noname

Poštovani, hvala Vam što ste odvojili vreme za upoznavanje sa
grafičkim studiom noname d.o.o. iz Beograda.
Osnovna delatnost nam je grafički dizajn i preprema za štampu i u
toj oblasti imamo više od dve decenije iskustva. Kao rezultat imamo
stotine udžbenika u čijoj izradi smo sarađivali, a klijenti su nam
neki od najvećih izdavača u Srbiji i zemljama u okruženju. Pored
udžbenika, stojimo iza dizajna i pripreme za štampu raznih drugih
publikacija – knjiga, časopisa, kataloga…
Rad baziramo na Apple Macintosh računarima i Adobe Creative
Cloud softveru, a u slučaju zahteva klijenta koristimo i softver drugih
proizvođača.
Sve češće je za određene publikacije potrebno snimiti visoko-
kvalitetne fotografije. U tu svrhu raspolažemo profesionalnim
kamerama i objektivima, ostalom foto i video opremom, kao i tonskim
studijom i softverom za audio i video montažu.
Portfolio smo ilustrovali samo karakterističnim primerima raznih
izdanja na kojima smo bili angažovani. Nadam se da će te u
priloženom pronaći osnov za otpočinjanje saradnje sa nama.
Srdačno, Jasna Popadić, direktor
NextPrev.HomeKontakt

portfolio
knjige katalozi razno
J.P. Zavod za udžbenike, Beograd
I.P. Klett, Beograd
J.P. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Podgorica
I.P. Eduka d.o.o. Beograd
Odeon World Travel d.o.o. Beograd
Mediteraneo (ex Kalodoukas) d.o.o. Beograd
Kompas d.d.

Design & Layout
Užbenika za osnovnu i srednju školu
univerzitetskih udžbenika, knjiga i kataloga
Sa Zavodom za udžbenike sarađujemo više
od dve decenije i do sada smo bili uključeni u
više stotina izdanja.
J.P. Zavod za udžbenike Beograd
knjige

Design & Layout
Užbenika za osnovnu i srednju školu
univerzitetskih udžbenika, knjiga i kataloga
J.P. Zavod za udžbenike Beograd

I.P. Klett d.o.o. Beograd
Layout izdanja za srpsko tržište
PLAYWAY TO ENGLISH.
Engleski jezik od 1 do 4 razreda.
Nastavni komplet čine udžbenik, radna
sveska, priručnik za nastavnike i dodatni
materijali.
Peta godina uspešne saradnje sa Klett
rezultirala je desetinama knjiga

КОНЕЧНО!
Ruski jezik za 1. i 2. rezred osnovne škole
3. i 4. razred u pripremi
sveska i priručnik za nastavnike

MAGNET
Nemački jezik od 5. do 8. razreda.
sveska i priručnik za nastavnike.

CHIL OUT
Engleski jezik od 1. do 3. razreda
srednjih škola.
sveska i priručnik za nastavnike.

Photography
Fotografije za udžbenik Informatika za 1.
razred gimnazija

J.P. Zavod za udžbenike Podgorica
Design & Layout
Crnogorski jezik kao nematernji za 6. razred
sveska, priručnik za nastavnike i CD

J.P. Zavod za udžbenike Podgorica
Design & Layout
Crnogorski jezik kao nematernji za 7. razred
sveska, priručnik za nastavnike i CD

162 163
Кад се санке заустављају, Нађењка баца поглед на брег, низ који тек
што се спустимо, затим дуго загледа у моје лице, прислушкује мој глас,
равнодушан и нимало страстан, и сва, сва, чак муф и капуљача њена, сва
њена појава – изражава крајњу недоумицу. А на лицу јој је исписано:
– У чему је ствар? Ко је изговорио оне речи? Он, или ми се само при-
чинило?
Та неизвесност је узнемирује, изводи је из стрпљења. Сирота девојчи-
ца не одговара на питања, тушти се, готова је да заплаче.
– Да није време да идемо кући? – питам ја.
– А мени… мени се допада ово санкање – каже она црвенећи. – Како
би било још једанпут?
Њој се „допада“ ово санкање, а међутим, седајући у санке, она је као и
пре тога, бледа, једва диша од страха, дрхти.
Ми се спуштамо трећи пут, и ја видим како ме она гледа у лице, пра-
ти моје усне. Али ја стављам на усне марамицу, кашљам и кад стижемо до
средине брега, успевам да процедим:
– Ја вас волим, Нађењка!
И загонетка остаје загонетка! Нађењка ћути, о нечему размишља… Ја
је испраћам са санкања кући, она се стара да иде лакше, успорава корак и
стално чека да ли ћу јој рећи онe речи. И ја видим како пати њена душа,
како се она савлађује да не каже:
– Није могуће да их је изговарао ветар! А ја нећу да то ветар изгова-
ра! Сутрадан ујутру добијам цедуљу: „Ако пођете данас на санкање, свра-
тите по мене. Н.“ И од тада ја и Нађењка почињемо сваки дан да идемо на
санкање и, спуштајући се санкама доле, сваки пут ја изговарам полугла-
сно једне исте речи:
Убрзо Нађењка се навикава на ту фразу као на вино или на морфијум.
Она не може да живи без ње. Додуше, слетати са брега исто тако је ужа-
сно као и пре, али сад већ страх и опасност придају нарочиту драж ре-
чима љубави, речима које као и пре представљају загонетку и муче душу.
Причињава се увек оно двоје: ја и ветар… Ко јој од нас двоје изјављује
љубав, она не зна, али њој је, по свој прилици, већ свеједно; ма из кога
пехара пио… свеједно, само да будеш пијан.
Једном у подне одох на санкање сам; помешан у гомили, ја видим
како брегу прилази Нађењка, како ме тражи очима… Затим се бојажљиво
пење степеницама… Страшно јој је да иде сама, о, како је страшно! Она је
бледа као снег, дрхти, иде као на губилиште, али иде, иде не осврћући се,
одлучно. Она је, по свој прилици, одлучила да покуша; да ли ће се чути
Ни за шта на свету други пут не смем – каже она гледајући ме круп-
ним очима пуним страха. – Ни за шта на свету! Ја замало што нисам умр-
ла!
Мало доцније, она долази к себи, и већ ми упитно пиљи у очи: да ли
сам ја казао оне четири речи, или су јој се оне само причиниле у хуци ви-
хора? А ја стојим крај ње, пушим и пажљиво разгледам своју рукавицу.
Она ме хвата под руку, и ми
дуго шетамо око брега. Загонетка,
по свој прилици, не да јој мира. Да
ли су оне речи изречене или нису?
Да или не? Да или не? То је питање
самољубља, части, живота, среће,
питање веома значајно, најзначај-
није на свету. Нађењка нестрпљи-
во, тужно, проницљивим погледом
загледа ми у лице, одговара неуме-
сно, чека, нећу ли ја отпочети. О
колико прелива на том драгом
лицу, колико прелива! Видим, она
се бори са собом, њој је потребно
нешто да каже, о нечему да пита,
али она не налази речи, њој је не-
згодно, страшно, смета радост…
– Знате шта? – кажа она не гле-
дајући у мене.
– Шта? – упитам ја.
– Хајте још једном… да проју-
римо.
Ми се пењемо уза степенике на
брег. Опет смештам бледу, уздрхта-
лу Нађењку у санке, опет летимо у
страшну провалију, опет хучи ве-
тар и стружу саонице, и опет, кад
санке најсилније и најхучније лете,
ја говорим полугласно:
муф – крзно које се носи око руку; фраза – уобичајени израз који лепо
звучи, али мало значи – празна реч; морфијум – супстанца која се ко-
ристи у медицини за ублажавање болова, а у већој количини је отровна
Разговарамо
о… лирској
народној
песми:
68 69
Виша је гора од горе
Виша је гора од горе,
Највиша Ловћен планина;
У њојзи је трње и грабље,
У њојзи су сн’јези и мрази
У свако доба годишта;
Виленски у њој станови;
Свеђ’ виле танце изводе;
Јунак на коњу јездише,
Предрагу срећу искаше;
Виле ми њега виђеше,
Јунака стадоше дозиват’:
„Овамо свраћај, јуначе!
Твоја се срећа родила,
Сунчаном ждраком повила,
Мјесецем сјајним гојила,
Зв’јездама сјајним росила.“
Народна песма
грабље – грабово
шипражје
танац – игра уз
музику
јездити – јахати
искати – тражити
ждрака – зрака
гојити – гајити,
неговати, подиза-
ти некога
• Подвуци стихове у којима је описана Ловћен планина.
• Размисли зашто су виле изабрале управо такво место за своје
станове.
• Подвуци стихове у којима је описана јунакова срећа. Упореди ове
стихове са онима у којима је описана планина. Шта запажаш?
Учимо… контраст
Контраст је стилска фигура којом
се у књижевном делу наглашава су-
протност између ликова, располо-
жења, описа природе и слично. У
песми Виша је гора од горе контраст
запажамо у начину на који је опи-
сана планина и насупрот томе, ју-
накова срећа. Планина је хладна и
покривена снегом и мразом, а јуна-
кова срећа блиста у сунцу.
• Подсети се песме Војевао бели
Виде. Који епитет се у њој кори-
сти за Вида, а који за његове не-
пријатеље?
Подсети се…
• Подсети се шта су то митолошке
народне песме.
• Којим се темама оне баве?
• Каква се бића у њима јављају?
• Шта све знаш о вилама?
Учимо… спасовске песме
Спасовске песме прате древне на-
родне летње светковине. У време
када је Вук Караџић бележио наше
народне песме, ова врста песама
је већ увелико нестајала. Неке од
ових песама опевају младог јунака
на коњу. Овај јунак заправо озна-
чава сунце, древно божансво које
омогућава бујање природе након
зимског доба.
Разговарамо
о… песми:
26
Код других није тако. Свуд лепше сунце грије,
у свим другим кућама боље се живети може.
Ено, Џим Хухухинд уопште не пије,
има дућан препун седларске коже,
своје синове мази и никада их не бије.
Живот Крсте Пепа зато је препун бола…
Сам у каменој кући он не зна за другарство.
Гледајте га: личи на цара без престола
коме су варвари отели дечје царство.
Милован Данојлић
Милован Данојлић (1937–) је наш познати песник и прозни писац. Објавио
је неколико књига за децу које се већ генерацијама радо читају: Фуруница јо-
гуница, Чудноват дан и друге.
Овај дечак се зове Пепо Крста
Овај дечак зове се Пепо Крста.
Он станује у последњој улици у великој
каменој кући.
Његов тата је џамбас коме су у једној тучи
одсекли пола увета и два прста.
Овај тужни дечак зове се Крста Пепо
од мајке Лизе и оца Хохохонда.
Па лепо.
Па шта онда?
Зар не видите: дечак је погружен, као цар
што су га прогнали из домовине, тако свирепо…
— Е, ту лежи цела ствар,
то јест, ту је оно што није лепо.
Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије,
касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче.
Кад дође пред кућу — извали пола капије,
а престрашени Пепо задрхти као птиче.
Мама Лиза га сачека на прагу, тужна
као ружа
у јесен, са нежним лицем Ђоконде,
скине му блатњаве чизме, целог га разоружа,
и тихо запита: „Докле, о Џоне Хохохонде?“
А Хохохонд се мршти, ко да из земље чупа
сонде,
и никад не каже
ни „довде“
ни „донде“.
џамбас – човек који се разуме
у коње, или који препродаје
коње. Реч се користи и да означи
препреденог човека, варалицу
погружен – погнут, згрбљен,
сагнут
варварин
– груб,
некултуран
човек,
дивљак
• Прочитај поново прву строфу. Која се два лика у
њој помињу?
• У трећој строфи дечак је са неким упоређен. За-
што?
• Како се понаша Џон Хохохонд? Подвуци стих који
говори о томе како се Пепо осећа када се отац ноћу
враћа кући.
• Запази са чиме је упоређена Пепина мајка Лиза.
Објасни зашто.
• Како живе други дечаци? Како се Пепо због тога
осећа?
• Упореди трећу строфу и последња два стиха песме.
Која је то домовина из које је Пепо Крста прогнан?
Треба да знаш…
ко је била
Ђоконда
У песми се Пепи-
на мајка Лиза поре-
ди са Ђокондом. Ми-
сли се на чувену слику
Леонарда да Винчија,
Мона Лизу. Поред тога
што се Пепина мајка
зове Лиза, према не-
ким мишљењима, Мона
Лиза оличава материн-
ску нежност, и зато се
песник одлучио на ово
поређење.
Задатак… из мале школе писања
Наши односи са родитељима, браћом, сестрама и прија-
тељима увек могу бити још бољи, уколико се сви потрудимо. На-
пиши кратак састав на тему У својој породици бих променила,
или, ако си дечак, У својој породици бих променио.
Песме о Пепи Крсти говоре
о животу једног тужног де-
чака. Објављене су, заједно
са другим лепим песмама, у
познатој збирци Како спа-
вају трамваји.
Моња Јовић
за пети разред основне школе
ЧИТАНКА
Design & Layout
Udžbenici za osnovnu i srednju školu
Nastavnih kompleta za srpski jezik za 5, 7. i 8.
razred, udžbenika iz Biologije za 6 i 7. razred...

152 153
На интернет форумима често се расправља о разним тема-
ма за које су заинтересовани многи људи.
Прочитај о чему расправљају учесници овог форума.
РАСПРАВЉАЊЕ
Основни појмови:
• расправљање – вербал-
ни сукоб
• расправа – осмишљена
и с планом вођена ди-
скусија о одређеном
проблему и вид научног
текста
Џони буди добар, понедељак, 12 јануар 2009, 16.18h
To креће од основне школе све више. Да видим који ће клинац узе-
ти књигу поред видео игара? Или средњошколац поред интерне-
та… Једноставно мислим да су време и промене које су се десиле
у тих 20 гoдина утицале на то. Нису се људи променили!
Ивана, петак, 16. јануар 2009, 00.14 h
И ја сам ишла у школу. И то не баш тако давно. Пре шест година
сам завршила. Читала сам лектиру и на српском и на бугарском и
још сам жива. Имала сам времена за све. Немојте сад да мешате
друштво. Битно је то што се дешавало последњих година, али не и
пресудно. Слажем се да наставне програме треба реформисати,
али то не значи избацити имена попут Достојевског и Андрића…
▶ О чему расправљају чланови овог форума? Какво мишљење
заступа „Џони буди добар“, а какво Ивана? Како аргументују
своје ставове? Колико су објективни, а колико говоре на ос-
нову свог личног искуства? Са чијим мишљењем се ти више
слажеш?
▶ Укључи се у ову расправу. Изнеси своје мишљење о читању
школских лектира.
Расправљати се може о разним темама из науке, политике,
уметности, свакодневног живота…
Расправљати се може у усменој и писаној форми. Усмене
расправе воде се често на научним скуповима, али и у сва-
кодневном животу. Сигурно си био/била у прилици да пра-
тиш расправе које се воде у радио и ТВ емисијама и у којима
учествују стручњаци за тему о којој се расправља. Често се у
овакве расправе укључују и гледаоци који постављају питања
и износе своје мишљење.
▶ Наведи неке од тема о којима се у оваквим емисијама
расправља. Присети се како се понекад понашају учесници
расправе. У шта се расправа често претвори? Каква је улога
водитеља у расправи? Како водитељи могу да утичу на то да
се расправа не претвори у свађу?
Расправа (писана форма)
Расправа је научни текст у којем се решава неко питање из једног подручја људске де-
латности. Циљ расправе је да се докаже исправност неког тврђења или се у њој изно-
се нове идеје о предмету расправљања. У расправи се разматрају и разјашњавају ра-
зна питања, доказују постављене тезе. Она се заснива на размишљању и просуђивању.
Расправа обично садржи следеће:
– постављање тезе
– доказивање тезе
– потврђивање или одбацивање тезе
Расправе у писаној форми можеш срести у књигама научног
карактера, стручним часописима и новинама.
У расправи Родна равноправност и језик њен аутор, лингви-
ста Предраг Пипер, разматра питање оправданости увођења
именица женског рода са значењем одговарајућег пола.
Његово мишљење разликује се од заговорника неких других
теоријских оријентација.
Аутор поставља тезу: ово представља покушај насиља над
језиком и условљено је политичким, а не лингвистичким окол-
ностима.
▶ Читај даље пажљиво одломак из расправе и наведи којим ар-
гументима аутор доказује постављену тезу.
– облици именица различитог рода у српском језику не
значе и различит пол...
Настави да наводиш ауторове аргументе.
НОМИНАЛИЗАЦИЈА ИСКАЗА
Номинолизоване конструкције Зависна реченица
88 89
Временска прогноза
А сада да видимо какво
нас време очекује. Пре-
ма последњим мерењима
температура у Београду је
3°C. Ујутру ће због магле
бити отежан друмски сао-
браћај. Стога саветујемо
опрезност возачима. То-
ком дана на северу земље
очекује се престанак па-
давина и слабљење ветра.
А сада да видимо какво
нас време очекује. Пре-
ма последњим мерењима
температура у Београду је
3°C. Пошто се ујутру оче-
кује магла, биће отежан
друмски саобраћај. Стога
саветујемо возачима да
буду опрезни. Током дана
на северу земље очекује
се да падавине престану
и ветар ослаби.
▶ Прочитај гласно временску прогнозу
дату у левом и десном делу табеле. Упо-
реди их. Какве разлике запажаш?
…због магле… Пошто ће бити магловито,…
Саветујемо опрезност возачима. Саветујемо возачима да буду опрезни.
Очекује се престанак падавина. Очекује се да падавине престану.
▶ Шта мислиш, с којим од ова два текста ћеш се пре срести
у средствима јавног информисања? Образложи зашто тако
мислиш.
Номинализовани искази су типични за модерне европске је-
зике и специфични су за неке функционалне стилове – науч-
ни, административни, публицистички.
Употреба номинализованих исказа обично је мотивисана не-
лингвистичким моментима. Присети се карактеристика науч-
ног, публицистичког и административног стила: уопштеност,
апстрактност тематике, интелектуализованост, безличност…
Који исказ ће боље дочарати ове стилске карактеристике –
номинализован исказ или реченица са личним глаголским
обликом?
Осим што је обезличен и уопштен, номинализован исказ је че-
сто краћи и економичнији. Уз овакве исказе се по правилу не
мора саопштити податак о лицу, роду, броју, времену…
Саветујемо опрезност
возачима.
Саветујемо возачима да
буду опрезни.
Ипак, номинализација има и своје мане – губи се сликови-
тост у излагању и ако оваквих исказа има више, тешко је пра-
тити смисао реченице.
Вежбај!
Пажљиво прочитај примере и истакнуте зависне реченице
замени номинализованим исказима.
Ако се остави природи да делује по својој вољи и у скла-
ду са својим законитостима, уверен сам да ће се испунити
прогнозе које кажу да ће се у будућности клима Земље више
пута наизменично променити од топле ка хладној…
Покушај и обрнуто – номинализоване исказе замени рече-
ницама.
Имајући, међутим, у виду човеково присуство на Земљи,
оно што ће се догодити утокубудућихдеценијаистолећа,
можда се развије по сасвим другачијем сценарију: у почетку
уз неприметне, а касније уз врло знатне разлике.
1.
2.
34 35
Лексикон чине све речи једнога језика. У оквиру лексикона
речи се могу представљати, описивати и класификовати према
различитим критеријумима. У српском језику се све речи пре-
ма пореклу могу поделити на домаће речи и на речи страног
порекла. Различитим називима се именују речи страног поре-
кла, најчешће као туђице, позајмљенице или посуђенице, вар-
варизми. У њиховом називу јасно је уочљиво да су те речи ула-
зиле у лексикон српског језика из неког другог језика (туђице),
да су у њима веома препознатљиве особине језика из којег су
преузете (варваризми), те да су се оне нашле у нашем лексикону
посредством процеса који се назива посуђивање (позајмљенице
и посуђенице).
▶ Прочитај следеће реченице и означи речи које сматраш
посуђеницама.
Обуј дебље чарапе и дубоке ципеле, хладно је. Кад се вра-
тиш, чекају те топла супа и кифле са сиром.
Изуј чизме, не уноси ми блато у собу!
Врати чекић у кутију за алат.
Покваси сунђер и обриши таблу.
▶ Провери у Речнику српскога језика (2007) да ли си тачно од-
говорио/одговорила.
▶ Шта те је омело да у речима чарапе, ципеле, чизме, супа, киф-
ла, соба, чекић, кутија, алат, сунђер, табла не препознаш
њихово страно порекло?
Покушај да наведеш њихове синониме и то домаћег по-
рекла. Тешко их је наћи. У ствари, нема их.
У данашње време се веома често могу чути речи као што
су евалуација, едукација, мониторинг… Сети се и ти још неког
примера.
▶ У следећем тексту реч је о евалуацији*. Покушај да у њему
откријеш речи страног порекла.
Евалуација је процењивање неке вредности или појаве по не-
ком утврђеном критеријуму или стандарду. То је процена унапред
пројектованих и планираних активности неких појединаца, група или
институција и њихових резултата. Евалуација није само завршна
процена неког пројекта или програма, већ може бити и процена у
свим фазама планирања и социјалних активности.
Из Википедије
Основни појмови:
• лексема – 1. реч као по-
себна језичка јединица
узета у укупности својих
облика и значења; 2. лек-
сичка јединица у речнику
• лексика – све речи је-
дног језика, дијалекта,
одређене струке, речи
употребљене у делу не-
ког писца и др.
• лексикон – 1. књига у
којојсунекимредом,нпр.
азбучним, представљени
и протумачени различити
појмови, догађаји, лич-
ности и сл.; 2. све речи
једнога језика.
РАЗВОЈ ЛЕКСИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
евалуација
институција
едукација
мониторинг
У различито доба у српски језик улазиле су стране
речи из језика са чијим смо представницима били или у
културним или политичким везама. Оне су се током вре-
мена више или мање користиле у нашој језичкој заједници.
Управо је употребна вредност одлучујући фактор на осно-
ву којег се може проценити и њихово место и значај у на-
шем лексикону.
Поједине речи страног порекла више не доживљавамо
као туђе. За њих обично немамо одговарајућу домаћу реч:
бубрег, јастук, лопта, сунђер, соба, чизма, кифла…
Поједине су део научног језика и стога су веома важне:
деклинација, морфологија, фотосинтеза, електрицитет,
пројекција…
Неке су присутне, а нису неопходне: шопинг, фан,
стејџ…
Поједине су застареле, па их ретко можемо чути: дувар,
басамак, пенџер…
У српском језику има знатан број речи
из прасловенског језика. Сматра се да је
прасловенски језик имао око двадесет хи-
љада речи. Многе од њих чувају се и данас
иако им је облик донекле измењен.
▶ Којим областима припадају наведене прас-
ловенске речи:
жито, диња, репа, грах, орати, копати,
јагње, стадо, напасати;
риба, мрежа, удица;
јабука, крушка, орах, лешник;
лађа, чун, саонице, возити, јахати?
▶ Шта можемо на основу њих закључити о
животу људи тог доба?
Када су се доселили на Балкан, Сло-
вени су затекли романско становништво.
У непосредном контакту са њима Словени
су прихватали речи из локалних дијалеката
тада живог латинског језика: босиљак, дуња,
мрамор, врт, сапун, уље…
У науци се посебном врстом романи-
зама сматрају балкански латинизми. Под
балканским латинизмима подразумевају се
латинске речи које су улазиле у словенске
језике на Балкану у најранијој фази. Постоје
и класични латинизми, речи примљене из
мртвог језика искључиво културним и пи-
сменим путем.
Прасловенске речи Старији романизми
Балкански
латинизми
непосредно: rationem > рачун
преко византијског грчког: bisaccium > гр. bissáki > бисаге
преко турског: centarium > kantar > кантар
* У Великом речнику страних
речи и израза Ивана Клајна и
Милана Шипке реч евалуа́ција,
-ē ж [фр. évaluation од срлат.
evaluatio] објашњена је као
одређивање вредности чега,
процена, процењивање.
ГОРДАНА ШТАСНИ • НАТАША ДОБРИЋ
СРПСКИ ЈЕЗИК
И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Design & Layout
Nastavnih kompleta za srpski jezik za 5, 7 i 8.

168168
протовестијар (грч.) – у средњовековној Србији
управитељ владарских, државних финансија
169169
Морао сам признати и себи и њему да кад је песник прави он може и од
асоцијације „на прву лопту“ створити незаборавно дело.
Али тиме се не завршава наш пут, ни Васкова песничка прерада првог додира
с великим делима Поморавља. Стајали смо, сутрадан, понесени аристократизмом
светаца у Ресави и отменом хладноћом азурно-златних хармонија које дају печат
унутрашњости храма. Не знам кад, али не задуго затим, појавила се Васкова песма
„Манасија“, управо с мотивом основних ресавских сазвучја:
Плаво и златно
Последњи прстен видика
Последња јабука сунца…
Зографе
Шта ли видиш на дну ноћи
Златно и плаво
Последња звезда у души
Последњи бескрај у оку
…Прошло је још неколико година, а да нисам за себе одогонетнуо одакле то пла-
во и златно што озарује цркву у Ресави и Раваници. Оно је звучало сасвим друкчије
од свих хармонија које сам дотле сретао на нашим фрескама. Старији историчари
уметности у нас нису се ни упуштали у испитивање порекла тих живописа.
ВОЈИСЛАВ Ј. ЂУРИЋ
Историографско-мемоарска
белешка о уметничком пореклу
ресавских сликара
(одломци)
Пред нама су изводи из текста угледног историчара уметности Војислава
Ј. Ђурића у којима се он бави уметничким пореклом ресавских сликара, на научнопо-
пуларан начин, не запостављајући ни уметничке вредности казивања.
Било је то, како ми се чини, у јесен 1950. године, када ме је Васко Попа позвао да
заједно путујемо по манастирима Поморавља и да будемо водичи једном француском
књижевнику и његовој супрузи…
…Тако смо се Васко и ја, по први пут, обрели у Каленићу, кријући то од нашег
госта, објашњавајући му историју и уметност задужбине протовестијара Богдана као
да смо их одавно изучили. Возећи се из Каленића према Љубостињи по кишном дану
и каљавом путу, Француз и Васко су се готово надметали поредећи ликове српских
сељака, који би промицали поред замагљених стакала, с ликовима светаца – ратни-
ка из Каленића, који су им остали у живом сећању. Залуд сам их одвраћао од таквих
закључака, по мом схватању баналних и погрешних, јер византијско сликарство ни-
кад није желело да буде реалистично – они су своју игру радосно настављали.
После ноћења у неком од хотела у Врњачкој Бањи, Васко ми је, ујутру, готово оза-
рен, прочитао песму коју је те ноћи написао. Био је то „Каленић“, који је ушао у збир-
ку „Усправна земља“, у коме се варира тема о нашој спољној и унутрашњој сличности
с ликовима на фрескама:
Откуда моје очи
На лицу твоме
Анђеле брате…
Туђе сенке не дају
Муњу твога мача
У корице да вратим
Отуда твој инат лежи
У углу усана мојих
Анђеле брате…
Ресава је старије име
за Манасију.
7372
ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ
Покондирена тиква
(одломак)
Економско јачање занатлија у Вршцу, родном граду Јована Стерије Поповића, до-
принело је њиховој жељи да пробију оквире свога сталежа и да се уздигну на друштвеној
лествици. Фема, богата удовица Пере опанчара, недоучена и припроста жена, доводи
себе у низ смешних ситуација, покушавајући тврдоглаво да буде оно што није и по-
бегне од занатлијског света.
ДЕЈСТВО ПРВО
Позорје прво
Фема и Евица
ФЕМА: Једанпут засвагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти
руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије.
Опет ти кажем, девојко, ја хоћу ноблес у мојој кући.
ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме покојни отац учио да није срамота радити?
ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је
шпанцир ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да
држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу.
ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила.
ФЕМА: Твој уја… јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја? Не-
маш ти никаквог од рода чизмара.
ЕВИЦА: Зар он није ваш брат?
ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расу-
диш да он мој брат бити не може. Ко је још видео да ја овако у бело обучена пођем
с њиме издртим и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна… видиш, и сама
се од њега гадиш.
ЕВИЦА: Није тако, мајко.
ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет лета. Зар ти ниси чула да кћери кажу
својој матери мамица?
ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила.
ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко,
учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи.
ЕВИЦА: Мени је уја...
ФЕМА: Опет она уја! Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта
ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си
најгора паорентина... Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти
диринџиш.
ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.
ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.
Нити мари какве се хаљине носе нити како се господа унтерондлују. Иди, кукави-
цо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неутегнута.
ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему.
ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане (затеже се). Ја могу, ви-
диш, а теби је тешко.
ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укочена, не могу да се сагнем, нити што
да прихватим.
ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде.
ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке?
ФЕМА: Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како ти
је воља, зато је бог ноблесима руке дао, а не да вуку плуг (дува у прсте). Не знам,
не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити ком-
пламенте, а колика си; сад те морам од азбуке репарирати.
паорски – сељачки
ноблес (фр.) – отменост
шпа(н)цир (нем.) – шетња
пединтер (нем.) – слуга
унтеродловати се (нем.) – (погрешно
изговорена реч) забављати се
резон (фр.) – ред
диринџити – напорно радити
мидер (нем.) – стезник, грудњак
мућурла – велика будала
компламент (погрешно изговорена
француска реч комплимент) – учтивост,
ласкање
репарирати – поправити
73
– напорно радити
(нем.) – стезник, грудњак
– велика будала
(погрешно изговорена
француска реч комплимент) – учтивост,
– поправити
12 13
Разоварамо
о… есми
Кујунџија и хитропреља
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ
Живот и обичаји народа српског
(одломак)
Моба и прело
Код Срба је обичај да иду љети у неке свеце, кад не смију себи радити, газдама
на мобу, т. ј. без плате, само за јело и за пиће. Највише иду на мобу те жању (ријетко
косе, копају кукурузе, купе сијено или шљиве; кашто се и преде на мобу), за то се же-
телачке пјесме зову и мобарске пјесме. На мобу највише иду млади момци, дјевојке и
младе, и свако се обуче и накити, као на васкрсеније или на цвијети, кад иде цркви
или манастиру, па цијели дан жањући пјевају, чепају се, шале се и веселе, а послије
вечере играју и пјевају до неко доба ноћи. На некијем мјестима (као у Сријему) кад
дожању њиву па пођу кући на вечеру, онда дјевојке начине од марама барјаке, па она-
ко с барјацима иду пјевајући, као какви сватови или војници; кад дођу пред кућу,
онда пободу барјаке у земљу. Моба се обично купи на мрску, а домаћин треба да је
части као кад слави крсно име (за то свагда и зову газде на мобу, јер сиромаси немају
чим да часте). На мобу дођу и пријатељи из другијех села, и сваки доведе са собом по
неколико момчади, ђевојака и млади. На мобу се отимају које ће поћи.
Вук Стефановић Караџић
(1787–1864)
МОБА – колективан и
добровољан рад за другог,
ради међусобне помоћи
Запис о моби и прелу
помоћи ће ти при
тумачењу посленичких
песама.
Вук Стефановић Караџић
Посленичке народне песме
(избор)
Што се сија крај горе зелене?
Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?
Нит је сунце, нит је мјесечина,
већ два златна рога од јелена.
У њима су два града грађена:
у једном је кујунџија Јанко,
у другоме Јања хитропреља.
Поручује кујунџија Јанко,
поручује Јањи хитропрељи:
„Ој, бога ти, Јањо хитропрељо,
да ти пошљем малено повјесмо:
опреди ми шатор и кошуљу,
а што теби од тога остане,
ти опреди себи у дарове!“
Јања била мудрија од Јанка,
поручује кујунџији Јанку:
„Ој, бога ти, кујунџија Јанко,
да ти пошљем малену парицу:
сакуј мени в’јенце и обоце,
а што теби од тога остане,
поткуј твога добра коња вранца,
нека ти је међу браћом фала!“
кујунџија – занатлија који
израђује предмете и украсе
од злата и сребра
повјесмо – свежањ вуне
или лана што се веже око
преслице
обоци – минђуше
чепати се – газити, стајати некоме на ногу
мрсак – дан у који се не пости
ПОРУКЕ ПУТЕМ ШАЉИВОГ НАДМУДРИВАЊА
• Објасни значење именице хитропреља.
• Зашто Јанко и Јања шаљу поруке једно другом?
• Какву жељу исказује Јанкова порука?
• Шта својим мудрим и истовремено шаљивим речима Јања очекује од Јанка?
• Именуј мотиве у песми:
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ • ЈАГОШ ВЛАХОВИЋ
ЧИТАНКАза седми разред основне школе
Design & Layout

103
СистеморганазаварењеГРАЂАЧОВЕЧИЈЕГТЕЛА
102
Да ли је твоја исхрана
разноврсна? Погледај па-
жљиво слике и провери да
ли свакога дана уносиш у
организам ове намирнице.
Оне садрже протеине, ма-
сти, шећере, витамине и
минерале?
Кроз танке зидове ресица упија се сварена храна и на тај начин
потребне хранљиве материје доспевају у крв. Преко крви доспевају до
свих ћелија у организму, где се из њих ослобађа енергија неопходна за
све процесе. То је и градивни материјал од кога ће ћелије образовати
себи потребне састојке.
Несварени делови прелазе у дебело црево. На прелазу из танког у
дебело црево, са десне стране, налази се продужетак који се слепо завр-
шава и назива се слепо црево. Дебело црево има улогу упијања воде и
минералних материја. Одатле се несварени садржај сакупља у задњем
цреву, а потом избацује из организма кроз анални отвор.
Протеини имају градивну улогу. Они су главни материјал
за градњу наших ћелија, односно читавог организма. Има их у
месу, млеку, јајима, махунастом поврћу.
Ако желиш сазнај још нешо
• Сматра се да човек произведе око 600–800 ml
пљувачке дневно.
• Зубна глеђ је бела сјајна превлака на круници.
• У желудац може да стане до 1,5 kg хране.
• Дужина црева у организму човека је око 9 ме-
тара, при чему је танко црево дугачко седам,
а дебело два метра.
секутићи
очњак
прекутњаци
кутњаци
умњак
Правилна исхрана и последице неправилне исхране
Када учиш или читаш, када се играш или трчиш, потребна ти је енер-
гија. За дисање, рад срца и рад унурашњих органа такође ти је потре-
бна енегрија.
• Објасни, зашто ти је потребна енергија док спаваш?
За раст организма потребне су и градивне материје. Енергију и
градивне материје добијаш из хране. Њу чине различите намирнице
биљног и животињског порекла које имају хранљиву вредност. Оне
садрже хранљиве материје неопходне организму.
Да би организам имао довољно енергије, да би се правилно развијао
и растао, неопходна је разноврсна исхрана.
Шећери су главни извор енергије. На-
мирнице богате шећером су воће, поврће
и житарице. Основни састојак зрна жи-
тарица као и кромпира је скроб, такође
шећер који нема сладак укус.
Масти имају градивну и енергетску улогу. Налазе се у
уљима, млечним производима, месу и плодовима неких
биљака (ораху, кикирикију).
Оне представљају резервну материју која се при
појачаној физичкој активности троши за добијање енергије.
У случају да организам добија довољно енергије из шећера,
масти се таложе у облику масних наслага.
43
СкелетнисистемГРАЂАЧОВЕЧИЈЕГТЕЛА
42
Скелетни систем човека Све шупљине у костима (шупљине
сунђерастог коштаног ткива и цен-
тралне шупљине дугих костију) су
испуњене везивним ткивом, костном
сржи. Она ствара крвне ћелије.
Коштано ткиво граде коштане
ћелије звездастог (пауколиког) обли-
ка. Активност ових ћелија је успорена
али стална. Оне око себе стварају кош-
тану масу чији су састојци минерали
(садрже калцијум и фосфор) и протеин
осеин. Минерали костима дају чврсти-
ну а осеин савитљивост (гипкост).
Скелет човека је састављен тако да његови делови, кости чине
савитљиву творевину која допушта кретање тела.
Скелет пружа заштиту унутрашњим органима.
У костима се стварају различити типови крвних ћелија.
Кости су резервоар калцијума који је неопходан за рад не-
рава и мишића.
Кости су живе па су им потребне хранљиве материје и ки-
сеоник. Њих добијају путем крви. Кости су осетљиве јер до њих
долазе нервни завршеци. Оне су чврсте, јаке, лаке и незнатно
савитљиве. Ове особине проистичу из њихове грађе.
На површини костију налази се покосница (чврста опна)
грађена од неколико слојева ћелија. Она учествује у расту и зара-
стању кости.
Кости су грађене од два типа коштаног ткива.
Испод покоснице је чврсто (густо) коштано ткиво. Њега
граде збијени цилиндри који се пружају дужином кости. У њима
су коштане ћелије распоређене у концентричним круговима око
коштаног канала.
Дубље је сунђерасто коштано ткиво сачињено од коштаних
гредица и шупљина. Ово ткиво је лакше али је врло јако и отпо-
рно на савијање.
• Замисли излог у коме комплет одеће стоји самостално. Да ли је то заиста могуће?
Потребна је лутка да ту одећу носи. У супротном она ће пасти на под. Исто
тако, без скелета би се и тело човека срушило.
долазе нервни завршеци. Оне су чврсте, јаке, лаке и незнатно
(чврста опна)
грађена од неколико слојева ћелија. Она учествује у расту и зара-
Њега
граде збијени цилиндри који се пружају дужином кости. У њима
су коштане ћелије распоређене у концентричним круговима око
сачињено од коштаних
гредица и шупљина. Ово ткиво је лакше али је врло јако и отпо-
• Замисли излог у коме комплет одеће стоји самостално. Да ли је то заиста могуће?
Потребна је лутка да ту одећу носи. У супротном она ће пасти на под. Исто
Грађа кости
Коштано ткиво
Раст и развој кости
Погледај слику која следи и упознај спољашњу и унутрашњу
грађу дуге кости као и међусобни положај њених делова.
Кости су као полуге које покрећу
мишиће
глава кости
(окрајак)
сунђерасто коштано
ткиво покосница
чврсто коштано ткиво
костна
сржцентрална
шупљина
крвни
судови
хрскавица
(окрајак)
тело кости
• Кости се стално обнављају. За 10 година кост се потпуно обнови.
• 65% коштане масе чине минерали, 25% осеин а 10% вода.
• Кости расту до 20-те године живота. Пре рођења кости су грађене од хрскавице
и постепено окоштавају. Код новорођенчета су само главе костију хрскавичаве.
Временом и оне окоштају. Између тела и главе кости остаје зона раста. Она ства-
ра хрскавичаво ткиво које касније окоштава. Тако кости расту у дужину.
• Коштана маса се постепено повећава у детињству и значајно у младости. По-
сле 30-те године почиње да се смањује јер се са старењем успорава обно-
ва коштаног ткива. Кости постепено постају трошне и ломљиве (остеопороза).
Ово је последица смањивања количине воде и осеина у коштаној маси.
Дуга кост
одрасле особе
Дуга кост детета
Дуга кост
новорођенчета
зона раста
костна срж
центар окоштавања
тело кости
хрскавица
Ако желиш сазнај још нешо
НаукаочовекуПОРЕКЛОИРАЗВОЈЉУДСКЕВРСТЕ
10 11
Човек припада групи примата јер постоје бројне сличности у грађи
њихових ткива и органа, у начину њиховог рада али и у понашању.
Монере
Протисти
Гљиве
Биљке
Животиње
рибе
водоземци
гмизавци
птице
сисари
бескичмењаци
кичмењаци
торбари бубоједи глодари звери
примати (мајмуни)
китови
човеколики мајмуни прави мајмуни полумајмуни
човек шимпанза горила орангутан гибон
слепи
мишеви
слонови копитари папкариперајари
Заједничке особине човека и човеколиких мајмуна су: закржљао
реп, веома покретљив раменски појас, голо лице, 32 зуба у вилицама.
Сличне су им крвне групе, телесна температура, пулс, болести од којих
болују. Мозак им је сложено грађен, изражавају расположења мимиком,
покретима и гласом.
Скелет шаке и шака човекаСкелет шаке и шака шимпанзе
Облик шаке, напред по-
стављене очне дупље, ви-
ђење у боји и живот у дру-
штвима су особине свих
примата.
• Погледај добро ове скелете и покушај да
уочиш сличности и разлике у њиховој
грађи.
Посматрајући слике можеш да уочиш да је вилица чо-
века знатно мања од вилице шимпанзе. Покушај да
објасниш зашто је тако?
Због покретљивости раме-
на, човеколики мајмуни могу да
подигну руке изнад главе и тако
висе са гране, а човек може сна-
жно, са великом прецизношћу
да баца предмете.
Оно што човека издваја од
свих других живих бића па и од
најближих рођака је:
• усправан ход
• слободне руке
• увећање мозга
• способност говора
• развијање културе
Ходање на две ноге усло-
вљено је сложеним радом нерв-
ног система и променама у ана-
томији (грађи) скелета.
Шимпанза
Скелети човека и човеколиког мајмуна (шимпанзе)
Уочљива је разлика у величини мозга и
величини лобање човека и шимпанзе.
Спортисткиња
Човек има велику лобању јер је његов
мозак три пута већи од мозга шимпанзе.
• Погледај шему и утврди која грана на развојном стаблу живог света води до човека.
Уџбеник за 7. разред основне школе
БИОЛОГИЈА 7
ДАНИЦА ЂУРИЋ • МР ВЕСНА СУРЧИНСКИ-МИКОВИЛОВИЋ
Design & Layout

Design & Photography
WELLNESS&SPA katalog za jednog od
najvećih srpskih touroperatora.
ODEON WORLD TRAVEL d.o.o Beograd
Sa Odeon WT saradnju smo započeli
neposredno po njihovom osnivanju.
Od tada radimo dizajn i fotografiju svih
kataloga, kao i bilborda.
katalozi

Design
Kataloga DALEKE DESTINACIJE

Design & Photography
Sezonskih kataloga

GRČKA OSTRVA
Rodos Krit Krf Zakintos Kos Mikonos Skijatos Skopelos Simi Santorini
Alonisos Ios Paros Naksos Tilos Patmos Kalimnos Karpatos Samos
RODOS
4 www.mediteraneo.rs
Ostrvo Rodos se nalazi u jugoistočnom delu Egejskog mora i najveće je u ostrvskoj grupi Dodekaneze,
na susretu tri kontinenta Evrope, Azije i Afrike, od obale Turske udaljeno je svega 18 km. Po predanju
jedno od sedam svetskih čuda statua Kolos sa Rodosa nalazila se na ulasku u živopisnu luku Man-
draki glavnog grada Rodosa. Srednjevekovni grad Rodos je jedan od najočuvanijih gradova tog doba,
podigli su ga vitezovi reda Svetog Jovana, nalazi se pod zaštitom UNESCO-a, a danas su u njemu smešte-
ne moderne prodavnice, zlatare, restorani, kafići, taverne. Novi deo grada obiluje prodavnicama najpoznatijih
svetskih kreatora. Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, atraktivan večernji provod za sve generacije, prirodna
bogatstva retkih vrsta biljaka uslovljena blagom mediteranskom klimom sa više od trista sunčanih dana godišnje i osve-
žavajućim povetarcem, luksuzni hoteli i prelepe plaže očaravaju turiste širom sveta koji mu se iznova vraćaju. Prosečna
letnja temperatura vazduha je oko 29°C, a prosečna temperatura mora je oko 25°C.
Najlepše plaže: Afandu, Cambika, Ladiko, Lindos, Pefkos, Antony Quinn, Traganu, Furni, Faliraki (mesto poznato po burnom noćnom
provodu i prelepoj dugoj peščanoj plaži sa kristalno čistim morem)…
Rodos ima vetrovitu (zapadna) i nevetrovitu (istočna) obalu. Mesta na zapadnoj obali su: Iksija, Jalisos, Kremasti.., na istočnoj: Koskinu, Kalitea, Faliraki, Lindos, Kolimbija,
Pefkos, Lardos.. Grad Rodos se nalazi na samom špicu ostrva, tako da izlazi na obe strane.
Najinteresantniji lokaliteti: Palata vitezova, Akropolj na Lindosu, Kamiros, Jalisos, Filerimos, Dolina leptira i Dolina sedam izvora, Prasonisi, Monolitos, luka Mandraki,
akvarijum, obližnje ostrvo Simi čuveno po proizvodnji prirodnih sunđera, manastir Panormitis poznat po isceliteljskim moćima...
ne moderne prodavnice, zlatare, restorani, kafići, taverne. Novi deo grada obiluje prodavnicama najpoznatijih
svetskih kreatora. Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, atraktivan večernji provod za sve generacije, prirodna
bogatstva retkih vrsta biljaka uslovljena blagom mediteranskom klimom sa više od trista sunčanih dana godišnje i osve-
žavajućim povetarcem, luksuzni hoteli i prelepe plaže očaravaju turiste širom sveta koji mu se iznova vraćaju. Prosečna
letnja temperatura vazduha je oko 29°C, a prosečna temperatura mora je oko 25°C.
Najlepše plaže: Afandu, Cambika, Ladiko, Lindos, Pefkos, Antony Quinn, Traganu, Furni, Faliraki (mesto poznato po burnom noćnom
Iksija
Jalisos
KremastiFanes
Lindos
Pefkos
Lardos
Kiotari
Kalitea
Faliraki
Kolimbija
Grad
Rodos
RODOS
Naše mišljenje 4* superior
Lokacija: nalazi se preko puta zapadne gradske peščano-šljunkovi-
te plaže Kanari (oko 30 m – deli ih ulica), na oko 300 m od gradske
plaže Eli i oko 1 km od starog grada
Hotelski sadržaj: recepcija, lobi, sef (uz doplatu), restoran, italijan-
ski, grčki, meksički i kineski (a la carte) restoran, piano bar, dva ba-
zena, teretana, teniski teren, butik, prodavnica suvenira, parking.
Sobe: kupatilo, fen, klima, SAT TV, telefon, mini frižider, terasa/bal-
kon
Usluga: All Inclusive (sve uključeno, doručak / ručak / večera –
švedski sto – samoposluženje, užina, domaća alkoholna i bezal-
koholna pića)
Lokacija: novoizgrađeni hotel, nalazi se na peščano-šljunkovitoj
plaži na oko 4 km od centra Falirakija i oko 8 km od grada Rodosa.
Hotelski sadržaj: 314 soba, wi-fi (uz doplatu) u lobiju, prodavnica,
usluge pranja veša, devet restorana, pet barova, bilijar, mini klub,
diskoteka, animacije, video igre, bazen, bazen za decu, fitnes cen-
tar, SPA (unutrašnji bazen, đakuzi, masaža, hamam, pedikir, mani-
kir, frizerski salon – sve usluge su uz doplatu).
Sportski sadržaj: stoni tenis, stoni fudbal, odbojka na plaži.
Sobe: kupatilo, fen, klima, sef, internet (uz doplatu), telefon, mini
frižider, TV, balkon/terasa.
Usluga: All Inclusive (sve uključeno – doručak, ručak, večera –
švedski sto – samoposluženje, hladni i topli napitci, domaća alko-
holna i bezalkoholna pića).
Napomena: ležaljke i suncobrani na plaži i pored bazena su be-
splatni. Peškiri za plažu su dostupni (uz depozit koji se vraća).
FALIRAKI GRAD RODOSMitsis Alila 
Mitsis Grand 
RODOS
5www.mediteraneo.rs
Lokacija: nalazi se na peščano-šljunkovitoj plaži Lothiarika u Lardos zalivu, oko 1,5 km od Lardosa, 6 km od Lindosa i 55 km od grada Ro-
dosa.
Hotelski sadržaj: recepcija, lobi, četiri restorana, tri bara, fitnes centar, šest bazena, dečiji bazen i igralište kao i animacija za najmlađe,
ambulanta, mini market.
Sobe: klima SAT TV, mini bar, sef (uz doplatu), fen, balkon / terasa.
Usluga: Ultra All Inclusive (doručak / ručak / večera – švedski sto – samoposluženje, domaća alkoholna i bezalkoholna pića u toku ručka
i večere, snekovi, sladoled, topli i hladni napitci).
Lokacija: na peščano-šljunkovitoj plaži, na oko 4 km od Falirakija i 8 km od grada Rodosa.
Hotelski sadržaj: nekoliko restorana, četiri bara od kojih je jedan pored bazena, bazen sa odvojenim delom za decu, SPA centar, konferen-
cijska sala.
Sportski sadržaj: teniski teren, mini golf, boćanje, aerobik, akvabik, odbojka na plaži.
Sobe: kupatilo, klima, SAT TV, telefon, mini firžider, sef, internet (uz doplatu), fen, balkon/terasa.
Usluga: polupansion (doručak / večera – švedski sto – samoposluženje).
Napomena: ležaljke i suncobrani na plaži i pored bazena su besplatni.
KALITEA (FALIRAKI)
LARDOS
Elysium Resort & Spa 
Costa Lindia Beach 
Krf je jedno od sedam Jonskih ostrva. Ostrvo beskrajne prirodne lepote, pesme i muzike, kombinacija
kosmopolitskog i tradicionalnog. Poznato je po smaragdnim uvalama, kristalno čistom moru, luksuznim
hotelima, blage klime i velike vlažnosti sa prelepim plažama okruženih zelenilom, kao i brojnim masli-
njacima. Grad Krf je jedan od najlepših gradova u Grčkoj, prepun uskih uličica, divnih trgova na kojima
preovlađuje venecijanska i engleska arhitektura.
Grad ima dve tvrdjave, staru i novu, obe se nalaze u centralnom delu grada. U gradu Krfu nalazi
se Srpska kuća, a nedaleko od grada i ostrvo Vido na kome se nalazila bolnica za Srpske vojnike
koji su došli na Krf posle prelaska preko Albanije u I svetskom ratu. Kao spomen na ostrvu Vido
se nalazi i mauzolej u kome su zapisana imena onih koji su tu izdahnuli. Svoje
grčko ime Kerkira (Kerkyra) ostrvo je dobilo prema predanju o nimfi Kerkiri,
koju je bog mora Posejdon doneo na ovo ostrvo. Najbliža ostrva su Pak-
sos, Lefkada, Itaka, Kefalonija i Zakintos.
Krf je jedno od sedam Jonskih ostrva. Ostrvo beskrajne prirodne lepote, pesme i muzike, kombinacija
kosmopolitskog i tradicionalnog. Poznato je po smaragdnim uvalama, kristalno čistom moru, luksuznim
hotelima, blage klime i velike vlažnosti sa prelepim plažama okruženih zelenilom, kao i brojnim masli-
njacima. Grad Krf je jedan od najlepših gradova u Grčkoj, prepun uskih uličica, divnih trgova na kojima
preovlađuje venecijanska i engleska arhitektura.
Grad ima dve tvrdjave, staru i novu, obe se nalaze u centralnom delu grada. U gradu Krfu nalazi
se Srpska kuća, a nedaleko od grada i ostrvo Vido na kome se nalazila bolnica za Srpske vojnike
koji su došli na Krf posle prelaska preko Albanije u I svetskom ratu. Kao spomen na ostrvu Vido
se nalazi i mauzolej u kome su zapisana imena onih koji su tu izdahnuli. Svoje
grčko ime Kerkira (Kerkyra) ostrvo je dobilo prema predanju o nimfi Kerkiri,
Dasija
Guvija
Ipsos
Barbati
Nisaki
Roda
Kasiopi
Ag. Spiridon
Sidari
Krf
Perama
Benices
Kontokali
Glifada
Agios Gordios
Agios Georgios (jug) Kavos
Mesongi
Moraitika
Ag. Joanis Peristeron
Paleokastrica
Liapades
Pelekas
Naše mišljenje 4* superior.
Lokacija: 50 m od čuvene Pelekas peščane plaže, na uzvišenju sa
prelepim pogledom na zapadnu obalu. Od grada Krfa je udaljen
15 km. Postoji i panoramski lift koji spaja hotel sa prostranim ba-
zenom, odakle vodi kratka staza do plaže, do koje se takođe može
stići i stepenicama.
Hotelski sadržaj: dva restorana, internet, mini market, otvoreni ba-
zen, bar pored bazena, mini klub, igralište za decu.
Sportski sadržaji: teretana.
Sobe: klima, kupatilo, fen, SAT TV, telefon, radio, balkon.
Usluga: All Inclusive – sve uključeno (doručak, ručak, večera –
švedski sto – samoposluženje, topla i hladna užina, domaća alko-
holna i bezalkoholna pića, poslepodnevna konzumacija – čaj, kafa,
mini sendviči, kolači, sladoledi)
Napomena: besplatan prevoz mini busom do sela Pelekas.
KRF
PELEKAS
Aquis Pelekas Beach 
Lokacija: Hotel se nalazi na 50m od šljunkovite plaže (postoji pod-
zemni tunel do plaže jer je magistrala ispred hotela), 3km od mesta
Benices, 15km od grada Krfa i aerodroma.
Hotelski sadržaj: Hotel ima još recepciju, internet centar i bežični
internet u glavnoj zgradi,glavni restoran sa otvorenim i zatvore-
nim delom, tavernu na plaži, bar na plaži, bazen, bar pored bazena,-
menjačnicu, rent a car, doktora na poziv, bazen za decu, igralište,
mini klub za decu, animaciju, minigolf, terene za odbojku, 2 teniska
terena, mini market, prodavnicu suvenira, ležaljke i suncobrani na
plaži su besplatni. Peškiri za bazen uz depozit.
Sobe: Hotel ima 221 sobu. Sve sobe imaju kupatilo sa fenom, klimu,
SAT TV, radio, telefon, sef (uz doplatu na licu mesta), balkon ili te-
rasu. U hotelu postoji i par apartmana sa čajnom kuhinjom. U po-
rodičnim sobama kreveti za decu su na sprat.
Usluga: All Inclusive (sve uključeno – doručak, ručak, večera
(švedski sto – samoposluženje), užina prepodne i poslepodne (ćuf-
te, fileti ribe, pomfrit, pite, sendviči, kolači, peciva),dečiji meni sva-
ko veče u glavnom restoranu, poslepodnevni čaj i kafa, domaća al-
koholna i bezalkoholna pića).
AG. JOANIS MELITEON/BENICES
Primasol Louis Ionian Sun
23www.mediteraneo.rs
KRF
Lokacija: Hotel se nalazi na samoj plaži okružen zelenilom na istočnoj strani ostrva u zalivu Guvija, 8 km od grada Krfa i 9 km od aerodroma.
Hotelski sadržaj: Hotel ima recepciju, parking, rent a car, kineski restoran, restoran, 3 bara, bazen, dečiji bazen, teniski teren, terene za od-
bojku i košarku, teren za golf, mini golf, bilijar, stoni tenis, sportove na vodi, igralište za decu, animacije, mini klub, jacuzzi na otvorenom.,
prodavnica suvenira i doktor na poziv. Ležaljke i suncobrani su na plaži besplatni. Peškiri za bazen uz depozit.
Sobe: Hotel ima 370 soba koje su renovirane 2011. Sve sobe imaju kupatilo sa fenom, klimu, SAT TV, radio, telefon, frižider, sef (uz doplatu
na licu mesta), balkon. Family (porodične sobe): jedna veća soba sa 2 kreveta i 2 pomoćna kreveta.
Usluga: All Inclusive (sve uključeno – doručak, ručak, večera (švedski sto – samoposluženje), hladna i topla užina (pite, sendviči, kolači,
peciva) dečiji meni svako veče u glavnom restoranu, poslepodnevni čaj i kafa, domaća alkoholna i bezalkoholna pića).
GUVIJALouis Corcyra Beach 
55www.mediteraneo.rs
PREPORUČUJEMO
RESTORANRESTORAN
Kamari
ATMOSPHERE
www.atmos
phere-restauran
t.gr
Santorini se nalazi u Egejskom moru i pripada ostrvskoj grupi Kiklade. Obuhvata teritoriju od oko 96 km2,
dužina obale je 69 km. Zapadna strana ostrva, ona koja je okrenuta prema vulkanu, mesta Fira, Imerovigli,
Firostefani, Oia, je stenovita i strma i naziva se KALDERA. Istočna strana ima divne šljunkovite i
peščane plaže. Lepo uredjena plaža Monolitos, na oko 5 km od Kamarija, posebno je pogodna za
porodice sa decom.
Kamari je popularno turističko mesto sa lepom šljunkovitom plažom, promenadom pored
mora, zelenilom na plaži, brojnim kafićima, restoranima i noćnim klubovima. Kamari je
udaljen samo
9 km od litice i poznatog mesta Fira (glavni grad). Perissa /
Perivolos nalaze se u nastavku Kamarija, sa druge strane ostrva
sa peščano-šljunkovitom plažom. Na ovom najromantičnijem
grčkom ostrvu, uživaćete u nezaboravnom pogledu na vulkan sa Fire,
najlepšim zalascima sunca iz mesta Oia i lepim plažama i dobrom
provodu u Kamariju ili Perisi.
Santorini se nalazi u Egejskom moru i pripada ostrvskoj grupi Kiklade. Obuhvata teritoriju od oko 96 km2,
dužina obale je 69 km. Zapadna strana ostrva, ona koja je okrenuta prema vulkanu, mesta Fira, Imerovigli,
Firostefani, Oia, je stenovita i strma i naziva se KALDERA. Istočna strana ima divne šljunkovite i
peščane plaže. Lepo uredjena plaža Monolitos, na oko 5 km od Kamarija, posebno je pogodna za
porodice sa decom.
Kamari je popularno turističko mesto sa lepom šljunkovitom plažom, promenadom pored
grčkom ostrvu, uživaćete u nezaboravnom pogledu na vulkan sa Fire,
najlepšim zalascima sunca iz mesta Oia i lepim plažama i dobrom
Ija
Fira
Firostefani
Imerovigli
Kamari
Monolitos
Perivolos
Perisa
SANTORINI
Lokacija: Hotel je smešten preko puta plaže (deli ih šetalište), u
centru mesta Kamari. Hotel je potpuno renoviran ove godine. Sa-
građen je u tradicionalnom stilu i u blizini je restorana, taverni, ba-
rova i prodavnica.
Hotelski sadržaj: Hotel ima baštu sa dosta zelenila, salu za doru-
čak, TV salu, besplatan wi-fi, bar, snack bar pored bazena, restoran,
bazen ,besplatne ležaljke i suncobrane pored bazena i na plaži, sef
(uz doplatu), recepciju, menjačnicu, malu teretanu...
Sobe: Sve sobe su sa klimom, SAT TV, frižiderom, telefonom, ra-
diom, kupatilom sa fenom za kosu, balkonom/terasom, sef (uz do-
platu).
Usluga: Noćenje sa doručkom (švedski sto-samoposluženje).
Lokacija: u mestu Kamari, 50 m od šljunkovite plaže (deli ih šetali-
šte bez saobraćaja) i 3,5 km od aerodroma.
Hotelski sadržaj: restoran, bar pored bazena, glavni bar, bazen, spa
centar, đakuzi,
Sportski sadržaj: fitnes centar.
Sobe: klima, kupatilo, fen, TV, internet, sef, balkon ili terasa.
Usluga: Noćenje sa doručkom – (švedski sto – samoposluženje)
La Mer Deluxe  KAMARI RK Beach Hotel (ex Roussos
Beach Hotel) 
KAMARI
SANTORINI
Lokacija: Hotel se nalazi u Perisi (30 m) preko puta peščane plaže
(deli ih šetalište).
Hotelski sadržaj: recepcija, bar, pristup internetu, perionica veša, 2
bazena sa đakuzijem, dečiji bazen, snek bar, mini market, teretana,
sauna, frizerski salon, restoran, sef (doplata na recepciji).
Sobe: klimu, telefon, sat TV, radio, frižider, fen za kosu, kupatilo, te-
rasu.
Usluga: noćenje sa doručkom, švedski sto – samoposluženje
Lokacija: hotel se nalazi u Firi, glavnom gradu Santorinija odakle
se pruža pogled na vulkan i Egejsko more.
Hotelski sadržaj: bazen sa đakuzijem, restoran, bar, TV sala, be-
splatan internet, recepcija.
Sobe: klima, mini bar, fen za kosu, TV, telefon, besplatan internet u
svim sobama, kupatilo.
Usluga: Noćenje sa doručkom (švedski sto – samoposluženje)
Lokacija: Hotel se nalazi u Firi, glavnom gradu Santorinija, oko 500 m od centra grada, 7 km od Monolitos plaže
Hotelski sadržaj: Hotel ima: recepciju, bar, 5 spoljašnjih bazena i jedan unutrašnji, dečiji bazen, spoljašnji đakuzi, snek bar, 2 restorana, te-
retanu, SPA usluge, pristup internetu, mini bus, parking.
Sobe: sat TV, klimu, sef (doplata na recepciji), mini bar, telefon, fen za kosu, balkon, kupatilo.
Usluga: noćenje sa dorućkom, švedski sto – samoposluženje
Atlantis 
Veggera Hotel  FIRAPERISA
El Greco 
FIRA
Design kataloga i bilborda
Sa agencijom Mediteraneo sarađujemo
više od 5 godina.
MEDITERANEO (ex Kalodoukas) d.o.o Beograd

Design kataloga, brošura, plakata i
reklamnog i oglasnog materijala
KOMPAS D.D.
ZIMA
2014/2015
Srbija, Bugarska, BiH, Slovenija,
Austrija, Italija, Francuska,
Švajcarska, Kanada
www.kompas.rs4
Sadrzaj
Kompasovi klubovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Otvaranje sezone . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
SRBIJA
Kopaonik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Stara planina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Zlatibor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
BOSNA I HERCEGOVINA
Jahorina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
BUGARSKA
Bansko. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Borovec. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Pamporovo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
SLOVENIJA
Kranjska Gora. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Mariborsko Pohorje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Golte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Rogla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Bohinj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Krvavec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Cerkno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Čezsoča/Bovec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
AUSTRIJA
Glossglockner / Kals – Matrei . . . . . . . . . . . 73
Katschberg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Bad Kleinkirchheim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
St. Oswald . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Gerlitzen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Bodensdorf . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Nassfeld . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Saalbach . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Mallnitz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Kaprun. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Zell am See. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Bad Gastein . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Bad Hofgastein . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Ischgl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Kitzbühel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Sölden . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Obergurgl. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Silian. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Schladming. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
ITALIJA
Superski Dolomiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
Plan de Corones . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Val di Fiemme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Predazzo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Val di Fassa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Canazei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Val Gardena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Cortina D'Ampezzo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
San Martino di Castrozza . . . . . . . . . . . . . . 144
Madona di Campiglio. . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
Marilleva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Passo de Tonale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Paganella . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Livigno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
FRANCUSKA
Val Thoren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Val D'Allos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Chamrousse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Vars&Risoul . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Orcieres. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Val D'Isere & Tignes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Les 2 Alpes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Serre Chavalier in Briancon . . . . . . . . . . . . 166
ŠVAJCARSKA
Nendaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
KANADA
Opis skijališta i programa . . . . . . . . . . . . . . 170
www.kompas.rs 5
OBJAŠNJENJA IKONA
gondola
sedežnica
ski-lift
staze za snowboard
veštačko osnežavanje
ukupna dužina staza
za alpsko skijanje
lake staze
srednje zahtevne staze
zahtevne staze
staze za nordijsko skijanje
spa centar
unutrašnji bazen
spoljašnji bazen
sauna
fitnes centar
restoran
bar
dečji klub
preporučujemo parovima
preporučujemo porodicama
smeštaj za kućne ljubimce
skijašnica
garaža i/ili parking
Izdavač: Kompas a.d. Beograd • Obilićev venac 26
011/328 17 47, 011/328 22 21, 011/244 22 21
www.kompas.rs • prodaja@kompas.rs kompas beograd kompasbeograd
Foto: arhiv Kompas d.d. • Grafičko oblikovanje: Srđan Popadić/noname d.o.o. Beograd • Štampa: Cicero d.o.o.,
Beograd Tiraž: 7.000 primeraka • Beograd, oktobar 2014.
Agencija ne može biti odgovorna ukoliko su neki opisi, fotografije i podaci nepotpuni, naknadno promenjeni ili
pogrešno dati od lokalnih partnera ili kao takvi preuzeti sa internet prezentacija.
www.kompas.rs6
Pozivamo Vas da doživite nešto posebno
uzbudljivo i drugačije ! Mi smo pripremili
nezaboravno iskustvo sa BMW xDrive, zim-
ska vožnja automobilom marke BMW sa po-
gonom na četiri točka. Broj mesta je ogra-
ničen tako da požurite i pošaljete prijavu
prilikom uplate aranžmana.
OTVARANJE SEZONE
AUSTRIJA 11.12–14.12.2014.
Matrei
Saalbach
Bad Kleinkirchheim
ITALIJA
Kronplatz 11.12–14.12
FRANCUSKA 13.12–20.12
Val Thorens
Chamrousse
SLOVENIJA
Kranjska Gora 12.12–14.12
SRBIJA
Kopaonik 4.12–7.12
Stara planina 10.12.–14.12
PRAVI TRENUTAK ZA
SKIJANJE!
KOMPASOVI KLUBOVI
AUSTRIJA
Matrei 21.02–28.02
Katschberg 10.01–24.01
Bad Kleinkirchheim 21.02–28.02
ITALIJA
San Martino di Castrozza 21.02–28.02
FRANCUSKA:
Chamrousse 24.01–31.01
škola skijanja
AUSTRIJA
Bad Kleinkirchheim 22.12–28.02
Matrei 21.02–28.02
Katschberg 10.01–24.01
ITALIJA
Kronplatz 03.01-28.02
San Martino di Castrozza 21.02–28.02
Piancavallo 14.02–28.02
ORGANIZOVAN PREVOZ
Val Thorens 15.03, 25.04
Chamrousse 03.01, 24.01
Val d'Allos 03.01; 31.01
Vars 03.01; 17.01
Les 2 Alpes, Serrechevalier 17.01
Iskoristite svoj odmor do
perfekcionizma. Uživajte na
proverenim destinacijama.
Kompasova škola skijanja,
animacija za decu i odrasle,
zabava, turniri na snegu…
Mi vam obećavamo zabavan i
sadržajan odmor.
www.kompas.rs 7
OTVARANJE
SEZO
NE
Srbija
Kopaonik 4–7.12.2014. Stara planina 10–14.12.2014.
GRAND HOTEL & SPA 
FAMILY HOTEL ANGELLA 
APARTMENTS KONACI 
• Gratis 2-dnevni ski pass
• Ski opening žurke
• Ski & snowboard i sportska takmičenja
• Après ski žurke
• Ski i snowboard škola
• Promocija ski opreme
• Nagradne igre
• Modne revije
• Raznovrstan zabavni program za sve uzraste
Falkensteiner All Inclusive već od
86 €smeštaj+ski pass već od
165 €
11.12–14.12. 2014.4.12–7.12. 2014.
FALKENSTEINER HOTEL STARA PLANINA 
Da li ste se uželeli skijanja?!
• 2 ili 3 noći uz Falkensteiner All Inclusive: Bogati doručak, ru-
čak, raznovrsna večera, piće tokom obroka: lokalno stono vino,
pivo, gazirana i negazirana pića;
• Korišćenje Acquapura Spa centra
• Bežični internet u svim javnim prostorima i sobama;
• Parking u podzemnoj garaži hotela;
• Zabava za decu u Falky Land-u (atraktivni dečiji svet sa igrali-
štem), profesionalno čuvanje dece, sportska zabava, mini bio-
skop i show program;
• Celodnevni ski pass, za decu uzrasta od 4 do 9,99 godina;
• Grupna škola skijanja i ski oprema za decu uzrasta od 4 do
9,99 godina u periodu od 09-12h;
• 2 besplatne projekcije u 8D bioskopu za vaše mališane;
• Odlaganje ski opreme u skijašnici;
• Staze za skijanje i gondola odmah pored hotela
www.kompas.rs168
SvajcarskaAlpska zemlja, nastala pre osam vekova slobodnom voljom građana,
danas je jedna najstabilnijih i najbogatijih zemalja na svetu. Zemlja
banaka, satova, sireva i čokolada kako je mnogi nazivaju je mnogo više
od toga. Izuzetne lepote njenih alpskih predela, uređeni turistički centri i
gradovi privlače više od 7 miliona turista svake godine.
Nendaz
BERN
www.kompas.rs 169
32 50 412 km 135 km 172 km 105 km18
Ski regija 4 doline (4 Vallees) se nalazi u Švajcarskoj u kantonu
Wallis (u francuskom govornom području) i sa 412 kilometara
skijaških staza koje se prostiru između 1400 i 3.300 m/nv,
jedno je od najvećih skijaških domena Evrope i najveći ski
centar Švajcarske.
Položaj: 1.200–3300 m n/v; skijalište 4 doline (Valleys):
Veysonnaz, Nendaz, Verbier, Thyon
NENDAZ je malo alpsko selo, 15 km udaljeno od Siona,
smešteno je u središtu skijaškog područja 4 doline. Preko
400 km uređenih staza privlače skijaše iz celog sveta, a samo
mesto bogato je restoranima, kafićima i noćnih klubovima.
4 Vallees
Beograd – Bregana – Ljubljana – Venecija – Milano – smer
Aosta – prelaz St. Bernard – Martigny – Sion – Veysonnaz –
Nendaz 1269 km
Položaj: Nendaz, 3 apartmanske zgrade, na sa-
mom skijalištu.
Apartmani: kuhinjska niša (aparat za kafu, mikro-
talasna), kupatilo (tuš wc), fen, SAT TV.
1/4 apartman, tip 42 (31–34 m2
): dnevna soba sa
dvosedom na razvlačenje, spavaća soba.
): dnevna soba sa
dvosedom na razvlačenje, spavaća soba, predso-
blje sa 2 kreveta.
): dnevna soba sa
dvosedom na razvlačenje, spavaća soba, predso-
blje sa 2 kreveta, dva kupatila.
): dnevna soba sa
dvosedom na razvlačenje, 2 spavaće soba, pred-
soblje sa 2 kreveta, dva kupatila.
Hotelska ponuda: skijašnica i parking.
Residence le Pracondu

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ
UNIVERIZTETA ZA MIR UJEDINJENIH NACIJA
Ova međunarodna organizacija je naš
najstariji klijent. Na poslovima grafičke
opreme i grafičkog uređenja njihovih izdanja,
prvenstveno knjiga i časopisa, sarađujemo
od 1989. godine
ECPD
razno

Design logotipa, portfolia, vizitkarti i
memoranduma.
PANPRO Beograd

noname

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Viewers also liked

Viewers also liked (9)

Similar to noname

Similar to noname (20)

noname