2. Животна и радна средина
Животна средина обухвата природну средину (биосферу bios –
живот; sfaira – лопта – простор) и вјештачку средину (техносферу, која
је настала човјековим умом и радом.
Животна средина је све оно што окружује човјека: ваздух, земљиште,
вода, вегетација и живи свијет и што што дјелује на његов организам.
Радна средина је уређен специјализовани простор, који мора бити
економичан – радници на радном мјесту морају имати довољно
простора за извођење свих потребних радњи.
Заштита радне средине може бити:
Колективна (чистоћа, уредност и контрола радног мјеста)
Лична (помоћу личних средстава заштите и медицинске контроле)
3. Загађивање и заштита животне и радне средине
Загађивање је појава којим се мијењају физичке, биолошке и
хемијске особине животне и радне средине, које могу неповољно
утицати на бића и уништити њихова станишта.
Видови загађивања:
Коришћење угља и нафте – емисија гасова,
Прерада руда у рудницима,
Нерационално одбацивање отпада,
Све већи број становника и њихове потребе.
Типови загађивања (3 типа):
Физичко (физичке промјене рељефа, прашина, отпад, топлота, радијација)
Биолошко (паразити и болести интензивне врсте и сл.)
Хемијско (производи хемијске индустрије, материје у интензиној
пољопривреди).
4. Загађивање и заштита ваздуха
Загађивање ваздуха може да настане из природних и вјештачких извора.
Природно загађење – емисија гасова настаје усљед природних процеса
(ерупције вулкана, пожари и сл.)
Вјештачко загађење – уношење гасовитих супстанци и течности у ваздух,
путем човјекове активности.
Извори загађења ваздуха су бројни:
– ложишта, сагоријевање фосилних горива (чврста, течна, гасовита),
– Ливнице и топионице,
– Хемијска индустрија,
– Саобраћај (водени, копнени, ваздушни)
– Фабрике, рафинерије нафте,
– Рудници
– Пољопривредна производња (пестициди, минерална ђубрива)
5. Заштита ваздуха
Природно загађење ваздуха постепено се елиминише прочишћавањем
ваздуха.
Потпуна заштита ваздуха није могућа.
Дјелимична заштита ваздуха подразумијева сљедеће мјере:
Побољшање технолошких процеса,
Постављање ваздушних филтера,
Изградња већих димњака,
Квалитетнија горива и сировине,
Употреба катализатора,
Поштовање правила о заштити ваздуха, итд.
6. Загађивање и заштита воде
Дјеловањем различитих полутената, атмосферских талога и спирања (ерозије)
штетних материја са околних екосистема, воде губе своја чиста својства и
постају загађене и деградиране. Тешко се пречишћавају.
Живот у ријекама, копненим водама, морима и океанима брзо исчезава – у
посљедњих 50 година нестало је 1.000 морских врста.
Биолошко загађење воде доводи до заразних болести код човјека које су
узроковане заразним патогеним микроорганизмима (тифус, паратифус,
дизентерија, колера и сл.)
Заштита вода од загађења
Поштовање еколошких стандарда, правних регулатива о водама и мјера заштите,
Идентификовање списка загађивача воде,
Ликвидирање депонија у близини водотока,
Пречишћавање отпадних вода прије испуштања у водоток (комуналне, идустријске отпадне
воде)
7. Заштита и загађивање земљишта
• Природно загађење
• Вјештачко (физичко, хемијско, биолошко):
– Физичко загађење настаје таложењем прашине из ваздуха и затрпавањем
земљишта чврстим и течним отпадом.
– Хемијско загађење настаје повећањем количине нитрата који кроз ланац
исхране долазе у огранизам човјека.
– Билошко загађење подразумијева увећање патогених бактерија, гљивица и
других штетних организама, њихове излучевине, растурање лешина, итд.
8. Загађивање и заштита хране
Храна је неопходна за исхрану човјека и обухвата широку лепезу намјерница
(хљеб, месо, воће, поврће, зачини, млијечни производи, вода и др.) Храна
мора да задовољи биолошке и еколошке захтјеве.
Загађивање хране може да буде:
– Природно (примарно) - вирусне инфекције, патогене бактерије, гљивице,
отровне биљке, зоонозе – инфекције животиња микроорганизмима)
– Додатно (секундарно) – настају у агропроизводњи убацивањем заразних
клица путем секрета, урина и преко угинулих болесних животиња
Биолошко загађење хране настаје кроз присуство пестицида, нитрата и
нитрита, те отровних метала),
– Терцијарно загађење настаје у прехрамбено-технолошком процесу
прераде, складиштења, транспорта, дистрибуције и примјене хране.
Човјек – највећи извор загађења.
Глодари – извор% заразних и паразитских болести.
Различити инсекти – загађују храну, смањују њену хранљиву, економску
и еколошку вриједности
