Njega babinjare sa patoloskim puerperijumom

1. 1
Назив наставне јединице: Њега бабињаре са патолошким пуерперијумом
Предмет: Акушерство, ВЈЕЖБЕ
Смјер: Акушерско-гинеколошки техничар
Разред: IV-8
Предметни професор: Радмила Вранчић
Њега бабињаре са патолошким
пуерперијумом

2. 2
САДРЖАЈ
1. Физиолошки пуерперијум .........................................................................................3
2. Патолошки пуерперијум.............................................................................................4
3. Задатак патронажне сестре ........................................................................................5

3. 3
Бабиње су вријеме 6-8 седмица после порођаја.
У то вријеме сем дојки, сви остали органи жене враћају се у мање или више
прегравидно стање. У току трудноће целокупан организам труднице, а нарочито њени
полни органи, били су прилагођени развоју плода у материци и његовом одвајању од
мајке у току порођаја. За вријеме порођаја долази до дилатације цервикалног канала,
односно до изравнавања грлића утеруса са њеним корпоралним делом, затим, до
максималног проширења вагине и међице.
У току дилатације меких порођајних путева може доћи и често долази
до мање или више изражених повреда и промена. Настају прскотине и
мањи расцјепи, нагњечења и огуљотине површинских делова
ендоцервикса, вагине и међице.Одљуштивањем плаценте и плодових
овојака непосредно по истискивању плода десквамисана је децидуа на
месту гдје је била усађана плацента, те је неопходна брза обнова
ендометријума.
Већ након порођаја почиње избацивање остатака трудноће (одумрлих делова децидуе,
остатака овојака) свеже и згрушане крви и крвног серума што се заједно назива
лохијама. То траје нормално 2 до 3 недеље.Уколико се продужи мора се наћи разлог.
Појачаним мокрењем у току прве недеље избаци се од 3 до 5 кг сувишне течности.
Међутим прво мокрење може да буде толико отежано да захтева стављање катетера,
понекад и у више наврата док се спонтано не успостави. У таквим условима неопходна
је антибиотска заштита.
У случају отежаног пражњења црева у обзир долазе клизме. Подразумева се строго
вођење рачуна о личној хигијени нарочито након мокрења и пражњења црева. На
основу биохемијских параметара мора се проценити правилно успостављање функције
бубрега будући да физиолошка хидронефроза (проширеност бубрежних шупљина)
након порођаја може да се задржи месецима.Такође се процењују рад јетре и фактори
згрушавања крви, као и стање вена, јер су венске тромбозе и тромбоемболије међу
најчешћим узроцима смрти породиља.
Материца у 40
недељи трудноће
Материца 6 недеља
послије порода

4. 4
- компликације су неочекиване и изненадне
- најчешћа су крвављења
Нормално је да се у току порођаја изгуби до 500 мл крви, а ако је првог дана након
порођаја тај губитак већи од 1 литра или ако се појави јаче крвављење у било ком
другом периоду после порођаја то је тзв. пуерперална хеморагија.
Она захтјева брзо откривање и елиминацијуузрока, и борбу против шока (надокнада
течности) и поремећаја згрушавања крви. Ако овде не успије конзервативно лечење
потребна је хитна операција.
УЗРОЦИ КРВАРЕЊА СУ : - смањен тонус материчног мишића (најчешћи),
- лацерације (расцепи) са појавом хематома (подлива),
- заостали делови постељице,
- ређе матерична инверзија (извртање),
- упала материчне слузнице (ендометритис) и
- поремећаји у саставу крви (крвне дискразије).
Инфекције су нарочито опасне за порођену жену и свако повишење телесне
температуре изнад 38º Ц најмање два пута у било која два од десет после порођајних
дана (не рачунајући први дан) мора се испитати и лечити. Најчешће су: упала слузнице
материце (ендометритис), упале рана (епизиотомије, царски рез),специфичне
инфекције (нелечена гонореја), пуерперална сепса (инфекција крви), пуерперални
маститис (упала дојки), уринарне инфекције.
Посебну групу компликација у пуерперијуму чине тромбоемболијска болест: венска
тромбоза у венама ноге и венама карлице. Из ове компликације могу да се развију:
тромбофлебитис и најопаснија од свих, плућна
емболија.
маститис (упала
дојки)
ендометритис (упала
слузнице материце)

5. 5
Уколико се овакве компликације не препознају и не лече на време постоји смртност
мајки од 10 - 15 % ових случајева.
Све поменуто треба утврдити на контролним прегледима након 10 до 14 дана и 6 до 8
недеља од порођаја.
Патронажна здравствена заштита је медицинско-социјална дјелатност са сврхом
очувања и унапрјеђења здравља појединца, породице и заједнице.
Патронажна сестра је важан сегмент примарне здравствене заштите.
Патронажна сестра савјетује:
- о врсти и начину исхране ( у складу са здравственим стањем и потребама породиље )
- третману епизиотомијске ране ( важност одржавања ране чистом, туширање – не
купање, провјера шавова и околног ткива, процјена знакова инфекције, црвенила и
повишене температуре )
- третман дојки (ношење угодних грудњака – ношење јастучића, масажа, као и савјет о
похрани издојеног млијека)
Из разговора и медицинске документације, патронажна сестра прикупља анамнестичке
податке, здравствене навике, бригу о здрављу, едуцираност породиље о мајчинству,
процјену психичког стања, комуникацијске вјештине али и виталне функције.
Обзиром да је новорођеначко и дојеначко раздобље период интензивног раста и
развоја, прехрана је једна од важнијих мјера промоције здравља дјетета. Идеална
прехрана за новорођенче и дојенче је мајчино млијеко, те је задатак патронажне сестре
промоција дојења, помоћ и мајци и новорођенчету у савладавању технике дојења те
уколико постоје одређене препреке, храњење новорођенчета алтернативним методама (
кашикица, шприца ).
И оно што је врло важно, све недоумице маме требају ријешити распитујући се код
своје патронажне сестре јер „глупа“ или „смијешна“ питања не постоје.