Osnovne odlike saobracaja Srbije. Pojam, značaj, podela i karakteristike kopnenog, vodenog, vazdusnog i informacionog saobracaja.

1. САОБРАЋАЈ У СРБИЈИ
Саобраћај је делатност
која се бави превозом или
преносом робе, путника,
пошиљки и информација
са једног места на друго.
Припада терцијарном
сектору привреде

2. Подела саобраћаја
Према предмету транспорта
- Путнички, робни (теретни) и поштански (информациони)
Према средини у којој се обавља
- Копнени (друмски, железнички, цевоводни)
- Водни (речни, језерски, каналски, поморски)
- Ваздушни (авионски и хиликоптерски)
- Космички (ракетни и сателитски)
Према територији на којој се одвија
- Унутрашњи (на територији једне државе)
- Међународни (на територији две или више држава)
- Транзитни (када роба или путници само прелазе преко територије неке државе)

3. Услови развоја саобраћаја
Природни
Северни део широко отворен, равничарски-лака изградња
путева и пруга, а осим тога има и пловне реке
Средишњи део чине брда и ниске планине- Долине Велике и
Јужне Мораве природни пролаз од Панонског басена ка басену
Егејског мора
Југозападни део чине планине Динарског предела које су
препрека ка Јадранском мору. Препреке савладане изградњом
мостова и тунела
Друштвени
Историјски- делови Србије јужно од Саве и Дунава под
турском влашћу били слабо саобраћајно повезани, док су
северни делови под Аустроугарском били добро повезани,
како међусобно, тако и са остатком Европе
Развијеност привреде- са развојем привреде након Другог
светског рата долази до модернизације постојећих и изградње
нових саобраћајница
У односу на географске повољности слабо развијен
Најразвијенији је друмски саобраћај. Железнички и речни су у
стагнацији, а авионски је задржао значај

4. Значај саобраћаја
- Повезује изворе сировина и места
прераде
- Повезује произвођаче робе и
потрошаче
За саобраћај у Србији најзначајнија
два паневропска коридора:
- Друмско-железнички Коридор 10
(са краком Б- Београд-Суботица и
краком Ц- Ниш-Димитровград)
- Речни Коридор 7
Б
Ц

5. Друмски саобраћај
Око 45 000 km путева
Од тога око 29 000 km асфалтираних
Тренутна дужина аутопута 607 km
Подела:
- Државни пут првог реда -IА(аутопут) и IB(брзи
пут)
- Државни пут другог реда- IIA и IIB
- Општински путеви (углавном од туцаника или
земљани)

6. Категорија путева
За бољи преглед кликни на овај линк
Линк за државне путеве IA, IB, IIA и IIB
Општински путеви

7. Европска мрежа путева класе А у Србији (“Е путеви)
Пут Е65: Црна Гора-Рибариће-Косовска Митровица-
Приштина-Ђенерал Јанковић-Македонија
Пут Е70: Хрватска-Батровци-Београд-Вршац-Ватин-
Румунија
Пут Е75: Мађарска-Хоргош-Суботица-Нови Сад-
Београд-Ниш-Врање-Македонија
Пут Е80: БиХ-Котроман-Пожега-Појате-Ниш-Градина-
Бугарска
За бољи преглед кликни на овај линк
Погледајте све путеве на Google мапe-кликни на линк

8. Европска мрежа међународних путева “Е- путеви”
Овој мрежи припада 2 150 km путева у Србији
Путеви А класе меридијанског пружања
завршавају цифром 5 и повећавају се за по десет
идући од запада према истоку (Е65, Е75)
Путеви А класе упоредничког правца пружања
завршавају цифром 0 и повећавају се за по десет
идући од севера према југу (Е70, Е80)
Путеви класе Б имају троцифрене ознаке
(Е761, Е763)

9. Железнички саобраћај
Прва пруга у Србији изграђена је у
Мајданпеку, где су направљене и
прве две локомотиве на Балкану
“Милан”и “Наталија”
Први воз на релацији Београд-Ниш
1884.године
7 прича о железници у Србији-
(чланак из Курира)

10. Железнички саобраћај након Другог светског рата
Изградња новихи модернизација постојећих пруга након Другог светског
рата
Од 1964. укинуте пруге уског колосека (једина Шарганска осмица)
Дужина пруга око 3 800 km/ 280 km пруга са два колосека/ ⅓
електрифицирано (1279 km)
Велики подухват изградња пруге Београд-Бар (254 тунела и 234 моста)
Железницама Србије управља ЈП”Железнице Србије”-послује са губицима
Неопходна модернизација возова, изградња нових, тзв “брзих” пруга
У плану изградња двоколосечне пруге од Београда до Ниша

11. Желенички правци
Најзначајни Коридор 10 (са краком Б и Ц) и пруга Београд-Бар
Неопходна је модрнизација да би железница постала део саобраћајног система ЕУ
За бољи преглед кликни на линк
Кликни на линк

12. Водени саобраћај
Дунав 588,5 km (целим током)
Сава 206 km (целим током)
Тиса 164 km (целим током)
Бегеј 77 km (целим током)
Тамиш 53 km (од Опова до Панчева)
Канал ДТД 604 km
Укупно 1692 km
Речно-каналски пловидбени путеви су
део европског Коридора 7

13. Одлике воденог саобраћаја у Србији
Огромни потенцијали недовољно искоришћени
Константан пад, у односу на 2007. сведен на трећину
Путнички саобраћај се уопште не одвија (Србија има 3 путничка брода али не
саобраћају)
Пловним путевима саобраћа 287 теретних бродова
Језерски саобраћај је неразвијен и нема потенцијала
Изузетак Ђердапска клисура (природне и културно-историјске вредности)
Уколико желите да прочитате колики је значај Дунава за Србију прочитајте следеће чланке кликом на линк
Десет економских доприноса Дунава Србији Дунав заборављена пречица до ЕУ

14. Луке у србији
Апатин Бачка Паланка Београд
Панчево
Смедерево
Прахово

15. Ваздушни саобраћај
Први лет 16.10.1910. Извео га је Иван Сарић у авиону сопствене
конструкције
Прва редовна линија Београд-Загреб 1928.
Интензиван развој након Другог светског рата
Ваздушни саобраћај у успону до увођења санкција
Имамо 39 аеродрома од чега 16 са асфалтираном пистом
Њих 6 на међународној листи
Само један наш превозник “Ер Србија” наследник “ЈАТ ервејса”
Компанија “Ер Србија” основана 2013. са учешћем 49% капитала
“Етихад ервејса” из УАЕ

16. Аеродроми и ваздушне линије
Аеродром Слатина-Приштина

17. Вршац-Ваздухопловна академија
Батајница

18. ПТТ саобраћај( пошта-телеграф-телефон)
Бави се превозом или преносом пошиљки, вести и информација
Користи сва превозна средства и уређаје за телекомуникацију
Средства телекомуникације: телеграф, фиксна телефонија, мобилна телефонија и
интернет
Функционише захваљујући сателитским системима
Пренос пошиљки и пакета обавља ЈП ”Пошта Србије”
Брзи транспорт обављају “Post Express”, “City Express”, “DHL Srbija”, “AKS Express” итд.

19. Телефонија и инернет-одлике и компаније
Учешће минута у фиксној телефонији се смањује, а расте у мобилној
Телекомуникационе услуге пружа више компанија
Улога интернета све значајнија