Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme

471 views

Published on

Iz izveštaja izdvajamo:

- Od 1. aprila počinje primena novog Zakona o javnim nabavkama. Taj zakon bi trebalo da poveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbedi transparentnost javnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki.

- Visina taksi mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge - u februaru 2013. godine donet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, sa ciljem da se iznos taksi svede na realan trošak za pružene usluge. Puna primena pravilnika bi trebala da počne 30. aprila 2013. godine kada ćemo moći da ocenimo efekte ovih novih mera.

- I dalje se čeka na ispunjenje jednostavnih preporuka privrede:

• Ministarstvo finansija nije ukinulo administrativne takse u procedurama pred RGZ-om

• Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sa komplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice, zbog koje 50% privrednika ne uspe iz prvog pokušaja da overi knjižicu svojim zaposlenima.

• Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije napravilo vidljiv pomak da se pojednostavi procedura ostvarenja prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva.

-Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara izazvao je burne reakcije privrednika ali i lokalnih smaouprava, pa će Ministarsvo finansija morati pažljivo da revidira osnovice, stope i raspodelu ovih naknada.

I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za njegovim izmenama, Zakon o radu je ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. Zbog toga poslodavci izbegavaju da zapošljavaju radnike koji "nose teret otpremnine" - starije nezaposlene radnike.

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme

  1. 1. 1I KVARTAL 2013STATUS REGULATORNE REFORME
  2. 2. 2Status regulatorne reforme – I kvartal 201311Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović i Jelena Bojović. Izveštaj je izrađen uz pomoć američkog narodapreko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran zasadržaj ovog izvestaja, koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.RezimeOd 1. aprila počinje primena novog Zakona o javnim nabavkama. Taj zakon bi trebalo dapoveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbedi transparentnostjavnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki.Visina taksi mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge - u februaru 2013. godinedonet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, sa ciljemda se iznos taksi svede na realan trošak za pružene usluge. Puna primena pravilnika bi trebalada počne 30. aprila 2013. godine kada ćemo moći da ocenimo efekte ovih novih mera.I dalje se čeka na ispunjenje jednostavnih preporuka privrede: Ministarstvo finansija nije ukinulo administrativne takse u procedurama pred RGZ,pa stranke u tim postupcima i dalje plaćaju dve naknade za istu proceduru (naknaduRGZ-u i republičku administrativnu taksu). Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sakomplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice, zbog koje 50% privrednikane uspe iz prvog pokušaja da overi knjižicu svojim zaposlenima. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije napravilo vidljiv pomak da sepojednostavi procedura ostvarenja prava na naknadu za vreme porodiljskogodsustva.Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara izazvao je burne reakcije privrednikaali i lokalnih smaouprava, pa će Ministarsvo finansija morati pažljivo da revidira osnovice, stopei raspodelu ovih naknada.I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede za njegovim izmenama, Zakon o radu je ostaonepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. Zbog toga poslodavci izbegavaju dazapošljavaju radnike koji “nose teret otpremnine“ - starije nezaposlene radnike.Prestankom važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u septembru 2012. ostao jeneregulisan način i nadležnost za dodelu podsticajnih sredstava za zaštitu životnesredine, pa je regulatorni previd pao na teret privrede.
  3. 3. 3UvodPrvi kvartal 2013. godine obeležio je izostanak rezultata reformi koje je Vlada Republike Srbijeobećavala tokom poslednja dva kvartala predhodne godine. Te reforme su trebale dapojednostave procedure, pojeftine poslovanje i povećaju pravnu sigurnost, pa ih privreda igrađani sa nestrpljenjem očekuju. S obzirom da još nije otpočela implementacija nekihusvojenih zakona2, a da su drugi još uvek u fazi nacrta3, kao i da su za najbitnije reforme propisiu početnoj fazi izrade4, nadamo se da će bar deo obećanja Vlada RS realizovati u narednomkvartalu ove godine.U ovom kvartalu gotovo da nije bilo pomaka u rešavanju inicijativa iz Sive knjige V i preporukaformulisanih tokom Sveobuhvatne reforme propisa (SRP), niti ga je obeležilo dodatno ukidanjeparafiskalnih nameta. Naprotiv, izmene nekih propisa vršene su upravo suprotno timinicijativama i preporukama, o čemu će biti više reči u daljem tekstu.U ovom izveštaju ćemo se osvrnuti na moguće negativne efekte nekih novih propisa, kao i naprobleme u vezi sa gašenje privrednih društava i oduzimanjem PIB-a.Skrećemo pažnju na to da je i dalje van fokusa Vlade RS rešavanje nekih ključnih problema kojiotežavaju poslovanje, verovatno zbog procene njihovih efekata na republički budžet (npr.smanjenje poreza i doprinosa na zarade). Pojednostavljenje procedura pred republičkimorganima kao što su RZZO i RGZ još uvek nije doprinelo ubrzanju sprovođenja pojedinačnihpostupaka.2Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole3Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara4Reforma procedura izdavanja građevinskih dozvola, reforma inspekcija, izmene Zakona o radu
  4. 4. 4Siva knjiga – pregled rezultataKako bismo napravili presek aktivnosti ministarstava povodom inicijativa NALED-a nakonizdavanja Sive knjige V, u nastavku teksta dajemo tabelu sa uporednim pregledom postupanjapo tim inicijativama sa stanjemna kraj 2012. godine i na dan sastavljanja ovog izveštaja.Siva knjiga V: Presek stanja - decembar 2012. / mart 2013Iz tabele je uočljivo da su ministarstva uglavnom bila pasivna u vezi sa inicijativama SIVEKNJIGE V. U prvom kvartalu ove godine sprovedene samo dve inicijative iz te publikacije:1. Najaktivnije je bilo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine koje jetokom prvog kvartala 2013. godine donelo ili predložilo Vladi usvajanje većeg brojapodzakonskih akata iz oblasti energetike. Između ostalog su usvojeni podzakonskiakti kojima se uređuju pitanja uslova i postupka sticanja statusa povlašćenogproizvođača električne energije, kao i uredbe kojima su regulisane mere podsticaja zaproizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visina posebne naknade zapodsticaj u 2013. godini. Preostaje da se donese podzakonski akt koji propisujeobavezan udeo biogoriva u sektoru saobraćaja i mere za njegovo dostizanje i podsticajnemere za proizvodnju biogoriva.5Broj u zagradi predstavlja ukupan broj problema definisanih u Sivoj knjizi V prema njihovom statusu – u 2012godini rešeno je 6 problema, u prvom kvartalu 2013. godine još dva problema, tako da ukupan broj rešenihproblema u Sivoj knjizi V iznosi 8.Nadležna institucijaStatus problema*UkupnoRešeniDelimičnorešeni / utokuNerešeni2012 2013 2012 2013 2012 2013Ministarstvo finansija i privrede 34 3+1 (4)7 24-1(23)Ministarstvo finansija i privrede iNBS2 1 1Ministarstvo zdravlja 8 1 - 7Ministarstvo rada, zapošljavanja isocijalne politike4 - 1 3Ministarstvo građevinarstva iurbanizma6 - 1 5Ministarstvo spoljne i unutrašnjetrgovine i telekomunikacija2 - - 2Ministarstvo saobraćaja 2 - - 2Ministarstvo energetike, razvoja izaštite životne sredine3 1+1 (2)- 2-1 (1)Ministarstvo pravde i državneuprave3 - - 3Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 - - 1Ministarstvo kulture i informisanja 1 - - 1Više ministarstava 4 - 1 3Narodna banka Srbije 2 - 1 1Lokalna samouprava 4 - - 4UKUPNO76 6+2(8)512+1-1(12)58-2(56)
  5. 5. 52. Ministarstvo finansija i privrede je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih licaukinulo obavezu dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja na više mesta6. Toministarstvo je izmenama Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranjeobveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržiniporeske prijave PDV, delimično rešilo i problem neujednačene prakse dostavljanjaobrasca PDV prijave.Ministarstva i ostale nadležne instance nisu učinile ništa u vezi sa 56 inicijativa zaizmenu propisa. Od resornih ministarstava čak nisu uzete ni u razmatranje dve vrlo bitne,sistemske inicijative iz Sive knjige V da se ukinu radne knjižice i zdravstvene kartice –knjižice. Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sakomplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice7.Takođe, nije učinjeno ništa ni dase olakša procedura prijave i odjave RZZO-u preduzetnika u slučaju selidbe sedišta nadrugu opštinu, kao da RZZO nije republička institucija koja treba da ima objedinjenu bazupodataka o svim osiguranicima u koju se promena sedišta evidentira samo na osnovu izvodaAPR-a ili još logičnije, na osnovu automatske razmene elektronskih podataka između te dverepubliče institucije.Pohvalno je što je u ovom kvartalu usvojena kratka, ali bitna izmena Zakona o trgovini.Izmenom od 30. januara ove godine brisan je član 45. Zakona, čime je ukinuta obaveza izradestudije uticaja na strukturu tržišta prilikom otvaranja trgovinskih formata brutopovršine preko 2000 m2 i diskreciono pravo ministarstva da takvu investiciju ne odobri.Ukidanjem ove odredbe, uklonjena je nepotrebna administrativna barijera za ulazak na našetržište novih velikih trgovinskih lanaca i omogućeno je brže unapređenje konkurencije natržištu.8 Imajući u vidu da je trebalo da prođe tri godine da bi se izmenio jedan član zakona,nameće se pitanje da li reforme kasne zato što su komplikovane ili zato što su bile u suprotnostisa određenim interesima.Inicijativa NALED-a da se pojednostavi procedura ostvarenja prava na trudničkunadoknadu, rezultirala je pojednostavljem te procedure u praksi (smanjen je broj neophodnihdokumenata za realizaciju prava sa 11 na 4 dokumenta) pa se Ministarstvo zdravlja možepohvaliti da je postupilo po toj inicijativi. Međutim, Ministarstvo rada, zapošljavanja isocijalne politike nije ništa uradilo da toj istoj trudnici pojednostavi proceduru ostvarenjaprava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva, pa se u istoj i dalje dostavlja 11dokumenta, a svakog meseca se overava i PP OD obrazac. A taj problem je moguće vrlo brzo ijednostavano rešiti. Sam ministar je nadležan da promeni čl. 2. i 3. Pravilnika o bližim uslovima inačinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 29 od1. juna 2002, 80/04, 123/04, 17/06, 27/11) i pojednostavi ovu proceduru.6Izmenama člana 63. stav 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ukinuta je obaveza da se uz poresku prijavuporeza na dobit pravnih lica dostavljaju „finansijski izveštaji koji se dostavljaju u skladu sa propisima kojima seuređuje računovodstvo i revizija (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj opromenama na kapitalu i dr.)“7Problemi sa overom zdravstvenih knjižica su rezultat grešaka u razmeni podataka između Poreske uprave iRZZ-a, što je između ostalog posledica i toga što još uvek nije implementiran Zakon o Centralnom registruobaveznog socijalnog osiguranja (“Sl. glasnik RS”, br. 30 od 7. maja 2010), pa RZZO traži od poslodavca dadonese potvrdu Poreske uprave o izmirenim doprinosima. Ako donese tu potvrdu, overa zdravstvene knjžicezaposlenog se vrši na šest meseci, a ako ni Poreska uprava nema ažurirane podatke, pa to dokazuje dokazima ouplati doprinosa, overa se vrši na samo tri meseca. Istraživanja vršena u vezi sa ovim problemom ukazuju dačak u 45% slučajeva poslodavci koji redovno izmiruju doprinose moraju da prolaze kroz ovu složenu procedurudostavljanja dokaza o izmirenim doprinosima RZZO-u.8Na negativan efekat ove odredbe je Ministarstvu trgovine nedvosmisleno ukazano još u Mišljenju Saveta zaregulatornu reformu Vlade RS od 03.06.2010. godine, ali ta primedba nije uvažena, pa je sporna odredba ostalau tekstu Zakona i pored negativnog mišljenja Saveta.
  6. 6. 6I neke druge jednostavno sprovodive inicijative do sada nisu naišle na odjek, npr:- Ministarstvo finansija i privrede nije ukinulo administrativne takse u proceduramapred RGZ9 pa stranke u tim postupcima i dalje plaćaju dve naknade za istuproceduru (naknadu RGZ-u i republičku administrativnu taksu);- Poreska uprava i Ministarstvo finansija nisu reagovali na inicijativu da se radnovreme Poreske uprave uskladi sa potrebama stranaka, tako da šalterske službe iporeski inspektori rade sa strankama u terminu koji se ne poklapa sa redovnim radnimvremenom kod poslodavaca;- Narodna banka Srbije se nije oglasila povodom inicijative da izmeni zastarelo rešenjeiz Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom iz 2009. godine,kojom bi se ukinula besmislena obaveza kvartalnog izveštavanja NBS o podacimaregistrovanim u APR i izbeglo podnošenje prekršajnih prijava zbog ne postupanja uskladu sa tom obavezom10.U određenim situacijama ne da inicijative iz Sive Knjige V nisu sprovedene, već je pravni položajprivrede u vezi sa istim inicijativama dodatno pogoršan:- Inicijativa da se izmenama člana 48. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih licaomogući 100% korišćenje poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva ito bez vremenskog ograničenja, ne samo da nije prihvaćena od strane Ministarstvafinansija i privrede, već su izmenama tog zakona iz decembra 2012. dodatno pogoršaniuslovi za korišćenje poreskog kredita po tom osnovu. Po novom rešenju limit prava naporeski kredit više ne iznosi 50% već 33,3% obračunatog poreza u godini u kojoj jeizvršeno ulaganje. Dodatno, izmenama Zakona su pooštreni i uslovi za korišćenjepodsticaja iz člana 50a Zakona (oslobađanje od plaćanja poreza na dobit pravnih lica uperiodu od deset godina), tako da su sada kumulativni uslovi za korišćenje podsticaja:ulaganje od jedne milijarde dinara (dotadašnji limit bio je 800 miliona dinara) izapošljavanje na neodređeno vreme najmanje 200 lica (dosadašnji limit bio je 100 lica).Izmenama Zakona su ukinuti i osnovi za oslobođenje od plaćanja poreza na dobitpravnih lica iz člana 45. (za koncesiona ulaganja), člana 46a (za dobit ostvarenu poosnovu prihoda od obavljanja proizvodne delatnosti u slobodnim zonama) i čl. 47 i 50b(za dobit ostvarenu po osnovu ulaganja u nedovoljno razvijena područja).- Takođe, inicijativa da se pojednostavi procedura povraćaja plaćenog PDV-a fizičkimlicima prilikom kupovine prvog stana ne da nije uvažena, već je Pravilnikom oizmenama i dopunama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i onačinu i postupku refakcije i refundacije PDV iz decembra 2012. rok za donošenjerešenja po zahtevu za refakciju poreza produžen sa 15 na 30 dana.9Potrebno je izmeniti TARIFU koja je sastavni deo Zakona o republičkim administrativnim taksama i to tako štoće se brisati cela glava XXVII te tarife. Naime RGZ pored tih taksi naplaćuje i naknade za svoj rad, pa u tomsmislu Zakon o administrativnim taksama nije usaglašen sa Zakonom o budžetskom sistemu.10I dalje je propisana obaveza kvartalnog obaveštavanja NBS o stanju inostranog uloge u privrednim društvimau Srbiji, iako su ti ulozi još od 2005. godine evidentirani u Registru privrednih subjekata, koji vodi Agencija zaprivredne registre i kao takvi su javno dostupni putem interneta. Ova zastarela odredba je prepisivana prilikomusvajanja svake nove Odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom. U praksi niko nije znao zatu obavezu, dok Devizni inspektorat krajem 2011. nije počeo da pokreće prekršajne postupke protiv zastupnikadruštava sa inostranim kapitalom, bez obzira na visinu stranog uloga i okolnost da li je visina tog kapitalamenjana ili nije.
  7. 7. 7Sveobuhvatna reforma propisa (SRP) – pregled rezultataU prvom kvartalu ove godine nije sprovedena ni jedna preporuka SRP-a i stanje je identičnoonom iz izveštaja za treći kvartal 2012. godine.Status preporuka Sveobuhvatne reforme propisa na dan 31.03.2013.Status preporuka Broj Procenjene uštede u mil. evrastara/nova procenaSprovedene 212 128.5U postupku sprovođenja 26 18.4Nesprovedene 66 36.2Ukupno 304 183.1Neke preporuke SRP-a se preklapaju sa inicijativama NALED-a iz Sive knjige, što je i logično jerje reč o problemima od izuzetnog značaja za privredu. Između ostalih, izdvajaju se preporuka zareformu inspekcija i preporuke za izmene Zakona o radu. Imajuć u vidu da je ove preporukeVlada RS ozbiljno razmatrala još tokom SRP-a, a da do danas nisu sprovedene, smatramo da jepotrebno da na njih podsetimo u ovom odeljku.Nepostupanje po preporuci SRP-a da se sprovede reforma inspekcijaVeć duže vremena privreda ukazuje na potrebu sprovođenjem reforme inspekcija, ukazujući nato da postojeća organizacija inspekcija i preklapanje nadležnosti različitih inspekcija privredikomplikuje poslovanje. Iskustva u praksi ukazuju da postojeća organizacija inspekcija neobezbeđuje efikasnu reakciju inspekcija onda kada je to neophodo11.Podsećamo da je još krajem 2009. godine Vlada RS usvojila preporuku SRP-a o potrebi reformeinspekcija, na osnovu koje je trebalo da formira koordinaciono telo za reformu inspekcija12. Iakoovu reformu medijski najavljuje još od početka 2011. godine, Vlada RS je do danas nije sprovela,pa bi bilo neophodno da se intenziviraju aktivnosti na ovom polju.Preporučujemo da Vlada RS ovu reformu sprovede u skladu sa već usvojenom, detaljnompreporukom SRP-a, a kako bi se ubrzalo njeno sprovođenje trebalo bi da iskoristi i rezultateStudije izrađene krajem 2011. Godine, koja daje dobar prikaz uporedno pravnih rešenja13, kao itekst Nacrta zakona o inspekcijama izrađen u okviru USAID-ovog programa BEP.11Nedavna „krizna situacija“ sa aflatoksinom u mleku je ukazala na to da nadležna inspekcija nije raspolagaladovoljnim kapacitetima za brzu reakciju, a postojeća organizacija inspekcija nije omogućila realokacijuraspoloživih kapaciteta srodnih inspekcija.12Predloženo je usvajanja novog zakona, kojim bi se na jedinstven način regulisale procedure sprovođenjainspekcijskog nadzora, kao i formiranje jedinstvenog republičkog inspektorata, a sve u cilju uspostavljanjaefikasnije organizaciju posla kroz:- sistem regionalne rotacije inspektora na terenu (kako bi se povećao efekat njihovog rada i suzbilakorupcija);- obezbedjenja povezanog softvera (koji bi omogućio planiranje zajedničkih kontrola);- fokusiranje na privredne subjekte kod kojih je pojačan rizik prestupa;- obezbeđenje transparentnog rada republičkih inspekcija (uspostavljanjem javnog portala, preko kogabi se javnosti učinile elektronski dostupnim informacije o rezultatatima sprovedenih inspekcijskihkontrola bitnih za javnost, a pravnim i fizičkim licima osnovne informacije o pojedinačnimprocedurama koje se u odnosu na njih sprovode);- redovne obuke inspektora...13BCRR (2012)“Inspections in Serbia, with main focus on market inspection, environment protection inspection,construction inspection and urban planning inspection”
  8. 8. 8Nepostupanje po inicijativama privrede za izmene Zakona o raduJoš je 2001. godine, sagledavši potrebu za sprovođenjem reforme propisa koji regulišu radneodnose, Vlada RS usvojila prilično napredan Zakon o radu. Taj zakon je stavljen van snagevažećim Zakonom o radu („Sl. glasniku RS“, br. 24 od 15. marta 2005, 61/05, 54/09), na koji jeprivreda isticala primedbe još od njegovog usvajanja. I pored brojnih primedbi i inicijativaprivrede za izmenu važećeg Zakona o radu, isti je praktično ostao nepromenjen još od2005. godine, dakle punih osam godina. I u ovom slučaju postoje brojni konkretni predlozi zaizmenu važećih zakonskih rešenja14.Poslodavci ukazuju na to da važeća zakonska rešenja destimulišu poslodavce da zapošljavajuradnike. Pre svih su sporne sledeće odredbe:- član 37. Zakona, koji onemogućava zapošljavanje radnika na određeno vreme duže odgodinu dana;- član 158. Zakona, koji obavezuje poslodavca da zaposlenom koji je dobio otkaz kao„tehnološki višak“ isplati otpremninu koja se obračunava u odnosu na ceo staž, bezobzira na vreme provedeno kod tog poslodavca;- Člana 179. Zakona, koja ne propisuje mogućnost poslodavcu da otkaže ugovor o radu izrazloga koji je već propisan članom 191. stav 5. Zakona, kao razlog kada sud ne vraća narad zaposlenog kome je nezakonito otkazan ugovor o radu15. Rešenje da poslodavac nemože otkazati ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa između njega izaposlenog, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekineradni odnos, poslodavcu stvara nepotrebne, a enormne troškove isplate zarada idoprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat sporaidentičan - prestanak radnog odnosa iz razloga koji je postojao još u vreme otkaza.Navedena rešenja u praksi dovode do toga da poslodavci nerado zapošljavaju radnike sa dužimradnim stažom. Takođe, kako bi izbegli plaćanje visokih otpremnina u slučaju „tehnološkihviškova“, poslodavci ili menjaju zaposlene angažujući ih ugovorima o radu na određeno vremeili iste zaposlene angažuju sa prekidima koji obezbeđuju da im radni odnos na određeno vremene pređe u stalni radni odnos.Pored gore pomenutih, postoje i druga rešenja koja poslodavcima nepotrebno komplikujuposlovanje, a njihov bitan efekat je upravo u tome da povećavaju nezaposlenost. Iz tih razloga jeneophodno što hitnije usvojiti izmene Zakona o radu kojim bi se ti problemi rešili.Napominjemo da je u okviru USAID-ovog programa BEP već izrađen Nacrt zakona o radu, koji bimogao da posluži kao osnova za ubrzano sprovođenje ove reforme.14CLDS (2012)”Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnost radne snage”, studija koja je takođe urađenaza potrebe pomenutog projekta BEP15Zbog „okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesaobe ugovorne strane, nije moguć“. Tada sud obavezuje poslodavca da zaposlenom isplati isključivo propisanunovčanu naknadu. Ovu odredbu sudska praksa sprovodi tako što zaposlenog ne vraća na rad ako su odnosiizmeđu poslodavca i zaposlenog ozbiljno narušeni, bez obzira što se to ne može pripisati u krivicu zaposlenom.Dakle, sud svojom odlukom prekida radni odnos, iako je otkaz bio nezakonit.
  9. 9. 9Novi efekti starih propisa : Komplikovana procedura gašenja privrednih društava iefekti prakse oduzimanja PIB-ovaNakon usvajanja novog Zakona o privrednim društvima i izmena Zakona o stečaju, koje su obavljenetokom 2011. godine i pojednostavile su procedure osnivanja i gašenja privrednih društava, praksa jetokom 2012. godine anulirala ove reforme, kada je reč o postupku gašenja privrednih društava.Uočljivi su negativni efekti presude Ustavnog suda, kojom je neustavnim proglašen „automatskistečaj“, kao i negativni efekti ne sprovođenja procedure „prinudne likvidacije“ od strane Agencije zaprivredne registre.U kombinaciji sa praksom oduzimanja PIB-ova od strane Poreske uprave,preostali mehanizmi gašenja privrednih društava (redovan stečaj i dobrovoljna likvidacija) su sepretvorili u lavirint iz koga je vrlo teško i skupo izaći. Po važećim propisima, ako privredno društvoima makar i jedan nerešen spor, do okončanja istog se ne može likvidirati, a ako nema više od jednogpoverioca nad tim društvom se ne može sprovesti ni postupak stečaja.Takođe, troškovi stečaja su u poslednje vreme porasli, kao i predujam tih troškova, koje sada sudoviodređuju u minimalnom iznosu od 200.000 din. do 300.000 din. Dobrovoljna likvidacija u praksitraje najkraće oko 150 dana, a stečajevi daleko duže, čak i kada društvo nema imovinu.Kako bi se rešio problem dugog sprovođenja dobrovoljne likvidacije, u Zakonu o privrednimdruštvima treba rok za oglašavanje pokretanja postupka likvidacije na internet stranici APR skratitisa 90 dana na 30 dana. Takođe, neophodno je što hitnije izmeniti odredbe koje regulišu „automatskistečaj“, i „prinudnu likvidaciju“ kako bi se ove dve procedure za gašenje privrednih društava stavile ufunkciju.Odsustvo jasnih i prihvatljivih kriterijuma za oduzimanje PIB-a novoosnovanim privrednimdruštvima, zbog neplaćenih poreskih obaveza privrednih subjekata sa istim osnivačima, dovodi upitanje sigurnost budućih investicija i sam koncept društava sa ograničenom odgovornošću. Naime,Poreska uprava ne pravi razliku između stečajeva koji su posledica uobičajenih rizika poslovanja istečajeva privrednih društava osnovanih u cilju izigravanja poverilaca. U ovom drugom slučaju seradi o inkriminisanim zloupotrebama, dok je stečaj sam po sebi zakonit način gašenja privrednihdruštavai obaveza prema poveriocima, uključujući i Poresku upravu. Takođe, redovni problemi ulikvidnosti jednog privrednog društva ne treba da budu razlog za oduzimanje PIB-a, pa samim tim iblokadu rada drugog privrednog društva sa istim osnivačem.Uz ovakavu praksu Poreske uprave teško će se realizovati cilj Ministarstva finansija i privredepostavljen u septembru prošle godine da tokom ove godine prevedu sivu ekonomiju u legalne tokove.
  10. 10. 10Barometar podzakonskih akataBarometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 362 podzakonskih akata, koje jetrebalodoneti, kako bi se 25 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla implementirati.Do sada je usvojeno 206 podzakonskih akata, od čega:- 137 posle isteka roka predviđenog zakonom (prosečno kašnjenje je oko 175 dana)- 69 pre isteka roka.Još uvek nije usvojeno156 podzakonskih akata, od čega:- za 129 je istekao rok za njihovo donošenje predviđen zakonom (prosečno kašnjenje jeoko 613 dana)- za 17 još nije istekao je rok za njihovo donošenje predviđen zakonom;- za 10 uopšte nije ni propisan roku u kome treba da se donesuStatus podzakonskih akata prema Barometru NALED-a, 31.03.2013.Ukidanje parafiskalnih nametaU septembru 2012. godine Vlada RS nas je obradovala ukidanjem 138 parafiskalnihnameta. Za privredu je najzanačajnije bilo ukidanje tzv. „firmarine“ za preduzetnike i malapreduzeća, kao i ukidanje obaveze plaćanja tzv. „šumarine“ i tri naknade koje su bile vezaneza izdavanje građevinskih dozvola16. U decembru 2012. godine je izmenama Zakona oautorskom i srodnim pravima ukinuta obaveza zanatskim radnjama da plaćanju naknadu zajavno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma – ukinut je tzv. „muzički dinar“zanatskim radnjama.16Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa; Naknada za priključenje prilaznog puta najavni put; Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta691371012917usvojen pre rokausvojeno posle rokabez definisanog rokaneusvojeni istekao rokneusvojeni nije istekao rok
  11. 11. 11100% 92%0%20%40%60%80%100%120%100%53%0%20%40%60%80%100%120%Procena ušteda za mala ili srednja preduzeća usled ukidanja lokalnih komunalnih taksi zaisticanje firme, odnosno „firmarine“, nije jednostavna jer se ona naplaćivala u različiitimiznosima od strane različitih jedinica lokalne samouprave. Na osnovu NALED-oveprošlogodišnje studije „Mostovi i ćuprije“ dajemo prikaz efekata ukinutih parafiskala za jednomalo i jedno srednje preduzeće.Prosečna ušteda od šumarine je jednostavnija. Naime, „šumarina“ je predviđala da svakoprivredno društvo treba da plati 0,025% od ukupnih prihoda. Na osnovu trenutno raspoloživihpodataka iz 2011. godine,17 na osnovu ukupnih prihoda privrednih društava dobija se suma odoko 20 milona evra na godišnjem nivou. Na osnovu podataka o broju malih preduzeća i njihovimukupnim prihodima, prosečno opterećenje po osnovu šumarine na godišnjem nivou (premapodacima iz 2011) iznosilo je 5,902 dinara, dok je za srednja preduzeća prosek bio viši i iznosioje 129,780 dinara.18 Pored toga, pomenuti uštedama treba dodati i smanjenje administrativnihtroškova u pogledu plaćanja. Veličina ušteda od ukidanja „šumarine“ zavise od načina plaćanja –u slučaju da se obveznik opredelio da sam plaća mesečno administrativni troškovi smanjili bi semaksimalno za oko 2000 dinara, dinara odnosno samo oko 170 dinara u slučaju da plaća celusumu odjednom.Primer malog preduzeća19Opispre posleIznos IznosUkupni nameti sa republičkog i lokalnognivoa419,992 386,848Nameti sa republičkog nivoa 6,264 0Naknada za zaštitu šuma 6,264 0Nameti sa lokalnog nivoa 413,728 386,848Firmarina 26,880 0Naknada za korišćenje građevinskogzemljišta386,848 istoPrimer srednjeg preduzeća20Opispre posleIznos IznosUkupni nameti sa republičkog i lokalnognivoa4,648,400 2,475,400Nameti sa republičkog nivoa 2,405,400 305,400Naknada za zaštitu šuma 2,100,000 0Naknada za zaštitu vodaNaknada za korišćenje vodnog dobra 2,400 2,400Naknada za ispuštenu vodu 191,000 191,000Naknada u slučaju nezapošljavanja osobasa invaliditetom 112,010112,010Nameti sa lokalnog nivoa 2,243,000 2,170,000Firmarina 73,000 0Naknada za korišćenje građ. zemljišta 2,170,000 Isto17Podaci na osnovu finansijskih izveštaja za 2012. godinu još uvek nisu raspoloživi18Što je iznos približan onom koji je dat u tabeli za malo preduzeće.19Preduzeće se bavi trgovinom na veliko otpacima i ostacima, razvrstano je kao malo, ima 5 zaposlenih i poslujeu II zoni.20Predueće se bavi proizvodnjom ambalaže od lakih metala, razvrstano je kao srednje, ima 150 zaposlenih iposluje u III zoni
  12. 12. 12U prvom kvartalu 2013. godine nije nastavljeno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, iakoje evidentno da i dalje postoje brojne obaveze koje su privredi uvedene neopravdano .Kao što smo već pomenuli nisu ukinuti neprimereni parafiskalni nameti kao što su republičkeadministrativne takse u procedurama pred RGZ, a ništa nije učinjeno ni u smeru ukidanjabrojnih sudskih taksi, koje zaštitu prava na sudu čine nedostupnim i privredi i građinima.Visoke sudske takse sei dalje naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje kojestranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse napodnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni). I dalje senaplaćuju takse na prigovore i odgovore na inicijalne akte, što smatramo neprohvatljivim,obzirom da se privredi naplaćujuizuzetno visoke takse na same inicijalne akte (tužbe, predlogeza izvršenje i sl.), kao i na odluke suda u svim stepenima.I ako u 2013. nije ukinut ni jedan parafiskalni namet, napravljeni su dodatni koraci ka uređenjusistema naplate taksi i naknada. Donet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškovapružanja javne usluge i predstavljen Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnihdobara.Usvojeni Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javneusluge još uvek nije proizveo efekat na smanjenje troškova koje privredai građani plaćaju upostupcima pred republičkim organima, a diskutabilno je i da li će takav efekat proizvesti, izrazloga o kojima će biti više reči u narednom odeljku.Takođe,prve ocene Nacrta zakona onaknadama su date u nastavku teksta.Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne uslugeU februaru 2013. godine ministar finansija i privrede je doneo Pravilnik o metodologiji inačinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, a u cilju realizacije pravila - limita iz člana17. Stav 4. Zakona o budžetskom sistemu, da visina takse mora biti primerena troškovimapružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i da mora biti utvrđena uapsolutnom iznosu. Propisano je da su elementi za utvrđivanje visine takse troškovi rada iostali troškovi koji direktno učestvuju u pružanju javne usluge, modifikovani sakoeficijentom dostupnosti. Ukoliko bi svi pružaoci javnih usluga uskladili svoje takse –naknade sa ovim pravilnikom, to bi bila dobra vest za privredu i građane.Međutim, utisak je da je navedena metodologija nepotpuna, jer ne daje dovoljno precizneparametare za utvrđivanje troškova koji mogu učestvovati u formiranju cene javne usluge ijasnu metodologiju kako se ti troškovi raspoređuju na pojedinačne usluge, imajući u vidunjihovu vrstu i složenost21. Pravilnik ne uvažava ni različitost organizacije poslovanja različitihpružaoca javnih usluga. Iz odredbe člana 6. Pravilnika, kojom je propisano šta se smatra podostalim troškovima koji učestvuju u formiranju cene javne usluge22, stiče se utisak da jePravilnik sastavljan po ugledu na tarifnike koje primenjuju carinski i inspekcijski organi uslučaju izlaska na teren. Napominjemo da se aktivnosti ovih republičkih organa prevashodnofinansiraju iz Budžeta RS, pa je ovakva odredba neprimenjiva na pružaoce javnih usluga čiji radu celini treba da se finansira upravo iz naplate naknada za njihove usluge (npr. RGZ i APR)2321Vrlo je bitno obezbediti da se prilikom utvrđenja cene javne usluge obezbedi poštovanje principa uzročnosti,kojim se ostvaruje precizna alokacija troškova na pojedinačne usluge, kao i princip korelacije prihoda od taksiza konkretne vrste javnih usluga i troškova koji nastaju njihovim pružanjem. U suprotnom dolazi do paušalnogopredeljivanja visine taksi, a često i do neopravdanog prevaljivanja troškova sa jednih korisnika na druge.22„ostali troškovi koji učestvuju u pružanju javne usluge (gorivo, izlazak na teren, angažovanje trećih lica, ako sekoriste posebni materijali ili reagensi i sl.)“23Uopšte nisu uzeti u obzir troškovizaposlenih koji ne učetvuju direktno u pružanju usluge; troškovi opreme ipotrošnog materijala; amortizacija opreme i objekata u vlasništvu pružaoca usluge; troškovi zakupa objekata;finansijski rashodi, gubitak iz poslovanja koje je obustavljeno i sl.
  13. 13. 13Imajući u vidu navedeno, potrebno je ili dopuniti navedeni Pravilnik tako da budeprimenjiv za sve pružaoce javnih usluga ili taj Pravilnik dosledno primeniti, a u BudžetuRS obezbediti sredstva za pokrivanje razlike između naplaćenih nakanda-taksi za uslugei realnih troškova u pružanju tih usluga. U suprotnom, naknade i takse koje naplaćujupružaoci javne usluge i dalje će biti nedosledno odmeravane, a Pravilnik neće postići cilj zbogkoga je njegovo donošenje predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu24.Napominjemo da su svi pružaoci javnih usluga po članu 13. Pravilnika bili dužni da do 01.marta2013. godine dostave ministasrtvu nadležnom za finansije na saglasnost akta kojim utvrđujuvisinu naknada i taksi u skladu sa ovim pravilnikom, kao i da po članu 14. Pravilnika ta aktatrebaju da budu objavljena najkasnije do 30. aprila 2013. godine. Uskoro ćemo se uveriti da li sui na koji način pružaoci javnih usluga uskladili svoja akta o naknadama sa ovim Pravilnikom.Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobaraMinistarstvo finansija i privrede je proklamovalo da je cilj donošenja ovog zakona da seonemogući nekontrolisano uvođenje parafiskalnih nameta i da sve finansijske obavezekoje nosioci javnih ovlašćenja naplaćuju privredi, a nisu porezi i takse, budu regulisanijednim zakonom.Najavu Ministarstva finansija i privrede o sprovođenju ove reforme privreda je dočekala sadosta entuzijazma. Međutim, Nacrt zakona prezentovan početkom javne rasprave25 je nekeprivredne sektore neprijatno iznenadio predloženim povećanjem naknada koje plaćaju usvom poslovanju (rudarstvo, energetika,proizvodnja vode).Takođe je primećeno da je u uporednom pravu nepoznat pojam „namenskih poreza“ , kako jenazvana naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i da je neobično rešenje da ministarnadležan za finansije odlučuje u drugom stepenu po žalbi na rešenje ministra nadležnog zazaštitu životne sredineTokom javne rasprave su pristigle brojne sugestije privrede:- da je neprihvatljivo povećanje naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednogzemljišta na neodređeno vreme, sa stope 20% na 50% na osnovicu (član 8. Nacrtazakona) – predlog je da se ne povećava na preko 30% na osnovicu- da se omogućiti plaćanje na rate naknade za promenu namene obradivogpoljoprivrednog zemljišta na neodređeno vreme (član 9. stav 3. Nacrta zakona)- da je neprihvatljivo da se naknade za vodu obračunava tako što se kao osnovica zaobračun uzima celokupna utrošena voda za pripremu26, dok je dosadašnja Uredba ovisini naknada za vode za 2013. godinu, utvrđivala naknadu u odnosu na količinu vode usamom proizvodu (član 31. stav 1. tač. 1. i 2. Nacrta zakona)2724Podsećamo da član 17. Zakona o budžetskom sistemu, propisuje pravilo da visina takse mora biti primerenatroškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice.25Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara sprovodila se u periodu od 20.februara do 20. marta 2013. godine. Tokom te rasprave su privrednici izneli primedbe u vezi sa rešenjima izprezentovanog nacrta.26Podnosilac inicijative navodi da mu je za 1l proizvoda potrebno 1,6 l vode27Promenom (povećanjem) osnovice povećava se ukupan iznos naknade. Neophodno je da se ukoliko dođe dopromene osnovice, paralelno sa donošenjem ovog Zakona izmeni i Uredba o visini naknade, tako da trošak zaprivredu ostane isti.
  14. 14. 14Prestankom važenja Zakona o Fondu za zaštituživotne sredine u septembru 2012. godine ostao jeneregulisan način i nadležnost za dodelupodsticajnih sredstava za zaštitu životnesredine, pa je propust u reformi pao na teretprivrede. Naime, tim zakonom stavljen je van pravnesnage Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine, akao posledica je rasformiran Fond za zaštitu životnesredine. Propušteno je da se istovremeno izmeni iZakon o zaštiti životne sredine, u cilju regulisanjanačina i nadležnosti za dodelu podsticajnihsredstava, kako bi se na taj način omogućiokontinuitet dodele podsticajnih sredstava. Dodatno,van snage nisu stavljeni čl. 89. i 90. Zakona o zaštitiživotne sredine, pa je Fond za zaštitu životne sredinepo tom zakonu ostao nadležan za finansiranjeposticaja za zaštitu i unapređivanje životne sredine,iako je rasformiran.- da bi trebalo na transparentan način utvrditi način određivanja osnovice za obračunvisine naknade za odvodnjavanje, obzirom da je propisano da je utvrđuje Vlada napredlog ministarstva nadležnog za finansije i ministarstva nadležnog za poslovevodoprivrede, na osnovu godišnjeg obračuna troškova upravljanja i održavanja sistemaza odvodnjavanje na meliracionom području (jer obveznik ove naknade nema uvid udinamiku, kvalitet i način na koji će se JKP vršiti to održavanje) (član 47. stav 1. Nacrtazakona)- da nije konzistentno rešenje da se na postupak za kontrolu i prinudnu naplatu nakanadaprimenjuju propisi kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija (član139. Nacrta zakona)Takođe, veliki broj opština je iznelo stav da je potrebno redefinisati preraspodeluprihoda od javnih nakanda između lokalne samouprave i Republike, kako se novimpropisom ne bi umanjili prihodi lokalnih samouprava i time dovele u još teži položaj.Zaključak je da će ova reforma koristiti privrediu meri u kojoj budu uvažene opravdane sugestijeprivrednika za izmenu predloženih rešenjaiznete tokom javne rasprave, a da će usuprotnom imati negativne efekte na poslovanjeu određenim privrednim granama. Svesni smoda se radi o veoma značajnoj reformi, kojapodrazumeva donošenje jednog i izmenu višedesetina zakona i velikog broja podzakonskihakata,koji su do sada regulisali materiju naknadaza korišćenje javnih dobara ili sadrže upućujućeodredbe na te propise. Stoga, čak i po cenuprolongiranja sprovođenja ove reforme,treba izbeći nastanak pravnih praznina ilikontradiktornih odredbi koje bi privredionemogućile realizaciju dosadašnjih prava, ašto se već desilo brzopletim usvajanjem Zakonao prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštituživotne sredine28.28Videti text boks
  15. 15. 15Šta se može očekivati od novousvojenih zakonaI ako je u prethodnom periodu zakonodavna aktivnost bila veoma intenzivna, u ovom izveštajudajemo kratak pregled i ocenu dva novousvojena zakona, Zakona o rokovima izmirenjanovčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Zakona o javnim nabavkama.Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama - Povećanjelikvidnosti privrede ili dodatno komplikovanje poslovanja?U decembru mesecu 2012. godine usvojen je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obavezau komercijalnim transakcijama. Ovim zakonom su propisani rokovi izmirenja novčanihobaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, kao iizmeđu privrednih subjekata,u cilju poboljšanja likvidnosti privrede, iscrpljene dugim rokovimaza namirenje novčanih potraživanja iz poslovnih odnosa.Članom 3. Zakona je propisano da seugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanihobaveza duži od 60 dana, dok je članom 4. istog zakona taj rok skraćen na 45 dana kada jereč o ugovoru između javnog sektora i privrednih subjekata, a kada je po tom ugovoru dužnikjavni sektor.U kojoj meri će donošenje Zakona predstavljati dobar potez u pravcu rešavanjanerešenih dužničko-poverilačkih odnosa, poboljšanja predvidivosti, sigurnosti i redovnostiplaćanja, ostaje da se vidi. Dosadašnja iskustva sa sličnim rešenjima u EU nisu ohrabrujuća.Zakon, pre svega, uspostavlja striktna pravila u vezi sa poštovanjem rokova za plaćanje dugovau komercijalnim transakcijama, sa malobrojnim i restriktivnim izuzecima, ostavljajući takosužen manevarski prostor za izigravanje imperativnih odredbi. Ipak, možese očekivati da ćedovitljivi privrednici, do početka primene Zakona, osmisliti brojna kreativna rešenja za bežanjeiz propisanih „kalupa“. Same odredbe Zakona su restriktivnije od Nove direktive29 koja jebila obrazloženje za njegovo usvajanje, kao i sličnih zakona u zemljama u okruženju, posebno upogledu propisanih uslova i rokova. Ipak, treba sačekati proveru sprovodivosti ovog zakona upraksi i videti na koje sve načine će adresati Zakona probati da zaobiđu odredbe ovog zakona.Osnovno pitanje koje se nameće u vezi primene ovog zakona jeste da li će se u praksi mikro,mala i srednja preduzeća koristiti striktnim odredbama ovog zakona naspram velikih tržišnihučesnika, često sa dominantnim položajem na tržištu. Čak i u Evropskoj uniji se pravila orokovima plaćanja dugova u komercijalnim transakcijama često ne primenjuju, jer krupni29Početkom prošle godine je objavljena nova Direktiva o borbi protiv zakasnelog plaćanja u komercijalnimtransakcijama (2011/7/EU). Ova direktiva je stupila na snagu 15. marta 2011, a države članice imaju rok od dvegodine da je primene (do 16. marta 2013. godine).Nova direktiva se primenjuje na sva plaćanja u pogledukomercijalnih transakcija, a primenjuje se i na javni sektor u svojstvu dužnika. Nove direktive je donela niznovih instituta, od kojih su najznačajniji:- Uređenje ugovorne slobode komercijalnih transakcija između privrednih subjekata, (engl. Business toBusiness - B2B) - privredni subjekti su u obavezi da plate svoje obaveze po osnovu faktura u roku od 60dana, osim ako se izričito ne dogovore drugačije, a da to nije očigledno nepravično;- Usklađivanje perioda plaćanja koje vrši javni sektor - javni sektor ima obavezu da plaća nabavljenurobu i usluge u roku od 30 dana, a u izuzetnim okolnostima u roku od 60 dana;- Poverioci imaju pravo da traže kamatu na zakasnela plaćanja, kao i pravo na naknadu, odnosnominimalni fiksni iznos od 40 evra za tzv. troškove namirenja - poverioci mogu da traže naknadu štete iza preostale razumne troškove u vezi sa namirenjem;- Zakonska kamatna stopa za zakasnelo plaćanje iznosi najmanje osam procentnih poena iznadreferentne kamatne stope Evropske centralne banke.Tokom 2011. godine Slovenija i Hrvatska su donele zakone kojima su ograničile rokove za izmirivanje obaveza ukomercijalnim transakcijama između privatnog i javnog sektora – Zakon o sprečavanju zakasnelog plaćanja iZakon o finansijskom poslovanju i predstečajnoj nagodbi.
  16. 16. 16tržišni učesnici koriste svoju ekonomsku nadmoć, primoravajući mikro, mala i srednjapreduzeća da prihvate njihove uslove, jer u suprotnom ona rizikuju prestanak poslovnesaradnje. U tom smislu, Zakon ne može u celosti nadomestiti nedostatke u primeni Zakona ozaštiti konkurencije.Jedan od efekata ovog Zakona će svakako biti i smanjenje rokova i obima robnih kredita,odnosno prodaje robe sa obročnim plaćanjem. Tu treba imati u vidu da mikro, mala i srednjapreduzeća nisu samo poverioci u ovakvim odnosima, nego u velikoj meri i korisnici robnihkredita.30Zakon o javnim nabavkamaOd 01.04.2013. godine počinje primena novog Zakona o javnim nabavkama.Taj zakon bitrebao da poveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbeditransparentnost javnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki. Unapređenportal javnih nabavki, treba da doprinese većoj transparentnosti ovih postupaka, tako što će nanjemu biti objavljivani i svi oglasi za male javne nabavke, a javnosti je obećana je i lakšapretraga portala.Takođe, Zakon bi trebao i da unapredi funkcionisanje procesa po žalbiponuđača.Uprava za javne nabavke je donela 5 pravilnika koji preciznije uređuju planove nabavki,konkursnu dokumentaciju, načine izveštavanja, zahtev za mišljenje o pregovaračkom postupku,građanskog nadzornikai dr.Interesantnu novinu donosi član 28. Zakona, koji propisuje da postupak javne nabavke, čija jeprocenjena vrednost veća od milijardu dinara, obavezno nadgleda građanski nadzornik. Istimčlanom su propisane aktivnosti koje građanski nadzornik preduzima, kao i da to lice nemapravo na nagradu za svoj rad. Biće interesantno pratiti kako će se ova neplaćena funkcijarazvijati u našem društvu, imajući u vidu da naručilac ne može pokrenuti postupak javnenabavke vrednosti veće od milijardu dinara pre nego što Uprava za javne nabavke imenujegrađanskog nadzornika.Ostaje nam da se nadamo da će implementacija novog Zakona u praksi doneti daleko manjeproblema i nedoumica od onih sa kojima se privreda susretala tokom primene predhodnogZakona o javnim nabavkama. Nismo se mogli oteti utisku da je procedura javnih nabavki po tomzakonu više komplikovala poslovanje naručilaca, nego što je obezbedila zaštitu prava ponuđačai javnog interesa u postupcima javnih nabavki.30Takođe se nameće pitanje kako će na pravnu sigurnost u poslovanju uticati odredba sadržana u članu 5.toga zakona, koja propisuje da su odredbe ugovora koje nisu u skladu sa odredbama tog zakona ništave i dane proizvode pravno dejstvo. Naime, ako se rok plaćanja po zakonu koju uređuje obligacione odnose smatrabitnim elementom ugovora, sudovi bi mogli zauzeti stanovište da ništavost ugovorne odredbe o roku plaćanjadužem od 60, odnosno 45 dana uzrokuje i ništavost celog ugovora. U tom slučaju bi Zakon imao neočekivaniefekat da savestan prodavac ne može naplatiti cenu iz takvih ugovora, te da svoje potraživanje ne moženaplatiti ni u izvršnom postupku na osnovu fakture, već bi mogao ostvarivati isključivo pravo na naknadu šteteu dugotajnim i komplikovanim sudskim postupcima.
  17. 17. 17ZaključakPrvi kvartal 2013. godine nije doneo očekivane efekte poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji.Neke započete reforme nisu okončane, a diskutabilni su i efekti nekih novousvojenih propisa,kao i rešnja iz nacrta propisa koji tek treba da se usvoje. Vlada RS je usporila aktivnosti naukidanju parafiskalnih nameta, kao i rad na realizaciji inicijativa Sive Knjige i preporuka SRP-a.„Deagencifikacija“ koju Vlada RS sprovodi u cilju racionalizacije javne uprave, na koju smo seposebno osvrnuli u III kvatalnom izveštaju za 2012. godinu, zaustavila se na rasformiranjunekoliko opštepoznatih nosilaca javnih ovlašćenja31, koji su uzgred i imali nekakav delokrug.Ova reforma je trebala da bude sveobuhvatna i za početak je podrazumevala sastavljanje ipredočavanje javnosti spisaka svih pravnih lica čiji je neposredni ili posredni osnivač Republika.Sigurni smo da bi na tom spisku i sama Vlada uočila veliki broj onih čije bi ukidanje imalo velikiefekat na Bužet RS, a ne bi noslio rizike od pravnih praznina32.Da li će Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama imatipozitivne efekte na povećanje likvidnosti srpske privrede, videćemo nakon 31.03.2013. godine,od kada počinje primena ovog propisa.Povećanje pravne sigurnosti je cilj kome teže svi pravni sistemi i zaštitu te vrednost niko nedovodi u pitanje, međutim na republičkom nivou su preduzeti određeni potezi koji seopravdavaju takvim motivom, a njihovi mogući efekti na privredu su prilično diskutabilni. Reč jeo potezima koji mogu dodatno iskomplikovati poslovanje i/ili gašenje privrednih društava, a naneke smo se osvrnuli u ovom izveštaju.Ne sumnjamo da Vlada RS sprovodi reforme sa najboljom namerom da postojećim privrednimsubjektima olakša poslovanje, kao ida privuče nove investicije u Srbiju. Ono što Srbiji svakakotreba je ubrzanje suštinskih reformi i sinhronizacija njihovog sprovođenja. Međutim, brzina tihreformi ne sme negativno da utiče na njihov kvalitet. Reforme se moraju sprovoditi uzprethodnu primenu već prihvaćene metodologije AEP33, koja uključuje i sprovođenjе javnerasprave tokom koje se moraju uvažavati oravdane sugestije privrede, a sve u cilju svođenja nanajmanju moguću meru neprijatnih iznaneđenja efektima reforme. Dodatno, implementacijareformi je od suštinskog značaja, obzirom da manji broj koraka u jednoj proceduri ne značiobavezno i njeno skraćenje. Izuzev kada implementaciju reforme vrši potpuno nov organ,reformisane procedure sprovode isti izvršioci, tako da očekivani efekti reforme najčešćeizostaju upravo zbog njene loše implementacije34.31Nacionalna turistička razvojna korporacija, Fond za zaštitu životne sredine, Agencija za hemikalije, Agencijaza energetsku efikasnost, Uprava za igre na sreću i Devizni inspektorat32Npr. rasformiranjem Fonda za zaštitu životne sredine, ostala je neregulisana materija dodele posticajnihsredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine, pa su korisnici tih sredstava postali kolateralna šteta overeforme.33Analiza efekata propisa je metodologija izrade propisa poznata u uporednom pravu pod nazivom RIA-Regulatory Impact Analysis ili Regulatory Impact Assessment. Kontrolu primene ove metodologije u izradipropisa u Srbiji je ranije sprovodio Savet za regulatornu reformu Vlade RS, a ta kontrola je sada u nadležnostiVladine Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. U nadležnosti te kancelarije je i da skrenepažnju Vladi RS na moguće negativne efekte zakonskih rešenja pre njihovog usvajanja na sednici Vlade, nakončega resorno ministarstvo i Vlada snose dodatnu političku odgovornost za predlaganje “štetnih propisa”.34Podsećamo na izostanak rezultata reforme upisa prava na nepokretnostima i reforme sudova, kao idugogodišnju blokadu uspostavljanja jedinošalterskog sistema prijave i odjave radnika kroz uspostavljanjefunkcionalnog Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja

×