1. 1
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЈУ МЕДИЦИНСКА ШКОЛА БАЊА ЛУКА
БАЊА ЛУКА
РЕФЕРАТ
Предмет: АКУШЕРСТВО СА ЊЕГОМ
Тема: Eклампсија
Име и презиме ученице: Име и презиме професорице:
Бојана Зечевић Радмила Вранчић
РАЗРЕД: IV
Бања Лука, април 2020. године
3. 3
ЕКЛАМПСИЈА
Еклампсија је најтежи облик хипертензивног синдрома. Она се најчешће јавља при
крају трудноће или у току порођаја. Ређе, међутим, може да се јави непосредно после
порођаја, па чак понекад и у првим данима бабиња. Обично се надовезује на
прееклампсију, али овај стадијум може проћи незапажено, те се болест може изненада и
нагло да јави у својој најтежој форми.
Еклампсија је ређа код трудница које се у току бременитости контролишу у
саветовалиштима, јер на појаву првих симптома хипертензивног синдрома односно
прееклампсије, лекар интервенише дијететско-хигијенским мерама и одговарајућом
терапијом. Према томе, учесталост еклампсије уједно је индикатор како здравствене и
хигијенске свести жена тако и организације и ефикасности здравствене службе на
одговарајућем терену. Зато је данас еклампсија ретка у великим градовима и
подручјима где је здравствена служба добро организована и где је контрола трудница
добро спроведена и ефикасна.
Код еклампсије настају значајне патолошке промене на органима важним по живот. На
мозгу се јавља едем, а могућа су и ситна местимична крварења. У најтежим
ситуацијама, на аутопсији на можданом ткиву могу се наћи и огњишта
енцефаломалације. На плућном паренхиму често се запажају знаци конгестије са
ситним бројним тромбима у крвним судовима. Јетра је код еклампсије такође често
оштећена. Она је обично бледа и чврста са ситним супкапсуларним крварењима. Око
вене централис виде се дегенеративне промене у јетриним ћелијама.Бубрези су
најчешће лако повећани и бледи. На пресеку бубрежне коре запажају се тачкаста
крварења. Бауманове капсуле испуњене су гломеруларним васкуларним замкама чији
су капилари исхемични. Гломеруларне ћелије су едематозне. Тубули су често
дилатирани мокраћом богатом протеинима. Њихове ћелије често су захваћене
хиалином дегенерацијом и масном инфилтрацијом. У току прееклампсије и еклампсије
често се јавља спазам артериола. Због задржавања соли и воде у организму труднице,
смањена је гломеруларна филтрација. Дегенеративне промене у гломерулима узрокују
губитак протеина серума путем мокраће.
Осим мајке труднице, у екламптичним нападима пати и плод и може бити тешко
оштећен
4. 4
Сужење спиралнихартерија материчног лежишта постељице, као и промене на самој
постељици, доводе до смањеног утероплацентног протока крви.
То је нарочито наглашено у току екламптичких напада, због чега у тој ситуацији може
доћи до интраутерине смрти плода. Ако у то време наступи парцијално одлубљивање
појединих делова плаценте, што је иначе релативно честа појава у току екламптичких
напада. Због тога у току еклампсије треба посебну пажњу обратити интраутерином
стању плода и настојати да се симптоми болести смире и порођај што пре доврши,
према постојецим условима. После порођаја таква новорођенчад захтевају посебну
његу.
СИМПТОМАТОЛОГИЈА
Пре избијања правог екламптичног напада од субјективних симптома жена се жали на :
главобољу, треперење, и светлуцање пред очима, зујање у усима и опсту слабост.
Мерењем количине излучене мокраће запажа се олигурија, која може код најтежих
случајева ићи до анурије. Протеинурија је веома изражена, трудница је отечена у лицу,
ногама и доњим деловима тијела. Има изразито поднадуо изглед, систолни и
дијастолни крвни притисак је веома висок. Систолни притисакчесто прелази 200мм
живиног стуба. У једном моменту, после набројаних субјективних симптома и
објективног налаза, често после неког спољашњег надражаја или без њега, трудница
добије екламптични напад, који у ствари, представља основну клиничку
карактеристику екламсије. При томе болесница губи свест и јављају се тонични и
клонични грчеви мишића. У тоничном грчу учествују, поред осталих, и трбушни и
торакални мишићи, дијафрагме и леђни мишићи. Трудница је у опистотонусу, задржава
дисање, помодри. Вилице, зуби и уснице су чврсто стегнути. Тоничне контракције
обично не трају дуже од пола сата до једног минута. По њиховом попустању болесница
шумно продише и после неколико удисаја ливидитет ишчезава и кожа и видљиве
слузокоже лица добијају нормалну боју. Паралелно са тим, чим попусти тонична
контракција мускулатуре, јављају се клонични грчеви готово свих мишића труднице.
При томе нарочито су изражени клонични грчеви мимичних мишића лица и очних
мишића, као и мишића екстремитета, тако да се на лицу жене виде различите гримасе
уз колутање очију. Сем тога настаје бацање руку и ногу. На устима се појављује пјена
5. 5
која је ако болесница угризе језик или уснице крвава. Ускоро затим екламптични напад
попушта. По престанку екламптичног напада болесница се смирује, грчеви престају,
она је још неко време у несвести, односно полусвести, па се најзад буди и ничега се не
сећа. Ако се у току екламптичног напада трудница породи, онда се обично
екламптични напад више не понавља. Ако се еклампсија јави у трудноћи пре термина
порођаја, онда се понекад, и поред спроведене терапије, екламптични напади могу
после кратких пауза поново јавити тако да иста болесница може имати више напада у
току дана. При најтежем стању (tzv. Status eclampticus) болесница уопште не долази
свести већ се смјењује напад за нападом. Ово стање веома је опасно и често се завршава
смрћу жене, колико се конвулзије чешче јављају, постоји већа опасност по живот мајке
и плода. Смртност породиља код ове болести још увек је велика и износи 10 до 15
процената.
Узроци смрти породиље код еклампсије најчешћи су:
- циркулаторни колапс (застој срчаног рада, едем плућа, шок),
- крварење у мозгу,
- угушење аспирисаним садржајем и
- инсуфицијенција бубрега.
Од осталих раних компликација може да наступи сљепило изазвано одлубљивањем
мрежњаче или интракранијалним крварењима. Прееклампсија, нарочито еклампсија,
често се јављају заједно са превременим одлубљивањем нормално усађене постељице.
Плод је код еклампсије такође угрожен, јер је изложен мањем или већем степену
хипоксије и ацидозе. То прије свега, због промена које настају на крвним судовима
материчног лежишта постељице и саме постељице, које су карактерисане хроничним
латентним спазмом праћеним поремећајем фетоплацентне циркулације. Дуготрајна
хипоксија, чак и кад је лакшег степена, неповољно утиче на развој плода, те се плод код
случајева дуготрајног хипертензивног синдрома најчешће рађа са застојем у расту.
Због тога, нарочито код тешких облика прееклампсије и еклампсије, перинатални
морталитет плода је веома висок. Од постпарталнихкомпликација код бабињара ваља
поменути аспирационупнеумонију, а од касних компликација треба знати да код
извесног процента болесница настаје, због бубрежних оштећења, трајно повишен крвни
6. 6
притисак. Понављање прееклампсије и еклампсије у наредним трудноћама виђа се у
око 15% случајева. У диференцијалној дијагностици прееклампсије и еклампсије треба
узети у обзир поремећаје и обољења праћена конвулзијама (хипертензивна
енцефалопатија, епилепсија, хипогликемија, хипокалцемија).
Превенција еклампсије се састоји у добро организованој слузби контроле трудница. То
се најбоље спроводи у саветовалиштима. Ако их нема довољна је индивидуално
организована контрола коју спроводи лекар. У праћењу трудница неопходна је редовна
контрола крвног притиска и, ако се покаже да је он повишен, треба начином живота
труднице, исхраном и медикаментима настојати да се он коригује.
Труднице код којих се открију знаци хипертензивног синдрома морају се што пре
хоспитализовати.
ТРЕТМАН ЕКЛАМПСИЈЕ
Акутни третман
Пацијентицу треба поставити у лијеви бочни положај и обезбједити дисајни пут.
За све вријеме пацијентица треба да прима кисеоник (О2). Потребно је међу зубе
ставити ервеј да не дође до угриза језика. Ервеј не треба гурати дубоко у фаринкс јер
може изазвати подражај на повраћање. Пожељно је пацијентицу мониторирати са пулс
оксиметром, водећи рачуна притом да сатурација не пада испод 92 %.
Третман екламптичког напада
Екламптички напади се понекад појаве први пут док је трудница изван здравствене
установе. Појава напада је разлог хоспитализације.
И у клиничкој пракси је тешко предвидјети кад ће доћи до првог напада.
Наш задатак је превинирати понављање напада. У превенцији напада неопходно је
предузети слиједеће кораке:
- превенирати хипоксију,
- превентирати аспирацију или повреду труднице,
- ординирати магнезији сулфат
- планирати порођај
- открити компликације ( едем плућа, цереброваскуларна)
7. 7
Када трудницу треба смјестити у јединицу интензивне његе
То ће се десити када трудница има:
- екламптичне нападе
- плућни едем
- перзистентна олигурија или анурија
Вођење документације о лијечењу :
- све инфузије морају бити забиљежене у терапијској листи
- контрола виталних параметара мајке; пулс, респирације,
крвни притисак
- појава знакова порода или симптома појаве еклампсије као
што су узнемиреност, појава гримаса и грчева тијела
- континуирани мониторинг фетуса
Едукација особља
- медицински техничари који у интезивној њези брину о пацијентицама са
прееклампсијом и еклампсијом морају бити упознати са смјерницама.
- иако је ова болест ријетка, потребно је бити оспособљен за тренутак када се појави
овакав пацијент на одјељењу
- блажи случаји прееклампсије могу бити лијечени на одјелима за патологију трудноће
- сваки озбиљан случај прееклампсије и еклампсије треба бити лијечен на одјелу
интезивне његе уз надзор анестезиолога и педијатра
- магнезијум сулфат је лијек избора за третман конвулзија код прееклампсије и
еклампсије
- за успјешан третман конвулзија добро је имати поред болесничке постеље сет са
припремљеним ампулама магнезијум сулфата, калцијума, инфузије, кристалоида и
колоида, амбу балон, ларингоскоп, тубусе за интубацију, ервеј и остале анестетике и
релаксанте
- пожељно је имати механички вентилатор
Пород код прееклампсије и еклампсије
Дефинитиван третман код прееклампсије и еклампсије је пород осносно царски рез.
Међутим, није добро порађати нестабилну трудницу и поред присутног феталног
8. 8
дистреса. Контрола конвулзија, контрола озбиљне хипертензије уз корекцију хипоксије
даје могућност за вођење порода. Вагинални пород треба покушати код мултигравида
(вишеротке), али код примигравида ( прворотке) са спором дилатацијом цервикса треба
размотрити могућност царског реза. Након порода, 72 сата треба предузети интезиван
надзор над породиљом. Кад год је могуће пожељно је пласирати епидурални катетер за
епидуралну аналгезију, осим могућности добре аналгезије и контроле хипертензије
могуће је извести у епидуралној анастезији царски рез и смањити могући ризик од
спиналне и опште анастезије.
Код прееклампсије и еклампсије често је потребно трудници ординирати
кортикостеридну заштиту од респираторног дистреса плућа код новорођенчета ради
пријевременог порода и незрелости плућа у периоду од 24 недеље до 34 недеље
гестације. Ординира се Bexametazon 2 x 12 мг у размаку од 24 сата или мање,
препоручљиво 4 x 6мг Dexametazona i.m. сваких 12 сати. Најбољи ефекат се очитава ако
је дошло до порода у току 1-7 дана од ординирања стероидне терапије.
