjem procesnom
transportu tkz. neprekidni transporttransportu tkz. neprekidni transport
