Međunarodni pozorišni festival Joakimfest, Knjaževsko-srpski teatar 2020.

1. J o a k i m f e s t 1 5 • б р о ј 2 • 9 . о к т о б а р 2 0 2 0 .
biltenGovor Miloša Krstovića, direktora Joakimfesta
VELIKE, ISCELJUJUĆE MOGUĆNOSTI UMETNOSTI
Gospodine Gradonačelniče,
Dragi gosti, prijatelji po­
zorišta, Dobrodošli u Knja­žev­
sko-srpski teatar, Dobrošli na
Joakimfest.
Ukazana mi je velika čast da
Vas mogu pozdraviti na otvara­
nju 15. , Jubilarnog Međunarod­
nog pozorišnog festivala, koji
vrednuje i promoviše savreme­
ni pozorišni jezik.
Joakimfest, do prošle godi­
ne Joakim Inter Fest, je 2006.
godine, pokrenuo Dragan Ja­
kovljević, tadašnji direktor Tea­
tra. Dakle, pre petnaest godina,
počelo je ostvarivanje jedne
davno osmišljene ideje, da i
grad Kragujevac dobije relevan­
tan festival, kakav zaslužuje s
obzirom na svoju dugu pozoriš­
nu tradiciju i pažljivo odnego­
vanu publiku.
Evro-regionalan, sigurno
jedan od najposećenijih kul­
turnih događaja u Kragujevcu,
festival daje ogroman doprinos
međunarodnoj afirmaciji našeg
Grada, a kultura je ta koja, na
najbolji način, predstavlja naše
vrednosti i tradiciju.
Joakimfest je od ove godine
odlukom Grada Kragujevca, koji
je i generalni pokrovitelj festi­
vala, uvršten u program Stalnih
manifestacija u oblasti kulture
od značaja za Naš Grad.
Knjaževsko-srpski teatar je, u proteklih
15 godina, kao organizator festivala ugostio
preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u
kojima je učestvovalo više od 700 pozorišnih
stvaralaca.
Koliko god smo svesni značaja razvoja
nacionalnih kultura i svega što se dešava
unutar državnih granica, u prvom planu je
ideja da svi, na kraju, pripadamo zajednič­
kom prostoru kulture u kojem fizičke, men­
talne, jezičke i druge granice mogu sa lako­
ćom biti prevaziđene snogom i kreativnošću
darovitih i nadahnutih umetnika.
Loše okolnosti u kojima živimo i nimalo
optimistična slika današnjeg sveta mogu,
nažalost, postati izgovor da odustanemo
od borbe, da se unapred predamo. Knjažev­
sko-srpski teatar i Međunarodni pozorišni
festival Joakimfest nalaze i nalaziće načine
kako da, u vremenu prepunom iskušenja,
budu sa svojom publikom, koju i ovog puta
žele da suoče sa važnim pitanjima, ali i da
joj predoče velike, isceljujuće mogućno­
sti umetnosti. Naravno, svesni
prisustva Božijeg bez čijeg se
dopuštenja ništa ne događa i
bez čije se milosti nevesela slika
naše stvarnosti neće promeniti.
Uprkos svemu, u posebnom,
festivalskom, radosnom ruhu
očekuje nas selekcija izuzetnih
predstava. Selektor i Umetnič­
ki direktor festivala Slobodan
Savić je rekao da ovogodišnja
selekcija nije uslovljena pan­
demijom, niti je rezultat bilo
kakvih kompromisa. Ovih šest
predstava bi učestvovale na
15. Joakimfestu i da nije bilo
Korone. Ovim putem mu se za­
hvaljujem na izuzetnoj posve­
ćenosti i ogromnoj energiji koju
je uložio u protekle dve godine
u podizanju ugleda našeg festi­
vala, a verujte mi da se u uskim
pozorišnim krugovima uveliko
priča o selekcijima Joakimfesta.
Zahvalio bih se i kompletnom
festivalskom timu koji je vredno
radio, volonterima kao i svim
pozorištima koja su učesnici
ovogodišnjeg Joakimfesta, Gos­
podinu Miljanu Bjeletiću, članu
Gradskog veća za kulturu i Gra­
du Kragujevcu za podršku i za
razumevanje specifičnosti po­
zorišnog zanata. Veliki je pod­
vig organizovati festival u ova­
kvim uslovima, imamo zaista
razloga da budemo ponosni na
to, i Grad i Teatar. Svim ljubiteljima pozoriš­
ne umetnosti želim da u narednih nekoliko
dana uživaju u magiji Joakimfesta, a našim
gostima da se ugodno osećaju u Kragujevcu
i Republici Srbiji.
Pozivam gospodina Andreja Mažerija,
člana žirija, našeg gosta - reditelja iz Rumu­
nije, čija je predstava Medejini dečaci, na
prošlom Joakimfestu dobila Gran Pri Joakim
Vujić za najbolju predstavu u celini, da nam
se obrati i otvori 15. Joakimfest.
4 Joakimfest 15
Večeras na repertoaru
Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija
Rajner Verner Fasbinder, Mihael Fengler
ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R?
Režija Bobo Jeličić
Dramaturgija: Nataša Govedarica
Scenografija: Aleksandar Denić
Kostimografija: Maja Mirković
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla: Dejan Draganov
Majstor svetla: Branko Radinović Protić
Majstor zvuka: Krešo Horvatić
Igraju:
Gospodin R: Boris Isaković
Gospođa R: Nataša Tapušković
Šef: Branko Cvejić
Hana: Dubravka Kovjanić
Kolega 1: Milan Marić
Kolega 2: Bojan Dimitrijević
Komšinica: Jelena Stupljanin
Baka R: Vesna Čipčić
Deda R: Feđa Stojanović
Amadeus, sin: Pavle Korać
Saradnik: Rade Stojiljković
REČ SELEKTORA
Gospodin R. ima svoje ambicije, svoje brige i sećanja koja gaji.
Dobrog je zdravlja i zdravog ljubavnog života. Međutim, jednog
lepog dana, Gospodin R iznenada...
Zašto Gospodin R. poludi? I zašto ga mi, koji ne živimo u
Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina prošlog
veka, tako dobro razumemo?
Mali čovek u čeljusti velikog sistema i medijski posredovane
stvarnosti u kojoj je stalna trka za napretkom nešto poput
kategoričkog imperativa. Predstava izuzetnih glumačkih dosti­
gnuća.
O PREDSTAVI
Gospodin R. živi u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih
godina. Ima porodicu koju voli, posao do kog mu je stalo, svoj stan i
svoj televizor koji često gleda. Na televiziji svakodnevno sluša vesti o
velikimuspesimaiohrabrujućerečipolitičara.Njegovdomposećuju
prijatelji i rodbina. Gospodin R. ima ambicije koje gaji, brige koje ga
tište i uspomene koje neguje. Ima dobro zdravlje i ispunjen ljubavni
život. Jednoga dana, međutim, gospodin R. iznenada… Zašto
je poludeo gospodin R? I zašto ga mi, koji ne živimo u Zapadnoj
Nemačkoj početkom sedamdesetih, tako dobro razumemo?
Film Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera Zašto je
poludeo gospodin R… (Warum lauft Herr R. Amok?), snimljen je
1969. godine. Pored ostalih nagrada, osvojio je Zlatnog medveda
na Filmskom festivalu u Berlinu.
O REDITELJU
BOBO JELČIĆ je diplomirao režiju na Akademiji dramskih
umjetnosti u Zagrebu. Režirao je u svim većim pozorištima u
Hrvatskoj: S druge strane, Galeb, Izlog (ZKM); Allons enfants
(Dubrovačke ljetne igre); Tihi obrt (ADU); Ko rukom odneseno
(Kultura promjene); Na kraju tjedna (HNK Zagreb); Govori
glasnije (Satirično kazalište Kerempuh). Režirao je i u pozorištima u
Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i u Hrvatskom narodnom kazalištu
u Mostaru. Profesor je glume na Akademiji dramske umjetnosti u
Zagrebu.
O POZORIŠTU
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) osnovano u Beogradu
1947, oduvek je bilo jedno od najvažnijih i najreprezentativnijih
dramskih teatara u bivšoj Jugoslaviji. Od osnivanja ove kuće njeni
su radni principi ostali nedirnuti: angažovani su najbolji glumci
i najbolji reditelji na predstavama po klasičnim i savremenim
delima, kako domaćih tako i stranih autora. Akcenat je na novom
čitanju poznatih drama i na inscenaciji smelih novih drama koje
se bave aktuelnim temama. JDP gostuje u Evropi, zemljama bivše
Jugoslavije, kao i u drugim krajevima sveta.
Od 2006., JDP je član prestižne Unije teatara Evrope (Union des
Théâtres de l’Europe), najuglednije pozorišne zajednice, osnovane
1990 godine.

2. 2 Joakimfest 15 9. oktobar 2020. 3
Dobro veče.
Zovem se Andrej Mažeri.
Raduje me što sam se vratio ovde, u
prelepi Kragujevac.
Prošlegodineimalismočastdadobijemo
Veliku nagradu festivala za predstavu
Medejini dečaci, a sad sam ovde u svojstvu
člana festivalskog žirija.
Svim ovogodišnjim učesnicima želim
mnogo uspeha.
Društvo i naša umetnička tela su sada
slomljena na najbrži način.
Da li ovo umetnost umire? Očekuje se
da će država biti heroj u ovim vremenima
pandemije. Umetnici su jedna od poslednjih
stvari koje uzimamo u obzir, iako svi slušaju
muziku, gledaju filmove i gledaju zabavni
program na Internetu.
Takođe, estetika našeg ponašanja se
dosta promenila ove godine i umetnost
se mora prilagoditi tim promenama.
Ali kako? Kako ćemo se nositi sa tako
snažnim metaforama koje nas okružuju?
Preživljavanjem! A takođe i uz pomoć
kreativnosti, smelosti i nepomirljivosti.
Ove jeseni u Rumuniji sam imao priliku
da premijerno izvedem već dve predstave
i shvatio sam da se većina ljudi nije vratila
otvorenog srca, već sa više kritike, snažnim
mišljenjima o tome kako pozorište treba
da izgleda i kako bi umetnici trebalo da se
ponašaju. Pripremite se za to! Biće još teže!
Sada je umetnik prinuđen da menja
sopstvena sredstva i svrhu. Ali to je činio još
od početka umetnosti. Čvrsto verujem da bi
trebalo da posegnemo za svojim unutrašnjim
vrtovima (hortus conclusus) i jednostavno ne
brinemo. Unutra ćemo pronaći sve što nam
je potrebno da služimo čovečanstvu sada i u
boljim danima koji će sigurno doći.
Snažan uvid u stvarnost i ranjivost
zacelio bi tako mnogo rana. Ali takođe, time
što sebe činimo vidljivijim, kao umetnici, mi
vršimo društveni pritisak na one koji bi zaista
mogli da pomognu pozorištu i umetnosti.
JoakimFest je u Kra­
gujevcu okupio pred­stave iz
Rumunije, Bugarske, Se­verne
Makedonije i Sr­bije, pod
ovogodišnjim naslovom:
Pozorište u izolovanom
društvu – ovo je snažna
izjava, danas, kada se odlaže
većina festivala širom sveta.
U zaključku vas ostavljam
sa nekoliko reči iz nove
predstave koju sam upravo
pročitao, a koju je napisao
meksički autor Ernesto Anaja.
U predstavi BEZ KRAJA, lik po
imenu RAT, jedan od 4 jahača
Apokalipse, jako duhovito
izjavljuje:
Zabrinut sam što više nemamo uticaja.
U prošlosti, kugom smo ubili dve trećine
čovečanstva. Sada, uz malo sreće, možemo
da ubedimo Ujedinjene nacije da aktiviraju
plan za vanredne situacije.
Veliko hvala Slobodanu Saviću i Milošu
Krstoviću, i puno sreće svim umetnicima!
Potrebno nam je pozorište. Danas više
nego ikad. Jer pozorište znači da smo mi svi
zajedno.
Govor sa otvaranja 15. Joakimfesta Andreja Mažerija,
reditelja iz Bukurešta i člana festivalskog žirija
POTREBNO NAM JE POZORIŠTE,
DANAS VIŠE NEGO IKAD
Dan prvi - Pozorište„Kostolanji Deže”, Subotica, Srbija
GUSTAV JE SAM KRIV ZA SVE
Joakimfest je sinoć otvoren predstavom
„Gustav je kriv za sve” subotičkog
ansambla „Kostolanji Deže” koju je po
poznatom istoimenom crtanom filmu
režirao (i osmislio čitav koncept) Kokan
Mladenović.
Glumac David Buboš, najmlađi je Pozo­
rištu„Kostolanji Deže”.
- Prvi puta sam radio sa Kokanom
Mladenovićem i naš rad je bio jako
interesantan. Samog„Gustava”nikada nisam
gledao u životu i nisam ni čuo za taj crtani
film. Sa njim kao „junakom” sam se prvi put
susreo na probama na kojima smo odgledali
sve epizode „Gustava” koje smo pronaišli i
potom analizarali kako on kao takav i danas
„živi”i„postoji”u ovom dobu. Shvatili smo da
su situacije uvek iste za male, obične ljude
samo se vlast menja, kaže David.
Rad na predstavi je bio jako težak.
- Radili smo predstavu dva puta, jer igrati
sa maskama i bez njih je potpuno drugačija
stvar. Maske koje koristimo u predstavi sa
likom Gustava su izuzetno teške tako da sa
njima ništa niti vidimo niti čujemo. Druga
stvar koja nam je otežavala rad na„Gustavu”
je to što sve vreme predstave pričamo na
izmišljenom jeziku. Reditelje je insistirao
„da to bude mađarski jezik, ali da ne bude
mađarski jezik ali da ipak liči na mađarski
jezik” već samo pojedine reči i glasovi koje
su potpuno razumljivi na mađarskom ali i na
srpskom i engleskom, navodi on dodajući da
glumci tokom predstave izvode i realizuju -
„prave” i sve audio i video efekte kojima
predstava obiluje.
- Drago mi je što sam ovde. Slušao sam
od kolega iz ansambla o ovom festivalu i
nadam se da se vidimo i sledeće godine,
samo bez maski, završava David Buboš.
Glumica Krista Sorčik već godinama
živi i radi u Mađarskoj ali se veoma rado
odazvala pozivu da gostuje u subotičkom
ansamblu i obradovala saradnji sa Kokanom
Mladenovićem.
- Moram da naglasim da mi je zaista
bila čast kada su me pozvali da radim
sa ansamblom „Kostolanjija” i Kokanom
Mladenovićem. završila sam akademiju
u Novom Sadu ali već godinama živim i
radim u Mađarskoj i jedva sam čekala da
radim na ovoj predstavi sa ovom ekipom i
Kokanom kao rediteljem. Sve je bilo super.
Od toga kako sam primeljena u samom
ansamblu... a, što se tiče Kokana, to je bilo
baš ono što sam i očekivala, iskrena je naša
sagovrnica.
Ona ističe da su sa ovom predstavom
gostovali na festivalima kako u Srbiji, tako i u
Mađarskoj. Publika je predstavu u različitim
sredinama različito primila.
- Interesantno je da smo bili na festivalu
u Kišvardi, koji je Gustavovo „rodno mesto”
i publika je bila oduševljena. Pre toga
smo gostovali u Segedinu gde je publika
reagovala onako, malo sa distancom ili mi
možda nismo uspeli tamo da „prebacimo” i
„pređemo”taj„četvrti zid”kaže ona, dodajući
da tu njegovu današnju aktueknost na kojoj
je Kokan insistirao, odnosno kakav je Gistav
sadaiovdeuaktuelnojpolitičkojidruštvenoj
situaciji publika u Subotici i Novom Sadu na
„Steriji”shvatila i primila odlično.
Glumac Imre Elek Mikeš već je radio
sa Mladenovićem na predstavi „Oblak u
pantalonama”.
- Predstava „Gustav” je baš politički
angažovana. Rediteljeva želja je bila da sa
nama napravi angažovanu predstavu koja
funkcioniše bez teksta. Crtani film kojeg
se sećam kao mali i onda je bio politički
angažovan i aktuelan. Ni u to vreme
sedamdesetih i osamdesetih godina Gustav
nije bio pojedinac već je predstavljao ljude i
pojave u određenim situacijama. Tako danas
i naša predstava komunicira sa publikom jer
pokazujemo da Gustav „nije jedan” već smo
to „svi mi” u današnjem svetu i aktuelnim
situacijama, ističe Imre po kojoj je Gustav
nekada u crtanom i sada u njihovoj predstavi
nešto između žrtve i krivca.
- On jeste žrtva jer mu se mnoge situacije
nameću ali je i kriv zato što se ne bori protiv
njih nego ih prihvata. Ne traži izlaz iz njih
ili rešenje nego svesno postaje potčinjen
situacijama i stavrima koje se dešavaju oko
njega, zaključuje on.
Kragujevačka festivalska publika je
poruku shvatila i razumela i igru subotičkog
ansambla nagradila dugim aplauzom.