Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.

847 views

Published on

Status regulatorne reforme - III kvartal 2012. godine. Status regulatorne reforme - III kavartal 2012. "Vlada je sprovela 22 od ukupno 80 preporuka Sive knjige za smanjenje administracije, a od 304 preporuke Sveobuhvatne reforme propisa (SRP) sprovedeno je 212 ili oko 70 odsto, što je omogućilo uštedu od 128,5 miliona evra na godišnjem nivou."

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
847
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
8
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.

  1. 1. STATUS SPROVOĐENJA REFORMI U III KVARTALU 2012. GODINE12 Ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, od kojih su 22 prihodi lokalnih samouprava  Najveće uštede su ostvarene pre svega za mala preduzeća i preduzetnike: ukinuta je tzv. „firmarina“  Ukinuta je obaveza plaćanja tzv. „šumarine“, što je privredi donelo preko 17 miliona evra uštede Izmenom Zakona o budžetskom sistemu uvedena su dva važna pravila:  Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja usluge,  Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje podataka koji se pribavljaju od jednog državnog organa po nalogu drugog Opšta stopa PDV-a je od 1. oktobra podignuta sa 18% na 20%, s tim što je povećan limit za obavezan prelazak u režim PDV-a na 8 mil. dinara i uvedena mogućnost plaćanja PDV-a po naplati potraživanja. Vlada je sprovela 22 od ukupno 80 preporuka Sive knjige za smanjenje administracije. Od 304 preporuke SRP-a sprovedeno je 212 (70 %). Ključne reforme koje su izostale:  Pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole  Reforma inspekcija  Reforma radnog zakonodavstva Nadležne institucije kasne u proseku 330 dana sa donošenjem 82 podzakonska akta, koji su neophodni za sprovođenje 19 zakona značajnih za privredu:  Pravilnik koji se tiče centralnih i lokalnih registara planskih dokumenata kasni preko 940 dana, a postojanje ovih registara bi značajno doprinelo transparentnosti i brzini izdavanja građevinskih dozvola  Uredbe koje se tiču obnovljivih izvora energije kasne više od 300 dana, zbog čega su izostale investicije vredne 700 miliona evra, i to samo u energiju vetra 11 Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Branko Radulović i Jelena Bojović2Ovaj izvestaj izrađen je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodnirazvoj (USAID). Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj ovog izvestaja, koji ne mora nužno odražavati stavoveUSAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.
  2. 2. UvodU poređenju sa proteklim godinama, kada je država reagovala sporo i selektivno na zahteveprivrede da je oslobodi enormnih parafiskalnih nameta, paralelno uvodeći nove, ovog leta je VladaRepublike Srbije napravila brze i značajne korake u smeru poboljšanja uslova poslovanja. Time jeu praksi potvrđeno naše ubeđenje da letnji odmori nisu prihvatljiv izgovor za odlaganje reformi,iako se takav izgovor ranijih godina podrazumevao. Ipak, urađen je samo deo posla, jer suparafiskalni nameti u nekim oblastima (npr. izgradnja) samo dotaknuti, dok ukidanje ipojednostavljenje suvišnih i komplikovanih administrativnih procedura tek treba da budesprovedeno. Svesni smo da se taj veliki, dugo odlagani i nagomilani posao ne može uraditi ukratkom periodu, pa se nadamo da će celokupna državna administracija i u budućnosti posvetitiadekvatnu pažnju nastavku reformi. NALED može sa zadovoljstvom da konstatuje da su brojneinicijative i preporuke sadržane u studiji3, koju je pripremio u saradnji sa USAID projektom za boljeuslove poslovanja, realizovane u okviru ovih letnjih reformi.Izuzetno je značajno to što je Vlada Republike Srbije zauzela stav da se manjak u državnoj kasi,kao ni apetiti javnih preduzeća, raznih agencija i fondova i nezaobilaznih strukovnih interesnihgrupa ne mogu finansirati uvođenjem parafiskalnih nameta. Ukidanjem 138 parafiskalnih nametapotvrda je da se krenulo u realizaciju tog stava. Ipak, u odnosu na ukidanje para-fiskalnogopterećenja privrede, pregled sprovedenih preporuka SRP-a i akcije „Iz lavirinta“ NALED-a, koji jesastavni deo ovog izveštaja, ukazuje na to da neke vrlo bitne preporuke još nisu sprovedene i nemanaznaka kada će se to desiti, a svaka od njih pojedinačno ima velik značaj za privredu i zaposlene(npr. pojednostavljenje i pojeftinjenje procedure pribavljanja građevinske dozvole, reformainspekcija, reforma poreza i doprinosa na plate, pojednostavljenje procedura pred RZZO iobezbeđenje realizacija prava iz zdravstvenog osiguranja itd).Kratkoročno gledano, jasno je da veliki deo sprovedenih i planiranih reformi pada na teretlokalnih samouprava i da je zbog toga važno pronaći mehanizme koji će kompenzovati negativneefekte tih reformi na njihove budžete. S druge strane, svako rasterećenje privrede bi trebalo dadoprinese oživljavanju privrednih aktivnosti, a samim tim da proizvede dugoročno pozitivne efektena prihode države i lokalne samouprave.Paralelno sa ukidanjem parafiskalnih nameta, Vlada Republike Srbije započela je aktivnosti u ciljuracionalizacije javne uprave, tzv. „deagencifikaciju“. Te aktivnosti bi posredno trebalo dapoboljšaju uslove za poslovanje, kako kroz kontrolu rada i smanjanje troškova javne uprave, tako ikroz uvođenje jasnih principa po kojima se mogu uvoditi i odmeravati takse i naknade koje su sezadnjih godina „otele kontroli“. Setimo se samo kako je iz neobjašnjivih razloga uvedena tzv.„šumarina“ ili poskupeo upis hipoteke4. U ovom izveštaju ćemo se osvrnuti i na ovu reformu, kao ina prezentaciju novina koje donose novi Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnomsektoru i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.Obzirom da je ukidanje parafiskala uključilo i ukidanje tzv. „naknade za skloništa“, sazadovoljstvom možemo da konstatujemo da je otklonjen prvi od brojnih neopravdanih troškovagradnje, tj. jedna procedura u postupku pribavljanja građevinske dozvole. Podsetićemo se šta je tojoš od parafiskala u ovoj oblasti preostalo, zbog čega je Srbija i dalje slabo kotirana kaoinvesticiona destinacija. 23Studija o parafiskalnim nametima, USAID projekat za bolje uslove poslovanja i NALED4 Naukidanju tzv. “šumarine” insistirali smo još III Kvartalnom iveštaju za 2011. godinu, dakle još pre godinu dana, aona se ukida tek od oktobra 2012.godine.
  3. 3. Siva knjiga i Sveobuhvatna reforma propisa (SRP)– pregled rezultataOd ukupno 80 prepruka Sive knjige za smanjenje birokratije, do sada je sprovedeno 22, delimičnoje sprovedeno 8, a u postupku sprovođenja je 12 inicijativa. Ministarstva i ostale nadležne instancenisu učinile ništa u vezi sa 38 inicijativa za izmenu propisa. Napominjemo da je u odnosu napreporuke koje su bile predmet ranijih izveštaja, u ovaj pregled uneto 12 novih inicijativa, dok seod 7 odustalo. Time je prvi put manje od polovine preporuka iz Sive knjige u potpunosti nerešeno. STATUS PREPORUKA SIVE KNJIGEOd 304 preporuka SRP-a do sada je sprovedeno 70 % tj. 212 preporuka, dakle od trećeg kvartalnogizveštaja 2011. godine sprovedeno je još 17 preporuka. Tih 212 sprovedenih preporuka privrediSrbije su omogućile uštedu od 128.5 mil. evra na godišnjem nivou. Još uvek nije ništa urađeno popitanju 66 preporuka SRP-a, zbog čega privreda Srbije i dalje na godišnjem nivou gubi oko 36 mil.evra. Dodatnim ubrzanjem u sprovođenju prepreka koje se odnose na 26 preproruka koje su u fazisprovođenja, ostvarilo bi se dodatnih 18 miliona evra ušteda. Reč je, pre svega, o preostalimpreporukama u nadležnosti Ministarstva finansija i privrede, ali neke bitne preporuke su unadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. U Anex-u ovog izveštaja data jetabela preporuka SRP-a po ministarstvima, sa podacima o fazi sprovođenja. STATUS PREPORUKA SVEOBUHVATNE REFORME PROPISA NA DAN 30.9.2012. Status preporuka Broj Procenjene uštede u mil. evra stara/nova procena Sprovedene 212 128.5 U postupku sprovođenja 26 18.4 Nesprovedene 66 36.2 Ukupno 304 183.1 3
  4. 4. .Barometar podzakonskih akataBarometar podzakonskih akata NALED-a sadrži listu od 225 podzakonskih akata koje je bilopotrebno doneti kako bi 19 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogla u potpunosti da seprimenjuju. Do sada su usvojena 133 podzakonska akta, od čega je čak 90 podzakonskih akata(68% !) doneto posle isteka roka predviđenog zakonom i samo 43 pre isteka roka. Prosečnokašnjenje u slučaju akata koji su usvojeni je oko pola godine (176 dana).Od preostalih propisa čak 82 još uvek nisu usvojena iako im je rok istekao, dok za 9 podzakonskihakata zakonima nije predviđen rok donošenja. Podzakonski akti koji kasne, a još nisu doneti kasneu proseku skoro godinu dana. Preostao je samo jedan podzakonski akt koji još uvek ima šanse dabude usvojen u roku, ali se time neće popraviti veoma loša slika po pitanju primenjivosti propisa. Utrećem kvartalu 2012. godine donet je samo jedan podzakonski akt: Pravilnik o uslovima, sadržini inačinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrade na osnovu Zakona o planiranju iizgradnji. STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-A 4Najveći broj podzakonskih akata koji nedostaju su akti koji se odnose na Zakon o energetici (od 29akata usvojena su samo dva dok se u 24 slučaja kasni sa donošenjem), Zakon o javnoj svojini (od12 akata usvojena samo dva, dok se u preostalih 10 slučajeva kasni). Naravno, kao i u prošlom
  5. 5. izveštaju najveće kašnjenje je u oblasti planiranja i izgradnje, gde zakašnjenje iznosi već više oddve i po godine.Ukidanje parafiskalnih nametaKao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, Vlada RS nas je na početku svog mandataobradovala ukidanjem 138 parafiskalnih nameta. U Anex-u ovog izveštaja dat je spisak ukinutihparafiskalnih nameta, a iz tog spiska je uočljivo da su najveći doprinos rasterećenju privrede daliMinistarstvo finansija i privrede, koje je predložilo ukidanje 86 i Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede, koje je predložilo ukidanje 15 parafiskalnih nameta iz svoje nadležnosti.Međutim, kada se analiziraju ukinuti parafiskali, uočljivo je da samo neki bitnije utiču narasterećenje privrede.Za privredu je definitivno najzanačajnije ukidanje tzv. „firmarine“ za preduzetnike i malapreduzeća.5 Ukidanje obaveze plaćanja tzv. „šumarine“, takođe pojeftinjuje poslovanjecelokupne privrede6. Izuzetno je značajno ukidanje tri parafiskalna nameta o kojima će biti višereči u odeljku koji obrađuje građevinske dozvole, pre svega jer se krenulo sa mrtve tačke u nužnojreformi smanjenja enormnih troškova gradnje u Srbiji. Takođe, značajno je i ukidanje brojnihadministrativnih taksi u oblasti poljoprivrede.Kada je reč o ukinutim sudskim takasama, naglašavamo da je problem neprihvatljivo velikogbroja vrlo visokih sudskih taksi tek načet ovom reformom. Iako je ukinuto 10 sudskih taksi, odznačaja za privredu je ukidanje samo četiri takse7. Međutim, i dalje su opstale brojne sudske taksekoje zaštitu prava na sudu čine nedostupnim i privredi i građinima. Možda je prihvatljiv argumentda sud treba da naplaćuje visoke takse kako bi se građani i privreda ređe parničili, ali nijeprihvatljivo da se tako visoke takse naplaćuju više puta tokom postupka, a često i za radnje kojestranke preduzimaju upravo zbog lošeg vođenja postupka i pogrešnih odluka suda (takse napodnošenje redovnih i vanrednih pravnih lekova, ako su osnovano izjavljeni8). Takođe nemaopravdanja da se naplaćuju takse na prigovore i odgovore, obzirom da se naplaćuju takse nainicijalne akte i odluke suda. Zbog ovakve pogrešne politike sudskih taksi, sudovi u praksi, gde je tomoguće, tolerišu neplaćanje taksi, upravo u situacijama u kojima nije postojalo razumnoopravdanje za njihovo uvođenje9. Takva praksa stvara pravnu nesigurnost i nejednak tretmanstranaka u praksi. Takođe, u praksi tužioci u cilju plaćanja nižih sudskih taksi, po pravilu, gde tomogu, umanjuju označenu vrednost spora, a sud im to toleriše upravo da bi im omogućio „jeftinijesuđenje“. Smatramo da treba što hitnije preispitati mogućnost za ukidanje taksi na odgovor natužbu, na prigovor protiv rešenja o izvršenju, na podnošenje žalbe i vanrednog pravnog leka, naprvostepenu odluku, ako nije pravnosnažna.5 Privreda je već duže vreme pozivala državu na ukidanje ovog parafiskala, koji predstavlja značajan trošakposlovanja.6 Ovaj parafiskalni namet je uveden 2010. godine za sva pravna lica, bez obzira da li njihova delatnost ima direktnogili indirektog uticaja na šume ili ne. Imajući u vidu da se ova naknada naplaćuje u procentualnom iznosu u odnosuukupan godišnji prihod pravnog lica (stopa od 0,025%) ova naknada je praktično predstavlja dodatni porez naposlovanje.Ukoliko se uzme u obzir da su ukupni prihodi privrednih društava u Republici Srbiji iznosili nešto oko 70milijardi evra, jednostavnim množenjem predviđene stope i ukupnih prihoda dobije se iznos koji se meri udesetinama miliona evra.7 Od značaja za privredu je ukidajnje takse na prigovor prebijanja potraživanja i takse na prigovor protiv platnognaloga, kao i taksi na odluke po redovnom i vanrednim pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji.8 Ovom reformom se ukidaju samo takse na odluke po pravnim lekovima ako ih sud višeg stepena usvoji, ne i takse na 5podnošenje pravnog leka po kome se ta odluka donosi.9 To su npr. taksa na odgovor na tužbu, prigovor kompenzacije, kao i odgovor na žalbu i vanredne pravne lekove. Dabi izbegle plaćanje ovih taksi, stranke u praksi te odgovore i prigovore često naslovljavaju isključivo rečju:„podnesak“, iako je iz teksta tog podneska potpuno jasno da se radi o „podnesku“ za koji je predviđeno plaćanjeposebne sudske takse.
  6. 6. Efekti ukidanja parafiskalnih nametaOd ukupno 138 parafiskalnih nameta koji su ukinuti u septembru, 22 su prihodi lokalnihsamouprava. Najveće ušede privrede će biti ostvarene upravo izmenama zakona o finansiranjulokalnih samouprava. Glavni efekat koji se očekuje od donošenja i primene ovog zakona jestvaranje uslova za uređivanje načina utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi, kod kojih je uranijem periodu dolazilo do velikih raspona u visini i koje su obveznike plaćanja dovodile uneravnopravan položaj. Izmenom ovog zakona ukinut je određeni broj komunalnih taksi, auvedena su ograničenja visine drugih nameta.Na primeru „firmarine“ možemo da vidimo kako je izvršeno ograničavanje10 visine određenihkomunalnih taksi, uz napomenu da se pristup razlikuje za svaku taksu koja se ograničava11:  Preduzetnici i mala pravna lica12 ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (firmarinu).  Pravna lica koja spadaju u srednja kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000 dinara12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.  Velika pravna lica12 firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade.  Pravna lica koja obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.Procena ušteda od ukidanja parafiskalnih nameta još nije moguća jer ne postoji objedinjenaevidencija naplate, ali podaci o pojedinim naknadama su dovoljno ilustrativni. Tako na primer"takse za pokušaj poravnanja" i "takse za prigovor prebijanja" mogle su, u zavisnosti od vrednostispora, da koštaju od 1.900 sve do 97.500 dinara. Slivne vodne naknada za šumsko i poljoprivrednozemljište su građanima i privredi odnosile više od milijardu dinara godišnje, dok je naknada zaizgradnju skloništa, koju su plaćali svi koji grade neki objekat, prošle godine investitore koštala322 miliona dinara.Značajno je napomenuti da će efekti septembarskih izmena zakona biti vidljivi u 2013. godini. Onošto je neželjeni efekat je činjenica da će za određeni broj opština i gradova to značiti i ostvarenjemanjih prihoda po tom osnovu u 2013. godini u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. Sredstva poosnovu komunalne takse za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora u periodujanuar-jun 2012. godine ostvarena su u iznosu od 2,1 milijarde dinara ili 1,86% ukupnih tekućihprihoda budžeta jedinica lokalne samouprave. U istom periodu 2011. godine, prihodi od lokalnihkomunalnih taksi iznosili su 4,9 milijardi dinara ili 5,8%, u čemu komunalna taksa za isticanjefirme na poslovnom i van poslovnog prostora 2,5 milijardi dinara (2,96% ukupnih tekućih prihodabudžeta jedinica lokalne samouprave). Negativne efekte ovih mera u određenoj meri će ublažitipovećanje prihoda ustupljenih lokalnim samoupravama od poreza na zarade, koje je stupilo nasnagu u oktobru prošle godine.10 Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može utvrditi i veći iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstvanadležnog za finansije.11 Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa i Komunalna takse za držanje motornih drumskih i 6priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina12 Osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje itrgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnjecementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingosala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka ili imaju godišnji prihod veći od 50.000.000 dinara
  7. 7. Tabela: Efekti ukidanja parafiskalnih nameta na privredu 13 RSDDelatnost: Proizvodnja osvežavajućih pićaVeliko preduzeće, 900 zaposlenih Potencijalne Opis 2010. 2011. uštede u 2013.14Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje 524.858 4.424.164 4.424.164opštekorisnih funkcija šumaLokalna komunalna taksa za isticanje firme 397.500 316.500 190.13415na poslovnom prostoru (firmarina)Naknada za ispuštenu vodu 808.727 846.349 0Taksa na posebne tokove otpada 14.498.639 13.268.560 0Lokalna komunalna taksa za korišćenje 21.030 32.850 0reklamnih panoaNaknada za korišćenje građevinskog 7.524.468 7.933.621 0zemljištaNaknada za zaštitu i unapređenje živ.sredine 0 0 0TOTAL 23.775.222 26.822.044 4.614.298Limitiranje taksi i naknadaZa privredu su od izuzetnog značaja izmene člana 17. Zakona o budžetskom sistemu, usvojenekrajem prošlog meseca. Nova norma propisuje pravilo da visina takse mora biti primerenatroškovima pružanja javne usluge i da ne može biti utvrđena kao procenat od promenljiveosnovice. Zakonom je propisano da nosioci javnih ovlašćenja moraju uskladiti svoje takse inaknade sa ovom odredbom u narednih mesec dana, s tim što ako to ne učine iste više ne mogunaplaćivati nakon 31.03.2013. godine. Nadamo se da će ova odredba da spreči neprijatnaiznenađenja privredi i građanima, u vidu brzopoteznog uvođenja neprimerenih naknada16.Još jednu značajnu novinu donosi izmena člana 17. Zakona. Tom izmenom je praktično sprovedenainicijativa na kojoj već duže vreme insistiramo u Sivoj knjizi, a sa kojom se predhodna Vlada RSsaglasila još krajem 2009. godine, usvajanjem identične preporuke SRP-a. Naime, propisano je dase taksa ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavljaod jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa. Iako smo na ovu izmenučekali skoro dve godine radujemo se njenoj skorijoj primeni u praksi. Ta izmena bi u skorije vremetrebala da rezultira ukidanjem besmislenih procedura, koje nameću državni organi tražećidostavu dokumentacije koju mogu da pribave neposrednom elektronskom razmenom podataka.Pretpostavka je da će sami između sebe dogovoriti takvu dostavu, kako bi redukovali troškove kojise ovom izmenom zakona prevaljuju na njihov teret. Naravno, prve će na udaru biti besmisleneprocedure kada jedan državni organ u određenom postupku traži dostavu dokumenta koji samizdaje. Setimo se čuvenih potvrda Poreske uprave koje su se pribavljale u procedurama pred tomistom Poreskom upravom ili izvoda iz katastra koji se dostavljao toj istoj službi RGZ-a u proceduripo zahtevu za konverziju prava korišćenja u pravo svojine.13 Analiza pokazuje efekte ukidanja dva najznačajnija parafiskalna nameta za ovu kategoriju preduzeća14 Uz pretpostavku da naknade ostaju na nivou iz 2011.15 Ukoliko primenimo prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom u avgustu 2012 u iznosu od 42.122 dinara.16 Drastičan primer je iznenađenje koje nam je u martu 2010. godine priredio Republički geodetski zavod, kada jepored iznosa inicijalne naknade za upis hipoteke počeo da obračunava i 0,2% od vrednosti hipoteke, i to bez limita.Ova izmena je praktično blokirala korišćenje do tada najjeftinijeg sredstva obezbeđenja u privredi i kredite učinila 7nedostupnim brojnim privrednim subjektima. Na uporne inicijative privrede, pre svega angažovanjem NALEDA-a iAmChama, je u februaru 2011. godine, izmenama Uredbe o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra ipružanje usluga republičkog geodetskog zavoda, procentualni deo naknade limitiran, doduše sada na 5.000 bodova(iznos skoro 20 puta veći od inicijalne naknade). Napominjemo da je iznos ove naknade, pre ovog “iznenađenja” , bioviše nego deset puta manji (425 bodova) nego što je sada slučaj.
  8. 8. Promena poreskih zakonaIzmene Zakona o o porezu na dodatu vrednost donele su nam tri značajne novine: - 1. oktobra stupila je na snagu izmena člana 23. Zakona kojom je opšta stopa PDV-a podignuta sa 18% na 20%; - Izmenama člana 33. Zakona, limit od 4 mil. dinara za obavezan prelazak u režim PDV- a povećan je na 8 mil. dinara, s tim što je ostavljena mogućnost obvezniku da se prijavi u režim PDV-a bez obzira na visinu ukupnog godišnjeg prometa; - Novim članom 36a Zakona, koji stupa na snagu 01.01.2013. godine, propisana je mogućnost plaćanja PDV-a po naplati potraživanja.Već dugo isticani zahtev privrede da se PDV plaća po naplati potraživanja, a ne po fakturisanju,uslišen je ali samo za obveznike PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 mesecinije bio veći od 50.000.000 dinara i koji je u tom periodu neprekidno bio evidentiran za obavezuplaćanja PDV-a. Ipak, odlaganje plaćanja PDV-a limitirano je na 6 meseci od dana izvršenogprometa. Ovim potezom Vlada RS pokušala je da u vreme krize izađe u susret privredi u vezi saodlaganjem naplate PDV-a. Kakvi će rezultati ove odluke biti, ostaje da se vidi. Kao i u slučajufirmarine ponovo se nameće pitanje da li su ovakvim selektivnim pristupom dovedeni uneravnopravan položaj veći privredni subjekti, koji takođe imaju problem u naplati potraživanja,tj. “kreditiranju” sada još povećanog PDV-aSeptembarskim izmenama Zakona o fiskalnim kasama ukinuta je obaveza korišćenja fiskalnekase za preduzetnike „paušalce“, koji u okviru proizvodne delatnosti prodaju sopstveneproizvode, odnosno pružaju usluge fizičkim licima. Podsećamo da je privreda u vreme uvođenjafiskalnih kasa prigovarala na celishodnost uvođenja te obaveze preduzetnicima, kao i na činjenicuda su se protiv fiskalnih kasa uspeli izboriti isključivo advokati i taksisti, čiji se vapaj najdalje čuo.Sada tzv. paušalci mogu svoje fiskalne kase da odlože do daljnjeg i da se raduju tome što ih poreskiinspektori više neće kažnjavati zbog pogrešno priheftanih fiskalnih računa. Kako bismo se podsetiliu kojoj meri su fiskalne kase besmisleno iskomplikovale poslovanje cele privrede, podsetimo se nainicijative privrede koje su pristizale od “Sive knjige” do SRP-a, a među kojima su bile: da se pojasnikada nastupa obaveza formiranja dnevnog izveštaja; da se skrati obaveza čuvanja kontrolne trakesa tri godine na godinu dana; da se ukine Obrazac NI – Nalog za ispravku kod vraćanja ilireklamiranja robe; da se ukine obaveza štampanja adrese sedišta firme na fiskalnim isečcima…Imajući u vidu navedeno, nadamo se da će preduzetnici brzo odbolovati nepotreban trošakkupovine fiskalnih kasa i početi da produktivnije koriste vreme nakon ukidanja ove procedure.Izmenama Zakona o akcizama povećane su akcize na derivate nafte. Takođe je povećana akcizapo paklici cigareta za 10,00 dinara. Na kafu akciza više nije određena u procentualnom, već unominalnom iznosu.Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana povećana je poreska stopa na prihode odkapitala (kamata na štednju, dividenda) sa 10% na 15%. Ova mera može da destimuliše deviznuštednju, obzirom na pad kamatnih stopa. Oni koji planiraju prodaju nepokretnosti obradovaće seizmeni člana 72. Zakona, kojom se skraćuje na deset godina period koliko dugo treba da sedrži u portfelju nepokretnost ili hartija od vrednosti da se ne bi platio porez na kapitalnidobitak prilikom njene prodaje (ranije je trebao da je drži od 24.01.1994. godine). Međutim, onikoji porez na kapitalni dobitak budu morali da plate, platiće ga po stopi povećanoj sa 10% na15%. Za banke i dužnike je od izuzetnog značaja izmena člana 85 Zakona, koja bankama konačnoomogućava da otpišu dugovanja po osnovu stambenih kredita. Naime tom izmenom je 8propisano da se otpis duga ne tretira kao primanje-dohodak dužnika, pa se na taj iznos više neplaća porez. Ovo naravno pod uslovom ako banka, pošto je prethodno preduzela sve radnje u viduzakonom propisanih mera radi obezbeđenja i naplate svog potraživanja po osnovu stambenog
  9. 9. kredita, o čemu mora da postoji verodostojna dokumentacija, izvrši otpis svog potraživanja premafizičkom licu – klijentu.DeagencifikacijaKao što smo već naveli u uvodnom delu ovog izveštaja, paralelno sa ukidanjem parafiskalnihnameta, Vlada Republike Srbije sprovodi „deagencifikaciju“, u cilju racionalizacije javne uprave.Vlada je u septembru mesecu donela zaključak kojim je naložila ministarstvima da u okviru svojihnadležnosti preispitaju potrebu zadržavanja u pravnom sistemu regulatornih tela, organa iorganizacija čiji se delokrug preklapa sa delokrugom drugih regulatornih tela.Krajem septembra je izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, tako što su korisnici javnih sredstavauključeni u sistem konsolidovanog računa Trezora, odnosno konsolidovanih računa trezoralokalne vlasti. Na ovaj način se obezbeđuje kontrola priliva i trošenja sredstava od strane javnogsektora, koji je tu kontrolu izbegavao otvaranjerm računa kod poslovnih banaka.Istovremeno je usvojen i Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, kojim sulimitirane zarade u javnom sektoru17, s tim što su od primene ovog zakona izuzeti Narodna bankaSrbije, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA doo Beograd, Agenciju za borbu protivkorupcije, Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, visokoobrazovne i naučne ustanove ijavna preduzeća i pravna lica koja imaju tržišnu konkurenciju18.Privreda načelno podržava sva rešenja koja posredno, smanjući potrošnju u javnom sektoru, moguuticati na njeno rasterećenje od previsokih obaveza. Međutim, podsećamo da su agencije samo kapu moru vršilaca javnih ovlašćenja na republičkom nivou, kojih ima preko 3.000, pa se namećepitanje ograničenosti ove reforme. Kada se uzme u obzir da javnih agencija ima samo 17, onda jejasno da „deagencifikacija” može isključivo da „zagrebe” po velikim troškovima javnog sektora.19Smatramo da bez ozbiljne i sveobuhvatne analize poslova koje obavljaju pomenuti vršioci javnihovlašćenja nije moguće sprovesti efikasnu reformu ovog sektora. Takođe, ne može imati bitneefekte reforma koja ne podrazumeva racionalizaciju i smanjenje broja zaposlenih u javnomsektoru, već isključivo njihovo premeštanje iz jednog u drugi državni organ. Ako neka agencijapostane uprava u sastavu ministarstva, a njeni zaposleni samo promene državni organ u komerade, onda može biti reči samo o organizacionoj promeni, ne i o smanjenju državne uprave.17 Zakon se primenjuje na javne agencijame, organizacijame na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama,organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajinaili jedinica lokalne samouprave, pravna licia nad kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinicalokalne samouprave ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova uupravnom odboru, kao i u druga pravna licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.18 Diskutabilna je opravdanost izuzimanja od politike limitiranih plata Agencije za borbu protiv korupcije, Državnerevizorske institucije i Fiskalnog saveta, obzirom da upravo te institucije treba da daju ključni doprinos uvođenjureda u sferi javne potrošnje. S druge strane, u “isti koš” su stavljene institucije koje imaju značajne rezultate u radu ione čiji praksa predstavlja kočnicu razvoja privrede, pa se postavlja pitanje na kom nivou će se ujednačiti nivo uslugakoje pružaju.19 Naime, postoji 18 vršilaca javnih ovlašćenja nad kojima nadzor vrši Skupština RS i preko 3.000 vršilaca janihovlašćenja na republičkom nivou, nad čijim radom nadzor vrše Vlada RS ili ministarstva u sastavu Vlade RS. Tuspadaju kako razne uprave, inspekcije i direkcije u sastavu ministarstva, kancelarije pri Vladi RS i bužetski fondovi,koje nemaju status pravnog lica, tako i agencije, fondovi, zavodi, direkcije i saveti koji imaju svojstvo pravnih lica, pa 9samim tim i daleko veću samostalnost u radu. Na ovom spisku su i razne komore, savezi, saveti i javna preduzeća. Tudalje spada 67 tužilaštava, 83 sudova opšte i specijalizovane nadležnosti i 45 prekršajnih sudova. Najbrojnije su školekojih ima oko 1.800, dok fakulteta i drugih visokoškolski ustanova ima oko 150. Veliki je broj i klinika ,instituta,zdravstvenih cenatara, bolnica i domova zdravlja, kojih ukupno ima oko 350. Javnih preduzeća na tom spisku imasamo 27, jer su isključivo obuhvaćena javna preduzeća na republičkom nivou.
  10. 10. Građevinske dozvoleKomplikovana, dugotrajna i skupa procedura pribavljanja građevinskih dozvola je jedan odglavnih uzroka visokih cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji. Kada se na to doda problemskupih investicionih kredita i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa građevinskimzemljištem, investitori u Srbiji su u značajno težem položaju od svojih kolega u regionu i svetu.Zbog toga je u studiji Svetske banke „Doing Business” Srbija rangirana kao 175. od ukupno 183zemlje u pogledu uslova za izdavanje građevinske dozvole. Naime, pribavljanje građevinskedozvole investitore u Srbiji prosečno košta 1.603,8% BDP po glavi stanovnika (3 ½ puta više negou regionu), a obaveznih 19 procedura traju u proseku 279 dana (dva puta duže od proseka uregionu).Kada se gore navedena procedura dodatno iskomplikuje neverovatno složenom proceduromeksproprijacije zemljišta, koja je uslov za „velike građevinske investicije“ - izgradnju saobraćajneinfrastrukture, energetskih objekata i velikih industrijskih objekata, potpuno je jasno zašto su teinvesticije praktično „zabetonirane“20.Ovakva politika u građevinarstvu je neizdrživa i mora se učiniti sve da se pojednostavi i pojeftinigradnja u Srbiji. Dobru polaznu osnovu za reformu u vezi sa procedurama izdavanja građevinskedozvole daje Analiza efikasnosti postupka izdavanja građevinskih dozvola u Republici Srbiji,koja je izrađena u okviru USAID-ovog projekta za bolje uslove poslovanja (BEP)21.Kako je već navedeno, ukinuta su tri parafiskala u ovoj oblasti: 1. Naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa, kojom je investitor bio dužan da Javnom preduzeću za skloništa uplati naknadu u visini 2% od ukupne vrednosti građevinskog objekta22; 2. Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put23; 3. Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta24.20 Eksproprijacija podrazumeva tri postupka koji se ne mogu voditi uporedno i zbog toga mogu trajati godinama: - postupak utvrđivanja javnog interesa (član 20. Zakona o eksproprijaciji), koji sprovodi Vlada RS, a protiv koga se može pokrenuti upravni spor; - postupak ekspropijacije (čl.25-36. Zakona), koji sprovodi opštinska-gradska uprava, a protiv koga se može izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za finansije i nakon toga voditi upravni spor; - postupak za određivanje naknade (čl.56-62. Zakona), koji sprovodi opštinska uprava, odnosno sud ako se visina ne može utvrditi sporazumno.21 Studija je prezentovana javnosti 24.09.2012. godine. Ta studija identifikuje sledeće probleme za investicije ugrađevinarstvu: - nepotpunost ili nepostojanje planskih dokumenata na lokalnom nivou (urbanističkih i prostornih planova); - nerešeni imovinsko-pravni odnosi, zbog pogrešnih upisa prava vlasništva u javnim knjigama, kašnjenjem u sprovođenju restitucije i nerešenih zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine; - komplikovane procedure koje su preduslov za dobijanje lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole (pribavljanje raznih uverenja od državnih agencija i javnih preduzeća); - visoke naknade i takse koje se naplaćuju u gore navedenim procedurama, od kojih bi neke morale biti ukinute, a neke smanjene (npr. naknada za javna skloništa, naknada za uređenje građevinskog zemljišta, visoke takse za overu ugovora o kupovini nepokretnosti i suinvestiranju...).U navedenoj studiji se predlaže: - unapređenje procedure izdavanja građevinskih dozvola, kroz redefinisanje uloge javnih preduzeća i drugih organa u ovim procedurama, uređenje imovinsko pravnih odnosa na građevinskom zmljištu, donošenje neophodnih prostornih i urbanističkih planova; - usaglašavanje različitih sektorskih zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji; - mapiranje i optimizaciju procedura; - obezbeđenje poštovanje rokova utvrđenih propisima; 10 - uspostavljanje „one-stop-shop“ sistema za izdavanje građevinskih dozvola na lokalnom nivou; - racionalizaciju naknada i taksi kroz njihovo ukidanje i smanjenje22 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama23 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima24 Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima
  11. 11. Uz pojednostavljenje procedura u ovoj oblasti neophodno je eliminisati visoka diskrecionaovlašćenja javne uprave, koja pogoduju korupciji koja dodatno otežava i poskupljuje gradnju.Naročito su problematične alternativno propisane obaveze investitora - npr. mogućnost da seinvestitor obaveže na izgradnju trafo stanice, umesto plaćanja naknade za priključenje napostojeću.Vlada RS je njavila ubrzani nastavak reforme u ovoj oblasti. Već je trebala da bude formiranaradna grupa čiji bi zadatak bio da preispita eliminaciju nepotrebnih procedura, kao i opravdanosti visinu svih naknada koje se u postupku izdavanja lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvolanaplaćuju građanima i privredi od strane javnog sektora.Bilo bi neophodno da se prilikom sprovođenja najavljene reforme preispita politika naknada zauređenje građevinskog zemljišta, koja predstavlja najveći trošak izgradnje25, a s druge strane jeključni prihod lokalnih samouprava koji se u najvećem delu koristi za izgradnju infrastrukture.Osnovanost plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta je još jedno od otvorenihpitanja. Nakon reforme svojinskog režima na gradskom građevinskom zemljištu26, upitno jezadržavanje ove naknade u pravnom sistemu. Tačno je da je ukidanje naknade za korišćenjegrađevinskog zemljišta predviđeno Zakonom o planiranju i izgradnji, ali sa odloženim dejstvom do2014. godine, dok se ne integriše u porez na imovinu27. Bez obzira na to što je visina poreza naimovinu sa stanovišta lokalne samouprave možda niska, nelogično je da vlasnik građevinskeparcele sada plaća i porez na vlasništvo nepokretnosti (vrednost nepokretnosti faktički čine ivrednost objekta i vrednost parcele) i naknadu za korišćenje svoje sopstvene parcele28. Dodatno,napominjemo da će od 01.01.2014. godine vlasnici gradskog građevinskog zemljišta plaćati ikomunalnu naknadu, koju će utvrđivati jedinice lokalne samouprave u limitima koje propišeVlada RS29.Izgleda da se od izmena u vezi sa politikom naknada za uređenje građevinskog zemljišta ikorišćenje građevinskog zemljišta za sada odustalo, pre svega zbog značajnog učešća ubudžetskim prihodima lokalnih samouprava (njihova visina se razlikuje od opštine do opštine,odnosno od grada do grada). Prihod lokalnih samouprava od naknade za korišćenje zemljišta uproteklom periodu bio je veći od prihoda od poreza na imovinu, tako da bi za lokalnesamouprave potpuni gubitak prihoda po osnovu ukidanja ovih naknada bio ozbiljanudarac, a posebno za one samouprave koje su se u velikoj meri oslanjali na ovaj prihod(npr. opštine na čijoj su teritoriji veći privredni subjekti poput javnih preduzeća). Situaciju upogledu naknade za uređenje građevinskog zemljišta dodatno komplikuje činjenica da iz nje trebada se finansira komunalna infrastruktura. Veoma dobro razrađeni predlozi reforme naknade zauređenje zemljišta urađeni su još pre pet godina, ali se na regulatornom planu suštinski ništa nijedogodilo.30Značaj naknade za korišćenje i naknade za uređenje građevinskog zemljišta za budžete jeočigledan. Prva naknada je učestvovala sa 7,4% u tekućim prihodima gradova i opština, a druga sa5,2%. Poređenja radi ukupni prihodi od komunalne takse na isticanje firme (za sve privrednesubjekte bez obzira na veličinu) iznosila je 2,5%.25 Podsećamo da je upravo zbog visoke naknade za uređivanje građevinskog zemljišta trošak pribavljanjagrađevinske dozvole u Srbiji znatno viši nego u drugim državama u svetu i da je to jedan od glavnih razloga lošegrangiranja Srbije u uporednim studijama međunarodnih organizacija u vezi sa uslovima za otpočinjanje izgradnje.26 Zakon o planiranju i izgradnji 2009. godine reformiše svojinski sistem na gradskom građevinskom zemljištu, takoda može biti u svim oblicima svojine, dakle i u privatnoj svojini27 Propisano članom 220. Zakona o planiranju i izgradnji 1128 Ova naknada je relikt sistema društvene, odnosno državne svojine na gradskom građevinskom zemljištu, na komesu vlasnici objekata imali samo pravo korišćenja, za koje su tu naknadu i plaćali29 Čl. 27. I 45. Zakona o komunalnim delatnostima, usvojen 2011. godine30 Videti Mijatović B. B. Begović i M. Paunović „Reforma naknade za uređenje zemljišta“, CLDS, Beograd, novembar2007. godine.
  12. 12. Učešće u Naziv uplatnog Budžet Budžet Šifra GFS Total tekućim računa grada opštine prihodima700000 TEKUĆI PRIHODI 122,106,017 75,102,452 197,208,469713120 Porez na imovinu 8,357,515 4,702,452 13,059,967 6.6%716110 Komunalna taksa na 2,702,577 2,213,086 4,915,663 2.5% firmu741534 Naknada za korišćenje 10,958,670 3,560,399 14,519,069 7.4% građ. zemljišta742253 Naknada za 8,807,051 1,482,458 10,289,509 5.2% uređivanje građ. ZemljištaZaključakZadovoljstvo koje osećamo zbog brzog sprovođenja „prve faze“ ukidanja parafiskalnih nameta,pomešano je sa gorkim ukusom zbog sporih reformi tokom prethodne decenije. Nesporno je da jelakše bilo sprovoditi reforme ranije, dok je državna kasa bila punija, kao i da bi njihovoblagovremeno sprovođenje sprečilo ili u najmanju ruku ublažilo pad privrednih aktivnosti. Ovakoje privreda, kao ozbiljan bolesnik, priključena na „aparate za održavanje života“, pri čemu jeneizvesno da li uopšte postoji mogućnost njenog brzog oporavka.Dosadašnje iskustvo upućuje na zaključak da je javna uprava uglavnom neaktivna u osmišljavajuboljih uslova za poslovanje u Srbiji i da su do sada inicijative za reformu u toj oblasti uglavnomdolazile od same privrede i sektora civilnog društva. U tom smislu je neophodno nastaviti sainicijativama za sprovođenje neophodnih reformi, njihovim praćenjem i objavljivanjem rezultata,što upravo činimo i kroz ovaj izveštaj. Moguće je da će u ovom poslu znatno aktivniju ulogupreuzeti Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, s obzirom da je radi toga iformirana. 12
  13. 13. SRP PREGLED STANJA PREPORUKA PREMA NADLEŽNIM REGULATORNIM TELIMA NADLEŽNE INSTITUCIJE BROJ BROJ BROJ BROJ PREPORUKA SPROVEDEN PREPORUKA U NESPROVEDENIH IH POSTUPKU PREPORUKA PREPORUKA SPROVOĐENJA 1. Ministarstvo finansija i privrede 207 166 4 37 2. Ministarstvo građevinarstva i 4 1 0 3 urbanizma 3. Ministarstvo energetike, razvoja i 1 1 0 0 zaštite životne sredine 4. Ministarstvo zdravlja 9 9 0 0 5. Ministarstvo kulture i informisanja 1 1 0 0 6. Ministarstvo poljoprivrede, 4 3 0 1 šumarstva i vodoprivrede 7. Ministarstvo pravde i državne uprave 7 3 1 3 8. Ministarstvo prosvete, nauke i 7 3 0 4 tehnološkog razvoja 9. Ministarstvo rada, zapošljavanja i 11 1 0 10 socijalne politike 10. Ministarstvo saobraćaja 12 11 0 1 11. Ministarstvo spoljne i unutrašnje 8 6 0 2 trgovine i telekomunikacija 12. Ministarstvo unutrašnjih poslova 1 1 0 0 13. Republički geodetski zavod 2 1 1 0 14. Republički zavod za zdravstveno 1 1 0 0 osiguranje 15. Narodna banka Srbije 1 1 0 0 16. Zavod za intelektualnu svojinu 1 0 0 1 17. Poreska uprava 1 0 0 1 18. Veći broj regulatornih tela 26 3 20 3UKUPNO 304 212 26 66UŠTEDA u milionima evra 128.5 18.4 36.2 13
  14. 14. PREGLED PARAFISKALA KOJI SE UKIDAJU - septembar – oktobar 2012 Naknade u takse koje su ukinute izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o duvanu Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala1. Ministarstvo FIRMARINA - Komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru Komunalne takse finansija i za preduzetnike i mala preduzeća privrede2. - Komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa za preduzetnike i mala Komunalne takse preduzeća3. - Komunalna taksa za isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na Komunalne takse objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) za preduzetnike i mala preduzeća4. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje plovnih postrojenja, plovnih Komunalne takse naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju5. - Komunalna taksa za korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovne Komunalne takse prostorije6. - Komunalna taksa za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim Komunalne takse čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve7. - Komunalna taksa za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih Komunalne takse objekata na vodi8. - Komunalna taksa za korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe Komunalne takse9. - Komunalna taksa na držanje kućnih i egzotičnih životinja Komunalne takse10. - Komunalna taksa za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog Komunalne takse programa u ugostiteljskim objektima11. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za početak obavljanja RAT delatnosti12. - Taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za RAT prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za određivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje delatnosti skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu13. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar zadužbina, fondacija i RAT fondova14. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promena u Registar zadužbina, RAT fondacija i fondova15. - Taksa za rešenje po zahtevu za brisanje iz Registra zadužbina, fondacija i RAT fondova16. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis udruženja u Registar udruženja RAT17. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene u registru RAT18. - Taksa za rešenje o brisanju udruženja iz registra RAT19. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis predstavništva stranog udruženja u RAT Registar stranih udruženja20. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis promene podataka koji se upisuju u RAT registar predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja21. - Taksa za rešenje o brisanju predstavništva stranog udruženja iz registra RAT predstavništva stranog udruženja u Registar stranih udruženja22. - Taksa za uverenje o podacima upisanim u registar predstavništva stranog RAT udruženja u Registar stranih udruženja 1423. - Taksa za rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, RAT odnosno saveza, u Registar sportskih organizacija kao udruženja, sportskih društava, odnosno saveza24. - Taksa za rešenje o upisu promene podataka u Registru sportskih RAT organizacija kao udruženja, sportskih društava, odnosno saveza
  15. 15. 25. - Taksa za rešenje o brisanju sportske organizacije, odnosno društva, odnosno RAT saveza, iz Registra sportskih organizacija kao udruženja, sportskih društava, odnosno saveza26. - Taksa za kopiju, odnosno za prepis rešenja o registraciji sportske RAT organizacije, odnosno društva, odnosno saveza27. - Taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole, potvrde o privremenoj RAT registraciji ili registracione nalepnice i odjavu vozila28. - Taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice RAT29. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog RAT reproduktivnog materijala biljaka radi proizvodnje za potrebe izvoza30. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobrenje za uvoz semena, rasada i sadnog RAT materijala kojim se utvrđuju zdravstveni uslovi i sortnost31. - Taksa za zahtev za pregled pošiljke (hrana, odnosno predmeti opšte RAT upotrebe) radi utvrđivanja bezbednosti pošiljke koja se uvozi32. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte, radove i RAT planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama kojima se utiče na vodni režim33. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za objekte, RAT radove i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama kojima se utiče na vodni režim34. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole za objekte i radove RAT kojima se utiče na vodni režim35. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje poslova, i to: RAT snabdevanje vodom za piće sistemom javnog vodovoda, sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizacije, sprovođenje odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva voda, staranje o funkcionisanju vodnih objekata i sistema, održavanje regulacionih i zaštitinih objekata i pratećih uređaja na njima, održavanje melioracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, izvođenje sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim objektima, praćenje stanja vodnih objekata, drugi poslovi u skladu sa zakonom o vodama36. - Taksa za rešenje po zahtevu za ovlašćivanje za ispitivanje kvaliteta otpadnih RAT voda37. - Taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet RAT sredstva za zaštitu bilja38. - Taksa za rešenje o upisu sredstva za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta RAT u Registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta39. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje veterinarske ustanove i ustanove RAT za zaštitu bilja koje mogu vršiti laboratorijsko istraživanje uzročnika zaraznih bolesti, odnosno koje mogu vršiti laboratorijsko ispitivanje uzročnika i prenosilaca zaraznih bolesti i proveravanje laboratorijskih ispitivanja radi utvrđivanja dijagnoze40. - Taksa za rešenje po zahtevu za određivanje pravnih lica i preduzetnika koji RAT mogu da vrše dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju41. - Taksa za izdavanje odgovarajućeg dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanje RAT dokaza o oslobođenju od deratizacije42. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za toplotno RAT tretiranje i označavanje drvenog materijala za pakovanje43. - Taksa za zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom RAT prometu44. - Taksa za izdavanje rešenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju, RAT preradu i doradu, odnosno rešenja o zabrani stavljanja u promet, 15 proizvodnju, preradu i doradu hrane u spoljnotrgovinskom prometu45. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte, odnosno RAT odobravanje uvođenja u proizvodnju strane sorte46. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog RAT
  16. 16. materijala stranih sorti za koje nije odobreno uvođenje u proizvodnju ako se uvozi za oplemenjivanje bilja i vođenje postupka odobravanja uvođenja u proizvodnju stranih sorti47. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno ili fizičko lice RAT ispunjava uslove za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji48. - Taksa za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte RAT49. - Taksa za zahtev za upis u Registar prenesenih prava oplemenjivača RAT50. - Taksa za zahtev za upis u Registar ugovora o licenci RAT51. - Taksa za zahtev za izdavanje obavezne licence RAT52. - Taksa za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence RAT53. - Taksa za zahtev za oglašavanje rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača RAT ništavnim54. - Taksa za zahtev za ponovni upis sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja RAT55. - Taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domaće sorte RAT voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno upisu u Registar sorti voćaka, vinove loze i hmelja strane sorte56. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis proizvođača, uvoznika i prometnika RAT sadnim materijalom u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja57. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar proizvođača semena, rasada, RAT micelija jestivih i lekovitih gljiva58. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar dorađivača semena RAT59. - Taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena RAT60. - Taksa za uverenje o priznavanju semenskog useva RAT61. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar distributera i uvoznika RAT sredstava za zaštitu bilja i Registar distributera i uvoznika sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta62. - Taksa za rešenje po zahtevu za upis u Registar pružalaca usluga u oblasti RAT sredstava za zaštitu bilja63. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice (stvaralac, korisnik, RAT odnosno ovlašćena organizacija) ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama64. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja RAT u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, ako ovim zakonom nije drukčije propisano65. - Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja RAT u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama, koja sadrže ili se sastoje od istih genetički modifikovanih organizama ili kombinacija genetički modifikovanih organizama, a koji su namenjeni za drugačiju upotrebu od upotrebe koja je odobrena rešenjem iz stava 1. ovog tarifnog broja66. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava RAT propisane uslove za obavljanje prognoznoizveštajnih poslova, odnosno poslova vršenja usluga u oblasti zaštite bilja67. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava propisane RAT uslove za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite bilja, odnosno primeni pesticida u poljoprivredi i šumarstvu68. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava uslove RAT za vršenje zdravstvenog pregleda useva i objekata, odnosno zdravstvenog pregleda proizvodnje bezvirusnog ili na određene viruse testiranog semena, 16 rasada, sadnog materijala i zemljišta na nematode69. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da železnička stanica, pomorska RAT luka, rečno, jezersko i vazduhoplovno pristanište, drumski granični prelaz, kontejnerski terminal, pošta, odnosno drugo mesto carinjenja na kojem se
  17. 17. vrši zdravstveni pregled pri uvozu i provozu pošiljaka bilja koje se pretovaruju, ispunjava propisane uslove za bezbedno i kvalitetno vršenje zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja70. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava RAT propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na veliko (skladišta pesticida i đubriva)71. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno RAT preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva) na malo (poljoprivredne apoteke)72. - Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno RAT preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (đubriva), na malo, koji se nalaze na pozitivnoj (ocenjenoj) listi otrova73. - Taksa za obaveštenje o razvrstavanju pravnih lica po delatnostima i RAT određivanju matičnog broja74. - Taksa za obaveštenje o promeni delatnosti pravnih lica RAT75. - Posebna naknada – budžetski dinar po Zakonu o duvanu Naknade 17
  18. 18. Naknade u takse koje se ukidaju predloyima izmenama i dopunama zakona usvojenih na sednici Vlade RS od 14.09.2012. godine Rb Nadležno telo Ukinuti parafiskal Vrsta parafiskala76. Ministarstvo ŠUMARINA - Naknada za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih Naknade poljoprivrede, funkcija šuma šumarstva i vodoprivrede77. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za proizvodnju i promet iz Naknade oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije78. - Naknada troškova postupka za zahtev za utvrđivanje uslova za odgajivačke Naknade organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima79. - Naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje proizvodnje i Naknade pregled pošiljki prilikom uvoza, odnosno izvoza grožđa, šire, vina i drugih proizvoda80. - Troškovi obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole Naknade proizvodnje grožđa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, kao i ispitivanje kvaliteta i senzorskog ocenjivanja vina81. - Troškovi za registraciju objekta u domaćinstvu za proizvodnju mleka i Naknade proizvode od mleka82. - Troškovi obavezne dezinfekcije motornih vozila prilikom ulaska u Naknade Republiku Srbiju83. - Troškovi postupka registracije objekta za obavljanje poslova dezinfekcije, Naknade dezinsekcije i deratizacije84. - Naknada za troškove registracije objekta za držanje i uzgoj životinja, stočnih Naknade pijaca, otkupnih mesta i objekata za sakupljanje, uskladištenje i preradu sirovina i otpadaka životinjskog porekla85. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za građevinsko zemljište, objekte, Naknade odnosno prostor namenjen za obavljanje privredne i druge delatnosti, stambene objekte, objekte saobraćajne infrastrukture i dobra u opštoj upotrebi86. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za poljoprivredno zemljište Naknade87. - Slivna vodna naknada od pravnih lica za šumsko zemljište Naknade88. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade poljoprivredno zemljište89. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade šumsko zemljište90. - Slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za Naknade građevinsko zemljište, objekte, odnosno prostor namenjen za obavljanje privredne i druge delatnosti, stambene objekte, objekte saobraćajne infrastrukture i dobra u opštoj upotrebi91. Ministarstvo Naknada za vozila na motorni pogon – deo naknade za zagađivanje životne Naknade energetike, sredine koji se odnosi na vozila na motorni pogon razvoja i zaštite životne sredine92. - Izdavanje saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti Naknade93. - Izdavanje rešenja za korišćenje nuklearnog materijala Naknade94. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti (Sve Naknade 18 delatnosti izuzev medicine/stomatologije)95. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade medicini - rendgen dijagnostici (po jednom izvoru zračenja)96. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade
  19. 19. stomatologiji (po jednom izvoru zračenja)97. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade medicini - radioterapija98. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje radijacione delatnosti u Naknade medicini - nuklearna medicina99. - Izdavanje i produženje licence za obavljanje nuklearne aktivnosti Naknade100. - Izdavanje dozvole za promet izvora jonizujućih zračenja Naknade101. - Izdavanje dozvole za promet nuklearnih materijala Naknade102. - Izdavanje rešenja za korišćenje izvora jonizujućih zračenja Naknade103. - Naknada za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi Naknade sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka104. - Naknada za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole Naknade za korišćenje naročito opasnih hemikalija105. - Naknada za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu Naknade106. Ministarstvo Taksa za predlog za pokušaj poravnanja Sudske takes pravde i državne uprave107. - Taksa za vraćanje testamenta na čuvanje Sudske takes108. - Taksa za podneske kojim se traži izdavanje uverenja Sudske takes109. - Taksa za prigovor prebijanja Sudske takes110. - Taksa za drugostepenu odluku, osim ako se njom potvđuje u celosti Sudske takes prvostepena odluka ili se meritorno odlučuje111. - Taksa za odluku o vanrednom pravnom leku, osim ako se odbija zahtev iz Sudske takes vanrednog pravnog leka ili odbacuje vanredni pravni lek112. - Taksa za prigovor protiv platnog naloga Sudske takes113. - Taksa za predlog za povraćaj u pređašnje stanje Sudske takes114. - Taksa za izdavanje usmenog punomoćja, otkaz ili opoziv punomoćja na Sudske takes zapisnik, sudsko obaveštenje o opozivu ili otkazu ponomoćja115. - Taksa za razmatranje završenih predmeta Sudske takes116. Ministarstvo Visina naknade za potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti Naknade saobraćaja letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja117. - Naknada za priključenje prilaznog puta na javni put Naknade118. - Naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa Naknade javnog puta119. - Naknada za prekomerno korišćenje državnog puta, njegovog dela ili putnog Naknade objekta120. - Godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila Naknade121. - Godišnja naknada za ostala vozila na motorni pogon Naknade122. Ministarstvo Nadoknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa Naknade unutrašnjih poslova123. - Sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju Naknade vlastite osiguravajuće fondove u visini 3% od premije osiguranja od požara u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije124. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini Naknade 5% od naplaćene premije osiguranja od požara i drugih opasnosti u korist 19 Budžetskog fonda za vanredne situacije125. - Sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini Naknade 5% od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju u korist
  20. 20. Budžetskog fonda za vanredne situacije126. - Sredstva naplaćena od privrednih subjekata na godišnjem nivou, koji se Naknade bave proizvodnjom, preradom, uskladištenjem, distribucijom i prodajom zapaljivih tečnosti, eksplozivnih materija i gasova, po osnovu ukupnih instalacionih kapaciteta uskladištenja i glavne merne regulacione stanice na magistralnom gasovodu u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije127. - Sredstva ostvarena po osnovu 1% prihoda od prodaje ulaznica za sportske Naknade događaje, po prijavljenom događaju Ministarstvu unutrašnjih poslova u korist Budžetskog fonda za vanredne situacije128. Ministarstvo Troškovi polaganja usmenog (teorijskog) dela stručnog ispita za turističkog Naknade finansija i vodiča privrede129. - Turistička naknada Naknade130. - Naknade za troškove privatizacije Naknade131. - Naknada za objavljivanje statuta Naknade132. - Naknada za objavljivanje na internet strani Agencije podataka od značaja za Naknade poslovanje i pravni promet kao što su broj telefona, faksa, internet adresa, adresa elektronske pošte, brojevi računa u bankama i dr.133. - Naknada za finansijske izveštaje koji su sastavljeni primenom posebne Naknade aplikacije Agencije134. - Naknada u slučaju kad podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev Agencije Naknade ne otkloni nedostatke u propisanom roku, plaća posebnu naknadu za dodatnu obradu finansijskog izveštaja135. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, Naknade odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima, naknada iznosi za obveznike revizije136. - Naknada za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, Naknade odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima, naknada iznosi za ostale obveznike dostavljanja finansijskih izveštaja137. - Naknada za dodatnu obradu kada podnosilac na zahtev Agencije ne otkloni Naknade nedostatke138. - Naknada za objavljivanje dokumentacije po zahtevu za zamenu objavljene Naknade dokumentacije 20

×