RLN 3

rln magazin februar 2008.
1
INTRO
Ko sam ja i gde su granice svemira? KO-SMO-S, [TA-SMO-S? - stara filosofska dilema.
Kako je razre{iti? Kako pogoditi ta~no u centar? Kako otelotvoriti granice tamo gde ih nema? Realno, KO SI
TI? Razmi{lja{ tako o svemu, prona|e{ se u svom UNIVERZUMU ma{te, planova i snova. Izgleda{ lepo,
osmehuje{ se, postiè{ sve {to poèli{, zadovoljstvo i samopuzdanje rastu... poljubac, uslov u junu ili samo
tebi zna~ajan sms na Dan zaljubljenih. Dobija{ krila, moè{ sve i...
TRAS! [KRIIIP! DUM! Autobus je stao na stanici, guraju te, gaze, stupa{ na sumorni plo~nik, hladan vazduh
te vra}a u realnost, spisak ispita jo{ nije iza{ao, planovi se pomeraju, ne zna{ odakle da po~ne{, treba ti i
neki posli}...Zabava po~inje, ogrni se svojim prijatnim snom koji ti daje krila i hrabro zakora~i u budu}nost.
RLN }e se truditi da ti na tome putu bude saveznik.
U ovom broju sufliramo gde rade casual advokati, kako se studira u Moskvi, art lager u Magacinu,
ko su ljudi koji ìve od umetnosti i gde je najbolji provod u gradu...
RLN - realnost za poneti!
UNIVERZUM
PROBUDI SE GENERACIJO Q!
OSTATI U ZEMLJI ILI OTI]I?
MOSKVA
UPUTSTVO ZA STUDIRANJE NA -20
STRAST KOJA KREIRA
IDEA BUIDLER NA PRAKSI U AGENCIJI SVA
KOMPANIJA DOMA]IN BROJA
U GOSTIMA KOD ADVOKATSKE KANCELARIJE
@IVKOVI]&SAMARD@I]
RLN UVE]ANJE
KOSTIMOGRAF U IZLOGU
P?IO! STUDENTA PREDUZETNIKA
RELATIVNA SLOBODA
SUBVERZUM
ZANIMANJA BUDU]NOSTI - DEO PRVI
POSLOVI ZA KOJE NISTE ZNALI DA IH @ELITE
HOT ART
INTERVJU KONSTANTIN GRÎ]
WWW FENOMEN
BLOGOVANJE
P?IO! DJ EWOX
'JOHN PEEL MI JE POKLONIO PLOÊ“
[VEDSKA
LADNO AL’ STANDARD
KNJIGE
FILM
MUZIKA
POZORI[TE
08
22
14
17
23
25
29
30
42
56
59
53
49
54
45

REDAKCIJA /
2
JOVANA RAKI]
ODGOVORNA
Apsolvent menad`menta na FON-u. Diplomirani entuzijasta, pe{ak i vegeterijanac u
poku{aju. Od volontera u ~asopisu WHITE do urednika RLN-a putovala
9 meseci i 6 spratova.
jovana.rakic@realno.org
NIKOLA VUKELI]
KADRIRA
On nije 'umjetnik duge masne kose, pogleda uprtog u daljinu', ali ume da zarobi svetlo i
komponuje situaciju. O{tro oko na{eg ~asopisa, moète ga videti po gradu. A ako ~u~i
na ulici i „kadrira“, pri~uvajte mu le|a, da ga ne udari auto. (master studije na FON-u)
redakcija@realno.org
DJ FLIP
PREPORUÛJE
Filip je muzi~ar, inènjer, radio voditelj i aktivista. Studira japanski, a mo`da je trebalo i
da se rodi tamo.
RRLLNN
RREEAALLNNOO!!
Redakcija i saradnici:
Ema Dragulj, Jasna Milosavljevi},
Ana umi}, Jovana urovi}, Rado{
Vujaklija, Ana Seferovi}, Milica
Vukeli}, Milan Rakita, Marko
Todorov, Nata{a Koki}, Nina
Zeljkovi}, Ana Mihajlovi}, Dragana
Krsti}, Nikola Vukeli}, Aleksandra
Lali}, Ljubisav Pani}, Dubravka
Petrovi}, Goran Lazi~i}, Mr Slavko
Stanoj~i}, Sta{a Bajac, Zoran
Miodrag, Filip Milo{evi} a.k.a. DJ
Flip, Nikola Zmajevi}, Sr|an Tomi},
Ilija Vi{nji} Rufio
Art direktor: Sonja Mihailovi}
Grafi~ki dizajner: Ana Maksi}
Glavni i odgovorni urednik:
Jovana Raki}
jovana.rakic@realno.org
Fotografije:
Nikola Vukeli}, Rado{ Vujaklija
Web master:
Luka Vukobratovi}
e-mail:
web:
www.realno.org
www.myspace.com/rlncasopis
Izdava~:
New media Groupe d.o.o.
Gospodar Jevremova 16, 11000
Beograd
Direktor: Olivia Todorov
Realna podr{ka:
âsopis MS i Publicis Groupe
Koncept: @aklina Ku{i}
[tampa: {tamparija „Rotografika“
CIP - katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
378.4
RLN : REALNO!. / – 2007, br. 1
(decembar) - . - Beograd (Gospodar
Jevremova 16) : New media
Groupe, 2007 - (Subotica :
Rotografika) . - 28 cm
Mese~no
ISSN 1820-6247 = RLN. Realno
COBISS.SR-ID 145258252
ANA MAKSI]
DIZAJNIRA
„Moje ime je Ana Maksi}. Neki me zovu i Ana Banana, Ana Mungos...
Moram priznati da mi je bilo jako dosadno da pi{em ovaj tekst, kad ja volim samo da
crtam, ma{tam, dizajniram i kada on, ~asopis RLN u svojoj lepoti i sjaju ve} postoji i
nalazi se u va{im rukama. pssst... nije ni ovo pisanje tako lo{e :)
Potraìte me u mom svemiru (www.myspace.com/anamng)“
ana.maksic@realno.org
EMA DRAGULJ
PI[E
„Zovem se Ema Dragulj. Po vokaciji sam novinar.
Umetni~ka sam du{a i zaljubljenik u zvuke klavira, ali i ùstri borac za slobodu, koji
traga za sre}om i svojim mestom pod nebeskim svodom.“
ema.dragulj@realno.org
COVER
Ro|ena i odrasla u Beogradu, Ana Ljubinkovi} je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2002.
godine. Nakon zavr{enih studija slikarstva, odlu~uje se da svoje modne skice realizuje, od po~etka do kraja sama,
u ready-to-wear ènsku kolekciju „Hvala ti za drvo bibera“, koju prikazuje na Belgrade Fashion Week-u 2004.
Ono {to je bilo traganje jedne mlade umetnice za onim {to zapravo èli da bude, nailazi na odu{evljenje
beogradske modne publike i kritike. Svojom tre}om kolekcijom za jesen/zimu 2005/06, pod nazivom „Spajdermen
je uvek gladan“, samo godinu dana nakon pojavljivanja na beogradskoj modnoj sceni, Ana osvaja Pantene Beauty
Award, nagradu za najboljeg mladog srpskog modnog kreatora za 2006. godinu. Najva`nije priznanje Ane
Ljubinkovi} je „Gorki list“, Nagrada za kreativnost za 2007. godinu. Sa svojim kolegom Borisom Nikoli}em, 2006.
otvara radnju Peekaboo (Pikabu) u centru Beograda. Zbog velike ljubavi prema ìvotinjama, Ana nikada ne koristi
koù i krzno u svojim kreacijama.
Foto: Vladimir Miladinovi}, Hominid studio/Modeli: Alekandra An|elkovi} i Jelena Trnini} (modni studio Click)
/[minka: Marija Dimi}/Friz: Milan Sari}/Garderoba: Ana Ljubinkovi}

Draga Jovana,
Ja sam deo grupe mladih aktivista koja je
oformila Omladinski centar u Ni{u. Veoma
bismo voleli da sara|ujemo sa vama jer
redovno kupujemo i ~itamo RLN i smatramo
ga fenomenalnim. :) ...Puno pozdrava iz
Ni{a i nastavite da budete tako dobri.
Ana Popovi}, koordinatorka Omladinskog centra
RLN: Radujemo se inicijativi, i nastavi}emo
saradnju!
Drago mi je {to su studenti kona~no dobili
svoj prostor u medijima! ... Bilo bi lepo kada
bi neko od studenata pisao kolumnu, u
smislu iz ugla studenta. Treba pisati o svim
mogu}nostima koje studenti imaju u ovom
gradu, jer su mnooogi studenti potpuno ne
informisani - prosto ne stiù da se raspituju
za takve.
Nikola [unji}, Gra|evinski fakultet
RLN: Drago nam je {to ti je drago!
Trudi}emo se da predstavimo {to vi{e
mogu}nosti, {aljite nam slobodno sve info.
Realno zna~i ostvarivo... Vi ste realni...
ostvarite mi molbu..... Po{aljite mi prvi broj
va{eg ~asopisa, jer ga ja, je l' te, nemam!
Ukoliko to moète u~initi, po{aljite mi mail sa
va{im odgovorom i ja }u vam poslati svoju
adresu.
Realno, Isidora Savkovi}
RLN: Realno, poslato! Proveri po{tu.
REKLI SU: /
4
REKLI SU NA:
WWW.MYSPACE.COM
/RLNCASOPIS
Pozdrav veliki za redakciju! Realno informisanje!
Restekpa!
nick: Dj Lale
Dakle, dizajn - pa ja sam bez teksta:) ne, ozbiljno sve je
na mestu, uvod jako lepo izgleda. Lep font i ono belo iza.
nick: Anceticka K.
REALNO dobra pri~a! Keep the fire burnin'!
nick: MC Milovan
Realno hvala :) hvala realno. ali u svakom sluchaju
dobro jutro samo radno i vredno.
nick: Pikok
Realno! to mi je poznato. Pa ~estitam. i èlim sre}u.
nick: BISKOTEKA
Dobar po~etak! realno...
nick: Mima
Eeej, ~ast mi je da „podrìm“ ovako ne{to ;) fige!
nick: Fundamental
Sjajni ste RLN. Pro~itala sam od korice do korice.
Realno, hvala vama.
nick: IvanaI
Dakle, ostavili ste me bez teksta....
dobro selektovani saradnici, sve teme zastupljene,
odli~an dizajn!
pravo ste osveènje, samo tako nastavite
pozzi} :)
nick: missy driver*
POZIV- OZIV - ZIV
ZIV ZIV!!!
PI[I - ULOGUJ SE
- PUSTI SVOJ GLAS...
I MA[TI NA VOLJU!
RLN realno postoji zbog vas, pa su nam
va{e sugestije, komentari, tekstovi i èlje
jako bitni. Realno pro~eprka}emo sve
informacije koje vas interesuju. @elimo da
~ujemo va{e komentare na na{e tekstove.
Po~nite da nam zadajete zadatke!
Pi{ite nam na: redakcija@realno.org
Najzanimljiviji komentari bi}e objavljeni u
ovoj rubrici.
Posetite na{ web site www.realno.org i
ostavite komentar na teme iz broja,
u~estvujte u anketi, upi{ite nam ocenu,
informi{ite se o sadràju broja.
Do|ite u na{ atelje, i oka~ite svoje
fotografije, crteè, stripove...
Jedina {ifra za izalaganje u virtuelnoj, ali
realnoj galeriji je dobra ideja.
Postanite na{ friend na
www.myspace.com/rlncasopis i
www.facebook.com (search: rln casopis)
Naravno, odgovaramo svima
(Va{a pisma ne}e zavr{iti u Recycle
binu :)
Stru~na komisija RLN-a je zasedala
dugo i bu~no, i izglasala (tam tam
tam) najbolji odgovor na pitanje
„Za{to ba{ tebe da po{aljemo u
Prag?”!
Dobitnik putovanja u Prag je Ivica
Milivojevi}, student FPN-a, koji nas
je ubedio re~ima:
„Zbog toga {to }u vam ispri~ati
o svakom sevdisanju na Karlovom
mostu, ispevanom uz muziku
Smetanine Vltave”, sa svih 9
njenih pritoka; otkri}u vam srebrnu
bajku o „zlatnom gradu”i 5,5 puta
pomenuti „stotinu tornjeva” jer ih
u Pragu ima 550; do~ara}u vam
{etnju trgovima Staromjetskih i
Vaclavskih namjesti, i poslati
pozdrav sa nekog od 17 fakulteta
Karlovog univerziteta, prvog koji je
osnovan u nekoj slovenskoj
zemlji.”
Zbog velikog
interesovanja i
va{ih molbi da se
konkurs za najbolji
kratak film na temu
„Realno ja“
produì, re{ili smo
da sa~ekamo do
16. februara sa
objavljivanjem
pobednika!
One najbolje, koji su nam se predstavili,
o~ekuju vredne nagrade kompanije Vip:
prvo mesto - telefon Nokia N95, ostalih 10
mesta - telefona Nokia 6300.
Poùri, ima{ jo{ malo vremena da oka~i{ svoj rad na
YouTube i po{alje{ nam link na redakcija@realno.org,
ili dostavi{ CD sa filmi}em na adresu
New Media Group, ul.Gospodar Jevremova br.16,
11000 Beograd.
@elimo da znamo ko si ti!

UNIVERZUM / SATELIT
6
BIMUN 2008
Studentska konferencija, Beogradski
me|unarodni model Ujedinjenih nacija -
„Bimun 2008“, odrà}e se od 27. do 30.
marta. Konferencija pruà mogu}nost da se
studenti i u praksi upoznaju sa aktuelnim
me|unarodnim pitanjima i na~inima njihovog
re{avanja u okviru UN. Na skupu }e u~estvo-
vati studenti dru{tvenih nauka iz celog sveta.
Izvori: Beta, „Blic“, 14. januar 2008. godine
OBUKA ZA MLADE PREDUZETNIKE
Op{tina Novi Beograd je u saradnji sa
Savetom za zapo{ljavanje i Sekretarijatom za
privredu grada Beograda, kao i nevladinom
organizacijom „Inicijativa za demokratsku
tranziciju“ (DTI), u okviru programa „Mladi za
mlade preduzetnike“, organizovala obuku za
mlade koji èle da se bave preduzetni{tvom.
Program je namenjen preduzetnicima do 35
godina starosti koji su u po~etnoj fazi
razvijanja sopstvenog biznisa, kao i mladim
nezaposlenim ljudima. Teme koje }e biti
obra|ene u toku obuke su: izrada biznis
plana, istraìvanje trì{ta, finansijsko
poslovanje i pravna regulativa. Prijavljivanje
za obuku je zavr{eno u novembru pro{le
godine, a komisija sastavljena od stru~njaka
iz razli~itih oblasti, izabrala je 20 mladih koji
}e imati priliku da u~estvuju u programu.
Obuka je po~ela 6. februara ove godine u
Kancelariji za mlade Op{tine Novi Beograd, a
ukupna vrednost projekta je 800.000 dinara.
Izvor: Tanjug
DVA VEKA UNIVERZITETA
Univerzitet u Beogradu ove godine obeleàva
dva veka postojanja. Proslava jubeleja je
po~ela 12. januara u „Sava centru“
koncertom ansambla „Kamerata Serbika“
(„Camerata Serbica“), koji ~ine profesori
i najbolji studenti. Centralna proslava,
povodom dva veka visokog {kolstva u
Srbiji, bi}e odràvanje Svetske rektorske
konferencije u septembru. Planiran je i
niz takmi~enja koji }e se zavr{iti „mini
Univerzijadom“. U ~ast proslave 200 godina
Univerziteta, bi}e {tampani: po{tanska
marka, zlatnik i monografija „200 godina
Univerziteta u Beogradu“. Univerzitet, danas,
u ~ini 31 fakultet i 8 instituta, na kojima
trenutno studira oko 78.000 studenata.
Nastavni kadar ~ini 2.500 profesora i
docenata i isto toliko asistenata i saradnika
u nastavi.
Izvor: „Politika“
BIZNIS - VI[E NOVIH FIRMI U 2008.
godini
Prema procenama Agencije za privredne
registre, u 2008. godini, broj novoosnovanih
preduze}a i radnji u Srbiji pora{}e za 30% u
odnosu na prethodnu godinu. Razlog za
optimizam, zasniva se na odluci dràve da se
iz budèta za razvoj malih i srednjih
preduze}a ove godine izdvoji 2,2 milijarde
dinara. U Agenciji je trenutno registrovano
oko 97.000 privrednih dru{tava i vi{e od
208.000 preduzetni~kih radnji.
Izvor: „24 sata“ 14.01.2008.
LETNJA OLIMPIJADA
Kina je doma}in 29. letnje Olimpijade i
Olimpijade hendikepiranih. Datum sve~anog
otvaranja je zakazan za 08. avgust 2008.
godine u 20.00 ~asova. Datum i vreme
otvaranja su u znaku osmice, a po kineskom
verovanju, broj 8 je najsre}niji od svih
brojeva. Peking }e okupiti preko 20.000
majstora razli~itih sportskih ve{tina, a njihovo
nadmetanje }e pratiti 30.000 novinara.
Procenjuje se da }e Kina, u vreme
odràvanja olimpijade, ugostiti preko tri
miliona posetilaca iz inostranstva.
Izvor: „Novosti“
SRPSKI JEZIK
Podaci iz Ministarstva prosvete i sporta,
govore da se srpski jezik izu~ava na 150
katedri u 29 zemalja. Vi{e od 10.000
studenata {irom sveta, zainteresovano je da
prou~ava srpski jezik, bilo kao glavni bilo kao
izborni predmet.
Izvor: „Blic“ 24.12.2007.
STIPENDIJE ZA NOVINARE
Balkanska istraìv~ka mreà (BIRN), zajedno
sa fondacijama „Robert Boss“ i „Erste“,
saop{tila je 16. januara da je po~elo
prijavljivanje za drugu godinu programa
stipendiranja 10 novinara sa Balkana.
Novinari iz zemalja regiona pozivaju se da
po{alju predloge svojih istraìva~kih
projekata u vezi sa ovogodi{njom temom
konkursa - Energija. Konkurs je otvoren do
29. februara i svi zainteresovani mogu da se
prijave preko Internet portala www.fellow-
ship.birn.eu.com. Programom je predvi|en
honorar za svakog stipendistu u visini od
2.000 evra, kao i putni tro{kovi u istom
iznosu, a na kraju projekta bi}e izabran
najbolji stipendista koji }e na sve~anom
prijemu u Be~u biti nagradjen sa 8.000 evra
za profesionalno usavr{avanje. Cilj programa
je da pomogne novinarsko izve{tavanje o
kompleksnim pitanjima unutar regiona,
njegovom razvoju i evropskim integracijama,
kao i da omogu}i bolje povezivanje novinara.
Izvor: Tanjug
REALNO POKLON!
RLN I CENTAR ZA
STRANE JEZIKE
KONTEXT POKLANJAJU
JEDAN KURS STRANOG
JEZIKA ÎTAOCU KOJI
PO[ALJE
NAJDUHOVITIJI
ODGOVOR NA PITANJE:
KAKO SE STRANI JEZIK
MO@E NAUÎTI ZA 28
DANA?
Odgovore {aljite na adresu
realno.ja@realno.org sa naznakom
„jezik“najkasnije do 19. februara, a na{
stru~no duhoviti ìri }e izabrati pobednika.
Centar za strane jezike Kontext do 22.
februara organizuje upis na prole}ne
kurseve engleskog, nema~kog, {panskog,
francuskog, italijanskog i gr~kog jezika,
poslovnog engleskog i pripreme za
polaganje me|unarodnih ispita.
Kursevi su prilago|eni studentima za koje
vaì posebna cena od 10.800 dinara i
pla}anje u 4 rate. Informacije i prijave na
011/361-03-16 i www.kontext.edu.yu.

UNIVERZUM / SATELIT rln magazin februar 2008.
7
PRIPREME ZA JUBILEJ
UNIVERZITETA
Svetska rektorska konferencija predsednika
univerziteta i FISU forum (Me|unarodna
federacija univerzitetskog sporta) bi}e odràni
od 11. do 14. septembra u Beogradu, u „Sava
centru“. Me|u glavnim temama samita, koji }e
okupiti rektore sa oko 1000 univerziteta sa svih
kontinenata, su obrazovanje i nauka, saradnja
univerziteta, dok }e na forumu dominirati pro-
grami vezani za Univerzijadu koja se slede}e
godine odràva u Beogradu, u organizaciji UB.
Tokom tih skupova bi}e postavljene i izlo`be
„Istorija sporta na UB“, „Numizmati~ka zbirka
or|a Vajferta“, „Arheolo{ke iskopine u Vin~i“,
itd. Svi fakulteti }e odràti akademije, tribine i
sve~anosti povodom jubileja, a na Dan
studenata, 4. aprila, bi}e organizovan rok
koncert na platou ispred skup{tine, kao i druge
manifestacije poput „Primatijade“, „Elektrijade“,
„Ma{inijade“, itd.
Izvor: Tanjug
STIPENDIJA NAJKREATIVNIJEM
STUDENTU VIZUELNIH KOMU-
NIKACIJA
Me|unarodna agencija „[olc i prijatelji“
pozvala je studente zavr{nih godina studija
umetni~kih fakulteta iz Srbije, da se do 25.
februara prijave na takmi~enje ~iji }e
pobednik biti stipendista te agencije.
Takmi~enje pod nazivom „Creative Exelence
2008“ za talente u domenu vizuelnih
komunikacija (grafi~ki dizajn, film,
fotografija...) odràva se ve} sedam godina
i prvi put uklju~uje i studente iz Srbije,
saop{teno je iz te me|unarodne advertajzing
mreè, ~ije je sedi{te u Nema~koj. Pobedniku
u konkurenciji najboljih u Evropi, pripa{}e
godi{nja stipendija od 6.000 evra, a
zainteresovani mogu dobiti vi{e informacija na
sajtu www.s-f.com/scholarship.
Izvor: Tanjug
STUDENTSKA TELEVIZIJA
RTV Studentski grad je jedina studentska
televizija na Balkanu. Nalazi se u
Studentskom gradu u Beogradu, i svoj
program emituje u internom kablovskom
sistemu koji pokriva sva 4 bloka Studentskog
grada, u kojima trenutno ìvi oko 5 000
studenata. Program TV Studentski grad je
pre svega namenjen studentima, a sopstvena
produkcija ove televizije se emituje u
ve~ernjim satima. Emisije su uglavnom
informativnog, obrazovnog i zabavnog tipa.
Informativne emisije se bave aktuelnim
pitanjima studenskog standarda i
Univerziteta, dok zabavne emisije imaju za
cilj animiranje studenata i njihovo uklju~ivanje
u ìvot Studentskog grada.
Ostatak programa je uglavnom popunjen
muzi~kim sadràjem i servisnim informacijama.
U sklopu se nalazi i centar za razglas
Studentskog grada na kome se tako|e, pored
muzike, mogu ~uti obave{tenja o teku}im
de{avanjima u Studentskom gradu.
Pozivamo sve zainteresovane studente da se
kroz praksu uklju~e u rad RTV SG.
Anga`man na televiziji podrazumeva
novinarski rad, rad u montaì i realizaciji
programa, kao i dizajniranje i realizovanje
sopstvenog tv projekta.
Na{a adresa i kontakti su: RTV Studenski
grad, Studentski grad, blok IIf; web site:
www.sssg.org.yu/rtvsg; e-mail:
rtvstudentskigrad@yahoo.com;
tel: 011/3102295, 011/3102293.
Javite nam se i istraìte svoje mogu}nosti!
Uklju~ite se, iskustvo je dragoceno!
One koje je najava za 5. beogradski festival igre zainteresovala, pozivamo da postanu
volonteri Beogradskog festivala igre, i svojim angaòvanjem u~ine prijatnijim boravak
trupama, koje dolaze iz celog sveta. Zamislite, upozna}ete prvake svetskih baletskih
scena, prisustvova}ete prijemima i koktelima u njihovu ~ast, vide}ete kako izgledaju
prepreme za jedan festival, a i kako izgledaju pripreme samih u~esnika.
Prijave {aljite na e-mail: dancecou@eunet.yu,
milena.radovanovic@belgradedancefestival.com.
DANCE FESTIVAL
5. Beogradski festival igre }e, od 4. do
19. aprila 2008. godine, predstaviti zna~ajne
baletske i savremene plesne kompanije,
poznate koreografe i najaktuelnije produkcije.
Doga|aj je koncipiran sa ciljem da predstavi
zna~ajna stremljenja savremene igre, osnaì
komunikaciju sa doma}om i inostranom
publikom i uspostavi nove umetni~ke
standarde i estetiku. Festival su osnovali Aja
Jung i Neboj{a Bradi}, na inicijativu
Me|unarodnog saveta za igru CID UNESCO
iz Pariza. Obiman i atraktivan koncept 5
Beogradskog festivala igre, ~ine celove~ernje
plesne produkcije nacionalnih baletskih kom-
panija i plesnih trupa iz Italije, Izraela, Velike
Britanije, SAD/Kine, Slovenije, Francuske,
[vajcarske i Holandije, dok prate}e aktivnosti
podrazumevaju master klasove, izlo`be
plesne fotografije, diskusije sa umetnicima,
filmski program i prezentacije.

Generacija Q, ili tiha generacija, kako ju je nazvao Thomas L.
Friedman, nastala je kao logi~an sled doda|aja, kao odgovor na
socijalnu i ekonomsku strukturu du{tva dvadeset prvog veka.
Te{ko}e pri pronalaènju posla, privremni poslovi, velika socijalna
nesigurnost, niske plate, ekolo{ki problemi, ~ine da ova generacija
bude tiha. Jer ako se ve} nije pobunila, ostaje joj jedino da bude
apati~na i da ne obra}a pa`nju na svet oko sebe.
Sistem sigurnosti i stabilnosti zamenjen je fleksibilno{}u i
privremeno{}u. Za{tita radnika se smanjila, dok najrazli~itiji zakoni
{tite poslodavce. Tako je npr. u Francuskoj 2006. godine Low cost
generation pokrenula velike proteste protiv ugovora o prvom poslu
(Contrat premiere embauche) po kome je kompanija mogla da zaposli
mlade do 26 godina i da ih u roku od dve godine otpusti bez ikakvog
upozorenja i obrazloènja. U Italiji je situacija jo{ gora. 2003. godine
usvojen je zakon po kome kompanije dobijaju velike poreske olak{ice
ako zaposle mlade. Ovo je navelo poslodavce da zamenjuju osoblje
kako prestane da bude „mlado“, tako da se jedan zakon koji je trebalo
da pomogne mladima pri zapo{ljavanju, izvitoperio i napravio situaciju
jo{ gorom i stresnijom.
Do skoro smo verovali u pri~u o sigurnom poslu posle fakulteta, ili
barem sigurnijem nego da smo se odlu~ili da se zaustavimo na
srednjo{kolskom obrazovanju. înjenice dokazuju suprotno. U Italiji
se potra`nja za fakultetski obrazovanim radnicima smanjila za 50% od
2003. do 2005. godine. Traè se elektri~ari, ra~unovo|e, strugari.
Statistika govori da u Italiji 60% zaposlenih radi preko 40 sati
nedeljno, 22% vi{e od 45 sati, 13. plata ne postoji i ogroman broj
zaposlenih radi 2 posla.
U na{oj zemlji je situacija je slede}a: ako se odlu~ite da ostanete u
njoj, i da oku{ate sre}u, a pri tom imate fakultetsku diplomu, ~eka}e
vas posle niza intervjua jedna re~enica, perfidno smi{ljena:
„Prekvalifikovani ste!“ Da li je trebalo da prekinete studije na polovini i
odete tada na razgovor za posao? Poslodavcima se zapravo, mnogo
vi{e isplati da zaposle jednog srednjo{kolca sa kursem nekog stranog
jezika, kursem za programiranje i po mogu}stvu jo{ nekim kursem
nego jednog diplomiranog elektroinènjera. S druge strane, danas su
sekretarice fakultetski obrazovane osobe, na {alterima banaka rade
diplomirani ekonomisti.
Bez socijalne sigurnosti, bez dovoljnih finansijskih sredstava, te{ko je
praviti planove. U Americi odavno ne postoje sigurna radna mesta.
U Evropi privremni ugovori postaju sve ~e{}a pojava. Siroma{tvo se
{iri sve vi{e u zemljama Tre}eg Sveta. Standard pada. Menja se
demografska struktura. Mladi {irom Evrope ìve i dalje sa roditeljima.
âk i ako mogu svojom platom da pokriju tro{kove stanovanja, da
plate ra~une i hranu, nikako ne mogu da razmi{ljaju o kupovini ode}e.
A planiranje porodice? Bebe se danas smatraju luksuzom. Postale su
stvar prestià, statusni simbol.
Jasna Milosavljevi}
UNIVERZUM / EPICENTAR
Probudi se generacijo Q!
8
FOTO: NIKOLA VUKELI^

UNIVERZUM / EPICENTAR rln magazin februar 2008.
9
ORE PROKI] (25)
[ta misli{ o... ìvotu u inostranstvu?
Uvek sam za nova iskustva i nova mesta.
...da li je lak{e do}i do prvog posla kod nas
ili u inostranstvu?
Kod nas ~esto rade veze. U inostranstvu je naj~e{}e
pitanje stru~nosti. Zna~i, sve zavisi da li si sposoban
ili povezan!
Gde vidi{ sebe 2015. god.
(dràva/grad/posao)?
More, brodi}, web dizajn.
JULIJA INOVI] (25)
Privla~no, ali jo{ uvek nisam sigurna da li bi to bio
moj izbor.
ili u inostranstvu?
Ne znam, s obzirom da ga nisam traìla u
inostranstvu.
Relacija Beograd-Njujork, Beograd-Pariz ili ne{to
jednako interesantno. [to se posla ti~e, jedini uslov
je da je u pitanju li~ni biznis.
ORE [EMSEDINOVI] (23)
@ivot u inostranstvu je, po meni, medalja sa 2 lica.
Stoji to da se pruà nebrojeno vi{e mogu}nosti i da
te svuda o~ekuje vi{i standard nego kod nas, ali
treba oti}i u stranu zemlju, bez ikoga. Meni bi
najteè bilo da ostavim Beograd, grad u kome sam
ro|en i u kome su svi ljudi koje znam. Uvek bi me
ne{to vuklo nazad. Mo`da zato {to sam po prirodi
nostalgi~ar, ko }e ga znati ...
ili u inostranstvu?
Definitivno je lak{e na}i prvi posao u inostranstvu.
2015. }u biti dobar pravnik u stranoj firmi ili poznatoj
advokatskoj kancelariji. Beograd, definitivno...
MARIJA ÂBARKAPA (23)
Ovako, iz daljine, deluje savr{eno, ali kada se malo
vi{e pribliìmo ubije nas duìna radnog vremena i
nepristupa~nost ljudi. Poslu{ajte samo komentare
ovih {to nam za vreme raspusta stiù iz inostranst-
va... „Sjajno je tamo, ima love..., ali ovde sam do{ao
da se provedem“. îni mi se da kvalitet ìvota ne
zavisi samo od koli~ine novca na bankovnom
ra~unu (pomaè, ali to ipak nije sve).
ili u inostranstvu?
Na „zapadu“, u principu, nije bitno koju diplomu ima{
dokle god dolazi{ sa nekog „top univerziteta“.
Ponudu za posao dobija{ dok si jo{ na fakultetu, a
za budu}i posao }e te oni obu~iti. Ukoliko ne
pripada{ povla{}enoj manjini, diploma ti ne zna~i
puno. Moè{ da konkuri{e{ za posao, ali sve zavisi
od tvog radnog iskustva (ovo nas ubacuje u
za~arani krug jer, kako }e{ ste}i radno iskustvo ako
ne radi{).
Hm.. ako ni{ta drugo bar na odmoru u Francuskoj.
FILIP VLATKOVI] (23)
@ivot u inostranstvu treba iskusiti po svaku cenu.
Jedino tako neko moè da shvati da li mu to leì ili
ne. @alim kad sre}em ljude koji po difoltu ve} imaju
isplanirano odseljenje u inostranstvo pred zavr{etak
{kolovanja, a da nisu ni imali neko ve}e iskustvo sa
istim. Zaista ne treba biti zatvoren, ni u jednom ni u
drugom smislu, i treba opipati sve. Uverio sam se da
ìvot kod nas daje ve}u du{evnu zadovoljenost, a
manju materijalnu, dok je u inostranstvu obrnuto i to
je stvarno tako - daleko od ku}e daleko od srca. No,
na svakome je da izabere svoj prioritet.
ili u inostranstvu?
îni mi se da su se sada nekako {anse skoro i
izjedna~ile i da mladi danas podjednako imaju {anse
da do|u do prvog posla i kod nas i u inostranstvu.
Jo{ uvek neku malu prednost dajem inostranstvu
jer, i uprkos na ja~u konkurenciju, kada se radi o
poslu iz struke kao i o ostalim poslovima, ipak ih je
ve}i dijapazon i ve}e je podneblje i samim tim i ve}i
izbor.
Ko li }e ga znati? Ali...svuda po|i, ku}i do|i! :)
KATARINA [TALJONI] (23)
Kao mala sam ma{tala o tome da odem tamo
negde, a {to sam starija sve mi je manje simpati~na
ta ideja. Mislim da u Srbiji sa mojom strukom
(farmacija) jo{ uvek moè lepo da se ìvi, ali sa
druge strane, nervira me politi~ka situacija.
ili u inostranstvu?
Ne znam kako je, nemam iskustvo, ali gledam
mlade ljude oko sebe sa zavr{enim fakultetima koji
se mnogo mu~e da na|u posao u struci.
U 2015.- mu`, deca, pas, stan na periferiji...Ne, sad
rln vidim sebe u Srbiji i nadam se zaposlenju u struci
sa zavr{enom specijalizacijom iz kozmetologije.

UNIVERZUM / EPICENTAR
10
FILIP MILO[EVI] (24)
„Amerika ~emerika”, tako kaè moja baba, a ja se
slaèm sa njom.
ili u inostranstvu?
U mom slu~aju kod nas. Nezavisno od toga, ipak
mislim kod nas.
Managing Partner of Law Office Milo{evi},
Beograd, Srbija. Mada, ni{ta nije zavr{eno dok se
ne zavr{i :)
DANILO OKOVI] (23)
[ta misli{ o... o ìvotu u inostranstvu?
I to je ìvot :) Mislim da je jedno prosto ìveti u
inostranstvu, a druga pri~a oti}i iz svoje zemlje. To
je jedan sukob u kom mnogi moraju da izgube (tvoji
prijatelji, porodica, devojka/momak...) i u kom ti
mora{ mnogo toga da da{. Ljudi se uglavnom ne
àle na ono {to dobiju od takvog ìvota, ali nikome
nije lako kada razmisli o tome {ta je sve morao da
uloì.
ili u inostranstvu?
Pa, u prenosnom zna~enju, lak{e je do}i „do“ posla
u inostranstvu, zbog metroa uglavnom. Ovde ti je
od Vo`dovca do Dor}ola potrebno 45 minuta :) Ne,
mislim, cveta gra|evina kod nas, ve`bajte sa
vre}om cementa od 50kg i posao vam ne gine,
samo mo`da poginete na poslu!
Voleo bih da se 2015. na|em na nekom autoputu i
da moram da pogledam na telefon da vidim u kojoj
sam mreì, odnosno zemlji, po{to su svi grani~ni
prelazi fizi~ki poru{eni, kao skoro onaj izme|u
Slovenije i Austrije!
MARKO RADOVANAC (24)
@ivot u inostranstvu ne bi predstavljao neostvareni
san za mene, ako bih tim snom bio zadovoljan
ovde. Da li to zna~i da je preko granice sve lepo,
slatko i bajno? Da li to zna~i da tamo pare padaju
sa neba? Da li to zna~i da tamo ne moram da
radim, a pla}aju me? Da li su tamo svi ljudi fini? Da
li je no}ni ìvot bolji? Moj odgovor na sva pitanja je
isti - ne znam, nisam bio, ~uo i video, ali od ovoga
ovde, sigurno ima bolje.
ili u inostranstvu?
Mislim da je u inostranstvu konkurencija daleko
ve}a i da kapitalizam melje svakoga ko ne moè da
izdrì tempo rada i ìvota koji mu je nametnut. Teè
je odràti se na povr{ini, ali je lak{e i isplivati, ako
vredi{. To je moje mi{ljenje. Konkretno, {to se ti~e
prvog posla, mislim da nema velike razlike, jer
svako moè da na|e neki posao, ako to zaista èli.
Pitanje je samo da li posao odgovara ambicijama
onoga koji ga traì.
Bi}u superstar novih generacija, ìvot }e mi biti med
i mleko, sve {to dodirnem pretvori}e se u zlato. Tri
re~i: Srbija, Beograd, optimista.
JELENA MATI] (25)
Sjajno, bajno ako ima{ pare i ako ti dràva u kojoj
si odgovara (klima, ljudi...sve). Potrebno, i dovoljno,
je uklopiti se u ceo sistem „tamo negde
daleko“...samo toliko :)
ili u inostranstvu?
Kod nas jo{ uvek vaì da mnogi preduzetnici vi{e
poverenja daju „staroj gardi“, a prema „mladim
gu{terima“ sa tek dobijenom diplomom su uvek
skepti~ni, pa im se nude poslovi za koje mnogi
smatraju da su poniàvaju}i i vremenom se moè
izgubiti volja, èlja da se rade prave stvari. Verujem
da je , pored plate, to i osnovni motiv {to mladi
odlaze.
Nadam se jo{ uvek na Zemlji! Ali sigurno ne u
Srbiji. Za{to? Ne podnosim hladno}u..
VLADIMIR VUKI]EVI] (23)
@ivotna èlja, zbog Merkura u tre}oj ku}i :). Nikad
nisam èleo da ìvim samo na jednom mestu,ve}
stalno novo.
ili u inostranstvu?
U zemljama razvijene trì{ne ekonomije - da. U
ostatku inostranih zemalja - ne (sem za bera~e
pamuka, naravno).
Nikada ne razmi{ljam toliko unapred, mesec po
mesec. Mada bih voleo da budem jako bogat ha-ha.
IVA UREVI] (26)
Jedna od stvari koje bi svako trebalo da proba, ako
ima mogu}nosti.
ili u inostranstvu?
U inostranstvu. Pogotovo ako se radi o part-time
poslovima
Najverovatnije u Srbiji, Beogradu. Nadam se na
dobrom poslu.

Treba ti posao?
#1[ETA[ GRADOM A ZARAUJE[?
POSTANI
RLN
KOLPORTER!
MI TRA@IMO LJUDE
da nas predstavljaju, da budu na{e realno lice!
-
TI @ELI[ DA ZARADI[.
Ali ne zna{ kako da uklopi{ rad i studiranje?
-
REALNO, RADI PART-TIME ZA STUDENTSKI ^ASOPIS!
Jednostavno, lako i potpuno ostvarivo! A pritom }e{
upoznati pola grada (oni koji te jo{ ne poznaju)
RLN pru`a informacije o studijama, stipendijama, studijskim putovanjima, usavr{avanju i praksi, seminarima i
radionicama, ali i o mogu}nostima zaposlenja. RLN vas informi{e o hot de{avanjima u kulturi i umetnosti, zabavi,
izlascima, lifestyle-u, modi i putovanjima.
Biografiju i sliku po{alji na e-mail:

UNIVERZUM / A KAKO JE TU?
12
STUDIRANJE NA -20oC
Jelena @ivkovi}, studentkinja druge godine psihologije na
Moskovskom pedago{kom dràvnom univerzitetu (MPGU), pri~a nam
o tome kako se obrela u ruskoj prestonici i o tamo{njem na~inu
studiranja i ìvota. Studije se znatno razlikuju od na{ih, ali Jelena im
se uspe{no prilagodila, ba{ kao i hladnoj ruskoj zimi...
Za{to ba{ Moskva?
Moskva nikada nije bila moj cilj. U IV godini gimnazije i{la sam na
takmi~enje iz ruskog jezika, posle koga je odràn konkurs za
studiranje u Rusiji. Profesorka me je prijavila, ali ja to nisam ozbiljno
doìvela. Dve nedelje kasnije saznala sam da sam jedna od pet
u~enika iz cele Srbije koja je dobila stipendiju INKORVUZ-a, rusko-
srpske organizacije. Nisam polagala prijemni ispit, primljena sam na
osnovu uspeha iz gimnazije i solidnog znanja ruskog jezika. Mogla
sam da biram oblast
studiranja i predloìm univerzitet, ali kona~ni izbor univerziteta, u
skladu sa odabranom obla{}u, ipak ostaje na komisiji ove
organizacije i ruskog Ministarstva obrazovanja. Odabrala sam
psihologiju, a primljena sam na MPGU. Prihvatila sam stipendiju i
Univerzitet je poslao dokument o prijemu na fakultet ambasadi u
Beogradu. Stipendija uklju~uje: 4 ili 5 godina studija, dom (mada to
zavisi od konkretnog fakulteta) i mese~ni dèparac (ekvivalento na{im
2200 dinara).

O MPGU
MPGU univerzitet se sastoji od 18 fakulteta (psihologija i pedagogija,
defektologija, istorija, matematika, jezici...). Nakon zavr{ene ~etvrte
godine studija si bakalavr (bachelor). Ako se odmah opredeli{ za petu
godinu, po zavr{etku ima{ zvanje specijaliste i moè{ direktno da
nastavi{ doktorske studije bez magistrature. U protivnom, kao
bakalavr mora{ da poha|a{ magistarske studije (2 godine), pa tek
onda da doktorira{. Ukratko, ako se odmah opredeli{ za petu godinu,
u{tedi{ godinu dana magistrature.
Sistem studiranja (kao u {koli :)
Akademska godina po~inje 1. septembra i podeljena je na dva
semestra. Prvi se zavr{ava u decembru i do tada se rade provere
znanja i seminarski radovi, ali nema kolokvijuma u klasi~nom smislu.
Kada odslu{amo sva predavanja, imamo sesiju kolokvijuma, a potom
nastupa sesija ispita u januaru. Neki jednosemestralni predmeti
polaù se samo preko kolokvijuma (uslovno re~eno oni „nebitni“),
a oni „bitniji“ se polaù na ispitu krajem semestra. Najteì,
dvosemestralni predmeti se polaù tako {to se posle prvog semestra
polaè kolokvijum, a na kraju {kolske godine ispit. Kolokvijumi i ispiti
se maksimalno polaù tri puta u dogovoru sa profesorom, u protivnom
- gubi se pravo na studije. Ali, svi koji barem minimalno poha|aju
predavanja, ispune druge obaveze i bar ne{to znaju na kolokvijumu -
sigurno prolaze. Tako je i za ispite. Obi~no ih imamo od 3 do 5 po
semestru. Skala ocena je od 2 do 5, s tim {to je dvojka neprolazna
ocena. Na nekim predmetima postoji i institutucija automata - ako
ispuni{ sve predispitne obaveze automatski ima{ 5 na ispitu. Uz
molbu postoji mogu}nost davanja ispita pre roka. To je zgodno za
strance koji èle da raspust provedu kod ku}e. Karakteristika je da se
kolokvijumi ne ocenjuju, ili si pro{ao ili nisi. Sli~nost sa na{im
fakultetima je {to na prvim godinama ima malo stru~nih predmeta.
Na primer, u prvoj godini sam imala tri stru~na predmeta (op{tu
psihologiju, uvod u psihologiju i metodologiju istraìvanja), ali i
matematiku, fiziologiju, anatomiju, logiku, miks hemije, bilogije i
astronomije, ~ak i fizi~ko. U tre}oj godini predmeti su
uskostru~ni.Drugi semestar traje od februara do kraja juna za
bruco{e, a za sve ostale do kraja maja, jer je obavezno mesec dana
prakse. Za strance je ~ak preporu~ljivo da praksu odrade u svojoj
zemlji, a ispiti se polaù pre prakse. Ne postoje ispitni rokovi u na{em
smislu, pa se nepoloèni daju slede}e godine. Knjige se u principu ne
kupuju, ve} se sva obavezna literatura nalazi u fakultetskoj biblioteci.
Naravno, de{ava se i da su sve knjige pozajmljene, pa mora{ da je
kupi{ ili se nekako sna|e{, ali je retko.
Vannastavne aktivnosti
Na psihologiji postoje seminari i treninzi, odlazak u letnje kampove i
razne sekcije. Fakultet je zahtevan, ima mnogo obaveza, radova,
literature, ali na|e se vremena za zabavu i izlaske.
Stranci
Na fakultetu ima 50% stranaca. Preovla|uju studenti iz Kine i biv{ih
sovjetskih republika. Svi koji nisu iz Moskve (dakle i studenti iz inos-
transtva) dobijaju univerzitetski dom. MPGU ima dva studentska
kompleksa. U okviru MPGU postoji i pripremni jednogodi{nji fakultet
za sve one koji ne znaju ruski jezik i nastavljaju sa ~asovima do kraja
studija. Profesori imaju razumevanja za strance, naro~ito one koji
imaju pote{ko}a s jezikom. Ja sam pro{le godine bila jedina iz Srbije
na MPGU, ali na drugim univerzitetima ima vi{e Srba. Nemojte se
~uditi ako sve va{e kolege budu mla|e od vas - Rusima osnovno
(prefakultetsko) obrazovanje traje 11 godina, tako da uglavnom
upisuju fakultet sa 17.
Studentski dom
Moj fakultet je jedini udaljen od doma (kad sam baksuz), i to 40
minuta vo`nje metroom, a nalazi se u centru Moskve. Budètlije dom
pla}aju simboli~no oko 300 rubalja (800 dinara), a samofinansiraju}i
studenti oko 1000 dolara godi{nje. Postoji mogu}nost da se ostane u
domu i preko raspusta, ali se leti dodatno pla}a. Po zavr{etku godine
moè{ da menja{ sobu, ali ne mora{. U domu na svakom spratu
postoji zajedni~ka kuhinja koja se slobodno koristi. Sobe izgledaju kao
minijaturni stan - jedna dvokrevetna, jedna trokrevetna soba i
zajedni~ki hodnik i kupatilo. Ja trokrevetnu sobu delim sa Kineskinjom
Sin Sin i Korejankom Je Su, a prve kom{ije su nam Kinezi Cin Cin
(ona) i Ar Dzje (on). êste su ùrke koje organizujemo po sobama.
Ako je ve}e dru{tvo (na primer, ja sam skoro slavila ro|endan) onda
slavimo u kuhinji. Obezbe|enje u domu je prili~no liberalno {to se
toga ti~e.
Skupo}a
Iako je Moskva jedan od najskupljih gradova u Evropi, u odre|enim
delovima grada cene su pristojne. Naravno, dèparac je nedovoljan.
Najvi{e se tro{i na hranu i na izlaske, ali to je individualno.
Oko 200 evra mese~no je dovoljno za osnovne potrebe, a ko je
zavisnik o izlascima mora}e da izdvoji malo vi{e. Otprilike cene su
duplo skuplje nego u Beogradu. Veliki broj studenata dodatno
zara|uje. Uglavnom rade kao promoteri u kafi}ima i restoranima,
mada to zna da bude problem za strance (neki restorani traè
dràvljanstvo) - dakle, klasi~ni studentski poslovi. Ne mogu se uskaditi
studije i full time job jer duè odsustvo sa predavanja mora{ da
pravda{ kod dekana. Svake godine mora{ da pla}a{ obavezno
zdravstveno osiguranje 250 dolara (odjednom, na po~etku godine,
ina~e te izbacuju sa fakulteta). Za moj fakultet samofinasiranje ko{ta
oko 4000 dolara po godini, a postoji mogu}nost pla}anja u dve rate.
PRIREDILA: ANA UMI]
FOTOGRAFIJE: JELENIN ALBUM I INTERNET
UNIVERZUM / A KAKO JE TU? rln magazin februar 2008.
13
Jelena na do~eku NG MPGU Jelenini cimeri

Pri~a o agenciji SVA (www.sva.co.yu) samo jednim delom li~i na pri~e
o drugim agencijama - klijenti, timovi, brendovi, kampanje, rezultati,
priznanja... SVA je specijalna agencija zbog emocija. Svi SVAovci }e
Vam re}i da imaju dve porodice - jednu obi~nu i jednu sa kojom rade.
Svi klijenti }e Vam re}i da rado bivaju zaraèni stra{}u SVAovaca. Svi
prijatelji agencije }e potvrditi da se efikasnije i prijatnije radi u pozi-
tivnoj SVAovskoj atmosferi.
Da je sve ovo siguran put uspeha govori 18 godina iskustva, uspe{ne
kampanje, nagrade i zadovoljni klijenti. Kako se u SVA porodici
sna{ao Bogdan Vu~kovi}, student I godine fakulteta FEFA, kako gradi
ideje i {ta ga inspiri{e, sazna}ete iz prve ruke...
Za{to si se odlu~io za praksu i na kojoj si poziciji sada?
Dosta ljudi ima problema da se sna|u na poslu nakon zavr{enog
fakulteta. Tako da, kad budem zavr{io faks, bi}e mi ve} utaban put.
Plus, praksa uvek dobro izgleda na CV-u. ;) Moja pozicija je Idea
Builder.
Kako si odabrao agenciju?
Ta~nije agencija je na{la mene. Imao sam prilike da razgovaram sa
Managing Direktorom agencije SVA i spomenuo sam mu neke svoje
ideje. I sutradan sam bio pozvan da radim u agenciji.
Koja su tvoja zaduènja i odgovornosti?
U~estvujem u kreativnom timu u stvaranju novih ideja, radimo na
nekim super stvarima kao {to su novi mediji, TV spotovi, promocije itd.
Projekti na kojima radi{?
Akcija za zaposljavanje osoba sa invaliditetom je bila dosta zanimljiva.
Radio sam i promociju za Biser sir, koja je bila na Kopaoniku. Za
Podravku i Hypo Lizing se stalno traè nove ideje, TV reklame i razne
promocije.
Koliko si nau~io od starijih saradnika?
Stalno u~im od njih. Pomaù mi dosta kako da usmerim svoje misli da
bih do{ao do {to bolje ideje.
Najbolje vs. najgore iskustvo?
Najbolje iskustvo je timski rad. Zanimljivo je kad ima{ dobru ideju i sa
super timom stvorite od nje ~udo. Najgore je kad ti odbiju ideju u koju
si mnogo uloìo.
Kako uspeva{ da uskladi{ fakultet i praksu?
Pre podne sam na faksu. Posle faksa dolazim na posao. Prikupim
potrebne informacije i bacam se na posao. Na fakultetu nas u~e da
budemo pravi lideri, razumeju koliko zna~i praksa.
Razgovarala: Jovana Raki}
UNIVERZUM / NA PRAKSI
14
Strast koja kreira
BOGDAN VU^KOVI], FEFA, I GODINA. NA PRAKSI U AGENCIJI SVA
FOTO: NIKOLA VUKELI]

Treba ti posao?
#2POSTANI DEO RLN-a!
PI[I
FOTOGRAFI[I
PRODAJ!
RLN pru`a informacije o studijama, stipendijama, studijskim putovanjima, usavr{avanju i praksi, seminarima i
radionicama, ali i o mogu}nostima zaposlenja. RLN vas informi{e o hot de{avanjima u kulturi i umetnosti, zabavi,
izlascima, lifestyle-u, modi i putovanjima.
Biografiju i sliku po{alji na e-mail:
NOVINARI, FOTOGRAFI, PRODUCENTI, TRA@ENI STE!
-
Prijavi se u RLN redakciju i postani novinar ~asopisa,
dopisnik iz grada u kome studira{, fotograf ili
producent (uzmi % od svakog prodatog oglasa!).
Ve} brinemo o tebi - u pitanju je „part-time“
posao, tako da ima{ vremena i za ispite!
-
Realno zaradi d`eparac, a dobro je i za CV!

NAJINTERESANTNIJI ODGOVORI UÊSNIKA PRVE FAZE
PROJEKTA „BUDI VIP STUDENT“
PORODICA, PRIJATELJI
I KARIJERA NAJVA@NIJI
„Ne znam za ostale, ali glavni razlog ostanka u Srbiji za
mene je povezanost sa ovom zemljom, porodicom,
najboljim prijateljima! Ostajem ovde zbog zabave, bure-
ka sa sirom i mnogih drugih stvari zbog kojih je ova
zemlja specifi~na i mnogo mi zna~i.“
Ovo je samo jedan od najinteresantnijih odgovora pristiglih u okviru
prijava na konkurs kompanije Vip mobile „Budi Vip student“,
namenjenog studentima poslednje godine osnovnih studija.
Odgovori mladih Srbije pokazuju {ta studenti misle o ìvotu u Srbiji,
koji su im prioriteti sistema vrednosti, kao i koje je njihovo vi|enje
definicije skra}enice VIP.
Nije samo „burek sa sirom“ presudan za ostanak u rodnoj zemlji.
Mnogi studenti misle da Srbija, i pored vi{egodi{nje izolovanosti,
ima veliki potencijal. Ve}ina veruje u svoju zemlju i spremna je da
joj pomogne u stvaranju bolje budu}nosti.
Veliki broj studenata smatra da je u Srbiji sistem vrednosti
poreme}en, te da epitet VIP uglavnom imaju ljudi koji to ne
zasluùju. Napominje se i da „veoma va`na osoba“ mora da bude
~ovek sa jedinstvenim kvalitetima, kao {to su iskrenost, integritet i
etika i da doprinosi op{tem interesu.
Kao svoje najve}e dostignu}e, 80% prijavljenih studenata navelo je
uspeh na studijama, porodicu i prijatelje, dok je 20% najve}a
dostignu}a imalo u oblasti sporta.
Slavna Martinovi}, na{a poznata dizajnerka, koja se posle velikog
uspeha u inostranstvu vratila u Srbiju, o svom iskustvu kaè: „@ivot
u Beogradu za mene zna~i mogu}nost da provodim vreme uz svoje
najbliè prijatelje i porodicu. Oduvek sam èlela da zapo~nem svoju
modnu liniju i ovde sam na{la podr{ku i ljude sa kojima sara|ujem i
realizujem svoju èlju.“
Do 15. februara bi}e odabrano 40 finalista koji }e u}i u tre}i krug, a
20 VIP pobednika konkursa, Vip mobile }e nagraditi {kolarinom za
nastavak studija na mati~nom fakultetu, pla}enom dvomese~nom
praksom u kompaniji Vip mobile, posetom mobilkom austrija grupi u
Be~u i drugim vrednim nagradama.
JEDNO MESTO ZA SVE MLADE
OMLADINSKI CENTAR, NI[
Sredinom pro{le godine, internacionalna mreà ALDA pokrenula je
{irom Balkana projekat formiranja Info centara koji je podràn od
strane Evropske komisije. U septembru je u ni{koj Agenciji lokalne
demokratije, jednoj od 12 agencija koje ~ine ovu mreù, razvijena
zamisao o osnivanju Omladinskog centra.
„Omladinski centar je osmi{ljen kao mesto koje }e mladima
omogu}iti da razviju svoje potencijale kroz raznovrsne aktivnosti u
okviru ~etiri sektora delovanja. Osnovni cilj nam je da pove}amo
nivo omladinskog aktivizma i volonterizma u zajednici”, kaè Ivana
Ili}, PR Centra. „U Info centru }e mladi u potrazi za informacijama
biti usmeravani, podstica}emo ih da istraùju i razmenjuju podatke.
Upravo sprovodimo istraìvanje o informisanosti i potrebama mladih
za informacijama. To je samo po~etak na{e prakse istraìvanja sa
ciljem da kona~no dobijemo relevantne podatke o mladima u Ni{u”,
objasnila je Ana Popovi}, koordinatorka info sektora.
„Kroz aktivnosti EU kluba, mladi }e mo}i da u~e o EU, procesu
integracije i EU vrednostima, putova}e i razmenjiva}e iskustva sa
mladima iz drugih zemalja“, isti~e Du{an Stojadinovi}, koordinator
ovog dela Centra.
„U Volonterskom centru }e mo}i da saznaju o mogu}nostima volon-
tiranja, a bi}e organizovane i brojne volonterske akcije kao i treninzi
za volontere“, najavljuje Boris Milojev, koordinator Volonterskog
centra. „U Centru za promociju omladinske kulture mladi }e dobijati
informacije o kulturnim de{avanjima i institucijama u zemlji i inos-
transtvu, a pored toga }emo raditi i na promociji stvarala{tva
mladih, sa ciljem da stvorimo {to {iru mreù onih koji o svojoj
budu}nosti razmi{ljaju kroz prizmu umetnosti i kulture“, obja{njava
Milena ]eli}, koordinatorka ovog sektora. Ivana isti~e da koordina-
tori osmi{ljavaju aktivnosti zajedno sa aktivistima iz ni{kih srednjih
{kola i sa fakulteta Univerziteta u Ni{u, u~e}i o potrebama mladih iz
prve ruke.
Pribli`no dvadesetoro mladih aktivista, od kojih izvestan broj nosi
titulu ambasadora, izabrano je nakon dva kruga selekcije, na
osnovu iskustva, znanja, motivacije, kreativnosti i pokazane sprem-
nosti i odgovornosti da rade na budu}im projektima. „U i{~ekivanju
dodatnih sredstava, u Omladinskom centru se nastavljaju redovne
aktivnosti obuke aktivista koji }e raditi na pobolj{anju poloàja
mladih u Ni{u.
Ovim putem pozivamo sve zainteresovane, koji bi se pridruìli
na{im aktivistima, da nam se jave na 018/523853 ili neka nas
posete u Obrenovi}evoj 28“, zavr{ava Ivana.
UNIVERZUM / ORG
16

UNIVERZUM / KOMPANIJA rln magazin februar 2008.
17
Na ulazu u advokatsku kancelariju @ivkovi}&Samardì} sa~ekao
nas je o~aravaju}i osmeh part-time sekretarice, part-time DJ-ja,
diplomiranog menadèra u umetnosti. Nakon toga nas je
gospodin Samardì} sproveo kroz sva tri stana u kojima je
sme{tena Kancelarija, upoznao sa svim zaposlenima, i u~inio da
se ose}amo veoma dobrodo{lo.
Advokatsku kancelariju @ivkovi}&Samardì} su osnovali Branislav
@ivkovi} i Neboj{a Samardì} 1998. godine nakon 10 godina iskustva
u advokaturi. Njihov tim sada ~ini 16 pravnika, konsultanata i adminis-
trativnih saradnika. Kancelarija je ~lanica Best Friends pravne mreè
advokatskih kancelarija. Gospodin Neboj{a Samardì} otkrio nam je
{ta misli o advokaturi, praksi, zapo{ljavanju, i TV serijama.
Casual, a advokat? MO@E!
FOTO:NIKOLAVUKELI]
Advokat Neboj{a Samardì}

UNIVERZUM / KOMPANIJA
18
Recite nam ne{to vi{e o Va{oj advokatskoj kancelariji - kada
ste je osnovali, koja Vam je uà oblast specijalizacije?
Kancelariju @ivkovi} & Samardì} osnovali smo 1998. kolega Branislav
@ivkovi} i ja. Obojica smo tada ve} 10 godina bili advokati. Na{a
kancelarija se bavi korporativnim pravom, sa posebnom
specijalizacijum u pravu u oblasti medija i telekomunikacija.
[ta Vam je najinspirativnije u poslu kojim se bavite?
Ovo je jako te{ko pitanje, naro~ito u okruènju u kome se celokupni
zakonski okvir i praksa konstantno menjaju, gde jo{ uvek postoji velika
neefikasnost u radu organa koji primenjuju pravo. Ipak, ono {to ovaj
posao ~ini inspirativnim jeste stalna dinamika i re{avanje problema.
Ko su Va{i klijenti i kako dolazite do novih?
Klijenti na{e kancelarije su brojni, od RDP B92, Euneta,Telenora,
Nestlea, do Cementare Kosjeri}.
Po ~emu je Va{a advokatska kancelarija druga~ija od drugih?
Mi volimo da kaèmo, i nastojimo da tako bude u praksi, da smo
posve}eni i lojalni klijentima koje zastupamo i da ih pratimo godinama
u njihovom razvoju. Istovremeno, nastojimo da u samoj kancelariji
gradimo tim, da se svi ose}amo prijatno i opu{teno, nastojimo da
budemo nekonvencionalni, od obla~enja do ure|enja prostora.
Koji je idealan profil li~nosti za rad u advokatskoj kancelariji?
To nije lako definisati. U dvadeset godina prakse zapo{ljavao sam
veliki broj pripravnika i nema pravila. Neki ljudi, i pored odli~nih
karakteristika, od znanja jezika, preko proseka i radnih navika,
jednostavno nisu za advokaturu. Advokatura je odli~an, zanimljiv i
izazovan posao, koji omogu}ava veliku samostalnost, ali istovremeno
podrazumeva veliki anga`man i stres.
Kako dolazite do novih kadrova?
Na na{em sajtu je stalno otvoren poziv za slanje CV-jeva, ~esto
obavljamo razgovore sa potencijalnim kandidatima i zapo{ljavamo
nove pripravnike.
Mnogi diplomci su mi{ljenja da ih nakon fakulteta ~eka posao 'od
9-17 za minimum 500 evra'. Kakva je realna situacija u bran{i?
Kad se diplomci Pravnog fakulteta odlu~e da po~nu da rade treba,
pre svega, da razmisle na koji na~in je najbolje i najbrè ste}i radno i
profesionalno iskustvo. Ono {to misle da ih ~eka odmah po
zavr{enom fakultetu ~esto je sasvim druga~ije, iako je napredovanje u
velikim advokatskim kancelarijama mogu}e, i to vrlo brzo. Ali taj deo
od 9 do 17 je suvi{e optimisti~an. Ipak, za pravnike koji se opredele
da rade ili bar da steknu prvo iskustvo u advokaturi, najbitnije treba da
bude u izboru one kancelarije u kojoj mogu, u dve godine obaveznog
pripravni~kog staà, da nau~e najvi{e pre polaganja pravosudnog
ispita. Posle toga sve je mnogo lak{e.
Da li postoji mogu}nost prakse u Va{oj kancelariji ili
obavljanja part-time poslova?
Mi smo poku{avali sa praksom za studente, ali to nekako nije davalo
rezultate, bar do sada. Nije jednostavno spojiti posao u advokatskoj
kancelariji sa redovnim studiranjem.
Koja usavr{avanja nudite novim zaposlenima?
Pre svega, usavr{avanje stranog jezika koji ve} govore, {to je ina~e
neophodan uslov za po~etak rada, kao i pomo} oko stru~nih i
poslediplomskih studija na fakultetu.
Preporuka stru~ne literature, sajtova, ~asopisa...?
U kancelariji nabavljamo sva izdanja zbirki sudske prakse, ~asopise
”Ekonomist”, ”Bankar”... [to se sajtova ti~e, redovno koristimo sajtove
Berze, APR-a, Agencije za privatizaciju, Ratela, RRA, kao i Vlade
Republike Srbije.
[ta mislite o potencijalu ljudi koji dolaze kod Vas da traè
posao (da li zadovoljavaju o~ekivanja) i Va{ savet mladim
ljudima?
Potencijal ljudi koji dolaze je veoma razli~it. Problem je {to veliki broj
diplomiranih pravnika jako dugo studira i ~esto kandidati imaju preko
25 godina kada traè prvi posao. Sa druge strane je dosta nerealnih
o~ekivanja onih koji traè posao.
„SAVET SVIMA KOJI
DIPLOMIRAJU PRAVA -
SVAKAKO POKU[AJTE
U ADVOKATURI, PA
TEK ONDA NA
DRUGOM MESTU.“
FOTO:NIKOLAVUKELI]

UNIVERZUM / KOMPANIJA rln magazin februar 2008.
19
[TA RADI...
PARTNER
Advokati, osniva~i i vlasnici velikih advokatskih kancelarija, nazivaju
se partneri. Savremeni na~in ìvota i op{ti trend globalizacije doveo je
do potrebe za formiranjem velikih advokatskih kancelarija, koje
okupljaju i po vi{e desetina advokata i saradnika, ~ime je zamenjen
stari na~in organizacije advokature koji je podrazumevao jednog
advokata, njegovog pripravnika i pisa}u ma{inu. Uloga partnera u
velikoj, modernoj advokatskoj kancelariji je pre svega menadèrska,
odnosno njihovo primarno angaòvanje jeste u organizaciji posla,
odràvanju kontakta sa klijentima, pronalaènju novih klijenata,
odabiru kandidata za rad u kancelariji i sl.
ASSOCIATE PARTNER (PRIDRU@ENI PARTNER)
Biti pridruèni partner u advokatskoj kancelariji zna~i prvo - da ste
dobar advokat, drugo - da ste pokazali zna~ajne organizacione
sposobnosti i tre}e - da vlasnici kancelarije - partneri imaju veliko
poverenje u vas, pa su odlu~ili da vam ukaù ~ast i proglase vas za
pridruènog partnera. Biti pridruèni partner nije samo stvar prestià,
ve} i finansijskih pogodnosti koje sa tim poloàjem idu.
ATTORNEY AT LAW (ADVOKAT)
Da biste postali advokat, pored toga {to ste diplomirali na pravnom
fakultetu, potrebno je da imate nekoliko godina prakse u pravnoj struci
(konkretno u advokaturi i pravosu|u to su dve godine pripravni~kog
staà, a ukoliko se odlu~ite da obavljate pripravni~ki sta` u nekom
preduze}u potrebno je da ispunite sta` od ~etiri godine, odnosno sta`
od tri godine za rad u dràvnom organu). Nakon toga sledi pravosudni
ispit, polaganje advokatske zakletve, upis u imenik advokata, i to je to:
gotov advokat. Advokat je ovla{}en da zastupa klijente u sudskim
postupcima, u sklapanju ugovora, zaklju~ivanju drugih poslova, da daje
pravne savete, da po zahtevima svojih klijenata sastavlja najrazli~itija
dokumenta. Advokati su, po pravilu, specijalizovani za neku oblast
prava i u okviru advokatskih kancelarija angaòvani su u posebnim
pravnim odeljenjima, pa tako razlikujemo advokate parni~are, krivi~are,
zatim one koji rade u corporate odeljenju, labor law odeljenju i dr.
TRAINEE ATTORNEY AT LAW (ADVOKATSKI PRIPRAVNIK)
Diplomirani pravnik koji se vrednim radom i zalaganjem u obavljanju
najrazli~itijih poslova u okviru advokatske kancelarije osposobljava da
jednog dana postane advokat jeste advokatski pripravnik.
Vrsta poslova koje advokatski pripravnik obavlja se, uporedno sa
sticanjem neophodnog znanja i iskustva, menja tokom vremena, pa
tako startuju}i od najjednostavnijih poslova, pisanja obave{tenja-
podnesaka za sud, provere pravnih propisa, pripravnik vremenom uz
nadzor advokata, svog principala, po~inje da obavlja i komplikovanije
pravne poslove, da komunicira sa klijentima, prisustvuje sastancima,
odlazi samostalno na su|enja i dr.
Koji su kriterijumi po kojima procenjujete kandidate za posao i
kako ih rangirate (diploma, utisak, iskustvo...)?
Na{a praksa je da primamo samo pripravnike, a najbolji ostaju kao
advokati u kancelariji zbog toga {to upravo i èlimo da rad kod nas bude
prvo radno iskustvo. Svakako, prosek ocena i znanje jezika uti~u na
odluku, ali pre svega op{ti utisak i rezultati probnog jednomese~nog rada.
[ta mislite o TV serijama o advokatima, koliko one „zavode“
mlade ljude da se odlu~e ba{ za Pravo?
Serije o advokatima na na{im televizijama su uglavnom ameri~ke, i
imaju}i u vidu razlike na{eg i ameri~kog pravnog sistema, pa i advoka-
ture, te{ko da odraàvaju ono kako izgleda advokatska praksa kod nas,
naravno, nekih sli~nosti u ambijentu ima, ja ih rado gledam, ali ne
verujem da one mnogo uti~u na mlade kod opredeljivanja za ovu
profesiju, a ako su uticale, onda }e brzo shvatiti da realnost samo
povremeno podse}a na tv serijal.
Da li organizujete Team Building-e i da li vas ja~aju kao tim?
Mi redovno odràvamo sastanke advokata u kancelariji. To je u radu
velike kancelarije neophodno. Van profesionalnih sastanaka povremeno
izlazimo zajedno na jer je u nasem poslu, bar kako ga mi u nasoj
kancelariji vidimo, timski rad najbitniji, pa samim tim i me|usobno
poznavanje i dobar odnos ljudi koji zajedno rade.
Posao advokata podrazumeva stalni
kontakt sa ljudima, re{avanje njihovih
razli~itih pravnih i ìvotnih problema,
ali i stalni rad na sebi i unapre|ivanje
svog znanja. Iako se pravo ne smatra
preterano zanimljivom i kreativnom
naukom, advokatura upravo to jeste.
Ono {to najvi{e volim u svom poslu jeste
dinami~no radno okruènje, ~injenica da
ne postoji {ablon, to {to svaki novi dan
donosi nove zadatke i izazove, razli~ite
situacije koje treba re{iti, kompromise
koje treba posti}i me|u zava|enim stranama. Advokat, pored toga {to
treba da bude odli~an pravnik, mora biti i diplomata i psiholog, kako bi
mogao na pravi na~in da pruì pomo} svom klijentu.
Anita Ivanovi}
advokat
Advokatska kancelarija @ivkovi} i Samardì}
„KAD SE DIPLOMCI
PRAVNOG
FAKULTETA ODLUÊ
DA PO^NU DA RADE
TREBA, PRE SVEGA,
DA RAZMISLE KAKO
NAJBOLJE I NAJBR@E
STE]I RADNO
I PROFESIONALNO
ISKUSTVO.“

UNIVERZUM / RE^
20
„VAMA JE U SRBIJI
POTREBNA LJUBAV,
POTREBNO JE DA
VAS ZAVOLE I
VOLE. ALI,
POTREBNO JE I
VEOMA VA@NO DA
SE ZAVOLITE
MEU SOBOM.
NEMA DOVOLJNO
MEUSOBNE
LJUBAVI U SRBIJI.
VI STE UVEK
NEGDE IZMEU”. Peter Handke,
austrijski knji`evnik, pesnik i dramaturg

„Ako na|ete nekoga ko je kao predsednik op{tine gradio
vi{e od mene, ima odmah da se obesim o drvo“, kaè
najpopularniji predsednik op{tine Jagodina, Dragan
Markovi} Palma. Anti~ki govornik Demosten bi to rekao
druga~ije: „Budi gospodar svoje volje, a ne sluga svoje
savesti“.
U normativnom odre|enju pristojnog dru{tva, po kome bi vladaju}e
institucije i politi~ki akteri trebalo da po{tuju gra|ane odlukama i
konkretnim pona{anjem, nije re~eno da li bi pomenuti trebalo da
slu{aju svoju volju ili svoju savest. „Institucije su hladne“, kaè soci-
olog Ratko Boòvi}. „Vlada je ozbiljna institucija“, tvrdi aktuelni min-
istar policije Dragan Jo~i}. Da, ali {ta je sa ozbiljno{}u njenih ~lano-
va? Re~ ministar na latinskom zna~i „sluga op{te koristi“, {to bi u
savremenom kontekstu trebalo da zna~i neposredni sluga onih koji su
ga posredno izabrali. Samovoljom ministri ~esto sluè samo sebi.
Dobro, ne ba{ samo sebi, ve} i svojim ro|acima, porodici, poznanici-
ma i svima onima koji su im bliski. Eto elementa savesti. Aktuelni min-
istar za infrastrkturu i oli~enje srpskog doma}ina Velimir Ili} (u svom
kraju poznatiji kao Veljo Lampek - kazan za pe~enje rakije, prim.aut.)
je {kolski primer samovoljnog ministra, {to je i dokazao neobjavljivan-
jem celine ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgo{ -
Poèga. Iako se ta situacija svela na obra~un ministra sa novinarima,
koji su zgre{ili jer su hteli javnosti da predo~e ugovor, gra|anima je
poslata jasna poruka: „Ustav republike Srbije je donet pro forme, a ne
da bi se po{tovao“.
Ono {to je jo{ gore jeste ~injenica da niko od va`nih dràvnih
funkcionera (premijer, predsednik dràve) nije digao glas protiv takvog
postupka samovolje. Mo`da zato {to ni sami nisu sigurni da li su neki
aneksi ugovora sporni. „Verujem da nema malverzacija, ali nisam sig-
uran. To bi trebalo da procene stru~njaci na osnovu objavljenih anek-
sa ugovora“, navodi {ef poslani~ke grupe DSS-a, Milo{ Aligrudi}.
U dru{tvu demokratije, u fazi uspostavljanja, bi ih trebalo barem javno
osuditi u cilju postizanja transparentnosti rada javnih organa vlasti.
Ipak, za neke politi~are je, a posebno za prvog me|u jednakima,
obra}anje javnosti ekskluzivitet, a izreka „]utanje je zlato“ politi~ki
moto. „Tako mi se svidelo“ je re~enica koja dokazuje poku{aj demon-
stracije mo}i i bahatosti.
Stepen politi~ke moralnosti i zadobijanje poverenja gra|ana se ost-
varuje ispunjavanjem datih obe}anja i po{tovanjem zakona. Tako bi
vlasti trebalo bezrezervno da po{tuju Zakon o dostupnosti informacija,
navodi se u studiji organizacije Transparentnost Srbija.
Ko~ija{i ipak nisu najgori
„U prostorijama moje stranke pevali su svi. Da su i Betoven i [open
popularni, nego nisu, oni su bili popularni kad sam ja bio mali, i oni bi
svirali u prostorijama moje stranke“, izjavio je svojevremeno u
intervjuu za lokalnu televiziju Dragan Markovi} Palma. Osim
neobrazovanja, politi~ari pokazuju i sklonost ka primitivizmu i to u
udarnim TV terminima. Retorika u skup{tini pokazuje da su poslanici
spremni, da zarad dobijanja politi~kih poena, „~aste“ svoje protivnike i
najgnusnijim, „golim“ uvredama. Poslovnikom Narodne skup{tine
Srbije odre|eno je da poslanici ne bi smeli da koriste uvredljive
izraze, niti da iznose ~injenice koje se odnose na privatni ìvot drugih
poslanika. Predsednik skup{tine u slu~aju nepo{tovanja ovih pravila
izri~e opomene i ako se poslanik oglu{i o njih, pla}a nova~anu kaznu
u iznosu od 8.000 dinara (pore|enja radi, to je jedna dvadesetina
njihove plate). Ukoliko je poslaniku oduzeta re~, pla}a 16.000, a
ukoliko je udaljen sa sednice ka`njava se sa 32.000 dinara (petina
poslani~ke plate). Ako se tome doda ~injenica da se, u slu~aju kr{enja
svih pravila, nov~ane kazne ne sabiraju, ve} se primenjuje najve}a od
32.000 dinara, dolazimo do zaklju~ka da se za petinu poslani~ke plate
moè dobrano izvre|ati politi~ki protivnik, ali i dati lo{ primer
gra|anima. Primitivizam, populizam i demagogija mogu se odrediti
kao klju~ne re~i za opis govora u na{em parlametu.
Ne bi bilo lo{e da poslanici pro~itaju priru~nik o lepom pona{anju koji
im nesebi~no nudi predsednica Dru{tva za negovanje lepog
pona{anja, Du{anka Boji~i}.
Jovana urovi},
Odlomak iz istoimenog ~lanka, objavljenog u Politikologu
UNIVERZUM / STAV
POLITIKA SPREDA I OTPOZADI
22

UNIVERZUM / UVE]ANJE rln magazin februar 2008.
23
Student superstarMagdalena Kla{nja, scenski kostim, FPU. Geteovom institutu je, izlaganjem svojih radova, donela 3. nagradu na izboru za najlep{i izlog u
Beogradu. To je prvi put da je jedna kulturna institucija osvojila ovakvu nagradu, do sada su dobitnici nagrada bile isklju~ivo prodavnice.
FOTO:RADO[VUJAKLIJA

VODI^ ZA POKRETANJE SOPSTVENOG BIZNISA, deo III
BIZNIS PLAN -
LI^NA KARTA SVAKOG
POSLA!
Biznis plan je ogledalo va{eg biznisa. On predstavlja va{u ideju i na~in
njenog ostvarenja. Veoma je va`no da napi{ete dobar biznis plan.
U nekoliko koraka }emo se upoznati sa su{tinskim pitanjima koja }e
vas susretati prilikom pisanja biznis plana.
1) Koja je osnovna svrha biznis plana?
Osnovna svrha je prezentacija va{eg budu}eg posla (proizvoda, usluge).
Dobar biznis plan }e jo{ jednom analizirati va{u ideju prolaze}i kroz sve
funkcije u va{em preduze}u (upravljanje, finansije, marketing, organizacija...).
Savet: prilikom pisanja obratite pa`nju na funcije koje su bitne za va{ biznis.
N pr. za odre|eni posao bi}e va`na funkcija proizvodnje, dok }e za ve}inu
poslova biti vaàn marketing.
2) Kome je namenjen?
Biznis plan je namenjen vama (va{em preduze}u). Trudi}ete se da dobar biz-
nis plan preto~ite u jo{ bolji uspeh na trì{tu. Moè biti i namenjen bankama,
potencijalnim investitorima, Vladinim slu`bama za pomo} pri pokretanju sop-
stvenog biznisa, poslovnom partneru...
Savet: prilikom pisanja imajte stalno na umu kome je namenjan va{ biznis
plan.
3) [ta treba da sadrì?
Biznis plan treba da ima nekoliko osnovnih delova:
- osnovne informacije o budu}em preduze}u i poslu, misiju i ciljeve;
- strategiju nastupa na trì{tu: analiza tr{i{ta i konkurencije, marketing
i prodaja;
- operativni plan: proizvodnja, poslovni prostor, dobavlja~i, kadrovi;
- finansije: finansijska konstrukcija i parametri.
Savet: u zavisnosti od konkretnog posla zavisi}e dubina i op{irnost biznis
plana. Navedeni su osnovni elementi. Nemojte detaljno pisati o funkcijama
koje nisu bitne za va{ biznis. Temeljno obradite funcije koje predstavljaju bit
va{eg posla i uspeha.
4) Dodatne informacije u vezi pisanja biznis plana
Ukoliko nemate dovoljno znanja moète pro{iriti svoje vidike putem knjiga,
Interneta i paketa „Budi svoj ~ovek“. Ako postoji potreba angaùjte stru~nu
osobu za odre|ene oblasti kako bi va{ biznis plan bio jo{ bolji. Potrudite se
da budete {to realniji prilikom pisanja. Budite konkretni. I jasni!
Po{tovani ~itaoci,
nadam se da sam kroz trodelni vodi~ za pokretanje sopstvenog biznisa uspeo
da zainteresujem ili podstaknem nekog od vas. Budite hrabri u va{im idejama
i u~inite svoj ìvot uzbudljivijim i sre}nijim.
Goran Milenkovi}
Osniva~ i vlasnik internet knjiàre www.dobra-knjiga.com
UNIVERZUM / VODI^ ZA PREDUZETNIKE
24
FRAN[IZA
Najaktuelnije pitanje koje se postavlja u Srbiji, u
poslednjih par godina je: Kako zapo~eti svoj biznis?
Kao veliki ideal, postavlja se ideja „biti sam svoj
gazda“.
Problem koji se name}e je ~injenica da nisu svi ljudi
ro|eni biznismeni, a kao posebno oteàvaju}a okolnost
pokazala se pozicija ljudi, u tranzicionim dru{tvima, koji su
ro|eni u jednom sistemu vrednosti koji je danas napu{ten.
Nije lako preko no}i prona}i nov put i razmi{ljati pre-
duzetni~ki.
Jedno od raspoloìvih re{enja za mnoge, bilo da su se
posle dugog radnog veka na{li na Birou za nezaposlene ili
su po~etnici, ili se pak radi o preduzetnicima u fazi rasta
koji èle da osvoje nova trì{ta svojim prepoznatljivim
proizvodom ili da unaprede ve} poznate marke, predstavl-
ja fran{iza.
Fran{izno poslovanje je sistem trgovanja bilo dobrima ili
uslugama ili tehnologijom, kao jedan vid objedinjavanja
raspoloìvih sredstava i sposobnosti. Fran{izing se odvija
kroz poslovni odnos osnovnih aktera takvog poslovanja, a
to su Vlasnik fran{ize i Korisnik fran{ize. Davalac fran{ize
ulaè po~etni kapital, znanje i iskustvo, a primalac fran{ize
daje svoj doprinos kroz dodatno ulaganje kapitala, moti-
vaciju i poslovno iskustvo na razli~itim trì{tima. Korisnik
fran{ize, u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku
kompenzaciju, ima mogu}nost da koristi za{titno ime
vlasnika fran{ize za proizvod ili uslugu, know-how,
poslovne i tehnolo{ke metode, proceduralni sastav i druga
prava na proizvodno ili intelektualno vlasni{tvo, uz stalno
pruànje komercijalne i tehnolo{ke pomo}i, a sve to
unutar vremenski odre|enih okvira u pismenom
fran{iznom ugovoru, koji se zaklju~uje izme|u stranaka u
ovu svrhu.
Prednosti fran{ize
- Pomaè kod po~etka poslovanja
- Omogu}ava upotrebu imena firme i licencnih prava
(svetski poznatih brendova)
- Obezbe|ena obuka / priru~nik za poslovanje
- Precizno definisana marketin{ka strategija i cilj
- IT podr{ka
- Kontinuiran nadzor i pomo}
- Sloboda prilago|avanja lokalitetu
Ema Dragulj
DOMA]I DAVAOCI FRAN[IZE
Fornetti Mini peciva za poneti
Rembraco Instalacija kafomata u kafi}ima
Roma Company Prodaja boja i lakova
PC centar Prodaja ra~unara i opreme
Sorbino Modna konfekcija
Jugodata Prodaja ra~unara i opreme
Afrodita Mode Collection Prodaja modne konfekcije
Klas Peciva i mini pekare
Metropolis Group Prodaja nekretnina
Top-Shop Proizvodi iz ponude TV Shop-a
Maxi Sistem prodavnica Mini Maxi
Helendoron [kola engleskog jezika
Izvori: www.pks.komora.net, „Politika“

Sr|an Ko{uti} predstavnik je nove generacije mladih lidera
i osniva~ new media kompanije Ellecta, pionira u oblasti
interaktivnog marketinga i produkcije multimedijalnog sadràja.
Mnogobrojne renomirane kompanije, uklju~uju}i agenciju Leo
Burnett i Philip Morris, deo su bogate liste kompanija sa kojima
uspe{no sara|uje. Konstantnim usavr{avanjem i pa`ljivo
usmerenim {irenjem delatnosti kompanije u praksi potvr|uje
svoju poslovnu filozofiju, zbog ~ega je redovan gost brojnih
konferencija u zemlji i svetu.
Kada si postao preduzetnik? Odakle ideja i hrabrost?
Mislim da je preduzetni~ki duh kategorija koja u ~oveku ili postoji, ili
ne. U mom slu~aju, do izraàja je do{ao tako {to sam jos od malih
nogu voleo da re{avam prakti~ne probleme i da postoje}e stvari
unapre|ujem. Ideja za posao i njegovo {irenje nastajala je progre-
sivno, a hrabrost je ona mala, ali presudna stvar koja realizuje ideje.
Koliko ti je fakultet koji si zavr{io koristan danas, primer?
Studirao sam dva fakulteta, i ni jedan ni drugi nisu direktno vezani za
posao kojim se moja kompanija bavi. Smatram da su znanja, na~in
razmi{ljanja i kontakti ste~eni tokom {kolovanja od neprocenjive vred-
nosti, ali da su samo osnova koju je potrebno dalje unapre|ivati.
Najbitnija navika koju sam stekao je potreba za kontinuiranim
u~enjem, usavr{avanjem i prilago|avanjem. To je jedini na~in da se
ostane na ste~enim pozicijama, i grade novi poslovni uspesi.
Standardno pitanje - da li je biznis tvoj ili tatin?
Program poslovanja kompanije je u potpunosti moj. Na samom
po~etku, obzirom na moje godine tada, opredelili smo se za vlasni~ki
odnos 50% ja, 50% moj otac. Mnogo toga sam u poslu nau~io od
mojih roditelja. U porodici pronalazim stabilan oslonac, kriti~ko
razmi{ljanje i stalnu podr{ku za sve ideje koje se pokaù
interesantnim.
Kako se tvoja firma izdvaja u maloj bari punoj krokodila?
U Srbiji poslujemo kao pioniri u oblasti interaktivnog/online marketinga
i produkcije multimedijalnog sadràja. Moj savet svima koji èle da
pokrenu sopstveni posao je da najpre budu stru~ni, originalni i
kvalitetni. Kao rezultat ovakve postavke, mi danas imamo odli~an
odnos i sara|ujemo sa velikim brojem na{ih konkurenata.
Uglavnom, svi misle da su potrebne hiljade evra za po~etak,
koje je tvoje iskustvo?
Moje iskustvo govori suprotno. Po~eli smo sa zakonom propisanim
minimumom, i postepeno razvijali posao. Naravno, lak{e je sa ve}om
finansijskom pozadinom, ali mi smo dokaz da postoji i druga~iji pristup
koji se pokazao uspe{nim.
Koliko sati dnevno radi{, a koliko spava{? Da li uspeva{ da
prona|e{ balans izme|ju privatnog i poslovnog ìvota i kako?
Nemam fiksno radno vreme, ali kao {to bi moje kolege rekle: radim
i kad spavam. Vo|enje sopstvene mlade kompanije koja treba da se
izbori za mesto pod suncem je dosta stresan posao koji nema fiksno
radno vreme, ali zato nosi i veliku satisfakciju. Vremenom se stvari
menjaju na bolje, ali do}i do te ta~ke predstavlja pravi izazov. Dobra
stvar privatnog biznisa je relativna sloboda i, shodno tome,
mogu}nost da uvek ima{ vremena za prijatelje.
Kako si „preìveo“ prvi veliki poslovni sastanak?
Moj prvi veliki sastanak se oduìo, u pozitivnom smislu. Razgovor je
po~eo kao klasi~an sastanak, a zavr{io se kao brainstorming za
projekat koji je bio ve}i nego {to smo u po~etku planirali. Kada sam
iza{ao iz sale ose}ao sam se potpuno iscrpljeno, ali istovremeno
veoma zadovoljno.
Kako se bori{ sa predrasudama „mlad - lud“, jer ipak tvoj
posao nudi potpuno inovativna re{enja?
Jednostavno sam se navikao, mada moram da priznam da mi je to
oduvek bilo i simpati~no. Prodavati inovativna re{enja jeste pomalo
~udan posao i ~esto smo u situaciji da prezentujemo projekat koji
sagovornike ostavlja za~u|ene tehnolo{kim mogu}nostima, tako da
mi godine u tom slu~aju samo idu u prilog.
Kako bira{ ljude koji }e da rade za tebe?
Radije kaèm da su to ljudi koji rade sa mnom. Od njih o~ekujem u
najmanju ruku ono {to sam ja spreman da ponudim: najpre fer, iskren
odnos, potrebno znanje, èlju da u~e i u~estvuju u interesantnim i
velikim projektima.
Preporuka stru~ne literature, sajtova, programa za
usavr{avanje...
Nisam poklonik knjiga sa receptima o instant poslovnom uspehu.
Naprotiv, radije ~itam knjige o poslovnim neuspesima, iz njih je
mogu}e izvu}i mnogo vi{e korisnih informacija. Bitno je razmi{ljati
„out of the box“, tako da moje preporuke idu za Funky Business,
Karaoke Kapitalizam & Freakonomics.
Tvoja parola?
„I'm easily satisfied with the very best“
UNIVERZUM / BIZ rln magazin februar 2008.
25
Relativna sloboda
„I'M EASILY
SATISFIED WITH THE
VERY BEST“

Protest studenata Univerziteta u
Rimu
„Papa je protiv Univerziteta”, „Odbranimo
nauku od Pape”, Neka papa ostane napolju”
samo su deo parola koje se mogu videti na
zidovima Univerziteta „Sapijeninca” u Rimu.
Papa je trebalo da u ~etvrtak, povodom
sve~anog otvaranja nove akademske godine,
odrì govor studentima i nastavnicima, {to se,
ina~e, doga|alo ve} vi{e puta u istoriji ovog
Univerziteta. Nezadovoljstvo najavljenim
nastupom „nazadnog” pontifiksa prvi je, u
pismu upu}enom rektoru „Sapijence” Renatu
Gvarniju, izrazio profesor fizike Mar~elo îni,
da bi mu se zatim dodatnim pismom podr{ke,
pridruìlo jo{ 67 kolega i oko 4.500 studena-
ta. Rektor „Sapijence se od pisma i „sramnog
protesta” javno ogradio. Studenti su, u
me|uvremenu, okupirali veliki amfiteatar
„Sapijence“ i pozvali na „sede}i protest ispred
zgrade Univerziteta, nakon ~ega je papa
otkazao najavljenu posetu.
Izvor: Politika, ~etvrtak, 17. januar 2008. godine
Pilule za doping mozga
Uprkos mogu}im neèljenim efektima,
akademci, muzi~ari, ~elnici velikih korporaci-
ja, brokeri, studenti, ~ak i {ampioni u pokeru,
sve vi{e koriste pilule koje im omogu}avaju
da izo{tre misli, pobolj{aju koncentraciju ili
kontroli{u emocije. Zbog velike potra`nje, u
toku je trka me|u farmaceutskim
kompanijama da razviju nove lekove koji bi
stimulativno delovali na mozak i ujedno bili
legalni. Na listi ovih lekova nalazi se „ritalin“,
koji se obi~no daje hiperaktivnoj deci da bi se
pobolj{ala njihova pa`nja, kao i beta blokeri
kao {to je lek za srce „inderal“. „Koja god
kompanija iza|e prva na trì{te sa razvijenom
pilulom za bolji rad mozga, posla}e vijagrin
bum u istoriju“, izjavio je Pol Rut Volp, bioteo-
reti~ar s Univerziteta Pensilvanija. 7% stude-
nata u SAD uzimalo je lek ADHD u 2005. da
bi ostalo koncentrisano za vreme ispita.
Izvor: 24 sata, ponedeljak, 14. januar 2008. godine
Profesorima slaba ~etvorka
Profesori su od svojih studenata dobili
prose~nu ocenu 3,8, pokazala je anketa koja
je u toku prethodne {kolske godine sprovede-
na na ve}ini fakulteta Univerziteta u
Beogradu. Studentima najvi{e smeta to {to
pojedini nastavnici ne polaù dovoljno pa`nje
na interaktivan rad, ne izlaù gradivo jasno i
razumljivo i ne isti~u najbitnije. Odbor za
obezbe|enje i unapre|enje kvaliteta
Univerziteta u Beogradu doneo je odluku da
se lo{e ocene koje profesori dobijaju ne
objavljuju u naredne dve godine. Na
Univerzitetu kaù da je nava`nije to {to }e
izbor profesora u odgovaraju}e zvanje zavisiti
i od studentskih anketa, kako je i predvi|eno
Zakonom o visokom obrazovanju. Ankete
jasno pokazuju da su studenti na fakultetima
zainteresovani za rad druga~iji od
dosada{njeg.
Izvor: Blic, sreda, 16. januar 2008. godine
Jeftin heroin ubija decu po Srbiji
Do sredine decembra 2007. godine u
glavnom gradu Srbije od droge je umrlo 95
uglavnom mladih ljudi. To je tri puta vi{e
nego u istom periodu pro{le godine, a ove
alarmantne podatke nedavno je objavio
Lambe orejlijevski, {ef odseka za suzbijanje
narkomanije u beogradskoj policiji. U Novom
Sadu u proseku 20 narkomana godi{nje umre
od prekomerne doze heroina, a u toj crnoj
statistici nisu evidentirani oni koji su umrli
zbog kori{}enja drugih narkotika. Posebno
zabrinjava ~injenica da osim ve}eg broja
narkomana, pada i starosna granica kada
deca po~inju sa upotrebom droge. Cena
kvotera u Beogradu je od 600 do 800 dinara,
a u Novom Sadu doza se prodaje izme|u
300 i 500 dinara.
Izvor: Blic, ponedeljak 14. januar 2008. godine
Kla|enje kao bolest
Kla|enje je vremenom postalo masovna
pojava i veliki problem u Srbiji. Naàlost, kod
ve}ine ne postoji svest o opasnosti od ovog
vida kockanja. âk i maloletnici dolaze u
Zavod za le~enje bolesti zavisnosti i traè
pomo} od nas, naj~e{}e pod pritiskom
porodice - objasnila je dr Al~az. Znam da je
po zakonu ulazak u kladionice zabranjen
maloletnicima. Tako|e znam i da trenutno
pomaèm nemalom broju maloletnika koji
nisu imali nikakvih problema ne samo da
uplate tiket, ve} i da naprave dugove od
nekoliko hiljada evra - kaè dr Sneàna
Al~az. Dr Al~az je objasnila da je otpor
pacijenata prema le~enju patolo{kog
kockanja veliki, jer svi navodno „mogu da
prestanu sa kla|enjem kad ho}e i nije im
potrebna stru~na pomo}”.
Izvor: Politika, ponedeljak, 14. januar 2008. godine
@ene rade vi{e
@enski deo svetske populacije, prema proce-
nama Ujedinjenih nacija, ~ini najmanje 40%
radne snage u svetu, ali u proseku ène rade
vi{e nego mu{karci, a zara|uju samo
~etvrtinu globalnog prihoda i imaju manji
pristup od mu{karaca zdravstvenim usluga-
ma, obrazovanju, poslovnim prilikama i poli-
ti~kim funkcijama. Neki analiti~ari navode da
stereotipi, plemenska i kulturna praksa, kao i
siroma{tvo doprinose toj razlici. Prema
istraìvanju Ujedinjenih nacija, oko 70% od
1.3 milijarde siroma{nih koji ìve sa manje od
jednog dolara dnevno jesu - ène. U dvade-
set dve industrijalizovane zemlje, ène
zara|uju samo 80% onoga {to zara|uju
mu{karci, a u delovima subsaharske Afrike,
manje od 70%. [vedska najvi{e brine o
ènama, zatim preostale nordijske zemlje, a
na za~elju su Jemen, Saudijska Arabija,
Nepal...
Izvor: Politika, ~etvrtak, 17. januar 2008. godine
Beogradski mostovi
Da je bilo prema obe}anjima, bageri bi uve-
liko radili na prvoj trasi lakog metroa, most na
Savi preko Ade Ciganlije spremao bi se za
sve~ano otvaranje, Staklenac na Trgu
Republike bi bio sru{en, a plac za novu
Gradsku galeriju ogra|en. Da je bilo prema
najavama, rekonstrukcije „Gazele“ i
„Pan~evca“ bile bi u punom jeku, pa i radovi
u Ju`nom bulevaru zavr{eni. Kasne svi va`ni
infrastrukturni projekti, haos u gradu se
pove}ava, a razlozi su, naravno, „brojni i
opravdani“. „Na svim tim projektima se radi.
Most na Adi je, na primer, potpuno pripreml-
jen za izgradnju. Ostalo je samo da Direkcija
izabere izvo|a~a i da radovi krenu. Ta~no je
da sve ide sporije nego {to bismo èleli, ja
bih li~no voleo da sve ide mnogo brè, ali
moraju da se po{tuju procedure. Procedure
su jedini krivac {to projekti kasne“, rekao je
or|e Bobi}, glavni gradski arhitekta.
Izvor: Blic, ~etvrtak, 17. januar 2008. godine
UNIVERZUM / ÎTAMO ZA VAS rln magazin februar 2008.
27

UNIVERZUM / STIPENDIJE, KONKURSI
28
STIPENDIJE I
KONKURSI
International Master in
Tourism & Leisure
Nivo studija: master
Zemlja studiranja: Italija
Rok za konkurisanje: 01-10-2008
Website:
http://znanje.infostud.com/stipendije/In
ternational_Master_in_Tourism_Leisu
re/1189
Opis stipendije: MIB School of
Management of Trieste, Italy is
pleased to announce a competition
for scholarships for Serbian citizens.
The Scholarship will go toward tuition
fees to attend the VIII edition of the
International Master in Tourism &
Leisure (October 2008 - October
2009).
Stipendija za u~enje
indoneànskog jezika i kul-
ture
Nivo studija: dodiplomske
Zemlja studiranja: Indonezija
Website:
http://znanje.infostud.com/stipendije/S
tipendija_za_ucenje_indonezanskog_j
ezika_i_kulture/1175
Opis stipendije: Ambasada Indonezije
dodeljuje stipendiju za u~enje
indoneànskog jezika i kulture.
MBA in International
Business
Zemlja studiranja: Italija
Website:
http://znanje.infostud.com/stipendije/M
BA_in_International_Business/1190
Opis stipendije: MIB School of
Management of Trieste, Italy is
pleased to announce a competition
for scholarships for citizens of South
Eastern European and Balkan Area
countries (Slovenia, Croatia, Serbia,
Montenegro, Bosnia and
Herzegovina, Macedonia and
Albania). The Scholarships will go
toward tuition fees to attend the XIX
edition of the MBA in International
Business programme (September
2008 - September 2009).
Copernicus stipendije
Zemlja studiranja: Nema~ka
Website:
http://znanje.infostud.com/stipendije/C
opernicus_stipendije/1005
Opis stipendije:
Stipendisti programa Copernicus
studiraju jedan semestar na uni-
verzitetima u Berlinu, Hamburgu ili
Minhenu i imaju dvomese~nu praksu
u jednom preduze}u ili javnoj
ustanovi.
*vi{e o ovim i mnogim drugim
stipendijama i konkursima moète
pro~itati na www.znanje.infostud.com
SEMINARI
9th Weimar Summer
Courses
Mesto: Veimar, Nema~ka
Trajanje: 22.06.-05.07.2008.
Website:
http://znanje.infostud.com/seminari/9t
h_Weimar_Summer_Courses/763
Opis seminara: What is waiting for
you in Weimar?
• Two weeks of intensive summer
course in small work groups, with lec-
tures, seminars and individual super-
vising by recognised experts (working
hours: 9-12 a.m. and 2-5 p.m.)
• Visits to important cultural and clas-
sical sites in Weimar and the sur-
rounding area (see free time and
leisure)
• Free access to museums, art collec-
tions, libraries and archives in Weimar
(free entrance with participant card)
• Guided walking-tours through parks
in Weimar and the surrounding area
(Ilm Park, Tiefurt, Ettersburg,
Belvedere, Oßmannstedt)
• One day excursion (optionally to
Erfurt, Jena or Naumburg and
Dornburg Castles)
• Two weeks full board and lodging in
a modern double room in the centre
of Weimar (costs included in the
course fees; additional charge for sin-
gle room)
• On demand health and accident
insurance
4th Kosovar and Regional
Student Conference about
Social Issues
Mesto: Pri{tina, Kosovo, Srbija
Trajanje: 9-10.05.2008.
Website:
http://znanje.infostud.com/seminari/4t
h_Kosovar_and_Regional_Student_C
onference_about_Social_Issues/781
Opis seminara: The Conference will
be held in Prishtina, Kosova, at the
American School of Kosova.
Participants from municipalities or
countries other than Prishtina will be
accommodated in the ASK dormito-
ries free of charge. ASK will cover
both transportation (by bus) and
accommodation expenses necessary
for the participants.
International Corporate
Responsibility
Mesto: Doha, Katar
Website:
http://znanje.infostud.com/seminari/Int
ernational_Corporate_Responsibility/7
70
Opis seminara:
The Qatar Foundation and the
Carnegie Bosch Institute solicit
papers for a conference on
International Corporate Responsibility
to be held in Doha, Qatar. The confer-
ence is based on the theme that
responsible business decisions today
must take a global view that is sensi-
tive to political, economic and cultural
differences.
Summer Russian Language
Program 2008
Mesto: Petrozavodsk, Rusija
Website:
http://znanje.infostud.com/seminari/Su
mmer_Russian_Language_Program_
2008/756
Opis seminara: This program is spe-
cially designed for students who
would like:
• to start studying Russian language
• to improve Russian language
• to prepare to study in Russia
• to know more about Russian history,
culture and traditions.

Delovanje na ~ula
Stru~njak za arome (flavorist)
[ta hrani koju jedete daje poseban ukus? Posao stru~njaka za arome
je da napravi ta~nu kombinaciju hemijskih supstanci. Kreacije
stru~njaka za arome naj~e{}e opona{aju prirodne arome, ali im
dodaju o{trinu i ja~inu, mada oni stvaraju i nove ukuse, posebno za
nove slatki{e i pi}a. Bez obzira na to da li je re~ o staroj ili novoj
aromi, stru~njaci za arome moraju da obezbede da njihove kreacije
izdrè kada postanu deo konkretnog prehrambenog proizvoda ili pi}a.
êsto se suo~avaju sa posebnim izazovima, kao {to je traganje za
aromama koje ne aktiviraju odre|ene alergijske reakcije, a imaju
sli~an ukus kao alergeni. U kreiranju aroma nije sve u hemiji.
Potrebno je tako|e i dosta ve{tine, jer razli~ite hemijske kombinacije
mogu da proizvedu isti ukus. Zbog te sloènosti, stru~njaci za arome
sedam godina rade kao {egrti dok ne postanu samostalni stru~njaci.
Kada steknu dovoljno iskustva, oni suptilnim manipulacijama u
hemijskim formulama mogu da stvore jedinstvene verzije ~ak i
uobi~ajenih aroma kao {to je vanila. U kombinaciji sa neprekidnim tra-
ganjem za inovacijama u prehrambenoj industriji, ova vrsta neizves-
nosti pruà uzbu|uju}e mogu}nosti novim stru~njacima za arome.
Oni koji se odlu~e za ovaj posao tako|e mogu da ra~unaju i na
sasvim pristojnu zaradu. Ve}ina stru~njaka za arome zara|uje
58.000-76.000 dolara godi{nje.
Pivar
Pivari, ili {efovi pivara, upravljaju svakodnenim radom pivara, {to
podrazumeva i poru~ivanje sirovina za varenje i planiranje rasporeda
varenja piva. Oni tako|e u~estvuju i u samom postupku proizvodnje
piva, obezbe|uju}i da se koraci u proizvodnji nesmetano nadovezuju
jedan na drugi. Za to je potrebna kombinacija upravlja~kih ve{tina i
te{kog fizi~kog rada, koji uklju~uje i istovarivanje sirovog zrnevlja iz
kontejnera lopatom da bi se pivo pripremilo za fermentaciju. Me|utim,
~ak i fizi~ki rad pruà priliku za inovacije.
Pivari su ~esto neposredno uklju~eni u postupak varenja da bi
isprobali nove vrste piva. Strast s kojom se pivari odnose prema svom
poslu omogu}ava im da razviju ~vrste veze, ~ak i ako rade u
konkurentskim pivarama. „Me|u pivarima u ovoj zemlji postoji veoma
snaàn ose}aj drugarstva”, kaè Pol Geca, direktor Udruènja pivara.
„Razmenjuje se puno informacija, zajedni~ki se koriste mnogi resursi.”
A pivari mogu i da ponesu ku}i plodove svog rada i da ih podele sa
svojom bra}om po fla{i.
Prema anketama {efova pivara koje je Udruènje pivara obavilo u
firmama koje pakuju pivo i u pabovima, pivari zara|uju 41.000-76.000
dolara godi{nje. Iznos je obi~no ve}i {to je pivara ve}a.
„Sensory brander”
Kako strategija brenda postaje sve sofisticiranija, ona sve vi{e izlazi iz
granica strogo vizuelnog. Koriste}i sli~ne ve{tine kao i dizajneri enteri-
jera i arhitekti, „sensory brander”-i pomaù kompanijama da u svoje
brendove uklju~e i druga sna`na, ali nedovoljno zastupljena ~ula. Oni
podsti~u klijente da u obzir uzmu ~ak i najtananije osobine, kao {to je
zvuk zatvaranja automobilskih vrata ili na~in na koji se u ruci drì
otvara~ fla{e.
„Kada nekoj kompaniji predloìte 'sensory branding', ~esto vas gledaju
kao da vam nisu ba{ sve ovce na broju”, kaè Piter Dikson, kreativni
direktor u firmi Lippincott, brending agenciji sa sedi{tem u Njujorku.
„Ali ~injenica je da oni ve} imaju svoj miris - samo {to jo{ nisu obratili
pa`nju na njega”. „Sensory brander”-i se, me|utim, sve uspe{nije
nose sa ovom vrstom nezainteresovanosti; u Aziji postoji postoji
nekoliko agencija koje se isklju~ivo bave brendingom koji uti~e na sva
~ula. „Sensory brander”-i moraju da razumeju percepciju kupaca. Oni
istraùju na koji na~in razli~ite grupe reaguju na odre|ene ~ulne
okida~e, kao {to je kombinacija mirisa i boje. To istraìvanje ~esto
podrazumeva putovanje radi upoznavanja sa svetskim kulturama.
Me|utim, Dikson smatra da je najve}a beneficija inovativna priroda
ovog polja. „Posao je veoma zabavan jer je ideja za sada sasvim
nova”, kaè on. „Sensory brander”-i imaju sli~ne zarade kao i drugi
marketing menadèri. Prema Priru~niku za izglede u karijeri
(Occupational Outlook Handbook), mogu da o~ekuju 51.000-92.000
dolara godi{nje.
UNIVERZUM / ZANIMANJA rln magazin februar 2008.
29
Poslovi za koje niste znali da ih èlite #1

SUBVERZUM / HOT ART P?iO!
30
Konstantin Gr~i} je ro|en u Minhenu 1965. godine. Nakon
stolarske prakse na Parnham College-u u Engleskoj, studira
dizajn na londonskom Royal College of Art od 1988. do 1990.
godine. Nakon osnivanja sopstvenog dizajn studija „Konstantin
Grcic Industrial Design“ (KGID) 1991. godine u Minhenu, po~inje
da kreira name{taj, proizvode i osvetljenje za neke od vode}ih
dizajnerskih ku}a, kao {to su Agape, Authentics, Classicon, Flos,
Krups, Muji, Thomas/Rosenthal, i dr.
Gr~i} stvara industrijske proizvode koji se uobi~ajeno smatraju
jednostavnim i minimalisti~kim. Me|utim, njegov rad se razlikuje od
pomodnih minimalisti~kih trendova dana{njice po tome {to on tretira
funkcionalnost na human na~in, kombinuju}i maksimalnu formalnu
odre|enost sa pronicljivo{}u i humorom. Dobitnik je presti`nih
nagrada za dizajn - nominacija za „Guest of Honour“ na belgijskom
Interieur Biennial, a njegova ~uvena lampa „Mayday“ nalazi se u
stalnoj postavci MOMA-e u Njujorku, za koju je 2001. godine dobio
nagradu Compasso D'Oro. Juna 2005. godine Phaidon Press iz
Londona je izdao obimnu monografiju posve}enu radu KGID-a.
Omiljena knjiga Konstatina Gr~i}a je „Lovac u ra`i“, J. D. Sellingera.
KONSTANTIN GR^I]: Emocionalna racionalnost

SUBVERZUM / HOT ART P?iO! rln magazin februar 2008.
31
Kako ste otkrili industrijski dizajn?
Posle {kole radio sam za restauratora antikvarskog name{taja, zatim
sam oti{ao na dalju praksu u Englesku, gde sam radio kao stolar. U
to vreme bio sam u ranim dvadesetim i tu sam otkrio da je dizajn
ozbiljna profesija i da sam za nju veoma zainteresovan.
Gde pronalazite inspiraciju i koji su dizajneri najvi{e uticali
na Vas?
Inspiracija dolazi iz mnogo razli~itih izvora, ne inspiri{e samo dizajn.
Generalno govore}i, inspiracija dolazi iz ìvota, svakodnevice, od ljudi,
od stvari koje ve} postoje, i od razmi{ljanja kako su stvari napravljene
i kako ljudi {irom sveta interaguju sa razli~itim objektima. Mislim da je
dizajn uvek inspirisan pitanjem kako se stvari koriste. Za mene je
va`no da posmatram odnos izme|u ljudi i predmeta. Svakako da
volim da vidim i radove drugih dizajnera, dobru arhitekturu, film, volim
da pratim umetnost uop{te.
Kada govorimo o dizajnerima koji imaju najvi{e uticaja na moj rad,
istakao bih posebno tri imena, a to su: Jasper Morrison, koji je bio moj
u~itelj na Royal College of Art i sa kojim danas sara|ujem, zatim
Castellani, stari italijanski majstor, kroz ~ije sam radove otkrio svakod-
nevni {arm predmeta, predmeta koji nisu bogati ili izraàjni, ve} vrlo
anonimni, i na kraju, jedan dizajner potpuno razli~it od prethodne dvo-
jice, Philippe Starck. Odrastao sam uz njega i on je veoma uticao na
moju generaciju kao primer uspe{nog i aktivnog dizajnera. Mislim da
je on promenio pejza` modernog dizajna.
Koja je osnovna ideja Va{eg dizajna?
Ono {to je va`no za moj dizajn je da je to prvenstveno industrijski
dizajn, a industrijski dizajn je namenjen serijskoj proizvodnji. Ovo
podrazumeva jedan racionalni aspekt. Va`na je funkcionalnost pred-
meta, ali ne u nekom strogom smislu, vi{e bih to nazvao emotivnom
stranom racionalnosti. Na primer, stolica ima funkciju da se sedi na
njoj, ali nije samo to potrebno, jer ta stolica treba da bude lepa i taj
spoj je ono zbog ~ega nam se ta stolica dopada.
Kako biste onda opisali taj odnos funkcionalnosti i estetike?
To je stvar balansa i zavisi od specifi~nog proizvoda. Ponekad preteg-
ne funkcionalnost, a nekada se vi{e fokusiramo na estetiku. Ja,
me|utim, nikada ne volim tako da razdvajam ova dva aspekta i ne
èlim da kaèm da je funkcionalnost va`nija od estetike ili obrnuto.
Idealno, trebalo bi da obe stvari funkcioni{u zajedno na izbalansiran
na~in.
Po Va{em mi{ljenju, koji je trenutno najzanimljiviji deo indus-
trijskog dizajna?
Mislim da je danas najzanimljiviji i najrelevantniji industrijski dizajn koji
se bavi objektima za javne prostore i javnim prostorima uop{te.
Po~elo je da vlada izvesno zasi}enje u dizajnu objekata za ku}u.
Interesantno je videti kako dizajneri pomaù urbanim javnim prostori-
ma sa puno ljudi koji se me{aju sa objektima da profunkcioni{u i
zaìve. To je trenutno najuzbudljivija teritorija za dizajn.

SUBVERZUM / HOT ART P?iO!
32
Kako vidite industrijski dizajn danas?
Mislim da se industrijski dizajn menja iz dva razloga. Prvi je taj {to
dru{tvo u kome ìvimo, odnosno na~in na koji ìvimo proizvodi
potrebu za odre|enim stvarima koje nas okruùju. Drugi razlog je
razvoj tehnologije. Digitalni mediji, Internet, mobilni telefoni, itd, u
potpunosti su promenili na~in na koji ìvimo i mislimo, industrijsku
proizvodnju i brzinu realizacije odre|enog dizajna. Tako|e, promenio
se i na~in na koji radimo ili komuniciramo, ali mislim da je oduvek bilo
tako, ~ak i u 19. veku. Dru{tvo se, sa jedne strane, osloba|a od
ograni~enja odre|enih ìvotnih stilova, {to ide pod ruku sa razvojem
tehnologije, pa tako i dizajneri imaju ve}u slobodu da, na primer,
koriste materijale koje ranije nisu mogli da upotrebljavaju ili, pak,
stvari koje ranije nisu mogle da postoje. Sa druge strane, opet se
pada u {ablon tog novog na~ina ìvota, i tako stalno…
Da li postoji neki predmet koji ste videli u skorije vreme i
pomislili da je savr{en?
Nikada ne traìm savr{en predmet. Savr{en predmet bi predstavljao
smrt sâmog predmeta, jer onda ne bi bilo ni~eg {to sledi. Mada,
moram priznati da postoji mnogo izvrsnih predmeta. Trenutno mi pada
na pamet kompjuter koji je dizajnirao Yves Béhar, a proizveden je za
obrazovanje dece u zemljama Tre}eg sveta. Ovaj projekat se zove
„One Laptop per a Child“, i ima za cilj da taj mali laptop pokloni deci
{irom sveta, kako bi ona imala pristup Internetu i obrazovanju.
Projekat je koncipirao Nicholas Negroponte. Mislim da je ovo odli~an
proizvod.
Da li pripremate neke nove izlo`be ili projekte?
Da. Za dve nedelje }e po~eti izlo`ba mojih radova u pariskom
Museum for Decorative Art, pod nazivom „Small Talk“. Zatim, radimo
na dva projekta za slede}u godinu za milansku nedelju dizajna u
~uvenom Salone del Mobile. Jedan od njih je izlo`ba „The World
Space“, koja se bavi urbanom arhitekturom. Gradski pejzaì postaju
sve manji i manji, i moramo da se suo~imo sa nedostatkom prostora.
Druga izlo`ba je u vezi plasti~ne stolice koju dizajniram za hemijsku
kompaniju BAFF. Radimo izlo`bu o ~itavom projektu, odnosno o
razvijanju ideje o toj stolici.
Da li imate neki savet za mlade dizajnere koji su tek na
po~etku karijere?
Koliko god to strogo zvu~alo, moraju mnogo da rade. Nije sve u
glamuru, slavi i putu posutom zvezdama. To je veoma ozbiljan rad
koji zahteva po`rtvovanost i ljubav prema poslu, naravno, i kreativnost
i inspiraciju, ali tako|e i mnogo discipline. To je savet mladim
studentima da budu spremni i da znaju {ta ih o~ekuje.
Razgovarala: Ana Seferovi}

SUBVERZUM / HOT ART P?iO! rln magazin februar 2008.
33
Najbolje pose}en doga|aj na Canes Lions advertajzing festivalu,
posle Gala Award ceremonije, je upravo Saatchi & Saatchi New
Directors Showcase. Kroz organizaciju ovog takmi~arskog programa,
namenjenog mladim rediteljima, Saatchi & Saatchi èli da identifikuje
i afirmi{e nove talente, koriste}i svoju mreù od 153 lokalne agencije
{irom sveta. Za program se mogu prijaviti svi mladi reditelji koji
nemaju vi{e od dve godine iskustva u snimanju reklama.
Prihvataju se radovi razli~itih ànrova, te je mogu}e prijaviti reklamu,
kratki film, animaciju, muzi~ki promo ili kratku demonstraciju neke
nove filmske tehnike.
Mnogi reditelji koji su u~estvovali u ovom programu postali su
slavna imena. Odli~an primer su Tarsem, Michel Gondry, Mark
Romanek, Spike Jonze, Ivan Zacharias, Kinka Usher, David
LaChapelle, Danny Kleinman i Jonathan Glazer. Tako su i pro{le
godine, na sedamnaestom po redu Saatchi & Saatchi New
Directors Showcaseu, isplivala nova imena, koja tek o~ekuje svetla
budu}nost u svetu advertajzinga. Kreativni direktor Saatchi & Saatchi
na globalnom nivou, Bob Isherwood, tom prilikom rekao je:
„Verovatno postaje sve teè uspeti kao reìser, jer danas se prednost
daje etabliranim imenima. Ali kao {to na{ Showcase pokazuje,
postoje izuzetni novi reditelji koji imaju talenat, petlju i odlu~nost da
budu prime}eni. U okviru selekcije od preko petsto radova koji su
poslati na adrese {irom sveta, izabrano je i nagra|eno nekoliko
reìsera. Prikazuju}i najaktuelnije nove talente, èlimo da na{oj
industriji obezbedimo sveè reditelje priznatog talenta“.
Novi Saatchi & Saatchi New Directors Showcase odrà}e se u
junu 2008. godine. Vi{e informacija o rokovima za prijavu radova
potraìte na sajtu www.saatchi.com. Iskoristite fenomenalnu
priliku, prezentujte svoje kreativne radove i postanite nova
zvezda Cannes Lions festivala.
Mladi reditelji, prijavite se!
MILAN DESIGN WEEK 2008
Na hiljade izlaga~a iz ~itavog sveta predstavi}e od 16. do 20. aprila
ove godine u Milanu svoje nove linije name{taja i predmeta za
opremanje poslovnog i stambenog prostora, ali i mnoge druge
zanimljivosti iz oblasti dizajna, umetnosti i arhitekture. Kako se zahtevi
trì{ta sve vi{e fokusiraju na visokokvalitetne proizvode i dinami~na,
artikulisana re{enja opremanja prostora, tako su Salone
Internazionale del Mobile i doga|aji u sklopu ove manifestacije sve
vi{e priznati kao privilegovana pozornica za lansiranje novih trendova.
Na ovogodi{njem Milan Design Week-u simultano }e se odràvati
nekoliko manifestacija:
Salone Internazionale del Mobile (Internacionalni sajam name{taja)
Salone del Complemento d'Arredo (Sajam galanterije)
Euroluce (Sajam osvetljenja)
Salone Satelite (Sajam mladih dizajnera)
Na sajmu }e tako|e biti organizovana i dva prate}a doga|aja:
„Camera con vista“, kao i „Racconi di Luce“. Ukoliko èlite da
prisustvujete da se pre svih upoznate sa najnovijim trendovima u
oblasti dizajna, umetnosti i arhitekture ili da konkuri{ete sa svojim
proizvodima i idejama, informacija o samom doga|aju i prijave za
u~e{}e moète dobiti na web adresi: www-cosmit.it
[ansa za tebe - SAATCHI & SAATCHI New Director's Showcase
BERLINSKO BIJENALE
savremene umetnosti 2008
Osnovano 1998. godine, Berlinsko bijenale savremene umetnosti
je ubrzo postalo jedna od najpresti`nijih me|unarodnih manifestacija
savremene umetnosti. Peto po redu bijenale odrà}e se od 5. aprila
do 15. juna. Za ovogodi{nji koncept bijenala zaduèni su kuratori
Adam Szymczyk i Elena Filipovi}. Prema njihovoj ideji, koncept
bijenala }e se sastojati od dva dela - dana i no}i.
Tokom dana, predstavljanje umetni~kih radova i specijalno naru~enih
projekata odràva}e se na tri glavna izlo`bena mesta u samom gradu,
koja ujedno predstavljaju najzna~ajnije objekte i kulturne institucije u
poratnom Berlinu zbog svog kulturnog, politi~ko-istorijskog
i ekonomskog zna~aja. To su KW Institute for Contemporary Art,
Neue Nationalgalerie i Skulpturenpark Berlin Zentrum.
Tokom no}i, izlo`be }e se nastavljati u obliku raznovrsnih umetni~kih
doga|aja koji }e se svake ve~eri odràvati na najrazli~itijim lokacijama
{irom grada tokom tromese~nog trajanja manifestacije.
Kao i prethodnih godina, i ovogodi{nje bijenale }e nesumnjivo
pomeriti granice izlo`benih, kuratorskih i i teorijsko-prakti~nih agendi
savremene umetnosti.
Zbog toga, ne ~ekajte 2010. godinu. Budite uvereni da }e vam poseta
Berlinskom bijenalu definitivno osveìti sva ~ula i uvesti u vas u zaista
zanimljiv svet savremene umetnosti. Vi{e informacija potraìte na web
adresi: www.berlinbiennale.de

SUBVERZUM / HOT ART
34
Umetnost kao luksuzni brend?
Cinici bi rekli da }ete na Beverly Hills-u te{ko
prona}i dobru knjigu, a kamoli ozbiljan
umetni~ki rad, no ovo rezidencijalno naselje
najbogatijih odnedavno poseduje nekoliko hot
spot {oping lokacija na kojima moète sresti
(ukoliko ih kao prose~ni {opoholi~ar uop{te
primetite) umetni~ka dela najpoznatijih
umetnika i arhitekata dana{njice.
Ve}ina posetilaca sa veoma dubokim
dèpom verovatno nikada ne}e shvatili da se
jednom kada zakora~e u luksuznu prodavnicu
„Prada Epicenter“ u {oping ~etvrti Rodeo
Drive zapravo nalaze u najnovijem
arhitektonskom zdanju koje je proslavljeni
arhitekta Rem Koolhaas specijalno redizajni-
rao po narud`bi milanske Fondazione Prada.
Sre}om, iza ovog zdanja stoji potpis
Koolhaasa, „umetnika i inovatora savremene
avangarde“, kako ga je okarakterisao Komitet
za dodelu nagrade „Praemium Imperiale“
(ekvivalent Nobelove nagrade u umetnosti) -
tako da }e neki od njih do}i samo da bi
iskusili Koolhaasov ~uveni koncept
„iskustvenog prostora“. Ovaj objekat bez
fasade i uobi~ajenog izloga koji deli javni od
privatnog prostora, opremljen je high-tech
napravama koje ~ine da se shopperi ose}aju
kao da pazare na drugoj planeti. Kriti~ari bi
rekli da je pomenuto Koolhaasovo zdanje
napravljeno u slavu {lja{te}eg fashion
spektakla potro{a~kog dru{tva. I zaista,
umetnosti nema u ovoj prodavnici, a ako je i
ima, onda je umetnost sâma prodavnica, dok
se tradicionalno shva}eni umetni~ki
radovi - slike, fotografije, printovi, filmovi,
knjige, video radovi - nalaze u Fondazione
Prada u Milanu. Sâm Koolhaas nema iluzija
po ovom pitanju i kaè da je njegov
„iskustveni prostor“, kako naziva ovaj tip
objekta, kreiran zarad „{opinga kao takvog“.
Ista logika moè se primeniti i na nedavno
redizajniranu Chanelovu prodavnicu na uglu
Rodeo Drivea i Brighton Waya, tako|e na
Beverly Hillsu. Ovo delo arhitekte Petera
Marinoa isti~e se fasadom od belog
mikro-stakla uokvirenom crnim ~eli~nim
ramom, {to sve skupa sa Chanelovim logoom
~ini da ~itavo zdanje neodoljivo podse}a na
pakovanje slavnog Chanel 5. Unutar zgrade,
stotine {lja{te}ih Chanelovih monograma visi
sa stropova terasastog plafona, sa zidom
napravljenim od ru~no pravljenih Murano
staklenih kugli i ekstravagantnim aplikacijama
u vidu pozla}enih listova. Savr{ena lokacija i
dramati~no no}no osvetljenje ~ine ovu
instalaciju najlep{im arhitektonskim objektom
na Rodeo Driveu, ina~e bezli~noj
komercijalnoj ~etvrti koju moète videti u bilo
kojoj svetskoj metropoli. Pored svega {to
nudi, od ekstravagantnih haljina do
besprekornih mu{kih odela i fensi krpica, ova
prodavnica luksuznih brendova je pre svega
istinski umetni~ki rad. No, da li je sve ba{
tako kako izgleda?
Kada super art star Takashi Murakami
dizajnira ta{nu za Louis Vuittona, rezultat je
novi dizajn Vuittonove ta{ne, a ne umetni~ko
delo. Kada francuski umetnik Pierre Huyghe
dizajnira tzv. izmenljivu sobu za Diora, onda
je to samo vrhunski dizajnirana soba i ni{ta
vi{e. Kada, pak, Zaha Hadid, inspirisana
Chanelovom torbom, kreira Chanelovu „Kutiju
savremene umetnosti“, finalni proizvod je
zgrada u obliku futuristi~kog paviljona u kome
}e dvadeset svetski priznatih umetnika izloìti
svoje radove inspirisane elementima koji
sa~injavaju identitet Chanelove ta{ne. Ljudi
koji ne vole brendove, a pritom oboàvaju
fenomenolo{ke rasprave o dizajnu i
„COCA-COLA JE COCA-COLA, I NEMA
TOG NOVCA KOJIM SI MO@ETE PRIU[TITI
BOLJU COCA-COLU OD ONE KOJU PIJE
BESKU]NIK SA ]O[KA“ Andy Warhol
„'Veoma ~esto ose}am veliku krivicu {to sam brend'… govorio je ameri~ki umetnik Tom
Sachs o tome kako u jednom trenutku ne{to {to je bilo protiv brenda i sâmo postaje
brend. I tako je svako èleo ovu vrstu umetnosti zato {to je postala brend, a Sachs je
odlu~io da vi{e ne pravi takve radove, da bi se potom ispovedio kako je „ponekad znao da
se prostitui{e i napravi poneki umetni~ki rad koji bi ubrzo postao brend.“
Mauricia Prada

RLN 3

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (9)

Similar to RLN 3

Similar to RLN 3 (16)

RLN 3