ISSN 1452 -9068
:asopis za decu l januar 2015 l broj 9 l godina 9
Перкусионисти у Новом Саду
Перкусионисти у Београду
”Марко Краљевић и Муса Кесаџија” Невена Вучетић II
2.
Занимљивости из историје
2
Ученицису,узсугестијенаставнице,израђивали
појединепредмете упоредо са изучавањем
одређених периода у историји. Многи су се у овом
послу лепо снашли, а наставница није штедела на
петицама.
ПАРНА ЛОКОМОТИВА - заједно су радили Миле
Молац и Бељуц Драган.
„Није нам било тешко, уживали смо у томе, са
задовољством смо је завршили и добили петице!“
КАТАПУЛТ – израдио га је Никола Попетру,
наставница историје је дала идеју зато што му
је било занимљиво градиво петог разреда када су
учили о римском наоружању.
БРОД- дело Монике Радивојев. Желела је и она
нешто да направи...
ФИГУРА ИЗ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА - направио ју је
Милан Кокић, који иначе воли да прави фигуре од
глине. Ова му је била посебна јер је необична.
ЛОКОМОТИВА – Марко Шијачки : „Било је то
необично искуство са часа историје. Прављење
овог рада ми је донело обећану петицу. Био сам
мотивисан.“
ЛОКОМОТИВА СА ВАГОНИМА – Драган Јованов:
„Требао сам да поправим оцену из историје
и направио сам ову предивну локомотиву са
вагонима.“
ЕСНАФСКИ ГРБ, ЗАСТАВА И ПЕЧАТ – уз лепо
дружење направиле диван рад Ивана Кимпанов,
Надица Нешић, Јелена Кокић и Васка Драганов.
ЕСНАФСКИ ПЕЧАТИ - Вујадинов Милан, Дујин
Милорад и Стеван Пецарски. „Наставница
наредила, а ми одрадили посао изнад свих
очекивања.“
ЕСНАФИ – удружења занатлија исте струке или
занимања(посластичари,ковачи,пекари,млекари,
кројачи... Радили Благоје Радонић,Славиша
Остојић, Димитрије Давидовић, Стеван Попов,
Јулијана Лукић, Анабела Сич и Ивана Мишковић
КАКО ЈЕ НАСТАЛА ЗБИРКА ЕКСПОНАТА ЗА НАШ МАЛИ МУЗЕЈ
3.
РЕЧ УРЕДНИКА
Поштовани читаоци,
ПредВама је Ђачка искра број 9. И
као што је већ пракса, у уводнику
ће опет бити речи о употреби,
значењу и симболици актуелног
броја. Прво што ми је пало на
памет у вези са овим, били су
они штенци из наше (банатске)
баштине. Ма знате оно: „Ала нам
се окерила кера! Окерила девет
мали’ кера! А кад су се и ти’ девет
окерили кера, имали смо здраво
млого кера!“ Можда би ова шала о
штенцима и могла да наговести
пораст интересовања и давања идеја за наше новине. Ипак, шалу
на страну. Ми смо брижљиво скупљали идеје и прилоге за овај број
да бисмо их сада показали јавности. Надамо се да ће их јавност
једва дочекати, баш као бебу која дође на свет после фамозних
девет пренаталних месеци, проведених у мамином стомаку, па
кад угледа светло дана и закмечи – сви јој се обрадују. Није лако ни
новине направити. Те криза економска, те криза идеја, те штрајк
наставника...али ми се боримо као мачка, за коју кажу да има
девет живота и одакле год да падне, увек се дочека на своје ноге.
Нека овај број буде моћан и као славних девет Југовића из епске
традиције, па да их радо читате. А следећи пут ћемо, ако Бог да,
о десетом старом Југ Богдану...
Душица Варга,
професор српског језика
Ђачка искра
Дечији часопис основне школе
”Јосиф Маринковић”,
Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј,
тел/факс 023 771 041,
zocaosjmnb@yahoo.com
РЕДАКЦИЈА
Главни уредник:
Душица Варга
Сарадници: Јелена Чивчић, Јасмина
Гарчев, Весна Цуцућ, Драгица Бачкалић,
Дражана Богданов, Павле Бобић,
Александра Јелић, Милосава Стевковић,
Маја Видаковић
Новинари: Валентина Јагарчев, Маја
Пешић, Николина Михајлов, Ана Марија
Кнежев, Вукашин Вучетић, Срђан
Стојановски, Теодора Радић, Светлана
Дражић
Графички дизајн:
“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
Штампа:
”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
373.3/4(497.113 Нови Бечеј)
Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник
Душица Варга. - Год. 9, Број 9 (2015)
- Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф
Маринковић”, 2015. - Илустр.; 30 цм
двапут годишње
ISSN 1452 - 9068
COBISS.SR - ID 222383111
Садржај
О нашем музеју ............................................................... 2
Реч уредника ................................................................... 3
Актуелности ...................................................................... 4
Занимање столар ........................................................ 6
Чика Мишка проналазач ............................ 7
Из пера наших ученика ........................................... 8
Болести зависности ....................................................... 9
Наши ветерани ......................................................... 10
Слово о матерњем језику ..................................... 12
Занимљива географија ............................................ 13
Реч педагога ........................................................... 15
Школске вести ................................................. 16
Креативне радионице .......................................... 17
Христос се роди ................................................. 18
Пројекат НАВАК .................................................. 21
Шта данас раде ђаци генерације ..... 22
Наши љубимци ...................................................... 25
Погоди ко сам ....................................................... 26
English/Deutsch ............................................ 28
Бисери из ђачких клупа ........................................... 30
Школске вести ................................................. 31
Из пера наших ученика .............................. 32
Мозгалице ............................................................................ 33
Посета сарачкој радионици .......................... 34
Страна малишана ......................................................... 35
Редакција
3
4.
- Р уб р и к а
„Актуелности“ нашег
часописа осмишљена је
као обраћање директора
школелокалнојсредини.
У животу сваке школе
седам месеци брзо прође,
нарочито ако су они
испуњени различитим
активностима.
А у нашој школи их
је било на претек. Сетимо се само многобројних
наступа наших ученика и родитеља поводом
различитих догађаја и манифестација.
„Ритам душе“ је почетком јуна наступао на
угледној дечјој манифестацији „Змајеве дечје
игре“ где је побрао симпатије многобројне
новосадске публике својим наступом, као и кроз
радионице одржане код споменика знаменитог
дечјег писца чика Јове Змаја. У истом дану,
а на позив Народне библиотеке Зрењанин
учествовали су на манифестацији „Ноћ музеја“.
Крај истог дана обележен је наступом поводом
исте манифестације, али сада у нашој вароши, у
Главашевој кући.
Перкусионисти на Змајевим дечијим играма
На позив Министарства просвете и Јединице
за превенцију насиља, у новембру месецу, у Дому
омладине у Београду наши перкусионисти, као и
представници Ђачког парламента и Вршњачког
тима, су учествовали у манифестацији „Teen talk“,
посвећеној тинејџерима.
Риболовачко - еколошко друштво „Тиса
63“ у нама је видело добре госте, а ми у њима
још боље домаћине на заједничким еколошким
активностима поред саме обале Тисе.
Наши ученици и родитељи су имали прилику
да кроз пројекат „Активан распуст“ проведу
добар део распуста у школском окружењу и да
кроз креативне радионице које су организовали
учитељица Споменка Кочиш и вођа радионице
перкусија Ђура Ернст да покажу своју машту и
умеће.
Маскенбал нижих разреда
Специјални резерват природе „Слано
копово“ био је домаћин нашим ученицима на
презентацији рада већ постављених соларних
панела. У оквиру еколошке секције наше школе
учестовали смо на Фестивалу ждралова и заједно
одгледали филм „Ми и о(п)стале птице“. Након
одгледаног филма одржана је и дебата.
Са нестрпљењем очекивана екстерна
комисија Министарства просвете посетила нас
је већ на почетку школске године. Комисију,
која је оцењивала рад свих актера школског
живота, дочекали смо спремни, а испратили врло
задовољни заслуженим оценама. Задовољство
резултатима и постигнућима је било обострано,
те је тако на инцијативу просветног саветника
ШУ Зрењанин, Татјане Михајлов, школу посетио
новинар Бора Отић и својом камером забележио
део наших школских активности. Наступи
јединственог хора родитеља и перкусиониста, на
које смо сви поносни, привукли су пажњу шире
заједнице, те су се као феномен школског живота,
Актуелности - за рубрику говори директор школе Владимир Давидовић
4
5.
5
чланови нашег хораи перкусионисти, нашли
у жижи интересовања кроз популарну емисију
„Петказање“ РТВ.
Почетак октобра резервисан је за Дечју недељу,
која је по својим садржајима била занимљива
нашим ученицима, наставницима, родитељима,
као и гостима из других школа наше општине.
Посета ватрогасаца
У протеклом периоду бавили смо се стручним
усавршавањем, а овом приликом бих издвојио
ИКТ обуку за двадесетак наших наставника, уз
финансијску подршку Министарства просвете.
Ми запослени, ученици и родитељи бавили
смо се и актуелним темама кроз програм Родно
заснованог насиља, а кроз различите облике рада
и активности такође уз финансијску подршку
Министарства просвете.
Наши прваци су недавно били у прилици да на
очигледан начин обогате своја сазнања о важним
темамабезбедностиусаобраћајууНАВАКцентру.
Ђачки парламент и Вршњачки тим су успешно
организовали новогодишњу журку за ученике
наше школе, као и за наше драге госте из школе
„Милоје Чиплић“.
Сајт наше школе је у протеклом периоду
обогаћен новим садржајима. Заслугом учитељице
Милосаве Стевковић и наставнице Биљане
Блажин, наш сајт бележи сва дешавања у нашој
школи и локалној средини пратећи најновије
трендове у областима информационе технологије.
Током овог периода били смо домаћини
песницима, спортистима, ватрогасцима, ловцима,
еколозима, локалној самоуправи. Сви су они дали
својдоприносуобогаћивањусадржајакојисенуде
нашој деци.Посећивали смо и изложбе, представе,
учестовали у различитим хуманитарним акцијама
и ето, већ смо на половини, могли бисмо већ сада
рећи, успешне школске 2014/2015. године.
Проба хора родитеља
6.
Занимања
У оквиру професионалне
оријентацијеученика, сталне и
континуиране активности наше
школе, представљамо вам овог
пута једно практично и веома
уносно занимање, а то је столар.
У нашем окружењу већ пар
деценијапостојиивеомауспешно
послује „Столарска радионица
Јелицки“, чији је оснивач столар
Зоран Јелицки. У разговору
са њим сазнали смо све што нас је занимало о овом
древном занату, који је и данас веома популаран и
цењен.
Како је почела ваша столарска пракса?
- Упоредо са Школом ученика у привреди, која је
постојала у Новом Бечеју, где сам ја похађао смер за
столара, занат сам учио код мајстора Ивана Кнежева.
Тада сам имао 15 година и до своје осамнаесте био
сам и шегрт и ученик. Та пракса је била обавезна
и свакодневна. Преподне пракса, а поподне од 14
сати редовна настава. Суботом није било школе,
али је праксе било. Школа у Новом Бечеју, која је
оспособљавала кадрове за столаре, коларе, коваче,
пекаре, обућаре, ужаре, фотографе, кројачице,
фризере и бербере, ускоро је престала са радом.
Столарски занат могао се касније учити у Јаши
Томићу, па у Зрењанину.
Да ли сте се одмах после школе запослили?
- После средње школе радио сам мало у Кикинди,
а онда отишао у
војску. Служио сам у
морнарици три године,
затим добио посао у
данашњем ГЗРО-у.
До 1992. радио сам у
друштвеном предузећу,
а онда га напустио и
почео своју приватну
праксу.
Како је то
изгледало?
-Прво сам радио
сам па убрзо запослио
два радника и још два
помоћна. Једно време имао сам запослених двадесет
радника. Касније сам укључио и своје синове, који се
нису школовали за столаре. И они су схватили да се
од израде столарије може лепо живети па су оставили
своја претходна радна места. Фирма је добила
проширење са дрвене и на ПВЦ столарију. Данас се
70% бавимо израдом дрвене, а 30% ПВЦ столарије.
Шта још правите у радионици?
- Израђујемо намештај, углавном пријатељима и
по жељи, искључиво од чамовог дрвета.
Волите ли свој посао?
- Веома. Он је извор егзистенције моје породице
и породица мојих синова. Поред тога што може лепо
да се заради, овај посао тражи да покажете своју
креативност и друге способности.
Како се постаје добар и успешан столар?
-Да би неко постао добар столар, треба
првенствено да воли свој посао и дрво као веома
моћан материјал од којег се може свашта направити.
Поготово то може да буде успешно данас захваљујући
савременој технологији (на интернету можете наћи
идеје, набавити материјал, обезбедити тржиште...) и
модерним машинама. Све је много лакше него када
сам ја почињао. Наравно, морате бити вредни и
упорни.
А како се долази до посла?
-Мислим лакше него у другим струкама. За
столаре увек има посла ако желе да раде. Столара нема
довољно, па се занат може учити код доброг мајстора
и ако се заврши било која средња школа.
У „Радионици
Јелицки“ раде три
генерације: и Зоран, и
његови синови и један
унук, а и остали чланови
ове вредне породице
имају својих обавеза у
заједником пословању,
и сви су задовољни. Ми
им желимо да још дуго
добро послују, а вама да,
кад будете бирали своје
занимање, размислите
добро и о овом.
Разговор водила:
Душица Варга
6
СТОЛАР
Зоран Јелицки, пример доброг и вредног занатлије,
у својој радионици
7.
Зове се Михаљ
Фејеш,а сви га зову
чика Мишка. Живи у
нашем крају, скромно,
пензионерски, са својом женом. Ко га не познаје,
рекао би да је то један сасвим обичан човек, пензионер
који радуцка шта год стигне како би допунио кућни
буџет. Међутим, ко то помисли, грдно се вара! Он има
72 године и јесте пензионер, али је потпуно другачији
не само од свих људи у свом крају, него и много,
много шире. Био је запослен у неколико фирми, а
пензионисао се из Дома за старе у Новом Бечеју. Радио
је као мајстор за све, а по професији је столар.
У његовој кући све је необично, боље да кажем
оригинално и уникатно. На зидовима, рецимо, не висе
слике, него десетак старинских сатова, све један лепши
од другог, и необични предмети које је сам израдио. Ту
су и уникатни лустери у свакој просторији другачији
и море употребних предмета за домаћинство. Он се
буквално у све разуме, а каже да је пре свега столар.
Израђује нови ,а рестаурира и стилизује стари
намештај. Највише од свега, каже, воли кад му донесу
нешто за шта тврде да не може да се поправи. Он,
наравно, може. То је за њега највећи изазов. Бави се
још једним ретким занимањем, а то је поправка старих
сатова свих врста- ручних, џепних, зидних... Има у
кући и своју сајџијску радионицу. Оно што је мене
довело код њега то су необични и савршено израђени
украснипредмети.Биласамсигурнадајеправиоиброд
у боци, али на моје велико изненађење- није! А знате
зашто ? Зато што брод у боци не може бити технички
савршено израђен, а све што чика Мишка ради, мора
бити савршено, без иједне мане! Ипак, далеко од тога
да сам се разочарала што не прави бродове у боци. Ту
су такве макете бродова какве се ретко виђају. Дао
им је и имена и ... само што не заплове. Таквих макета
прекоокеанских бродова видела сам чак три на једном
његовом орману.
Питам га где је све ово научио, а он се само смешка
и непрекидно шали. Каже
да у школи сигурно није
јер је био прилично лош
ђак (?!) и није волео да
учи, али је код куће стално
истраживао, сам учио долазећи до открића и сазнања.
Кадгодбинештозапочео,тежиоједатобудесавршено.
Од малена је показивао склоност ка дрводељству и
пробао сам да прави разне предмете. Дакле, таленат
се видео већ у детињству. Као столар радио је већи део
свог живота. Толико то воли да ради да неће престати
до свог последњег дана, каже. Он не ради због пара,
мада паре врте свет.
- Као и у свакој професији, треба волети то
што се одабере јер само онда може бити добрих
резултата. Сваки посао је добар и потребан, а ако
га волите, никад вам неће бити тешко – каже ми
чика Мишка и доноси нешто што ме потпуно осваја
: прегршт минијатурних необичних предмета (мач
принца Валијанта са корицама, израђеним од једног
јединог ексера, прелепо бродско сидро направљено
од шрафа...) и читаву збирку танграма (своју „дрвену
књигу“) – логичке игре уклапања елемената да се
добије задата фигура, затим дрвену кутију коју само
он може да отвори итд.
- Све су ово логичке игре са сасвим једноставним
решењима , само треба добро размислити- смеје се
мој саговорник.
- Ево, нпр., од пет ипо зрнаца шибице, која се
даље не смеју ломити, може се направити правилан
круг (колико је то слободном руком могуће). Не могу
да вам одам тајну али тврдим да је и овде решење
крајње једноставно.
Ипак, од свега су ми најзанимљивији танграми. На
свакој „страници дрвене књиге“ има их по неколико.
Од елемената комбинују се бројеви и слова и то, каже,
не може нико да уклопи, само он! И опет тврди да је
све једноставно. Питам да ли је икада регистровао
ове своје патенте. Каже да је био у највећој фабрици
играчака у Словенији и нудио да откупе патенте
, али га нису позвали. Био је и у Заводу за патенте
у Београду, али су му тамо рекли да се прво плаћа
регистрација патената, а он за то нема пара.. Остајем
затечена пред овим проналазачем и генијалцем који се
непрестано шали и обасипа ме изненађењима. Тражим
да ми дозволи да га у наслову овог текста назовем
генијем,али не добијам одобрење. Он је толико обичан
и скроман да ни у ком случају неће да се експонира.
Разговор водила: Душица Варга
7
ЧИКА МИШКА
ПРОНАЛАЗАЧ ИЗ НАШЕГ КРАЈА
8.
ДЕДА МРАЗ
Пахуљице беле
напраг су ми селе.
Белић Снешко стоји,
пахуљице броји.
Носићи црвени,
образи румени.
Јелка нам се кити,
сви ће срећни бити.
Деда Мраз нам стиже,
поклони све ближе.
Стара година пролази,
а нова нам долази.
Хајду Кристијан II 2
8
Из пера наших ученика
ЛЕДЕНИ ЈУГ
Када сам имала око пет година, моја мама, мој тата и ја смо отишли код
баке у Бечеј.
Ја сам се највише радовала посети јер је бака рекла да има изненађење
за мене. Чим смо стигли, открила сам шта је то. Одговор: пачићи! Одмах сам
пожелела да их имам. Пар дана након посете тата ме је изненадио лепим
поклоном.Изашласамудвориштеузбуђена.Мислиласам:„Вау!Дивноизненађење!Кутија?!“Питаласамтатуштајетожутоунутра.
Била сам радознала и брзо отворила кутију. Из ње је изашло дванаест малих пачића. Неки cу били жути, неки жуто-црни, а неки
помало наранџасти. Знала сам да се играм са њима по цео дан.Тата им је направио оградицу од жице тако да слободно могу да једу
траву, а да нигде не побегну. Они су сваке недеље били све већи и већи. Када су били већ прилично велики, преместили смо их у бокс.
После дужег времена то нису били пачићи, већ патке. Ускоро је стигла јесен. Једног јутра, када сам устала, отишла сам до патака, али
њих више није било. Мама ми је рекла да су отишле на југ. Била сам тужна и стално сам плакала. Убрзо сам престала да мислим на
њих јер сам добила пса.
Сада имам десет година, а тек пре три месеца сазнала сам да су патке, уствари, завршиле у замрзивачу. Ето, сад схватате зашто
је наслов овог мог рада„Ледени југ“... Сара Вуковић IV 2
ДОЖИВЉАЈ КОЈИ ЋУ ПАМТИТИ
Ја сам једно веома весело и срећно дете. Има пуно ствари које су ме насмејале,
уплашилеилимибилеузбудљиве.Имаидогађајакојисумерастужили,аједанодњихје
биобашјакотужан.
Билајесубота.Викендјезаменеомиљенидеонедеље.Тадјемојапородицапоцеодан
заједно. Моју породицу чинимо тата, мама и ја. Субота је била лепа као и свака друга,
све до вечери. Увече је мојој мами јављено да је тата имао саобраћајни удес. Никада
нећу заборавити мамине очи препуне суза. Загрлила ме је, пољубила, рекла да ће све
бити у реду, и отишла у болницу. Знао сам да ништа није у реду. Хтео сам да плачем на
савглас,алинисаммогао.Покушаосамдаспавам,алиминитонијеполазилозаруком.
Онда сам решио да мислим на тату и све лепо што смо радили заједно. После четири
дана тата је дошао кући из болнице. Када сам га видео, туга и бол су нестали, а сузе су
саме потекле. Почео сам да га грлим и љубим. Схватио сам да сам био тужан јер сам
мислиодагавишеникаднећувидети.
Надамседавишеникаданећуосетититаквутугу.Садазнамдататуимамуволим
једнакоибескрајно.
НемањаЛегењиIV2
ЈЕЛКА
На јелки свећице трепере
и деца се веселе.
Свећице трепере у пуном сјају,
око ње се деца играју.
Јелка је чаробна као из бајке,
ту су играчке, патуљци и санке.
Драгомир Павловић С. III 3
МОЈ ПАС КИЋА
Мој пас Кића
са мном је од вртића.
Он се стално игра,
врти се као чигра.
Да једе он ужива
и великог пса да изазива.
А кад лаје,
то је да те боли глава.
Не боји се тај ни лава!
Ивана Гедошев VI 2
Влашкалин ВојиславV1
9.
Пушење дувана јенајраспрострањенија болест
зависности. Према досадашњим истраживањима
уживање дувана* проузрокује разне пушачке
болести и смртност око 4000000 људи годишње.
Шта је дуван?
Дуван је једногодишња, зељаста биљка чија
величина зависи од врсте и места где се гаји. Све
због лишћа које, прерађено служи као средство за
уживање и које има специфично физиолошко дејство
на нервни систем. Назив потиче од арапске речи ,,
Дохан ” што значи дим.
Историја:
Како је својим токсичним дејством деловао на
психу, није могао научно да се објасни разлог, дуго су
му се приписивале магијске моћи, чак су му додавали
атрибут лека јер су дуванским димом истеривали,
”зле духове”. Дуван је откривен у источној Азији у
XII веку, а у Европу је пренет у XVI веку, преузет
од Индијанаца, који су га пушили приликом верских
обреда (умотан у листове кукуруза или у лулама од
кукурузовогклипа).Упочеткуједуванбиодоступан
само краљевима и племству.
Последице:
Дим цигарете садржи око 100 штетних
састојака, од којих су најотровнији никотин и
угљеник - II - оксид (угаљ моноксид). Никотин
делује на аутономни нервни систем. Мање количине
изазивају надражаје, а веће проузрокују грчење и
сужење крвних судова. Последица грчења артерија је
недовољна исхрана ткива. Сужавање крвних судова
доводи до повећаног
крвног притиска и
до атеросклерозе*.
Угљен моноксид, други
најштетнији састојак
дуванског дима, делује на
централни нервни систем
тако што се трајно
везује за хемоглобин и број
еритроцита способних да
везују кисеоник је умањен,
па је и снабдевање
кисеоником смањено.
Научно је доказано да је пушење штетно и да
има значајну улогу у настанку рака плућа. Код
пушача је смартност већа, али ако су пушач и
непушац у затвореној просторији, дувански дим
делује и на непушача.
Пушење код младих:
Код младих је пушење нарочито штетно јер због
тровања утиче на физички и психички развој. Они
са пушењем дувана најчешће почињу у периоду од 13.
до 17. године јер тада нису довољно свесни последица
које пушење може да изазове. Најчешће почињу из
радозналости и потребе да лично доживе оно што
доживљава његов узор (родитељ, друг, позната
личност ...). Прво конзумирање дувана је углавном
непријатно, јављају се мучнина, повраћање, знојење
и кашљање. Упкос свему томе, пушење се наставља
из погрешних разлога, доказивања храбрости и
одрастања. Полако се стварају навике како што
мирис кафе изазива условни рефлекс који тражи да
се запали цигарета.
Одвикавање:
Пословица каже, ”навика је једна мука, одвика
две ”. Борба против пушења иде у два правца:
1. покушај да се не запали ни прва цигарета.
2.покушајдаонајкојивећпуши,оставицигарете
помоћу разних информација о последицама.
Непознате речи и ирази:
* атеросклероза* - накупљање масти и крвних
елемената унутар зидова средњих и великих
артерија, што доводи
до формирања масних
плочица,сужавањакрвних
судова, поремећеног
протока креви и смањеног
допремања кисеоника до
циљних ткива.
* уживање дувана* -
пушење, жвакање, једном
речју, конзумирање
дувана
Теодора Радић VIII1
9
У здравом телу, здрав дух
БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
ПУШЕЊЕ ШКОДИ ЗДАВЉУ
10.
Sava Stojanovi'
i QiqanaBoberi'
Наставница Сава је по
туђем наговору уписала
Учитељску школу и
српски језик. Радећи са
децом, изградила се у
одличног методичара
и наставника вредног
сваког поштовања.
Просветарску службу
започела је у Великом
Селу, а остатак свог
радног века провела је у нашој школи.Колико је било
тешко време кад је почињала да ради и још дуго, дуго
после тога, говори податак да јој је једном, на часу
говорне вежбе „Колико познајем штампу“, само пар
ученика рекло да им родитељи повремено купују
неке новине. Сећа се времена кад је наша земља била
под санкцијама. Биле су свакодневне рестрикције
електричне енергије, али она ни тада није одустајала
од припреме својих ђака за такмичење, него је (са
колегиницом Вером Неатницом) радила уз свећу и
онда кад се из школе сви разиђу. Тестове за вежбе
умножавале су на шапирографу, а пошто школа није
имала пара, оне су од куће доносиле шпиритус да би
та машина радила. Неко време водила је и школски
фолклор, а најуспешнија је била њена литерарна
секција. Наставница Сава однеговала је бројне
литерарне таленте. И данас памти њихова имена:
Милена Поповић, Биљана Алексић, Војкан Боберић,
Невена Лалић, Бранислава Николић, Душанка
Васичин, Бранко Попов, Светлана Балешевић,
Марица Томашев и многи, многи други... 1968.године
на федралном конкурсу „Најлепши цвет у слици
и речи“ њен ученик Бранко Попов добио је прву
награду и летовање у Макарској. На послу је увек
зрачила дисциплином, била захтевна и строга, али
веома ауторитативна. Сви је се радо сећају.
Наставница Љиља је
прве две године предавала
српски у Подгорици,
а до одласка у пензију
радила је у нашој школи.
Једно време је предавала
француски, а затим само
српски језик. Љубав према
деци увек је за њу била
покретачка енергија. И данас се неизмерно радује
кад сретне своје бивше ђаке па још кад јој се уз осмех
јаве. Каже да не зна колику је количину знања успела
да им пренесе, али им је сигурно пружала пуно
поштовања и љубави. Сећа се Нине Лалић и Тијане
Глигорин као посебно талентованих за писање, а
Браниславе Николић и Монике Сабо надарених за
поезију. У духу времена у ком је радила, памти радне
акције,екскурзије, зимовања, и друштвено-користан
радукомсудецастицалаконкретнаискуства.Сматра
да је то било јако добро за формирање радних навика
код деце. Радила је и у Омладинској организацији и
још пуно тога везаног за децу.
И наставница Љиља се, као и њена колегиница
Сава, најрађе сећа ведре и опуштене атмосфере у
зборници. Без обзира на проблеме, којих је увек у
школи било пуно, међу наставницима је владало
другарство и ведрина, толеранција и осећај
заједништва.
10
НАШИ ВЕТЕРАНИ
Они су радили у нашој школи у послератном времену, кад није било
компјутера, интернета, савремене технологије... Неки су предавали и по
више предмета, шта год је требало. Они су били учитељи и наставници вашим
наставницима, родитељима... Сада су у заслуженој пензији. Многи и нису више међу нама,
а они који јесу, проводе тихо своје пензионерске дане, сами или са својим породицама, готово
искључени од јавности. Зато смо решили да подсетимо ту јавност на њихово постојање и тако их извучемо
из заборава. Питали смо их каква је некад била школа, настава, ђаци... Ево шта су нам одговорили.
11.
За ово троје
учитељамогло
би се рећи да
имају доста тога
заједничког, а то
је да су школу
сматрали храмом
образовања јер
су радили у
времену кад деца
нису имала много
других извора
сазнања. Осећали
су се важним за
стицање радних
навика код деце
и били су веома
ауторитативни.
Школа, кажу, није могла бити „разбијена војска“,
него се знало ко је ђак, а ко учитељ. Мењали су
се школски програми, министри и деца, а они су
остали исти, верни својим животним принципима
и професији.
Неванка Бачкалић доспела је у Србију као
избеглица из Хрватске, са сестром и мајком, отац
их је нашао преко Црвеног крста из Немачке.
Бурна ратна и послератна времена, тешко
детињство и младост, учинили су да веома цени
оно што је у каснијим годинама стекла и научи
да боље разуме туђе невоље. Зато је увек била
спремна да помогне и деци и одраслима, што и
данас чини. У школи је, поред редовне наставе,
водила дечији оркестар удараљки и мали хор.
Извела је бројне генерације. У школу је одлазила
са радошћу, поштовала своје ђаке, праштала
несташлуке... Сматра да је имала коректан однос
према својим ђацима и била захтевна у погледу
дисциплине јер је то основ за свако учење. Памти
своје ђаке и њихове родитеље. И данас се јако
обрадује кад сретне неког од њих и када јој се
обрате. Ако њени ученици постану родитељи, не
либи се да и на бабине оде. Кад јој се тако нешто
деси, тог дана је посебно испуњена и срећна. Сада
има 77 година, а отишла је у пензију са пуних 40
година радног стажа. Пензионерске дане проводи
скромно, самачки, али труди се да буде активна,
да се дружи и ужива у својим унуцима.
У ч и т е љ и ц а
Велинка најпре је
пет година радила
у Босни, затим
исто толико у
Каравукову, да би
остатакодтридесет
година радног
века провела
у ОШ „Јосиф
М а р и н к о в и ћ “ .
Поред редовне
наставе водила је
оркестар мелодика
и мали фолклор.
Д у г о г о д и ш њ е м
директору Бати
Киселичком, који
је важио за одличног организатора школског
живота, била је десна рука. Њих двоје су , рецимо,
на Велинкину идеју, основали градски хор, којим
су дириговали најпре Пал Гергељ па Данијел
Месарош. Такође, на њихову иницијативу је
утемељена Војвођанска смотра хорова, фолклора
и оркестара, која и данас постоји. Као и њене
колеге, и Велинка је важила за учитеља старог
кова, који спроводи ред, рад и дисциплину. Како
каже,добаручитељморадаима50%љубавипрема
деци, а 50% строгости, без које нема резултата.
Знала је увек да мотивише децу.Рецимо, ако сви
ураде домаћи, тога дана имају један забавни час
на ком они одређују шта ће радити. Сматра да су
јој све генерације биле подједнако добре. Многи
њени ђаци постали су просветари: Бобе Блажин,
Нена Богданов, Јелена Гарчев, Весна Даниловић
(Цуцић) и други. Уживала је велико поштовање
и деце и родитеља, што јој је увек било мило.
Још у Каравукову била је двапут унапређивана
у платном разреду због видљивих резултата у
школи и ван ње. Отресита и слободна, и данас
је „без длаке на језику“. Своје пензионерске
дане проводи веома активно, никад не мирује. Са
својом другарицом основала је Клуб за дневни
боравак пензионера и има још много делатности
којима је наша учитељица Велинка
испунила своје време па јој никад
није досадно.
11
NevenkaBa;kali',VelinkaRisti'iRadovanMartinov
Легендарна учитељска тројка, дугогодишњи актив, стара гарда
12.
12
Радован Мартинов јетакође радио пун радни век и у
пензији је већ шеснаест година. О времену свог учитељевања
прича са великим поносом и сетом. Јесте, био је строг, али
трудио се да буде праведан. Његов продоран глас и појава били
су довољни да деца ућуте и почне рад. Ипак, он само делује
тако непоколебљиво. Деца су га волела јер се много шалио, а
и он највише памти рад са децом баш по свом односу са њима.
Време после Другог светског рата било је тешко што се тицало
услова рада, али учитељ Радован каже да никад није морао да
размишља о плати јер је она тада била довољна за живот. Тада
су важили тзв. платни разреди и учитељски посао био је цењен.
Никад није зажалио што се определио за ту професију. И данас је, стицајем околности, још како у току
са дешавањима у просвети јер су му и син и ћерка у тој бранши. Његови ђаци с поносом причају да им
је он био учитељ, и кад се сретну, радост је обострана и велика.Своје пензионерске дане проводи веома
активно. По читав дан ангажован је у својој радионици где ради све што други неће: поправља поломљен
намештај, врата, прави комарнике, тапацира, урамљује слике... и шта све не! Веома се обрадовао што
смо га позвали на овај разговор.
Разговор са нашим ветеранима водила Душица Варга
О народним изрекама и пословицама
Колико познајемо свој матерњи језик и владамо њиме, види се у нашем званичном, али и у спонтаном
говору. Вешти говорници служе се народним изрекама и пословицама и тиме постижу изузетну сликовитост
или емотивну обојеност језика. Ако познајете ову врсту народног стваралаштва, сигурно ћете се високо
котирати у друштву јер само веома паметни и виспрени људи могу да се надовезују правим изрекама за дату
ситуацију или догађај. Јако је лепо слушати такве говорнике. Иначе, пословице су кратке умотворине које
рефлектују вишевековно искуство бритког ума нашег народа. И сви други народи имају своје пословице.
Оне казују неке животне мудрости и ставове, док се изреке више односе на ситуације или карактере људи. И
пословице и изреке су често иронично или духовито стилски наглашене. Њихова правилна употреба доказује
да неко добро познаје нашу културу, менталитет и психологију људи. Нажалост, многи људи користе изреке
само на нивоу теорије. Да их и практично примењује, наш човек би могао да покаже основне карактеристике
културног народа: толеранцију, достојанство, пожртвованост, ентузијазам... Ми знамо шта је то, али у већини
случајева не знамо да применимо. Наш народ још увек кубури са правилима лепог понашања и основним
моралним начелима. Изреке су, дакле, ту да нас подсете на то!
Слово о матерњем језику
ТАМАН ГАЋЕ ЗА ЈОВАНА
Ево неких пословица и изрека из наше
пребогате нематеријалне баштине:
Боље је бити мало луд, него мало паметан.
Ако желиш пријатеља, прво постани пријатељ.
Будалу не треба тражити, сама се јави.
Где нема мачке, мишеви коло воде.
Терати мак на конац. (тражити немогуће)
Провући се кроз иглене уши. (вешто се
извући из ризичне ситуације)
Без длаке на језику.(говорити слободно и
отресито, без страха да ћемо се можда неком замерити)
Кад на врби роди грожђе. (никад)
Таман гаће за Јована. (кад се деси нешто што нам баш одговара)
Неће гром у коприве. (односи се на ”недодирљиве”)
Душица Варга, професор српског језика
13.
13
Феномен Деда Мразаје један је од ретких
који опстаје вековима и који је захватио цео
свет. Штавише, из године у годину овај феномен,
односно њен главни јунак, доброћудни седобради
чикица Мраз, фамозни све популарнији и
прихваћенији чак и најудаљенијим забитима
белог света.
Постоје многе приче и легенде о томе ко
је уствари и одакле је Деда Мраз. Свака земља
нордијска тврди да се постојбина Деда Мраза
налази унутар њених граница: Норвежани су
уверени да Деда Мраз «живи» у месту Дробак. У
ДанскојсеговоридаДедаМразживинаГренланду
(у близини острва Уманака). У Русији је званични
дом Деда Мраза у месту Велики Устјуг. Канадска
Пошта, пак, тврди да се адреса Деда Мраза налази
унутар територије која је њена надлежност.
Американци су отишли најдаље па су једном
свом граду на Аљасци наденули име званично
Норт Пол, чиме су потврдили «знану» чињеницу
да Деда Мраз живи на (у) Северном полу.
Такојеиовајградпостаотуристичкаатракција
позната као «Деда Мразова кућа». Пошта САД-
користе поштански број (поштански код) овог
града 99705 као свој промотивни поштански број
за Деда Мраза.
Међутим, глобално најприхваћенија је теорија
да он живи у Лапонији, покрајини на северу
Финске.
Заблуда је, кажу Финци, да Деда Мраз живи
на Северном полу, а и сви знамо да горе на «нултој
тачки» баш нико не живи ... Тачно је да живи «у
близини Северног пола». Мање или више, око
2.000 км оданде :), у Лапонији.
У питању је добро познато Деда Мразово
село (забавни парк) у близини града Рованиеми,
главног града провинције Лапоније (Лапланд).
Деда Мразово село је смештено на самој
граници поларној (на ивици Арктичког кола)
Финци га зову «Врата Лапоније».
Село Деда Мраза, захваљујући својој позицији
наполарнојграници,имаврлонеобичнеклиматске
Занимљива географија приредила: Јасмина Гарчев, професор географије
LAPONIJA, ZEMQA DEDA MRAZA
14.
14
услове и атмосферукоја је готово нестварна.
Тамо сунце зими не излази барем један дан, лети
барем један дан не залази. Поларна ноћ тамо
траје готово месец дана, од средине децембра
до средине јануара, док лети сунце не залази од
средине јуна со средине јула.
Захваљујући географској позицији блиској
Северном полу, осим «белих ноћи», тамо се
минимално 200 дана у току године одиграва
мистична «игра светлости» што је уствари
феномен спектра светлости која трепери
у небеским сноповима зелених, плавих,
пурпурних, црвених и љубичастих нијанси. У
давна времена се веровало, данас казује легенда,
да ову светлост праве лисице које својим
реповима ударају по снегу и тако праве варнице.
Осим светлости и атмосфере коју она ствара,
село Деда Мраза је окружео и мистичним густим
шумама, леденом тј. залеђеном реком и чувеном
«Ушатом планином» Корватунтури која својим
изгледом подсећа на врх главе са два огромна
ува. Према некој од тамошњих легенди, Деда
Мраз може да чује жеље деце из целог света.
Овде, у спиљама ја пећина Лапоније, дубоко
под земљом се, према легендама, налазе и
радионице у којима Деда Мразови помоћници:
патуљци и вилењаци, током целе године праве
играчке које ће Деда Мраз поделити уочи Нове
године или Божића, како где.
Осим «Игре светлости», «Белих ноћи»,
«поноћног Сунца» те чаробних северних густих
шума и «аутомобили планине», за Лапонију
су карактеристични и призори крда ирваса и
чопора сибирских хаскија. У селу Деда Мраза
и његовој околини ирваси и хаскији вуку
санке Деда Мраза, посетиоци узивају у готово
нестварним призорима.
Нарочита атракција је, када се нађете у Деда
Мразовом селу, одлазак на арктичко коло тј.
прелазак «поларне границе» јер, кажу «тада
прелазите с краја света на његов почетак».
Само село Деда Мраза је тек феномен за
себе. Саграђено је у лапонском етно стилу по
пројекту финског удружења архитеката «Аррак
Група» са дрвеним кућицама - брвнарама. Село
је посебно декорисано хиљадама светлуцавих
лампиончића, звончићима са прапорцима који
креирају тј. додатно појачавају празнични угођај.
У селу се налази и канцеларија чувеног Деда
Мраза у којој увек можете да пронађите правог
правцатог Деда Мраза. У селу се, такође, налази
и пошта у коју стижу хиљаде писама деце из
целог света. Деда Мраз у својој канцеларији
одговара на ова писма и прима посетиоце
који могу да му седну у крило и шапну своје
новогодишње жеље.
15.
15
Друштво у комеживимо је склоно да
грешке деце минимизира, или ако их признаје
да их кажњава. Уколико је друго дете насилно
према нашем детету, верујемо да оно заслужује
казну. Међутим, ретко се запитамо колико ми
доприносимо да нам деца буду насилна или да
буду жртве насиља. Једна од могућности одбране
од насиља је промена начина размишљања.
Насилницизажртвебирајунесигурнеиусамљене
особе, њима је потребан неко ко ће ћутати о
оном што му се догађа. Да би се формирало
самопоуздање као одбрана од насиља потребно
је:
Деци пружити добар пример – викање је
обликнасиља,конфликтерешавајтеразговорима
и аргументима („Зато што ја тако кажем“ – није
аргумент).
Слобода говора - децу треба научити када и
на шта имају право да кажу „не“. То „Не“ мора
бити аргументовано и односити се на ситуације
које умеју да образложе. Када умеју да се изборе
за своје „не“ лакше им је да се одбране и од
физичког и од психолошког притиска и насиља.
На насиље одговарати ненасиљем - када
дете јасно да до знања да неће трпети насиље,
са предоченим одлукама шта ће урадити ако се
слична ситуација понови, често је довољно да се
насиље прекине. Дететово „не“ и у ненасилној
комуникацији мора бити озбиљно и конкретно.
Здраво–нездраво–научитедетедараспознаје
тајне које треба да остану тајне, од оних које
могу само да му нашкоде уколико за њих нико
не сазна. На пример: припремање изненађења за
рођендан треба да остане тајна, а уколико дете
неко повреди или нешто друго то не сме остати
тајна, већ треба да вам каже.
Презаштићено дете - претераним
заштићивањем не можете припремити дете
за живот који га очекује. Напротив, када му
пружите више чињеничних информација,
омогућујете му да прави исправне, логичне
изборе и доноси одлуке засноване на њима.
Насупрот томе, презаштићено дете истовремено
је и лоше информисано, па ће се у критичној
ситуацији наћи у лошијем положају. Оно ће
морати да погађа, нагађа, оклева при доношењу
одлука, што увећава могућност да погреши.
Уколико ваше дете није жртва него насилник,
покажите му да ће бити прихваћеније уколико
развије позитивне потенцијале. Омогућите
детету бављење тимским спортовима (да се
физички испразни, али и да вежба комуникацију
са вршњацима), ограничите гледање ТВ и
компјутера (чести су садржаји који делују као
окидачи агресивности), али се пре свега ви
активно укључите у његов живот, проводите
више времена заједно. Занимљиво је да, иако
изгледа сасвим супротно, насилници такође
имају мањак самопоуздања. Зато су створили
простор где се осећају супериорнијима и себе
доживљавају као победнике. Њихово понашање
често је и позив у помоћ родитељима који су
одсутни или физички или психолошки, па не
примећују да је дете гладно пажње. Размислите
о томе пре него што почнете да кажњавате или
критикујете дете због понашања. Уместо тога
нека вам први корак буде да га поставите испред
себе и много разговарате. Започните разговор
показивањем поверења детету и подсећањем на
његове добре поступке. Нека вам ови поступци
убудуће буду звезда водиља за измену његовог
понашања.
Педагози
Маја Видаковић
Јелена Којчић
Реч педагога
САМОПОУЗДАЊЕ КАО ОДБРАНА ОД НАСИЉА
16.
Ове године Дечијанедеља се одржала као део
шире националне кампање у складу са међународним
и националним документима, а посебна пажња се
посветила оснаживању породице, и подстицању
климе за остваривање права сваког детета да одраста
у породичном окружењу. У складу с тим, мото Дечије
недеље 2014. гласи: „Свако дете срећног лица чува
једна породица“
Традиција обележавања Дечије недеље у свету и
код нас веома је дуга, а на иниција¬тиву организације
Пријатељи деце Србије, која је дугогодишњи актер ове
манифестације, дефинисана је Законом о друштвеној
бризи о деци.
Дечија недеља се традиционално одр¬жава у првој
седмици октобра, у циљу скретања пажње јавности
на децу и младе, на по¬требе и права деце и младих у
породици, друштву и локалној заједници, на њихова
пра¬ва да одрастају у што бољим условима.
Учешће у остваривању наведених циљева и
одговорност да се о њима отворено гово¬ри кроз
Дечију недељу, даје и наша школа кроз различите
видове подршке и активности, уз пуно учешће деце и
омладине. Неке од активности су већ традиционалне
као што су Маскенбал, Вашар, Најфризура, посете
позоришту.
Поред, већ устаљених, ове године Маскенбал је
био ревијалног карактера, где су деца у поворци
продефиловала новобечејским улицама и кејом, а
представници локалне самоуправе их почастили
колачима.
У сарадњи са Добровољним ватрогасним друштвом
НБ, одржан је час на коме су деца научила како се треба
понашати према природи, да имају обавеза, да није све
игра и забава, већ да шихови поступци носе одређену
тежину и да би зато требали да буду одговорни.
Играма на Полигону порадили смо на здравом телу
и духу, уз пуно уважавање противника и неговање
‹›фер-плеја››.
Маштовити и креативни су се испробали у
техници декупажа, под слоганом од старог-ново, од
неупотребљивог – корисно.
Активности у Дечијој недељи смо заокружили
оперетама за децу ’’Јежева кућица’’(текст: Бранко
Ћопић) и ’’Медведова женидба’’, певане приче, које
су кроз шаљиву медину потрагу за женом и јежеву
приврженост свом скромном дому, на најлакши и
најлепши начин, најмлађе упознале са комплексном
уметношћу, као што је опера.
школске вести
ДЕЧИЈА НЕДЕЉА
16
17.
Током јула иавгуста у Ђачком кутку ОШ
„Јосиф Маринковић“ реализовале су се активности
које су деци, пре свега ученицима основне школе,
омогућиле да квалитетно проведу слободно време
током летњег распуста.
Идеја за организовањем
радионица потекла је из
чињенице да у Новом
Бечеју готово и нема
атрактивих садржаја
који могу задовољити
потребе деце основно
школског узраста.
Радионице су биле
бесплатне и могули су
их похађати сви који су
желели да науче нешто
ново.
Ову пројектну идеју
подржао Покрајински
секретаријат за спорт и
омладину и да се без ових
средстава не би могао
организовати занимљив распуст за децу која немају
новца да оду на летовање: Радионице се реализују три
пута недељно у објекту Ђачког кутка, надомак школе.
У оквиру адекватно опремљеног објекта деца учествују
у занимљивим и квалитетним радионицама и то:
креативним радионицама, радионицама старих заната и
радионицама перкусија.
Радионице су биле прилагођене дечијем узрасту.
Осмишљене су тако да едукују децу, развију њихову
машту и подстакну уметничко стваралаштво. Циљ је
био да се реализацијом неформалног образовања, деци
основно школског узраста омогућимо да развијају своје
таленте у оквиру креативне праксе, али и да стекну
вештине које им могу користити у даљем развоју. На
радионицама смо осликавамо свилу и платно, цртали по
стаклу, украшавали разне дрвене предмете салветама
(декупаж),научили основне бодове у везу и израђивали
украсе филцовањем вуне. Деца су са радозналошћу и
нестрпљењем ишчекивала сваки следећи састанак.
С обзиром на велику заинтересованост деце за
радионице, и родитеља који су активно учествовали у
раду, део радионица реализовао се и у самом објекту
школе, као и летњем амфитеатру. Радионице старих
заната одржавале су се у приватним објектима грађана
који су радо децу упознали са својим радом. На
обострано задовољство су уступили своје машине,
оруђе и алате. На овај начин деца су се упознала са
занатима у изумирању (сарач, ужар, грнчар…)и са
начином израде разних употребних предмета. Можда
је неко од њих упознало своје занимање.
Искористили смо и новобечејску славу и наше
радове изложили на Етно базару. Лепе речи подршке
и похвале добили смо од многобројних суграђана, али
и гостију из Словеније, Немачке, Швајцарске, као и
околних места.
Захвалност дугујемо: ПААД центру за социо-
културолошке изузетности за помоћ и подршку у
реализацијипројекта;
П о к р а ј и с н к о м
секретаријату за
спорт и омладину
који је финансирао
а к т и в н о с т и ;
Канцеларији за
локални економски
развој општине
Нови Бечеј која је
израдила предлог
пројекта којим је
деци омогућено да
играјући се, уче и
раде и да активно и
на квалитетан начин
проведу распуст
и Туристичкој
организацији Нови
Бечеј која нам је бесплатно уступила тезге на Етно
базару.
А ја, учитељица Споменка Сенка Кочиш, се посебно
захваљујем свим малим радионичарима и њиховим
родитељима на предивној сарадњи, не само током
распуста, већ и за активности петком током школске
године.
КРЕАТИВНЕ
РАДИОНИЦЕ
17
18.
18
Божићни тропар
„Рођење твоје,Христе Боже наш,
Синуло је свету светлост знања,
И они који су се клањали звездама
Били су научени од звезда
Да се клањају Теби као сунцу правде,
И да Те упознају са висине Истока,
Господе, слава Ти.»
Иако је Васкрс највећи хришћански празник
празник над празницима, код Срба се Божић и
празницивезанизањеганајсвечанијепрослављају
и обилују нашим лепим обичајима, који време од
неколико недеља око Божића чине најлепшим и
најсвечанијим периодом у целој календарској
години.
Божић се празнује као успомена на дан рођења
Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља
света. То је првенствено празник деце. На Божић
се родило најлепше и најсветије дете у историји
људског рода.
У овом периоду су најважнији следећи
празници: Детинци, Материце, Оци, Туциндан,
Бадњи дан и Божић. За сваки од ових дана и
празника везани су наши лепи обичаји. Пођимо
редом.
Детинци У трећу недељу пред Божић слави
се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по
доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу
своју или туђу децу. За везивање се обично
користи канап или конац. Добра и штедљива деца
уштеде нешто новца да за свој празник купе неки
поклон да се њиме одреше. Тај символични знак
дечије пажње треба посебно развијати како би
деца у најранијем узрасту научила да мисле на
своје родитеље и да их обрадују. Везе и везивање
деце симболизује породичне везе и повезаност са
родитељима.
Материце У другу недељу пред Божић пада
овај празник. Ово је највећи хришћански празник
мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред
припремљенимканапом,концем,шалом,марамом
или каишем на препад завежу своју мајку за ноге,
на исти начин као што су њих мајке везивале на
Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана.
Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци
поклоне и на тај начин се «дреши». На исти начин
се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима
деци: колачима или неким другим слаткишима.
Оци или Очеви У прву недељу пред Божић
празнује се овај празник. Тога дана, исто као на
Материце, деца везују своје очеве, а ови им се
«дреше» поклонима, исто као и мајке.
Оци, Материце и Детинци су чисто породични
празници и за тај дан домаћице припремају
свечани посни ручак на коме се окупи цела
породица. Ови празници, и обичаји везани за
њих, доприносе јачању породице, слози у њој,
разумевању, поштовању између деце и родитеља,
старијихимлађих,штосвезаједночинипородицу
јаком и здравом. А зна се, да је породица темељ
једнога друштва државе и цркве.
Туциндан На два дана пред Божић, 5. јануара,
је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница
за Божић. Некада се печеница «тукла» убијала
крупицом соли, касније ушицама од секире, па
се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње
клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
Бадњи дан Дан уочи Божића, 6. јануара, зове
се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога
дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном
већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у
зору, пуцањем из пушака и прангија објављује
се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи
се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у
кући месе божићне колаче, торте, припремају
трпезу за Божић. Бадњак се освештава и пали и
пред црквом чиме се означава почетак прославе
Божића.
HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!
19.
Шта је бадњак?
Бадњакје обично
младо, храстово или
церово дрво (у неким
крајевима, јелово или
борово), које се рано
ујутро на Бадњи дан
сече и доноси пред
кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и
заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Шта символише бадњак? Бадњак символички
представља оно дрво, које су пастири донели и
које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини,
када се Христос родио. Бадњак наговештава и
дрво Крста Христовог.
Бадње вече Бадње вече, практично спаја
Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу
каже за неке особе, које су пријатељски блиске и
везане да су као «Божић и Бадњи дан». Увече, када
падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу
печеницу, бадњак и сламу. Бадњак се ставља на
огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља
се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво
ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак
се ставља код печенице.
СламаСламасепосипапоцелојкући.Домаћица
у сламу под столом, где се вечера, ставља разне
слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца
траже и пијучу као пилићи. Слама символизује
ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића Када се унесу печеница,
бадњак и слама,
укућани сви заједно
стану на молитву,
отпевају тропар
«Рождество твоје...»,
помоле се Богу,
прочитају молитве
које знају, честитају једни другима празник и
Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна,
обично се припрема пребранац, свежа или
сушена риба и друга посна јела.
Божић Најрадоснији празник међу свим
празницима, код Срба је Божић. Празнује се
три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона
на православиим храмовима, пуца се из пушака
и прангија и објављује се долазак Божића и
Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче
најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и
Божићнулитургију.Људисепоздрављајуречима:
«Христос се роди!» и отпоздрављају: «Ваистину
се роди!»
Положајник На Божић, рано пре подне, у кућу
долази специјални гост, који се обично договори
са домаћином, а може бити и неки случајни
намерник, и он се посебно дочекује у кући, и
зове се положајник. Он символички представља
оне мудраце који су пратили звезду са Истока и
дошли новорођеном Христу на поклоњење. Он
је човек који на Божић и за целу наредну годину
доноси срећу у кућу.
Чесница Рано ујутро на Божић, домаћица
замеси тесто од којег пече погачу, која се зове
чесница У њу се ставља метални новчић златни,
сребрни или обични, одозго се боде гранчицом
бадњака и та чесница има улогу славског колача
на Божић. Она се ломи на онолико делова колико
има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је
новчић, по народном веровању, биће срећан целе
те године.
Божић у урбаној средини Поставља се питање
како славити Божић
данас, у измењеним
условима живота,
нарочито у урбаним
срединама, где нема
ни ватре ни огњишта,
шуме, дрвећа и где је
немогуће на високе спратове подизати велико
дрво и сламу. Срби су Божић, исто као и крсну
славу, славили у тешком ратним условима у рову,
на стражи, на фронту, тим пре га је лакше славити
у светлим, пространим, топлим и комфорним
становима,уградскимсрединама.Уместовеликог
дрвета узме се мања храстова гранчица, и мања
количина сламе. Веома је важно напоменути да
нема потребе да на пијаци или у продавници
купимо бадњак који чак није освештан. Боље је
доћи у цркву где не треба ништа да платимо и
добићемо освештан бадњак!
Само онај ко лично није доживео ту предивну
божићну атмосферу у којој се душа, захваћена
неким унутрашњим блаженством надима и
шири, када се сви људи воле и све се прашта, не
може схватити црногорског владику Његоша и
његове стихове:
«Нема дана без очињег вида, нити праве славе
без Божића!»
Прилог припремила: Милосава Стевковић
ЛАЗАР ЗЕКИЋ
19
20.
НЕК ЉУБАВ ЖИВИ
Икада смо млађи били,
о љубави смо сањарили.
О томе су сви причали
а ми ћутали и замишљали
како то љубав живи.
У малом углу срца постојиш ти,
у другом углу постојим ја.
Да наша љубав живи,
одјекује на сва звона.
Прва љубав се рађа у школским клупама,
због симпатија ја сам на љубавним мукама.
Љубав је као цвет који не вене,
Док је осећаш, она живи.
Чекамо да нам у љубави крене,
А док се то не деси, сви су нам криви.
Марина Вујацков II 2
НИКОЛИНА
Има једна девојчица Николина.
Сви је зову Нина и много је фина.
Она никада не муца, али је зато права буца.
То је моја најбоља сека,
гњавим је као да је зека пека.
Пуно је, пуно волим,
да увек буде са мном, то Бога молим.
Од Бога не тражим ништа веће,
само да њој да много среће.
Она и фудбал игра и шута лопту
и све су њене медаље у спорту.
Од фудбала је често боли нога лева,
Али она и даље по цео дан пева.
Стално нешто ново покушава,
само у школи некад забушава.
Марина Абазај VII 1
JЕЛКА
Док деца јелку ките
мама прави укусне пите.
У ноћи украси сјаје,
а ту је и Деда Мраз
који поклоне даје.
Неком лутку малену,
неком лопту шарену.
Ко жели, може и фотку,
или који динар,
макар стотку.
Марина Абазај VII 1
ЗВОНЦЕ
Дивно изгледа звонце,
мама га везала за конце.
Брзо га узима тата
и качи изнад врата.
Сад цела породица села па гледа,
пришао чак и стари деда.
Сад сви слушају, диве се, хвале:
„Како је лепо, без све шале!“
„Е баш нам прија“, кажу они,
а звонце звони, звони, звони...
Марина Абазај VII 1
20
21.
Пројекат НАВАК
центра заобуку возача
У оквиру пројекта „Другари возимо се безбедно!“ који је
организовао центар за обуку возача НАВАК у циљу едукације
најмлађих учесника у саобраћају су учествовали и прваци наше
школе. Пријавили смо се на конкурс који је отворио НАВАК центар
за саобраћајно описмењавање ђака првака .
Дана16.децембрачетрдесетпрвака,ми учитељицеидиректор
школе, упутили смо се у нашу прву авантуру. С нестрпљењем смо
чекали да угледамо циљ нашег путовања НАВАК центар.
По доласку нас је дочекала екипа едукатора а ми смо их
изненадили јелкама које су украсили наши прваци. Одмах смо
кренули у авантуру! Научили смо како се правилно прелази пут.
Билисмоипешацииаутомобилиикрозигрусмонаучиликакода
реагујемо и у ситуацијама када нема пешачког прелаза.
Ту смо и огладнели па смо ручали у трпезарији центра. Затим
смо научили колико је опасно да седимо напред у аутомобилу и
колико је важно везивати појас када седимо назад. Ове ситуације
су нам дочаране у просторији са симулаторима кроз приче и
конкретне примере. Затим смо изашли напоље на писту где
нам је професионални возач показао како се реагује у опасним
ситуацијама при великим брзинама. До центра смо се вратили у
колони по један, учећи како се хода на отвореном путу. На нашу
велику жалост, дружење се овде привело крају. На растанку је
свако дете добило пакетић СОКО ШТАРКА.
Поносни смо што смо били део овог пројекта у коме је
учествовало две хиљаде првака из Србије.
Учитељице Оља и Сташа
ДРУГАРИ ВОЗИМО СЕ БЕЗБЕДНО!
Миона Николић II2
Снежана Милинов II2
21
22.
ЛАЗАР ЗЕКИЋ
Ђак генерације2010/11. школске године
Сваки ђак генерације
остаће упамћен по
постигнутим резултатима
у учењу, али поред
тога они имају и друге
особености по којима
се издвајају. Кад је у
питању Лаза Зекић, може
се рећи да га памтимо
као спадало и веома
омиљеног међу својим
друговима. У основној
школи био је заиста
свестран. Стекао је шест
специјалних диплома од којих је некепотврђивао
сваке године. То су дипломе из српског језика
(сваке године), техничког (више пута), затим из
математике, физике, биологије и физичког. Био је
иу друштвено ангажован, биран и за председника
Ђачког парламента. Редовно је тренирао рукомет.
Учествовао је у свакој драмској представи која је
прављена у школи док је он био ту, а највише ћемо
га памтити по маестралној глуми и улози Зеке у
представи „Велика мућка“. Сматра да је титула ђака
генерације дошла као природна последица његове
свестраности и постигнутих резултата. Због стицаја
околности данас живи у Крагујевцу и похађа чувену
Прву крагујевачку гимназију. Веома пати због
промене средине и недостаје му друштво из Новог
Бечеја. Лаза је познат и по томе да мало учи, а увек
зна. Каже да ће у учењу дати свој максимум кад дође
до факултета. Можда ће студирати на Технолошком
факултету, али свакако би волео да студира у Новом
Саду.
Из основне школеЛазапамтисвојебројнедругове
и наставнике. Каже да је овде стекао одличну основу
за своје даље школовање. Највише је волео српски
и зато је био сјајан на језичком такмичењу, у глуми
и рецитовању. Ипак, из овог периода свог живота
носи на души један непромишљени поступак,
пубертетску грешку коју себи није требао дозволити.
То је конфликт са наставницом историје који је сам
изазвао јер му је „језик био бржи од памети“. Данас
му је због тога веома жао,каје се и потајно нада да
ће му бити опроштено.
МИЛАН СТОЈИЋ
Ђак генерације 2011/12. школске године
Кад данас гледам
у овог насмејаног и
шармантног момка,
просто не могу да
верујем да је то онај
такорећи неупадљиви,
мршави и бледуњави
дечачић, ког смо
упознали у петом
разреду. Али насупрот
крхком изгледу, његов
потенцијал примећен
је одмах. Скоро да није
било предмета у ком
се он није истицао.
Од првог дана свог
школовања, био је прави ђак.Сумњам да је и једном
дошао без урађеног домаћег задатка или ненаучене
лекције. Он није учио због оцена, него због знања
којег је увек био жељан. Будући луцидног ума, Милан
је брзо и лако продирао у саму суштину градива из
свихнаучнихдисциплина,посебнопророднихнаука.
Математика и физика окупирале су његово биће
можда више од осталог у основној школи. Дипломе
су се саме низале, а из ових предмета и понављале.
Био је више пута на окружном такмичењу из ових
захтевних области, при том најбољи у општини.
Међутим, његова приврженост егзактним наукама
није значила да га друштвене не занимају. Напротив!
Био је сјајан из историје, српског и енглеског језика,
а није му мањкала ни уметничка нота. Обожавао је
ликовно, то је за њега био прави релакс и прилика да
искаже своја осећања. Један његов рад стигао је и био
запажен чак на Међународном ликовном конкурсу
„Радост Европе“. Највише га је у основној школи
растужио одлазак наставника Драгоја и Саве у
пензију. За њима је туговао, а радовао се свему лепом
и корисном што му је у основној школи пружено.
Наш Мики и данас је сјајан ђак у гимназији.
Полако се припрема за студије, а шта ће то бити, још
се није одлучио. Резонује као прави интелектуалац,
зрело и аргументовано, о свему. Милина је са њим
разговарати.
22
ШТА ДАНАС РАДЕ ЂАЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Они су били и остали део нас. Они су наш понос и дика.
23.
23
НЕВЕНА РАКИЋ
Ђак генерације2011/12. школске године
Нижи разреди основне школе, за њу су били
период среће и дружења са вршњацима. Иако
их се слабо сећа, понекад се сети неког детаља и
слатко се насмеје. Када је дошла у више разреде,
школу је гледала као степеник ближе средњој, ка
даљем образовању.
Као и већина ђака, издваја одморе као
најзабавнији део свог школовања, мада је код ње
ситуација била мало другачија. Часове предмета
које је волела, као што су историја, хемија, физика
и биологија, чекала је нестрпљиво и очекивала да
научи нешто ново и занимљиво.
Исто тако, такмичења из разних предмета су
је одвела на разна места, донела неку посебну
искру у периоду основне школе. Она је заправо
тада осећала да воли да учи предемете који је
интересују.Нијеувекбиласпремназаодговарања
и контролне на редовним часовима, али као и
сваки ђак, сналазила се у тренутку.
Најзанимљивији тренутак из овог периода, за
њу је припремање и презентација Сланог копова.
Диплому ђака генерације није очекивала.
Драго јој је што је њен рад похваљен од стране
професора и школе. Завршила је основну
школу са специјалним дипломама из биологије,
техничког, музичког, српског језика и физичког
васпитања.
Знање које је добила у основној школи сматра
итекако корисним за њено касније образовање.
НЕМАЊА ПЕЦАРСКИ
Ђак генерације 2012/13. школске године
У основној
школи све му је
ишло и до краја
„накупило се“
осам специјалних
диплома – из
историје, физике,
м а т е м а т и к е ,
т е х н и ч к о г ,
ф и з и ч к о г ,
географије, српског
и биологије.
Највећи успех
му је освојено
треће место на
р е п у б л и ч к о м
такмичењу из историје. Скромност, вредноћа,
комуникативност и другарство, поред његове
неоспорне памети, то су његове најважније
карактеристике. Учио је са лакоћом, никад се
није жалио, увек гледао да не повреди друге него,
ако може, да помогне. Као дете радозналог духа,
за наставнике је увек имао питање више. И све,
све.. али историја! То је била и остала његова
опсесија, а како каже, занимају га и политика
и социологија, па то све увек доводи у везу.
Никлад није учио историју због оцене, него због
сопственог интересовања. Увек је истраживао и
додатне изворе, нису му били довољни уџбеници
и предавања на часу. Тако ни на такмичење није
ишао због дипломе, него због тога што је желео да
научи много више о догађијима који су се десили
у прошлости, посебно у скорој. Одувек је желео
да сазна какве је грешке правило човечанство
и да ли је то могло да се избегне. Тренутно има
жељу да студира на Факултету политичких наука,
али не зна да ли ће се то и остварити. Очигледно,
ово је дечко који обећава. Не жели да људи
око њега пате. Већ и сам волонтира у локалној
Канцеларији за младе. То га јако занима јер воли
да помаже другима и чини добра дела.
24.
24
Школске вести
КАД МОГУЂАЦИ,
МОЖЕМО И МИ
Првог викенда у септембру колектив ОШ ”Јосиф
Маринковић” био је, по традицији, на једнодневној
екскурзији.ОвогпутапосећенјеПаркприродеЗасавица
код Мачванске Митровице, највеће станиште дабара
код нас. Видели смо ретке животињске врсте и врсте
у изумирању и у лепом окружењу уживали возећи се
лађицом по рукавцима Саве. Дан је пролетео.
ПОПУЛАРНОСТ НАШИХ ПЕРКУСИОНИСТА НЕ ПРЕСТАЈЕ
На позив Министарства просвете Републике Србије, наши перкусионисти су 16.октобра 2014. године
опетнаступалиуБеограду,овогпутауДомуомладине,наманифестацијиTEENTALK.Манифестацијаје
посвећена тинејџерима и бави се њиховим одрастањем. Одржавање манифестације подржао је Телеком
Србије и друге организације. Наши музичари, под
руководством Ђуре Ернста, поново су жармирали
публику. Овог пута са нјима су реповали Милица
Сабовљев и Јован Вребалов, на тему ненасиља.
Вратили су се из Београда презадовољни.
Приликом посете екстерне контроле нашој школи
септембра 2014. године, прегледачка комисија је
слушала наше перкусионисте у холу школе. Толико
су снажан утисак оставили на њих , да су позвали
Бору Отића, аутора ТВ емисије „Петказање“, који је
о њима направио прилог за своју емисију. Емисија
је убрзо после тога емитована на ТВ Војводина.
Ала су ова деца вредна !
Ђачки парламент наше школе организовао је
новогодишњу журку на коју су били позвани и
ученици виших разреда ОШ ”Милоје Чиплић”. За
ту прилику јавило се пуно добровољаца који су
уредили и украсили наш хол. Стигао је и ди џеј
Сима из Бечеја. Журка је била супер.
Јелена Пецарски VI2
25.
ЗЛАТНИ РЕТРИВЕР
Не знамкако се усађује и развија љубав према
животињама.Ваљдaјетонештоштостекнемоспонтано
у најранијем детињству. Није битно да ли имамо пса,
мачку, папагајаилизлатнурибицу,већдаимпружамо
љубав као и они нама. Мој љубимац је пас расе
златни ретривер и ту расу ћу вам представити. Златни
ретривери воде порекло из Шкотске. Симпатични су и
веома интелигентни пси.
Припадају групи средње великих паса, достижу
тежину до 34 кг, а висину до 56 цм. Златни ретривер је
снажанпасиидеаланјезаводичеслепихиинвалидних
особа. Веома су пријатни, а познато је да се одлично
слажу са децом. Пријатељски су настројени према
свима,паипремадругимпсима.Одличнисукаочувари
(иакоимтонијенамена)јергласнимлавежомредовно
упозоравају на долазак непознатих особа. Имају дугу,
густу, равну златну длаку. Једина лоша особина им је
хиперактивност,алиузшетњеидресурупостајумирни
и верни. Животни век злаатног ретривера је 10-12
година.
Данас они представљају најомиљенију раса паса
у Европи. Препоручујем ову расу и мислим да свако
треба да има свог најбољег и најискренијег крзненог
пријатеља.
Срђан СтојановскиVI 1
НЕМАЧКИ ОВЧАР
Немачки овчар потиче из Немачке, а први пут се
појављује на двору краља Леополда 1704.године. Капетан
Макс фон Стефаник је укрштао више овчарских раса да
би крајњи резултат био нова врста која има квалитете
савршеног пса. Веома брзо је стекао велику популарност, а
1899.год.ОсноваојепрвоДруштвонемачкоговчара.Данас
је немачки овчар најраспрострањенијi и најпознатији пас
на свету. То је врло интелигентан, храбар, послушан пас,
привржен свом господару. Има један од најбољих њухова
насветутакодасекористикаополицијскипас,имајсторјеу
трагању за изгубљеним особама, проналажењу дроге и др.
Немачки овчар је средње величине, код мужјака просечна
висина гребена је 60-65 цм, а код женки 55-60 цм. Немачки
овчар је идеалан пас за децу и породицу. Поред немачког
овчара класичних боја, постоје и чисто црни, зелени и
црвени налик лисици. Такође, постоји и краткодлаки и
дугодлаки немачки овчар.Ови пси крећу се искључиво
касом, имају врло лагане шупље кости,а изузетно снажан
угриз и јаку вилицу.
Из личног искуства искрено бих препоручио ову расу
паса јер су одани пријатељи, изузетно интелигентни,
неустрашиви чувари територије и власника.Веома су
послушни у извршавању команди. Командама се врло
лако уче и максимално после трећег понављања, команда
је већ прихваћена и савладана. Немачки овчар је трећи
најпаметнији пас на свету, после бордер колија и пудлице.
Вукашин Вучетић VI 3
25
Наши љубимци
26.
26
Поштовани читаоче,
Учествуј унашој забавној игрици. Овог пута одабрали
смо за тајанствене личности неке од ученика који су на
било који начин обележили ову генерацију.
Препознај свог друга са слике ,
повежи његову фотографију са именом , а затим ...
ОСНОВНИ НИВО : Обој рам за слику ; СРЕДЊИ НИВО : Слободно нацртај бркове ономе за кога
сматраш да треба да их има ; НАПРЕДНИ НИВО: Додај свој, по могућности , паметан коментар.
УПОЗОРЕЊЕ: За сваку увреду добијају се негативни поени.
Нећу да лажем:
хамбургер зачас смажем.
На главној проби чак два
комада
па ето ти јада!
Кад ја тако решим,
нек диша кесу дреши.
Шта ћу кад сам Муса
па волим да кусам.
Шешир накриви,
у здрављу живи!
Е, моја лудице!
Избаци бубице и дечаке црне
и плаве
из своје лепе, мудре главе!
Биће времена за љубав и
дечаке,
а сад учи и решавај задатке.
Витка, висока, лепа и блага,
свима у школи веома драга.
На радионицама не дрема,
зато се на дуги пут спрема.
Не мора нам оданде донети сатове и сир,
само по Милку, и биће мир!
Молим лепо, без дискусије,
мени су на првом месту
перкусије.
Ни гусле ми нису стране,
а и репер сам без мане.
За шалу и музику просто
скован,
а име ми је - - - - - - - - - .
ЈОВАН ИСАИ
ЂОРЂЕ ЈЕЛИЦКИ
ДРАГИЦА НИКОЛИЋ
ГЕОРГИЈЕ ЈАГАРЧЕВ
ДУЊА ИБРАЈТЕР
Не волим много народне бајке,
Ал’ име ми је свето,
по легенди убијам аждајке.
У девојке упро очи,
хоће л’ која да прискочи?
И данас ме много воле,
од миља ме зову - - - - .
27.
27
Нећу да дремам,
заулогу се спремам.
Столица ми није лоша,
убићу и Мусу и Милоша!
Ја једино имам кризу
кад су балерине близу...
Мали глумац једио се
што на пробу мора.
Ала вам је фора!
Па донећу, ако треба,
оправдање од доктора.
Чим ја мрднем брком,
сви око мене трком!
Ја под кожу уђем лако,
а то не мож’ свако.
Један осмех или два,
ето то сам ја!
За сваку сам тему стручан,
зато сам и бучан.
Све је било досадно што год
сам поч’о,
док не постадох старац Фочо.
Филозоф сам, тим се дичим,
не знам на ког глумца личим,
а мој ме деша зове само - - -
Овде се смејем, ал’ нисам увек фина.
Ко не зна лепим,
ја га клепим!
Моји се ударци на такмичењу цене,
судије увек похваљују мене.
Медаља имам, права милина,
а име ми је - - - - - - - - .
Ал’ се онда уморио , па и дуду испусио...
Гле како је миран!
А сад из те Мире, сто ђавола вире!
Знате ко је овај што је пио сокић?
Па то је наш - - - - - - - - - - !
Некад сам била буца,
али не зовем се Јуца.
Сад сам витка, танка,
сваком момку слатка.
Очи су ми на врх главе,
а хаљине плаве.
Кад језик одвежем,
све к’о мачем режем!
НИКОЛИНА АБАЗАЈ
МАТИЈА ДЕЛИЋ
НЕНАД МАКСИЋ
МИЛАН КОКИЋ
ЈОВАН ВРЕБАЛОВ
ЈОВАНА СТОЈШИН
ЗаВасстиховеклепале,одсмехасецепале,
никаднедремале,самосезадевале,
Вашианђеличувариибуднастража,
ВашенаставницеД____ и Д____ .
28.
28
English & Deutsch
Рубрикууређују: Павле Бобић и Александра Јелић
The Fox and the Grapes
One afternoon a fox was walking through a forest and spotted a bunch of grapes hanging from over a lofty branch.
“Just the thing to quench my thirst,” it thought. Taking a few steps back, the fox jumped and just missed the hanging grapes.
Again the fox took a few paces back and tried to reach them but still failed.
Finally, giving up, the fox turned up its nose and said, “They’re probably sour anyway,” and proceeded to walk away.
Moral: It’s easy to despise what you cannot have.
Aesop’s fable
The Lion and The Mouse
A small mouse crept up to a sleeping lion. The mouse admired the lion›s ears, his long
whiskers and his great mane.
«Since he›s sleeping,» thought the mouse, «he›ll never suspect I›m here!»
With that, the little mouse climbed up onto the lion›s tail, ran across its back, slid down
its leg and jumped off of its paw. The lion awoke and quickly caught the mouse between
its claws.
«Please,» said the mouse, «let me go and I›ll come back and help you someday.»
The lion laughed, «You are so small! How could you ever help me?»
The lion laughed so hard he had to hold his belly! The mouse jumped to freedom and ran
until she was far, far away.
The next day, two hunters came to the jungle. They went to the lion›s lair. They set a huge
rope snare. When the lion came home that night, he stepped into the trap.
He roared! He wept! But he couldn›t pull himself free.
The mouse heard the lion›s pitiful roar and came back to help him.
The mouse eyed the trap and noticed the one thick rope that held it together. She began
nibbling and nibbling until the rope broke. The lion was able to shake off the other ropes
that held him tight. He stood up free again!
The lion turned to the mouse and said, «Dear friend, I was foolish to ridicule you for be-
ing small. You helped me by saving my life after all!»
Moral: It is possible for even a mouse to confer benefits on a lion.
Aesop’s fable
The Rabbit and the Turtle
One day a rabbit was boasting about how fast he could run. He was laughing at the turtle for being so slow. Much to the rabbit’s sur-
prise, the turtle challenged him to a race. The rabbit thought this was a good joke and accepted the challenge. The fox was to be the
umpire of the race. As the race began, the rabbit raced way ahead of the turtle, just like everyone thought. The rabbit got to the halfway
point and could not see the turtle anywhere. He was hot and tired and decided to stop and take a short nap. Even if the turtle passed
him, he would be able to race to the finish line ahead of him. All this time the turtle kept walking step by step by step. He never quit no
matter how hot or tired he got. He just kept going.
However, the rabbit slept longer than he had thought and woke up. He could not see the turtle anywhere! He went at full-speed to the
finish line but found the turtle there waiting for him.
Moral: never underestimate the weakest opponent.
Aesop’s fable
29.
29
ГЕРМАНИЗМИ У СРПСКОМЈЕЗИКУ
Била сам у ресторану „Тиски цвет“, сада већ старом, грађеном од цигала.
Пре одласка у ресторан увила сам косу виклерима и набацила шминку.
У провод ме је водио мој гилиптер, а на путу за ресторан лупао му је ауспух
од аутомобила јер није био кнап. Срели смо његовог друга молера па је и
он пошао са нама. Чим смо стигли у ресторан, келнери су нас послужили
кифлама, кексом и флашом вина.
Цугнули смо мало па наручили храну. После супе с кнедлама узели смо
бутер, кекс, виршле и шпек, а за дезерт штрудле са шлагом.Ја сам хтела
шне нокле, али нису имали. Кад смо изашли на фришак луфт и кренули
кући, склизнула сам и поломила штиклу, упала у блато и размазала шминку.
А ја се лепо дотерала ко права фрајла, обукла гланц нову лила блузу. Код
куће сам хтела одмах да ставим блузу у веш машину, али машина нам је
била у хаварији. Сад ће ми остати флека од вина... Због те флеке мој
херц је сломљен...
Милица Сабовљев VIII 2
Gamer›s Corner
League of Legends (LoL) (1. igra)
League of Legends (LoL) is a multiplayer online battle
arena video game developed and published by Riot
Games for Microsoft Windows and Mac OSX, inspired
by the mod Defense of the Ancients for the video game
Warcraft III: The Frozen Throne. It is a free to play
game, supported by microtransactions. The game was
first announced on 7 October 2008 and released on 27
October 2009. League of Legends is the most played
online computer game in North America and Europe by
number of hours.
Gameplay
In this game players control a «champion» within short
PuP or bot battles. There are 121 different champion
types (assassin, tank, support etc.), which show the
champion›s gameplay style. Your goals are to kill en-
emy champions, turrets, minions and destroy the Nexus
building to win the game. LoL includes a lot of imagi-
nation and it is great to play it.
Call of Duty 4:
Modern Warfare (COD: MW IV)
Call of Duty 4: Modern Warfare is a 2007 first person
shooter video game, developed by Infinity Ward and
published by Activision for Microsoft Windows, Mac
OSX, Playstation 3, Xbox 360 and Wii. There is also a
handheld version of the games, developed for Nintendo.
COD was released in North America, Europe and Aus-
tralia in November 2007. The story of the game takes
place in the year 2011, when a radical leader kills the
president of an unnamed country in the Middle East and
a nationalist movement starts a civil war in Russia.
Gameplay
Different from earlier games in the Call of Duty series,
this game features modern equipment and new features,
many exclusive to the multiplayer section of the game,
like killstreaks. Killing a number of enemies without
the player dying between kills allows players to get
various options, such as air strikes and helicopter sup-
port. Every character can be positioned in one of three
positions: standing, crouching or prone. This game is a
really exciting adventure and I recommend it.
Viktor Felbab VI 1
30.
30
Без намере дабило кога увреде, чланови редакције, Срђан Стојановски и Валаентина Јагарчев
су од расположивих бисера својих другара „скрпили“ и комплетирали следећи рад:
Кућа моје баке
Моја кућа од баке је мала, али стара. Са улице је стара,
а изнутра ко нова. Кућа се налази далеко од центра Новог
Села. Кућа се пре налазила у близини моје куће, али се сад
налази далеко од моје куће, чак у центру града.
Са предње стране има два бела прозора чија је боја
црвена. На кући се налазе два већа прозора старих и
одвисилих шолокатора који личе на оронулу старицу.
Зидови су влажне и зелене ољуштене боје, али кућу краси
стара осушена ружна фарба. Травњак је дречи зелен. Има
и јако леп шљивик, те шљиве су веома укусне за јело. Ту је
кокошињац који се распао и остали су од њега само дрвцади
од чега су и направљени. Има и свињац, тамо стоје стоке. На крову од баке стално долазе врапци и
голубови. Сунце баца своје краке светлосне , па на ту зелену боју одма помислим да сам на ливаду.
У ту кућу има и таван, одавно нисам био у њега. Кроз њега се видела само помрчина. Таван има два
велика прозора од којих видим њиве и друге атмосфере. У тавану сам доживео много атмосфере као
што су голуб од којег сам се поплашио. Мердевине се налазе поред купатила у шпајзу и воде на таван.
На тавану су кутије, старо посуђе, прозори, обућа, прашина, пауци и мени најдражи интернет.
Волео би да сам ово наставио да пишем, али је било звонило за следећи час. Надам се да ће вам
се свидети овај рад јер се мени свидео.
Бисери из ђачких клупа
{TO NA UM, TO NA DRUM
- Ти се не смириваш?!
- Он је бољи од свих ђакова.
- Па ти онда предавај!
- Отворите своје оловке!
- Ти спаваш или дремаш?
- Да те више нисам чуо да си се окренуо!
- Изађи на место!
- Воте рачуна о томе.
- Није овде пијаце, него већ математика.
НАСТАВНИЧКИ БИСЕРИ
* Ова песма говори о храброшћу и борењу од Турака.
* Радојици су убацили змију у панталоне.
* Мали Радојица се био правијо да је мртав и његови другари су му веровали ал он је лагао да је
мртав они нису знали.
* Друга мука је била пуштање змије отровнице, завезивање џака на главу са змијом.
* Радојица се правио мртав, а најстрашније му је било кад су га ставили да игра са лепом Хајкуном.
* Косовка девојка је пошла на Косово равно да пронађе обећаног Милана.
* Проклетао је Вука Бранковића.
* После дуге борбе мајка је нашла својих девет јунака мртве.
* Кад је стигла на Косово равно, убила је туга од жалости.
* Анђелија је скоро убила Богдана али је Дмитар викнуо стани и тако спасо убиство.
* Анђелија је била једна обична жена свог периода живота.
* У животу је важно сачувати образ, што значи да не треба лагати, поштовати људе и бити искрен.
* Вила је погодила Милоша у срце и пркљан.
* Јурећи за вилом кроз планину Мироч, угледа Шарац вилу па удари по њози буздованом и преврће
се вила.
* Марко је ралом и воловима поубијао Турке
31.
31
Школске вести
РАДИОНИЦЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ
Пројекат„Мултипликација- живети толерантно “ је дугорочни , мрежни и едукативни пројекат који се
спроводи на територији Војводине уз подршку и сарадњу са Pestalozzi фондацијом из Швајцарске и Добротворног
друштва „Панонија“ , партнера и координатора пројекта. У пројекат су партнерски и активно укључене
организације из осам градова Војводине и то локалнe невладине организације које су носиоци пројекта на
локалном нивоу и средње школе које су партнери и програмски сарадници. Група „ Paad“ је носилац пројекта на
локалном нивоу код нас, a Средња школа је партнер и програмски сарадник. Од пре шест година прикључила
нам се и Основна школа ,,Милоје Чиплић“,а ове године и Основна школа “Јосиф Маринковић“. Главни циљ
пројекта је учење толеранције и прихватање заједничког живота, кроз програме образовања. Пројекат је намењен
средњошколцима и старијим основцима који кроз интеркултуралне радионице , планирањем и реализацијом
локалних акција, кроз дискусије и слично , уче нова знања и вештине и тиме се припремају да постану одговорни
и активни носиоци друштва.
Од фебруара 2006. године у средњој школи се одржавају радионице интеркултуралности где се млади
различитих националних и верских опредељења међусобно упознају кроз садржаје који се баве личним
идентитетом, појмом културе и њеним чиниоцима, упознавањем различитих култура, настанком и сузбијањем
предрасуда и стереотипа, ненасилном комуникацијом и
толеранцијом. Млади који прођу кроз радионице имају
прилику да стечено знање примене кроз различите акције које
сами осмишљавају. Такође им се пружа прилика да бораве
у дечијем селу у Трогену у Швајцарској , да тамо живе и
раде са вршњацима из целе Европе и на делу провере идеје
мултикултуталности, ненасиља и толеранције.
И ове школске године, у периоду од 4.фебруара до
20.фебруара, двадесет ученика из средње и основне школе
у пратњи три супервизора боравиће у Трогену. Из Основне
школе „Јосиф Маринковић“ ове године у Швајцарску путују :
Драгица Николић, Милица Сабовљев, Теодора Радић, Недељко
Нешић и Владимир Димитријевић.
Текст припремила Дијана Боберић
Поводом Дана школе, који је одржан 13. маја, наша драмска секција играла је
представу „Марко Краљевић и Муса Кесаџија“, аутора Мирољуба Недовића. То
је једна модерна еколошка бајка, базирана на мотивима из епске поезије, са увек
актуелним еколошким порукама да је природа једна и да је морамо чувати као
очи у глави. Глумачка екипа у саставу: Матија Делић, Милош Аћимовић, Јован
Исаи,Никола Васиљевичжћ, Јован Милинов, Александра Станковић, Милица
Сабовљев, Ивана Тортоски, Ненад Максић, Ђорђе Јелицки, Драган Бељуц, Никола
Попетру и Милан Кокић, дали су свој максимум и представа је била одлична.
Плесни студио Step up допринео је општем утиску и лепоти представе, а увежбала
их је Јелена Сабљић. Мира Стевковић и Миодраг Весков били су техничка
подршка, а Рале Дујин музичка пратња. Костиме и сценографију радила је, на
наше велико задовољство, Моња Јованов, а режија је била поверена, као и много
пута до сада, наставницама Душици Варги и Дражани Богданов. Све у свему,
представа је побрала похвале и аплаузе, а много важније од свега је то што је, на
идеју самих ученика – глумаца играна још два пута до краја јуна у хуманитарне
сврхе. Приходи од играња представе, који нису били мали ( око 30.ооо динара)
уплаћени су на рачун угрожених од мајских поплава. Оно што је сакупио Дом
културе Нови Бечеј (око 16.000 дин.) уплаћено је на рачун буџета Републике
Србије са назнаком „за поплављене“, а остатак на рачун Основне школе „Петар
Враголић“ из Љубовије.Сви смо поносни што смо дали допринос и помоћ у овој
великој невољи, а поготово што је идеја за то потекла од наше деце. Д.Варга
И УМЕТНОСТ И ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
32.
32
Из пера нашихученика
ПУТОВАЊЕ КРОЗ ЖИВОТ
Прво си беба мала,
цуцла ти је најбољи друг.
У почетку изгледа к›о да сам с
крушке пала,
а онда све иде у круг.
Постајем полако зрелија много
и цртаће ваздан гледам.
Сви се према мени понашају
строго,
а онда у забавишту за сто седам.
Школа зове, спремај се ти,
први разред увек је добродошао.
Првог дана не смеш закаснити,
пожури док воз није прошао.
Пети разред, шта се може рећи,
Мука имам на сто страна.
Нисам више разред трећи,
Све је ОК, само једна мана.
Средња школа се не сме
заборавити,
Муке постају све веће и веће.
Пунолетство сада треба
прославити,
Нема од тог веће среће.
Факултети и разне друге школе,
постају саставни део живота.
Разне бриге по мозгу ми плове,
авион зависи од пилота.
На палицу идем, живот је кратак,
Постајем кроз свет пилот.
Постајем тмуран ко неки патак,
то је путовање кроз живот.
БОЖИЋ
Кад се казаљке склопе
на дванаест сати
Сваког мир и срећа прати.
А зашто?
Зато што је Божић
отпочео тада.
А шта ли тамо влада?
Тамо влада помирење,
Јер је тада било
Исусово рођење.
А шта ли то значи?
Да смо заједно сви јачи.
Бог ће увек правим
путем да нас води.
МИР БОЖЈИ,
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
МАРИНА БЛАЖИН 5-1
ПРИКАЗ ПРЕДСТАВЕ
« КАКО СУ СЕ ВОЛЕЛЕ ДВЕ ЖАБЕ»
Мој разред и ја смо 22. октобра 2014. године ишли у позориште и гледали представу „Како су се волеле две
жабе“, коју су извели чланови дечије сцене Градског позоришта из Смедеревске Паланке.
Када смо се сместили, на позорници сам приметила бунар окићен шареним лишћем, а са друге стране клупу
и столицу црвене боје. Са обе стране су били стубови обмотани бршљеном. У средини су била врата која воде од
дворца до баште. У представи су учествовали:
-принц Жабац, који је имао зелену маску, мајицу и панталоне;
-принцеза Мања, размажена, тврдоглава, упорна;носила је лепу балску хаљину, лепезу и круну;
-краљ-похлепан, строг,, али слаб према ћеркиним жељама, носио је златну кошуљу, зллатне панталоне,
ципеле, круну и жезло од чистог злата;
-принц Шизофренко, смешан, слабо види и чује, носио је жуту кошуљу на пруге и црвено-бели шорц;
-стражар, обучен у метални оклоп, свуда са собом носи секиру.
Ово је прича у којој се принцеза заљуби у жабу односно принца, како се боре за своју љубав и како на крају
права љубав побеђује. Мој омиљени лик је принц Шизофренко. Он је ту најсмешнији и најзанимљивији. Ово
је обична бајка у коју су убачени смешни делови
текста, што чини бајку занимљивијом.
Сара Вуковић IV 2
призор из преставе Јована Вукеља VIII2
34
POSETA SARA:KOJ
RADIONICI
Ученици седмогразреда са наставницом историје Јеленом Гарчев, посетили су сарачку радионицу
Стојана Шијачког у Врањеву. Повод за посету била је жеља да се афирмишу стари занати и види како
се накад живело. Мајстор Стојан детаљно је причао о томе како се израђује опрема за коње, шта је све
чини и чему служи. Деца су пажљиво слушала и уживала, а слике говоре више од речи.
Спортски савез Општине Нови Бечеј
даровао полигон
Прваке прихватиле учитељице
Оливера Делић и Станислава Сараволац
35.
Посетили смо иовог пута предшколску
установу „Пава Сударски“ и
предшколцима постављали разна
питања.Евоштасунамодговарали.
Штасурекламе?
-Тамосваштапокажу.
Косуполитичари?
-Тосуљудикојииспоручујупошту.
Штарадибиблиотекарка?
-Онаделикњигељудима.
Штаједијета?
-То је кад морамо мање да једемо јер не
смемопуно.
Штајељубомора?
-Кадсиљутнамамуитату.
Штајеопштина?
-Тојегдедајукредит.
КојесветиСава?
-Човеккојикрсти.
Штајефакултет?
-Тојекадучишзараднимстолом.
АкојеАлбертАнштајн?
-Алберт је један човек што поправља
камионе.
Штајешубара?
-Шубарајевеликавода.
Којепредседник?
-То је онај што говори на ТВ и седи у
фотељи.
АМаркоКраљевић?
-Човеккојииденапосаодабибиогазда.
КЕФАЛИЦЕ
Са предшколцима разговарали: Маја Пешић, Николна Михајлов, Ана Марија Кнежев и Вукашин Вучетић
