Sejn

3. DZEK SLEJD
U znaku manilua
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. SEJN
EDICIJA VESTERN ROMANA
Broj 18
Direktor I v. d. glavnog i odgovornog urednika
Đorđe GROS
Urednik:
Svetozar TOMlC
Naslov originala:
Jack Slade
THE GOLD TRALL
Recenzija i adaptacija:
Tomislav KETIG
Prevod:
Đurđica MILETIC
Tehnički urednik;
Ferenc BARAT
Lektor:
Zorka CIRIC
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Agota VIRAG-BOGNAR
Edita AMBRUS-LEPHAFT
Štampa: 9. X I 1980. godine
Tržište: 16. XI 1980. godine
Izdaje i štampa NISKO FORUM - OOUR MARKETPRINT. Novi
Sad, Vojvode Mišića 1; Direktor i v. d. glavnog i odgovornog
urednika: Đorđe GROS; Naslov originala: JACK SLADE — THE
GOLD TRAIL; Copyright: 1976. by Towe Publications. INC: prema
ugovoru Sa GPA iz Minhena,
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, broj
413-12/79, od 28, U 1979. godine.

5. strela prozvižda niz padinu iz mračne šume, promaši
poglavicu „Vatrena strela”, koji se baš okrete u sedlu, i
pogodi narednika Baka Brenana u nogu. I, nastade pakao.
Sejn skoči s konja, istrže „karabin” iz futrole i zama-
če za najbliže stablo. Poglavica „Vatrena strela” zakloni
se iza svoga konja.
Bak Brenan kriknu kratko, pa zaurla. — Svi u zakloni
— I stade već, s oružjem na gotovs, iza svog kljuseta.
Trojica od četvorice zarobljenika poviše se u sedlima.
Četvrti od njih, kaplar, dugonja Hestings, iskoči iz sedla
i otkotrlja se preko mahovine. Sve se ovo zbilo za dve-tri
sekunde.
Iz šume zahujaše već sledeće strele. Hici odjeknuše.
Jedan parip iz konjice njišteći se prope i pade. Sejn
zapuca u pravcu odakle je otvorena vatra, na uzvišici šu­
me. Pucao je istom brzinom kojom je uspevao da otkači
obarač. Ispalio je četiri metka. Negde se začu urlik. Dok
je Bali Brenan pucao iz svog armijskog „kolta” i punio po­
novo, a poglavica „Vatrena strela” upućivao svoje strele u
pravcu dvojice napadača na padini, Sejn ugleda jednog čo­
veka kako posrće iza jele.
Bio je to Indijanac sa crnim prevelikim šeširom i
„vinčesterkom” u ruci. Teturao se niz padinu, pokušavajući
da digne svoju pušku. Ali to mu nije više uspevalo. Noge
mu zaklecaše i on- pade u grm paprati. Po njegovim pok­
retima Sejn zaključi da mu od takvog neprijatelja ne preti
nikakva opasnost.
Kaplar Hestings, čije su ruke bili vezane na stomaku,
klečao je na zemlji i gledao oko sebe. Procenjivao je šan­
se za bekstvo.
Sejnov povik ga zadrža. Stameni narednik Bak Bre­
nan upravo je ponovo počeo da puca iz svog „kolta” sa
produženom cevi, prethodno brižljivo nanišanivši. Jedan

6. ★★★ Š E J N -k'k'k
neprijatelj, koji se približavao, uvuče glavu u ramena ka­
da metak prozvižda pored njega i zari se u stablo. Iverje
i kora drveta prštali su mu oko ušiju.
„Vatrena strela” opet promeni položaj. Cipeva se
kretao brzo i okretno. Ništa nije ukazivalo na činjenicu
da je više od dve sedmice proveo u zatvoru tvrđave Ba­
ford. Međutim, samo je još jedan zarobljenik ostao sedeći,
šćućuren na konju. Druga dvojica ležala su pored uskog
puta na padini brega i tražeći zaklon.
— Jesi li ozbiljno povređen Bak? — upita Sejn.
— Samo metal u meso — ceptao je Bak brenan stis­
nutih zuba — ali, naplatiću se ja tom lupežu koji je pro­
mašio grm.
Pucao jc>, ali je promašio svog protivnika. Dim od ba­
ruta vejao je kroz šumu. Ona dvojica neprijatelja, gore,
na padini brega, sporazumevali su se dovikivinjem.
Iz konjičke jedinice pobegoše dva konja. Četiri dru­
ga konja stajala su kao kipovi, jer su konji na Divljem
zapadu bili dresirani da progrme puščanu paljbu.
— Pazi na zarobljenike — reče Sejn. — Već smo pri-
klještili te lupeže, „Vatrena strelo” !
Poslednju rečenicu izreče glasno. ,,Vatrena strela” sta­
jao je nekoliko koraka dalje. On podiže levu ruku u znak
odobravanja.
Zapadnjak je vrebao neprijatelja, a onda napustio za­
klon preskočio stazu u jednom skoku.
Povijen, šunjao se niz padinu, koristeći stabla kao za­
klon.
Jedna strela zviznu ispred njega i zasvrdala u deblo
velikog bora.
Sejnovi hici nateraše strelce lukom u zaklon. Prođe
nekoliko trenutaka. Sem frktanja konja i povremenih
psovki Baka Brenana, bilo je sve mirno.
Četvorica neprijatelja vrebali su i šunjali se. „Vatrena
strela” puzio je negde, na drugoj strani, vešto i nečujno
prema svom neprijatelju. Visoki Zapadnjak krenu u poje­
dinačni lov.
Jedna ljudska prilika ukaza se pored mlade jele. Ka­
da uperi „karabin” u pravcu gde je čučao neprijtelj, tik
uz drvo zahuja tetiva luka. Ona prilika izroni, ispusti luk
i strelu i svom težinom pade na lice. Strela „Vatrene stre-

7. ★★★ S E J N ★★★
le” smrtno je pogodila. Poslednji neprijatelj odape još je­
dnu strelu i dade se u bekstvo. Jurio je niz padinu, pa na­
činio nagli zaokret kao zec, pokušavajući da se otrese go-
nilaca.
„Vatrena strela” mu se približi s jedne, a Sejn s dru­
ge strane. Crveni otpadnik u bekstvu okrete se levo i tako
približi Sejnu. Visoki Zapadnjak htede da mu preseče put.
Indijanac pređe preko čistine na kojoj je bilo oborenih
stabala. Pre no što je stigao do ivice šume, pojavi se na či­
stini „Vatrena strela” na nekih četrdesetak koraka iza nje­
ga-
Hitro i snažno nape on luk, ciljajući samo jedan tren.
Strela se- zujeći, odvoji od tetive. Crveni odmetnik pade,
ali, nije bio ni pogođen ni ranjen.
„Vatrena strela” mu je tako vešto odapeo strelom pod
desnu nogu da se begunac sapleto i pao. Bio je to majstor­
ski hitac, kojeg je mogao da izvede samo čovek kova ,,Vat­
rene strele”, koji je važio za najboljeg strelca na čitavom
severozapadu SAD.
Sejn potrča uz padinu. Indijnac je ležao pred njim na
zemlji. Ostavši bez luka, maši se progonjeni za nož. Sejn
baci „karabin” i ustremi se na begunca. Rvali su se, ogor­
čeno se boreći. Indijanac je bio takođe jak i iskusan bo­
rac, ali, protiv Sejna nije imao šanse.
Visoki Zapadnjak je polovinom tela ležao preko njega.
„Vatrena strela” se sjuri k njima u velikim skokovi­
ma.
Sejn zavrnu Indijancu ruku u kojoj je držao nož. Ovaj
je bio primoran da raširi prste. Sejn dohvati skakavac-nož.
Sledio je dobro usmeren udarac i Indijanac izgubi svest.
Sejn se diže. „Vatrena strela” stajao je pored njega.
Obojica su samo ubrzano disala. Sejn je „Vatrenu
strelu” oslobodio tamnice u tvrđavi Beford, a ovaj je nje­
mu i naredniku Brenanu spasao život. Simpatija je pove­
zivala crvenog i belog čoveka.
— Bilo ih je samo trojica — primeti Sejn, a ,,Vatrena
strela” potvrdi.
Bez reči, Sejn uze nož pnesvešćenog, a ,,Vatrena stre­
la” baci njegov tobolac i luk daleko u šumu. Sejn zgrabi

8. ★★★ S E J N ★★★
onesvešćenog za ruke, a „Vatrena strela” za noge, i tako
su ga nosili iz padinu brega do Baka Brenana, zarobljeni­
ka i konja.
Brenan je držao na oku četvoricu zarobljenika u pla­
vim uniformama. Bio je leđima naslonjen na drvo. Nje­
gova leva ruka čvrsto je držala pernati deo strele koja je
štrčala iz njegove noge. Bak Brenan je sigurno trpeo pak­
lene bolove, ali, nije pustio ni glasa od sebe. Trojica za­
robljenika su stajali pred njim, četvrtog je „Vatrena stre­
la” malopre strelom ranio, i on je još sedeo zguren u sed­
lu.
— Pokušajte samo da bežite vi, ljudožderi — reče Bak
Brenan u trenutku kada se Sejn i „Vatrena strela” poja^
više sa svojim teretom iz šume.
— Ne mogu baš da jurcam zavama, ali, mogu da van
saspem šaku olova u stražnjicu pre no što nagnete u bek­
stvo. To mogu.
Kaplar Hestings je vrebao narednika. Pošto su sada
pridošli Sejn i „Vatrena strela”, lice mu se razočarano iz-
duži. Onesvešćenog Indijanca staviše na mahovinu. „Vat­
rena strela” prvo pogleda Brenanovu ranu zatim naredi
trojici zarobljenika, koji su sišli s konja, da sednu u kraj,
ispod drveta. Poglavica Cipeva zaveza četiri konja i pri-
teče u pomoć povređenom da sjaše. Konj, pogođen strelom
u vrat,, iskrvario je. Visoki Zapadnjak proseče Bak Bre-
nenovu nogavicu. Narednik zastenja kada mu Sejn preg­
leda ranu.
— Imao si sreće, Bak — reče Sejn.
— Strela nije imala kuku. Načinila je samo ranu u
mesu. Nije ni kosti ni mišiće povredila. Nadajmo se da
vrh nije bio otrovan.
— Sta čekaš, u stvari, sto mu gromova — šištao ie
Brenan stisnutih zuba. — Odseci vrh, a onda izvuci badr-
Ijicu. Ta prokleta stvar tako boli, da b:h mogao zavijati
kao kojot u mengelama.
On zastenja. Sejn odseče nožem vrh od strele, što ni­
je bilo sasvim lako zbog tvrdoće drveta od kojeg je bila
načinjena.
Bak Brenan zatvori oči. Njegovo lice sa čekinjastom
bradom, koje je još pokazivalo primetne tragove udaraca,
bilo je bledo.

9. ■k'k'k Š E J N 'k k 'k
— Sada će te zaboleti, Bak!
— Izvuci, prokleta bila!
Sejn povuče snažno, ali bez trzaja. Ipak, Bak Brenan
zaurla od bola. Onda je sve prošlo. Sejn je u ruci držao
krvavu badrljicu od strele.
— To je bio dobar potez, Sejne — zastenja Bak
Brenan i pade u nesvest.
Visoki čovek bio je zadovoljan. Rana je morala malo
da krvari da bi se otrov, ako ga ima, ili nečistoća odstra­
nila.
Stavljanje zavoja takođe nije bilo bezbolno ali ones-
vešćeni ga nije osetio.
— Bak Brenan je jak i hrabar — reče poglavica ,,Vat­
rena sti?la", odajući mu priznanje. — Kada budemo su­
stigli moje ratnike, staviću mu lekovite trave na ranu da
se ne bi upalila.
— Misliš li da se on može držati u sedlu, Sejne, ili
moramo da mu načinimo nosiljku? — upita zatim.
— O tome mora sam da odluči. Nadajmo se da nas
ne vrebaju još neki neprijatelji. „Vatrena strelo”.
— To ne misiim. Da ih je bilo više, svi bi nas odjed­
nom napali. Ovaj čovek je otpadnik. — „Vatrena strela”
pokaza na onesvešćenog neprijatelja. — Oba njegova dru­
gara nisu više pripadala nijednom crvenom plemenu. Po­
kušaj ubistva bio je narnenjen meni. Neko ih je sigurno
nahuškao na to, Cućemo šta će na to reći taj vispreni stre^
lac kada se probudi.
Crveni odmetnih se probudio još pre no što je rana
Baka Brenana bila previjena. Crvenokožac sede, maši se
prazne kanije i divljim pogledom se osvrnu oko sebe. On­
da mu lice dobi fatalistički izraz. Njegovo ukočeno drža­
nje popusti.
On spazi poglavicu „Vatrenu strelu”, za čiji je ugled
čuo i Visokog Zapadnjaka koji ga je savladao.
Onje tog dana prvi put video Sejna, ali, znao je da
ima prekaljenog borca pred sobom. Nije više računao ni
sa jednom šansom, niti prepadom, još manje s pokušajem
bekstva.

10. ★★★ Š E J N ★★★
Fatalistički miran, ostao je da sedi i sačeka dok „Vat­
rena strela” previje Baka Brenana i obrati se njemu. Bre­
nan se nalazio još u carstvu snova.
Poluotvorenih usta, ležao je na leđima, sa glavom na
armijskom sedlu, položen na krvavo ćebe. Četvorica za­
robljenika sedela su zajedno i tiho razgovarala.
Sunčevi zraci probijali su put kroz krov od iglica dr­
veća i žarili zemlju svetlim mrljama. Visoki Zapadnjak
i poglavica „Vatrena strela”, koji je bacio krvavi oblog
od gaze armijskog zavoja, stajali su ispred Indijanca koji
je sedeo.
— Poznajem te „Divlja vatro” — reče na jeziku Ci­
peva „Vatrena strela” otpadniku. Ti si nekada pripadao
stenovitim Cipevama, ali, bio si prognan, jer si u gnevu
i ljubomori ubio jednog brata iz svog plemena. Zašto ste
vi hteli mene da ubijete?
— Ubij me, „Vatrena strelo” — odvrati „Divlja vat­
ra” — i uzmi moj skalp. Moj put je pri kraju. Moj život
ne vredi više. Ali, dozvoli mi samo da oLpevam pre toga
svoju posmrtnu pesmu.
— Odgovori mi, „Divlja vatro”, a posle ćeš pevati. Ti
si bio hrabar ratnik. Zašto sada vrebaš kao zmija po šu­
mama ljude koji ti nisu neprijatelji? Kako se zovu one
dve kukavice?
Ali „Divlja vatra” nije odgovorio. „Vatrena strela”
ščepa ga za, ramena i prinudi da ustane. Izgnani je izbe­
gavao njegov pogled.
Sejn je ćuteći pratio razgovor, koji nije razumeo.
— Tvoj skalp mi neće činiti čast „Divlja vatro” — na­
stavi poglavica Cipeva. — Govori ko je pokretač tog zlo­
činačkog napada i bićeš slobodan. U svakom slučaju, na­
ređujem ti da se okaneš lova među Cipevama, jer ako se
ikada vratiš, umrećeš.
Sada „Divlja vatra” pogleda poglavicu. Neverica se
ogledala na njegovom licu. Ali, onda shvati da je „Vat­
rena strela” mislio ozbiljno.
— „Vatrena strelo” — povika on. — „Velika zmija”
je dao nalog. Poglavica koji je sam hteo da postane naj­
viši vođa Cipeva i tebe da zameni. Juče smo ga sreli,
„Covek Zec”, prognanik Cipeva i otpadnik, „Letnji Grom”
i ja. „Velika zmija” je obećao da će nas nagraditi bogato.
8

11. ★★★ S E J N 'k'k'k
Trebalo je da nas trojica opet pripadnemo plemenu Ci­
peva.
— Vi ste bili budale! — ovrati „Vatrena strela,,. —
„Velika zmija” bi vas poubijao da ne bi ostao nikakav
trag niti svedok izdaje protiv njegovog poglavice. — On
se zagleda duboko u oči „Divljoj vatri”. — Poklanjam ti
život. Moraš da odeš s ove zemlje, ali, da nisi govorio ni­
kome 9 ovome što se odigralo, danas niti da sam ja na
putu sa četvoricom zarobljenih vojnika i dva bledolika
prij atelja.
— Neću, „Vatrena strelo”, kunem ti se. Ti si pleme­
nit i velikodušan poglavica.
„Vatrena strela” se raspitivao za ostalu dvojicu od­
metnika. Oni su ostali malo podalje u šumi. Poglavica
dade znak Sejnu da ide, a „Divlju vatru” otpravi u suprot­
nom smeru. Isprva odmetnik se udaljavao kao prebijeno
pseto, a onda naže u trk. Nije se više osvrtao. Sve do kra­
ja plašio se da će se „Vatrena strela” predomisliti.
— Do đavola, što ste ga oslobodili? — upita Bak Bre­
nan, koji je došao k svesti. — Možda je to bio onaj lu­
pež koji je odapeo strelu u moju nogu.
— Njpgova kazna je dosta teška — objasni „Vatrena
strela”. — Nijedno pleme ga neće primiti. On je kao ov-
lašna senka koja i kad prođe neće ostaviti trag. Povino-
vaće se mojoj volji, to sam mu video u očima, to je do­
voljno!
voljno! A sada pođimo mojim ratnicima da se obraču­
namo sa „Velikom zmijom”.
„Vatrena strela” saopšti ukratko šta mu je odao ot­
padnik. Sejn se divio poglavici Cipeva. Skoro svi belci ko­
je je poznavao ne bi tako blago sudili zavereniku.
Na pitanje da li da mu se načini nosiljka, Bak Bre­
nan odbi.
— Bio sam ja i teže ranjen — reče, — U svakom
slučaju, služim više od dvadeset pet godina u konjici SAD,
i nisam mekušac. Tih nekoliko milja jahaću i na jednoj
ruci ako je potrebno.
„Vatrena strela” klimnu glavom. Onda pohita da dove­
de mustange trojice otpadnika. Sejn je ispitivački pos­
matrao okolinu. Nije imao poverenja u prognanog Cipevu,
9

12. •k'k'k Š E J N -kk'k
„Divlju vatru”. Sejn je bio nepoverljiv, jer je imao rđa-
vo iskustvo sa podlim melezom Jatankom.
Sejn je Jatanku spasao linča razjarenih doseljenika,
kada je ovaj zajedno s izvidnikom Tajgom Harisom hteo
da izruči doseljenički karavan hordi Sijuksa i Cejena.
Umesto zahvalnosti, Jatanka je izdao Sejna, tri nedelje
kasnije u tvrđavi Baford, onima koji su vladali tvrđavom
i ćelom teritorijom. Sejn je taj karavan, posle smrti Taj­
ga Harisa sproveo do tvrđave Robinson u Nebraski. C)d
generala Vebstera je doznao da su tvrđavom Baford u
severnoj Dakoti zavladali razbojnici i da u pograničnoj
zemlji zlata u Montani i Severnoj Dako'ti vlada rasulo.
General Vebster je nagovorio Sejna da uđe za izvesno
vreme u armiju kao običan vojnik te da sa poručnikom
Rikom Vebsterom, generalovim sinom, i narednikom Ba­
kom Brenanom odjaše u tvrđavu Baford na reci Misuri,
i da se tamo javi na dužnost pod lažnim imenom.
Sejn i njegovi pratioci trebalo je da ustanove koliko
ima istine u glasinama o razbojničkoj tvrđavi. Trebalo je
da pronađu krivce i obaveste komandu severne armije.
Sejn i Bak Brenan su ubrzo posle jedne tuče dospe-
li u zatvor tvrđave gde su već bili zatvoreni poglavica
„Vatrena strela” i jedan od njegovih ratnika. Sejn i na­
rednik Bak Brenan doznali su da je sopstvenik krčme i
trgovine Treder Horn bio šef bandita i da je sarađivao s
oficirima — zločincima. Disciplina u tvrđavi bila je ispod
svake kritike. Najgori elementi među vojnicima i sami
su pripadali banditima ili su koristili nesređene prilike u
tvrđavi za ličnu korist i za terorisanje ostalog ljudstva.
Posle jednog tragičnog doživljaja, zvanični komandant
tvrđave, pukovnik Masterson, bio je slomljen i postao je
alkoholičar. Kapetan — zločinac Dželiko, njegov zamenik,
predstavljao je zapravo vojnu vlast u tvrđavi.
Kapetan Donehju odigrao je takođe ružnu ulogu.
Treder Horn bio je na čelu banditske organizacije.
Sejn, Bak Brenan i čestiti mladi vojnik, po imenu Mi­
ler bili su posle dva dana pušteni iz zatvora. Sejn se
predstavio Trejderu Hornu kao navodni bandit sa Jugo­
zapada, koji u armiji traži utočište kao Hornov revolve-
raš. On je ubio Trifinger Kolta u nameštenom dvoboju
i preuzeo njegovo mesto u zločinačkoj bandi.
10

13. ★★★ Š E J N ★★★
Sejn je blefirao bandite. Od njih je saznao štošta ko­
risnog, a uz pomoć poručnika Vebstera i naročito nared­
nika Baka Brenana oslobodio je obociju zatočenih Cipeva.
Poglavica „Vatrena strela” i njegov ratnik pobegli su iz
zatvora, a da u prvi mah niko nije znao ko im je omo­
gućio bekstvo. Jatanka je izbegao ćeliju smrti u tvrđavi
Robinson i pojavio se kod Tredera Horna. Put ga je vo­
dio na sever, gde je trebalo da se pridruži banditskoj
grupi. Jatanka je otkrio Sejnu pravi identitet. Sa Sejnom
su odleteli u zatvor i poručnik Vebster i narednik Bak
Brenan. Sva trojica bila su iznenada napadnuti i bačeni
u tamnicu tvrđave.
Trio: Treder Horn, kapetan Dželiko i kapetan Do­
nehju verovali su da će se pomoću lažnih izveštaja, upu­
ćenih glavnoj komandi, a na osnovu sile, razbojništva I
terora i dalje moći održati u tvrđavi Barod. Mladi poruč­
nik ostao je kao talac razbojnika u zatvoru tvrđave.
Jedna patrola pod komandom kapetana Donehjua od­
vela je Sejna i Baka Brenana nekoliko milja daleko od
tvrđave. Bili su vezani lancima. Trebalo je da ih Jatanka
ubije strelom, a krivicu za njihovu smrt onda bi bacili na
Cipeve. Ali, desilo se drugačije.
Poglavica „Vatrena strela” priskočio je u pomoć. Sejn
i Bak Brenan borili su se uprkos lancima. Zločinački ra­
čunovođa — kapetan Donehju, podli melez Jatanka, na­
rednik ubica Ozborn i ava vojnika pali su u borbi.
Još jedan vojnik umro je ubrzo zatim od rane zado-
bijene strelom. Ostala četvorica bili su povedeni kao za­
robljenici. Sejn je hteo sada sa svoje strane da blefira lu­
peže u tvrđavi, prividnim napadom Indijanaca na patro­
lu.
Predviđeno je bilo da budu već mrtvi, on i Bak Bre­
nan. Jatankine žrtve. Jer banditi su isplanirali veliki na­
pad na predstojeći golemi transport zlata, koji su slali
kopači sa reke Poplar. Sejn je bio upućen u stvar. Hteo
je da osujeti napad i prekine dalje vršijanje bandita.
Bila je to Sejnova borba! On je hteo da načini reda
uz pomoć poglavice „Vatrene strele” i njegovih Cipeva u
zemlji zlata i tvrđavi bandita.
Sada je trebalo da se sretnu s četvoricom ratnika
11

14. ★★★ S E J N ★★★
„Vatrene strele”, predaju im zarobljenike i onda preduz-
mu dalje korake.
Poglavica uze pušku i fišekliju od ubijenog vojnika.
Iako se „Vatrena strela” radije uzdao u svoj luk, poznavao
je nadmoć vatrenog oružja. Nekom od njegovih ratnika
dobro će doći ova puška.
Ubrzo zatim, mala grupa jahača već je napredovala
uskim putem. Bak Brenan nagnuo se u sedlu na desnu
stranu, škrgućući zubima da odagna bol.
Skoro tri sata jahali su kroz brežuljkasti predeo. Za
povređenog vojnika put je bio težak. „Vatrena strela” je
jahao na pročelju grupe usekom između dva pošumljena
obronka.
Uspravljen u uzengijama, podiže svoj dugi, borbeni
luk i pusti krik Cipeva.
U isti čas, kad u šumi odjeknu krik — začu se od­
govor.
Tri ratnika izjahaše iz kanjona, u susret poglavici.
Hitro su se približavali i uskoro Sejn raspozna u jednom
jahaču ženu. Bila je to kao rosa mlada, prekrasna Indi­
janka, koja je nosila kožnu jaknu sa resama. Sedela je u
sedlu kao muškarac.
Crna kao noć, kosa, rasula joj se preko ramena, izve­
zena traka, zategnuta preko,čela, skupljala joj je prame­
nove.
— To je „Prolećno nebo”, moja sestra — reče „Vat­
rena strela” i njegovo lice oštrih crta ozari se od radosti
i bratske ljubavi.
— Najlepša kćerka Cipeva? Nisam znao da nas ona
ovde čeka — iznenadi se Sejn.
Jahači se zaustaviše. Mrka kobila ,,Prolećnog neba”
je poigravala.
— Brate moj! — povika lepa Indijanka. — Najzad
te opet vidim! Bojala sam se da su te oni blodoliki iz tvr­
đave Baford ili ubili ili osudili na jad i propast.
— Malo je nedostajalo — odgovori „Vatrena strela”.
Senka mu pređe preko lica. — Bez ove dvojice ne bih
bio ovde.
Poglavica pokaza na Sejna i Baka Brenama, koji se
iscrpljen lelujao u sedlu. On ukratko opisa šta se dogodilo
12

15. ★★★ S E J N ★★★
i kako se vratio sa dvojicom belih pratilaca i četvoricom
zarobljenika.
Predstavi Sejna i Baka Brenana po imenu. Spomenu
da je Sejn veliki borac, koga su Sijuksi prozvoli „Munje­
vita ruka”. Covek o čijim su podvizima belci i Indijanci
pričali oko logorske vatre.
„Prolećno nebo” se zagleda u Sejna. Imala je fino,
pravilno skrojeno lice, a oči kao dva duboka tamna jeze­
ra. „Prolećno nebo” nije imala više od osamnaest do de­
vetnaest godina.
Ona je valjda bila jedna od najlepših Indijanki koju
je Sejn ikada video. Odavala je devojačku čistotu.
Kada je „Prolećno nebo” pogledala Sejna, moglo se
opaziti lako širenje u njenim zenicama. Crvenilo joj obli
lice i nežni vrat. Ona obori pogled, obraćajući se Sejnu
na naročit način, drugačije no što je bio slučaj sa Suza-
nom Masterson u tvrđavi Baford.
— Gde je „Velika zmija”? — upita „Vatrena strela”.
— Imate li vesti o „Bivoljoj koži”?
— „Velika zmija” je u lovu — odgovori jedan od
ratnika. — Mi te nisrno očekivali tako rano „Vatrena
strelo”. „Bivolju kožu” su doveli u naš logor. Ne znamo
da li je još živ.
..Bivolja koža” je bio ranjen u bekstvu iz tvrđave i
jašući izgubio je mnogo krvi. Ratnici Cipeva. sa kojima
su se oba begunca kasnije srela, preuzeli su ga, a „Vat­
rena strela” se vratio na mesto sastanka koje je utanačio
sa Sejnom.
— Jahaćemo do logora da sačekamo „Veliku zmiju”
— reče poglavica.
— Ili da potražimo izdajnike u šumi?
„Prolećno nebo” i oba ratnika bili su ogorčeni zbog
izdaje i pokušaja ubistva iza kojih se krio „Velika zmi­
ja”. Dvojica ratnika razgovarali su poluglasno. Po njiho­
vom mišljenju trebalo je da „Velika zmija” umre na stu­
bu srama za kaznu za počinjena nedela. Jahači uskoro sti­
goše u kanjon, duboko usečen u obronke brega Kanjon se
širio dalje u malenu vrtaču. Tamo su ratnici Cipeva po­
digli svoj logor. Jedan Indijanac čekao ih je i veselo poz­
dravio poglavicu.
13

16. ★★★ ŠEJ N •k'k'k
Sada Sli Bak Brenan i četvorica vojnika mogli da sja­
šu. Narednik i ranjeni vojnik sedoše, stenjući, kraj malog
izvora.
Kaplar Hestings i druga dvojica bili su privezani za
borove na ivici male čistine. Konji su bili rasedlani, na­
pojem a potom pušteni da pasu. Cipeve su se savetovali
zbog izdaje „Velike zmije”. Trebalo ga je izvesti pred sud
i kazniti pre no što bi se išta drugo preduzelo. Sejn se os-
vežio na bistrom, hladnom izvoru. Glava ga je još bolela,
jer nije prošao još ni jedan dan kako je udaren s leđa i
bačen u tamnicu tvrđave. Hladna voda ga osveži.
„Prolećno nebo” je posmatrala Sejna nagog do pasa,
njegove mišice koje su pri svakom pokretu poigravale i
pokazivale bezbrojne ožiljke.
„Prolećno nebo” ode do ognjišta koje se još malo ža­
rilo i otvori zamotuljak od kože, koji je ležao kraj og­
njišta. Tu su bila umotana dva sveža srneća buta i komad
krstine.
— Hoću da pripremim obed — obrati se mlada Indijan­
ka Sejnu na dobrom engleskom. — Vi ste sigurno gladni?
Sejn potvrdi glavom.
Užareno sunce kao lopta dodirivalo jo vrhove plani­
na na zapadu. Senke su bivale sve tamnije i duže. Visoki
čovek se istrlja, obuče košulju i kožnu jaknu. Pogledom
pređe preko zidova kanjona, pošumljenih padina i bregova.
Ništa nije ometalo tišinu brdovitog šumskog predela
u blizini jezera Medsin.
Četvorica Cipeva završiše savetovanje i ustadoše
„Prolećno nebo” stavi treske na žar i poče da piri da bi
razgorela vatru na kojoj će ispeći divljač.
Pogled visokog čoveka se zadrža na steni, gore, na
padini brega. On stisnu oči. Sada je tačno raspoznao. Ta­
mo na steni, u senci visokih jela, stajala je jedna ljudska
prilika, Indijanac u kožnoj odeći.
— Tamo gore, „Vatrena strelo” — reče Sejn i pokre­
tom glave pokaza u onom pravcu.
Cipeve i lepa Indijanka pogledaše gore. Belci još ni­
šta nisu primećivali. Sejn je govorio u pola glasa kao o np-
koj neobaveznoj stvari.
— To je „Velika zmija” — reče „Vatrena strela”. —
Taj nitkov je neodlučan da li da se vrati u logor ili ne.
14

17. ★★★ S E J N ★★★
Poglavica krenu na mesto gde je ostavio tobolac i luk
i podiže oboje. Raskoračen zasta na čistini i uperi pogled
u takmaca koji je bio udaljen više od pet stotina koraka.
„Velika zmija” držao je pušku u rukama.
Sejn donese svoj „karabm” iz sedla. To privuče paž­
nju trojice nepovređenih.
Bak Brenan i onaj drugi ranjenik bili su i suviše is­
crpljeni i izmučeni bolovima da bi obraćali pažnju na
druge stvari.
„Velika zmija” zamače iza drveta i nestade.
— Kukavico, izdajico — povika „Vatrena strela” go­
re u pravcu strelca, na jeziku Cipeva. — Zašto se ne poka­
žeš? Drhte li ti kolena od straha, „Veliko zmijo”? Vidiš li
da sam još uvek živ? Zašto me nisi izazvao kao čovek, ako
hoćeš da postaneš poglavica Cipeva umesto mene, a ve-
ruješ da si bolji?!
Takmac „Vatrene strele” pokaza se ponovo, skoro na
istom mestu. Glasno se začu njegov odgovor.
— „Vatrena strelo”, pseto jedno! Sta hoćeš od vat­
renih Cipeva? Da načiniš žene? Ti, koji se klanjaš pred
belcima, umesto da iskopaš ratnu sekiru. Vidim te u dru­
štvu belaca. Hoćeš da upropastiš pleme Cipeva?
„Velika zmija” je hteo da zabašuri svoju izdaju i kri­
vicu.
— Ne znamo o kakvim to lažima govorite ti i bledo-
liki? — povika „Velika zmija”. — Ako misliš da treba
da te izazovem, onda ću to odmah sada i učiniti! Videćemo
koliki je tvoj ugled majstora luka! Stojim ti na meti!
— Evo i mene — odgovori „Vatrena strela", koji je
poznavao jednostavna pravila! dogovora između poglavica.
— Slažem se „Velika zmijo”. Ti s puškom, a ja sa lukom
i strelom. Više se ne možeš sakrivati iza podlih ubica!
— Stani u zaklon „Vatrena strelo” . povika jedan rat­
nik Cipeva. — Dovešćemo ti „Veliku zmiju”.
— Spreman sam za borbu! — odgovori „Vatrena
strela”. — „Velika zmija” je i suviše dugo govorio svoje
laži. Eto mu sada dvoboja koji je tražio.
„Prolećno nebo” prevodila ie Sejnu, dok su se ratni­
ci poštujući odluku svog poglavice povukli u stranu. I
13

18. ★★★ S E J N ★★★
Sejn se takođe uputi ka ivici kanjonskog kotla, pokrive­
nog sa nekoliko žbunova žutilovke.
On je čvrsto odlučio da sam stupi u borbu sa „Ve­
likom zmijom”, ako ovom uspe da ubije „Vatrenu strelu”.
„Prolećno nebo” zabrinuto je posmatrala svog bra­
ta, jer je „Velika zmija” važio kao dobar strelac s puš­
kom.
„Vatrena strela” uze jednu strelu iz tobolca, sltavi je
na tetivu, ali oboren luk zadrža u ruci. „Velika zmija” je
čekao sa puškom na gotovs.
Sejn se pitao: da li „Vatrena strela” uopšte može da
se valjano suprotstavi sa velikog rastojanja? On je mo­
rao ciljati lukom i strelom naviše, dok je njegov protiv­
nik stajao u senci. „Vatrena strela” na Čistini bio je po­
voljnija meta, a ulivao je spokojnu sigurnost. „Velika”
zmija kriknu razorno, prinese pušku obrazu. „Vatrena
strela” podiže luk povuče kraj strele i strunu do iza uha.
Očigledno, ne ciljajući odape strelu prema ,,Velikoj zmi­
ji”-
Puška puče. Delić sekunde pre toga, „Vatrena stre­
la” skoči u stranu, s novom strelom u ruci koju odape pre
no što je prva strela i stigla do neprijatelja.
Metak promaši poglavicu i udari u drvo.
„Velika zmija” skoči u stanru gore na steni. Druga i
treća strela već prozujaše.
„Velika zmija” napuni pušku, saže se i podiže.
„Vatrena strela” se već od malih nogu izveštio u ru­
kovanju lukom. On čučnu da bi četvrtu strelu odapeo go­
re, ka steni. Vatra blesnu iz puščanog ždrela gore na ste­
ni. Metak prozvižda za dlaku pored orlovskog pera i po­
godi u kiku „Vatrenu strelu”.
Četvrta, a ubrzo potom i peta strela zazujaže sa stru­
ne. „Velika zmija”, besan zbog strela koje su zujale oko
njega, opali još jednom, ali brzopleto i na.iiroko promaši
poglavicu. Metak pogodi vatru, tako da su sve iskre pu­
cale.
Tada „Velika zmija” kriknu, pogođen strelom, poma­
ljajući se iz zaklona da bi se glavačke sunovratio u du­
binu. Pogođeno telo je probijalo šuštave grane jelki i
udarilo svom težinom u šumsko tle.
16

19. ★★★ S E J N ★★★
„Vatrena strela”, koji je klečao na jednom kolenu,
podiže se sa spremnom šestom strelom na tetivi. Nije mo­
rao da je odapne.
Uzvici priznanja njegovih ratnika prolomiše se kroz šu­
mu. Čestitali su svom poglavici.
Bak Brenan razrogači oči zinuvši od čuda.
— Sto mu gromova, ovakvog strelca još nisam video
i ako sam već avadeset pet godina u armiji. A imao sam
posla sa svakojakim! Namučio bih se grdno da pogodim
„karabin” onog momka gore.
Beli čoVek je znao da je bio svedok borbe koja će ući
u istoriju plemena Cipeva.
— „Vatrena strela” se s pravom naziva najboljim
strelcem severozapada — reče on. — Ponosan sam što
sam njegov drug.
— Zlikovac, dobio je svoje — primeti „Vatrena stre­
la”. — Takav ne sme više da truje pleme Cipeva mržnjom
1lažima.
On izdade naređenja dvojici ratnika. Jedan odmah ne­
stade u šumi sa „Vatrenom strelom”. Zajedno su se peli
strmom stazom. Drugi Cipeva uze ašovčić jednom zarob­
ljeniku iz vojničkog sedla i krenu za njima.
„Prolećno nebo” je odahnula i posvetila se ponovo pri­
premanju obeda. Sejn na izvoru napuni dve poljske boce,
pođe do Baka Brenana i sede na travu pored njega.
Uskoro se raširi miris pečenja u kotlu kanjona. Pro­
šlo je oko dvadeset minuta do povratka „Vatrene strele”.
On ^položi pušku „Velike zmije” i sede pored vatre. Po-g-
lavica ne uze skalp ubijenog neprijatelja, jer je prezirao
taj varvarski običaj.
Izvesni belci mislili su drugačije. Dole, na zapadu u
velikom gradu Tusonu još su se plaćale premije za skal­
pove Apača.
Obojica Cipeva, koji su zakopali leš „Velike zmije”,
došli su malo posle „Vatrene strele”. Kada su srneći bu­
tovi i krstine bili ispečeni, započe obed. Suton je osvajao
sve više. Iskričavi sjaj obasjavao je dno kanjona. Zarob­
ljenici i oba ranjenika dobiše svoj deo obeda, a izvorske
vode mogli su da piju koliko žele.
,,Vatrena strela” je saznala od „Prolećnog neba”, da
u svojoj torbi nosi lekovito bilje. Sejn, „Vatrena strela” i
2 Sejn 18 17

20. ★★★ S e j n ★★★
mlada Indijanka izmeniše prokrvavljeni zavoj Baka Bre­
nana. Ranjeniku je stavljeno lekovito bilje na ranu. Bak
Brenan je gunđao zadovoljno.
— Oh, što ovo osvežava. Kladim se da će za nekoli­
ko dana moja noga biti kao, nova.
„Prolećno nebo” zbrinu ranjenog vojnika nežnom
rukom. Senke su poigravale. Vatra je bacala treperave od­
sjaje, koji su prelazili preko ljudskih lica.
— Hej, Sejne! — upita ga kaplar Hestings. — Sta na-
meravate u stvari, sa mnom? Hoće li nas crveni pržiti na
stubu za mučenje ili šta će biti sa nama?
— To biste i zaslužili —, odvrati Sejn — ali Cipeve
će vas čuvati u zarobljeništvu. Cim se poprave prilike na
teritoriji, a u tvrđavi Baford ne budu više vladali zlikov­
ci, bićete izvedeni pred vojni sud koji će vam suditi.
— Da ti ne bude mnogo? — reče Hestings prezrivo. —
Kapetan Dželiko, nekolicina mojih drugova kao i Treder
Horn i njegovi ljudi imaće takođe da' kažu koju reč. Kla­
dim se da će u tvrđavi Baford ostaviti sve po starom, što
me unapred raduje.
— Samo zucni još jednu i evo me kod tebe preko,
Hestings! — uzviknu Bak Brenan. — Makar morao da us­
tanem s ovom bangavom nogom, gadno ćeš se provesti! Vi,
ništarije, vi blatite dobar glas armije. Većina vojnika je
poštena, ali, u tvrđavu Baford sjatio se šljam i pod naro­
čitim uslovima uspeo da uzme vlast. Ali, to neće trajati
dugo, i onda ee čitava banda zlikovaca otići do đavola.
Hestings se cerio podrugljivo. On se još nije predao.
Pošto je znao da mu ne preti neposredna životna opasnost,
njegova drskost i bezobrazluk su se probudili ponovo.
Sejn i „Vatrena strela” su se dogovarali uz vatru.
Poglavica je još isto veče hteo da napiše obaveštenje ko­
mandantu tvrđave Baford, koje je Sejn nameravao da mu
izdiKtira. Dvojica ratnika „Vatrene strele” trebalo je da
krenu rano ujutro do tvrđave i struk hartije s izveštaj em,
odapnu strelom preko palisada. Oni će ostati u blizini da
čekaju na odgovor, motreći neprestano na tvrđavu.
Poglavica „Vatrena strela”, „Prolećno nebo”, treći
ratnik, Sejn, Bak Brenan i četvorica zarobljenika krenuli
su u plemenski logor Cipeva. „Vatrena strela” je namera­
vao da tamo okupi sve svoje ratnike.
18

21. ★★★ S E J N ★★★
Kasnije, ležao je Sejn pod svojim pokrivačem, sa gla­
vom oslonjenom na sedlo i pogleda uperenog prema sjaj­
nim zvezdama koje su prosijavale kroz retke, brze obla­
ke. Vatra je predstavljala samo crvenu mrlju u tami.
U blizini je koračao stražar. Dva spavača su hrkala.
Jedan od njih bio je Bak Brenan. I zarobljeni vojnici oti­
šli su na počinak.
Sejn je razmišljao o svemu onom što mu se desilo u
tvrđavi Baford, a naročito o onom što mu se desilo da­
nas. Laki Šum nagna ga da pogleda oko sebe. „Prolećno
nebo” koja je ležala na drugoj strani ognjišta, uspravila
se, pogledala u Sejnovom pravcu i onda se tek digla.
Bešumno je nestala u šumi. Sejn je čekao nekoliko
trenutaka, ali drugi nisu očigledno primetili ništa. Onda
se on podiže, zakopča kaiš od čakšira, ogrnu jaknu i u ča­
rapama ode za mladom Indijankom. On ugleda svetlu
mrlju u tami. „Prolećno nebo” očekivala ga je na padini
brda. Sejn je sustiže i obavi svoje ruke oko vitkog, tela
mlade Indijanke.
Usne „Prolećnog neba” bile su slatke kada ga je polju
bila. I ona se pripi uz mladog čoveka. Njeno šaputanje biJo
je nežno. Ali, onda se otrže iz njegovog naručja i stavi mu
prst na usne.
— Volim te — šaputala je — ali mi daj vremena. Us­
koro ćemo stići u logor našeg plemena.
Lakog koraka, kao srna, ona odskakuta. Njeni poljupci
još su goreli na njegovim usnama. Sejnovo srce udaralo ie
brže. Osvoji ga očekivanje puno napetosti.
Za „Prolećno nebo” osećao je duboko u svojoj duši —
nešto što je bilo više no površna žudnja za ljupkom že­
nom. Nekoliko trenutaka posle „Prolećnog neba” Sejn se
vratio natrag drugima. „Prolećno nebo” ležala je na svom
mestu. Izgledalo je da svi čvrsto spavaju. Niti je „Proleć­
no nebo” niti je Sejn znao da je „Vatrena strela” ležao
otvorenih očiju i da je primetio njihovo odsustvo.
Ali, „Vatrena strela” se nije naljutio. Naprotiv, sme-
škao se i ćutao.
1»

22. ★★★ Š E J N ★★★
Kasno popodne onog dana kretala se jedna patrola ka
tvrđavi Baford. Kapetan Dželiko ju je poslao kada se spe­
cijalna četa za izvršenje smrtne kazne sa kapetanom Do-
nehjuom nije vratila.
Ta patrola se sastojala od kapetana i vojnika i meleza
Jatanke, i trebalo je da ubije Sejna i Baka Brenana, a nji­
hova napola skalpirana i strelama izbodena tela ostavi za
sobom kao da su tobožnje žrtve Indijanaca.
Stražar na kuli najavi dolazak. Vojnici i civili iz tvr-
đavskih i civilnih zgrada okupiše se na zbornom mestu.
Oni ugledaše kako se istražna patrola od četrnaest vojni­
ka poručnika Parkingtona uputila komandaturi.
Dva konja patrole nosila su po dva jahača. Pošlo su
vojnici na mesto borbe doveli jednog odlutalog konja,
stajala su im na raspolaganju sada tri konja da ponesu
trojicu mrtvih iz prethodne patrole.
Bili su to kapetan Donehju, Jatanka i četvorica voj­
nika, koji su sarađivali sa banditima. Ostatak patrole je
nestao.
Ispred velike zgrade sa salunom i radnjom i Treder
Hornovim glavnim stanom u tvrđavi, stajali su podnaredni-
ci Teli Meskalero i Kvinsi Larabi, tri devojke iz krčme i
nekoliko gostiju.
Oni su posmatrali patrolu na čelu koje je jahao po­
ručnik s ožiljkom od sablje na levom obrazu. Treder Horn
gledao je sa prozora svoje radne sobe predstavu koja se
odigravala dole.
Popreko, na leđima konja, čvrsto vezani mrtvaci lju­
ljali su se po taktu lupe potkovica. U telima dvojice mrt­
vaca ostale su još zabodene sirele.
— Patroiu su napali i desetkovali Indijanci! — Culo
se u tvrđavi i naselju.
Treder Horn je bio nemiran. Pitao se kakve su veze s
tim imali visoki Zapadnjak i Bak Brenan. Posmatrao je
kako patrola jaše ka komandaturi gde je već stajao kape­
tan Dželiko.
Kapetan je ‘bio vitak čovek dobrog izgleda od oko tri­
deset pet godina, kratke, crne, kovrdžave kose. Kada sé
20

23. ★★★ Š E J N ★★★
smeškao, bilo je to najčešće cinično. Njegove plave oči su
pri tom ostajale hladne kao led.
Dželiko je imao uniformu po meri na kojoj nije bilo
ni mrljice ni zrnca prašine. Njegove čizme bile su tako
sjajne da se čovek na njima mogao ogledati. Mirisao je na
opojan parfem i pomadu.
Dželikova zloća i arogantnost bile su dobro poznate i
osuđivane u tvrđavi. Kapetan se klatio s peta na prste,
napred i natrag, i nervozno se lupkao skinutom rukavi­
com po levoj nadlaktici.
Osmorica od petnaest oficira bili su već okupljeni
pred komandaturom. Još dvojica su hitali k njima. Kroz
špalir vojnika u plavim uniformama patrola sa poručni­
kom Parkingtonom na čelu, jaha-la je poslednje metre pu­
ta do komandature.
— Raportirajte, poručniče Parkingtone! — odbrusi
kapetan Dželiko, kada vođa patrole sjaha.
Parkington pozdravi. I on je pripadao banditima u
tvrđavi, i bio je čovek na koga se kapetan Dželiko mogao
osloniti. Parkinton je raportirao šta je našao na granici,
osam milja Severoistočno od tvrđave, na mestu tri ponde-
roza bora.
— Svi tragovi ukazuju na napad Indijanaca — zavr­
ši on svoj raport. — O preostalim vojnicima patrole ni­
smo doznali ništa. Jedan trag većeg broja jahača vodio
je u šumu, a tamo smo ga brzo izgubili.
Poglavica „Vatrena strela” i Sejn nisu uzalud udesili
poprište borbe i ostavili lažne tragove i staze za sobom. A
Parkington i njegovi vojnici nisu bili uzalud uvereni da
je patrolu napalo najmanje tuce Indijanaca.
Kapetan Dželiko priđe konjima koji su na leđima no­
sili šestoricu poginulih. On podiže glavu mrtvog kapetana
Donehjua. Civilno odelo po meri, koje je računovođa no­
sio u tvrđavi Baford, bilo je krvavo.
— Jadni Donehju — mrmljao je kapetan Dželiko. —-
Bio je primeran oficir. Korektan i hrabar. Njegova smrt
je težak gubitak za tvrđavu.
— Bio je nitkov i zlikovac — reče jedan glas iz po­
zadine. — Indijanci su ucmekali pravog! A ni narednik
Ozborn i ostali nisu bili bolji.
21

24. ★★★ Š E J N ★★★
Dželikovo lice se zavrcene, a žile na vratu mu nab-
rekoše.
— Ko je to rekao? — povika. — Neka istupi taj čo­
vek!
Ali, on vide samo ukočena lica. Niko se ne mače ni za
pedalj. Bilo je to prvi put posle dugog vremena da kape­
tan Dželiko nailazi na otpor. Disao je teško.
— Ko je taj lupež koji hoće da okleveta kapetana
Donehjua posle smrti? — upita on još jednom. — Kape­
tan Donehju je kao hrabar i besprekoran oficir pao u
borbi s Indijancima. Ko misli drugačije?
Niko se ne izjasni. Kapetan shvati da sada ne može ni­
šta da postigne. Ovaj događaj neće zaboraviti. Naredi da
se šestorica mrtvih odnesu u šupu pored bolnice tvrđave,
gde vojni lekar treba savesno da ih pregleda.
— Ja sam duboko potresen — saopšti kapetan voj­
nicima i oficirima, koji su tu stajali, a onda nastavi glas­
nije. — Ovim proglašavam vanredno stanje u tvrđavi. Od
ovog trenutka pojačaće se straže. Poručniče Parkingtone
i poručniče Smite, pođite u službenu sobu sa mnom. Os­
tali oficiri neka se okupe za pola sata u komandanturi
zbog dogovora o poretku u tvrđavi. Svi ostali odstupite.
Dželiko još jednom udari rukavicom po nogavici, ok­
rete se na peti i nestade u komandanturi.
Poručnik Prkington je izdao glasno nekoliko naređe­
nja pre no što je sa poručnikom Smitom krenuo za kape­
tanom.
U pisarnici stajali su debeli armijski narednik, koji je
ovu pisarnicu vodio i jedan pisar u činu kaplara, koji je
stajao na prozoru. Oni su posmatrali kako odnose mrtvace.
Službena soba komandanta tvrđave nalazila se iza
pisarnice. Imala je tapacirana vrata da se napolju ne bi
ništa čulo šta se govori. Kada su ova dva poručnika ušla,
kapetan Dželiko je sedeo nehajno na ivici skupog pisa­
ćeg stola, prekrstivši noge.
Na zidu je visila uljana slika sa prilično mračnim
portretom Abrahama Linkolna. Poručnik Smit zatvori vra­
ta i lupnu mamuzama.
— Ser!
Kapetan Dželiko odmahnu. Poručnik drugog stepena
Smit bio je jedan od mlađih trabanata kapetana kome se
22

25. ★★★ S E J N ★★★
divio i pokušavao da ga podražava. Ali on negativni for­
mat Dželikoa nikad neće dostići.
Smit je za Dželikoa bio. dobro i jevtino oruđe.
Kapetan Dželiko je imao više poverenja u poručnika
prvog stepena Parkingtona, čoveka širokih ramena sa li­
cem punim ožiljaka. On je već jednom bio kapetan ali
degradiran, te predešten po kazni pošto je na svoju ruku
učestvovao u nekoj akciji i zloupotrebio svoj službeni po­
ložaj.
Da li je primao mito, nije se moglo dokazati.
Parkington je bio čovek koji ide svom cilju, ne pre-
zajući ni od čega.
— Dovedite Tredera Harna ovamo, poručniče Smite
— naredi kapetan. — Ali ga uvedite na stražnji ulaz, je­
ste li razumeli?
Poručnik pozdravi i p>ovuče se.
Dželiko uze jednu cigaru iz skrinjice i ponudi Par­
kingtona da sedne. Ispitivao ga je dok je obrezivao i palio
svoju cigaru.
Poručnik Parkington nije mogao znati da li su Sejn,
Bak Brenan i ostali vojnici još u životu ili ne.
Fućkajući dim cigare, kapetan Dželiko se šećkao po
sobi gore-dole sa rukama na leđima.
— U gadnom smo sosu — reče Ijutito. — Kada bih
znao da su Sejn i Bak Brenan otegli papke, mogao bih la­
ko da prebolim patrolu.
Ljudski život nije ništa značio oficiru — zločincu.
— Za Donehjua ima zamene — nastavi Dželiko. — Os­
tali ...
On odmahnu rukom. Još je predstojao napad na trans­
port zlata.
Sejnu je to bilo poznato i Dželiko se toga njega pri­
bojavao. Sem toga, zločinci u tvrđavi morali su da delu-
ju vrlo oprezno, jer je vrhovna komanda armije već po­
sumnjala.
Dželiko još nije izvukao pouku iz svega, kada poruč­
nik Smit uvede Tredera Horna i Teli Meskarelu u sobu.
Treder Horn je bio čovek osrednjeg rasta i suv. Imao
je retku kosu. Njegovo odelo od tvida imalo je na lakto-
vima zakrpe od kože.
23

26. ★★★ S E J N ★★★
Jedva se primećivalo da nosi kratki džepni „kolt” s
remenom. Vođa bandita odavao je na prvi pogled utisak
sasvim prosečnog čoveka.
Ipak, kada bi ga čovek pogledao, pažljivije, opazio
bi njegove oči koje su bole kao igle i hladnoću koja je iz­
bijala IZ njega.
Treder Horn, čije pravo ime niko nije znao, bio je
čovek bez skrupula i savesti. Teli Meskarelo bio je žilav,
poluindijanac, hitar kao panter u tamnom jahaćem odelu,
sa dve žestoke pucaljke koje su bile zadenute u kuburi
i labavo obešene o kožni pojas. Cevi oba pištolja štrčale
su za čitav palac iz futrola. Pri dvoboju na kratkom ras-
tojanju Meskarelo nije izvlačio svoje oružje, već ga je pro­
sto isnzavao ¿ajedno s uviakom, pucajući kroz otvoreno
dno s boka.
Pogled njegovih kosih očiju, nalik na proreze bio je
bezizražajan. Treder Horn i njegov podnarednik nisu se­
li.
— Kapetan Donehju, vojnici i Jatanka su podbacili
— reče Treder Horn. — To sve otežava. Ali, naš plan da
napadnemo transport zlata ne sme zbog toga ništa da iz­
gubi. Mi ćemo i dalje da sprovodimo naše namere i da če­
kamo. — To je sasvim ličilo na Tredera Horna. On nije
zanovetao niti jadikovao, još manje grdio. On je navalji­
vao na kapetana Dželikoa da poručnika Vebstera, koji ie
sedo u tamnici, drži pod budnim nadzorom da ne bi
ovaj izvestio depešom svog oca generala Vebstera i Vr­
hovnu komandu severa. Rik Vebstetr u svojim izveštajima
iz tvrđave Baford trebalo je da opovrgne sve glasine o to­
božnjem neredu i nedisciplini kao besmislene i preuveli­
čane.
— Mladi Vebster je krut i nepokolebljiv — primetio
je kapetan. — Mi moramo da primenimo krajnja sred­
stva da bi^smo ga naterali da piše.
— Prosto mu ne dajte ni da jede ni da pije, kapetane
•— odvrati Treder Horn hladno. Kada mu zakrči u crevi-
ma i kada mu žeđ osuši grlo, pisaće ono što vi hoćete!
— Dobra ideja! — prihvati Dželiko. — Odsada po­
ručnik Vebster neće dobiti više ni gutljaj vode ni zalo­
gaj hrane. Kada bih samo znao da li su Sejn i Brenan
24

27. ★★★ S E J N ★★★
ubijeni već u napadu Indijanaca ili su poginuli kasnije,
ili ih je poglavica „Vatrena strela” čak i oslobodio?
— Mi ćemo to saznati — odgovori šef bandita. — Ali,
zato ne treba već unapred da očajavamo. Vodite računa
da poručnik Vebster bude pod"nadzorom pouzdanih lju­
di, kapetane. On je naš adut za kasnije. Možda ćemo ga
upotrebiti kao taoca. I još nešto! Raspoloženje u tvrđavi
je napeto. Šuška se da će nas očistiti odavde. Cuo sam da
je jedan vojnik malopre, kapetana Donehjua, dudoše iza
leđa svojih drugova, ali ipak javno, nazvao zločincem i lu­
pežom. Ne smemo da dozvolimo da nas vojnici javno na­
padaju. Moramo da uvedemo primernu kaznu za takav
prestup.
— To ću i učiniti — obeća kapetan Dželiko.
— Mi tvrđavu držimo čvrsto u rukama. Tako treba
i •da ostane. Bivšeg komandanta tvrđave ubio je Kvinsi
Larabi kada je ovaj hteo da istupi iz igre. Delo jednog In­
dijanca, lutalice, tako sam napisao izveštaj o kapetanu
Ridžliju, špijunu .kojeg je poslala vrhovna komanda. Mi
smo ga raskrinkali pre četrnaest nedelja i pobrinuli se da
bude obešen u svom stanu. Zvanično, bilo je to samoubi-
stvo. Ne bih nikada pomislio da će Vrhovna komanda ova­
mo poslati upravo Sejna kao prostog vojnika i pod lažnim
imenom. Sa narednikom Bak Brenanom i poručnikom
Vebsterom mi bismo lako izašli na kraj. Moramo opet da
pokažemo svakome kako prolazi onaj koji nam se sup­
rotstavi. Recite vašim ljudima da se malo obrnu i sazna­
ju ko je bio taj čovek koji se u mom prisustvu usudio d»
nas uvredi, gospodine Home.
Pošto Treder Horn nije bio ljubitelj velikih reći. op­
rostio se brzo od svog glavnog saučesnika i sa Teli Mas-
kalerom napustio na zadnji izlaz komandanturu. Kapetan
Dželiko otpusti poručnika Smita da bi se odmah raspitao
za pobunjenika.
Poručnik je tek izišao kada se dogega pukovnik Mas­
terson. Njegova pojava ostavljala je jadan utisak. Bio je
sed, veoma suv, na obrazima su mu gorele nezdrave crve­
ne mrlje. Oči su mu bile zakrvavljene.
Njegova uniforma s epoletama pukovnika, bila je ne­
uredna. Dah mu se osećao na rakiju. Poručnik Parkington
mu se otvoreno cerio u lice.
33

28. ★★★ S E J N ★★★
— Cemu imamo da zahvalimo čast, ser? — mrmljao
je kapetan Dželiko podsmešljivo. — Hoćete li nam ponovo
pričati o svojim sjajnim podvizima u građanskom ratu?
— Naša patrola je bila napadnuta — reče Masterson,
mucajući. — Doneli su mrtvace u tvrđavu. Sta ke desilo s
ostalim vojnicima?
— Bilo je šest. mrtvih, a šestorica su nestala — od­
govori Dželiko. — Održaću posle savetovanje o položaju
naše tvrđave i doneti potrebne mere. Bolje je da se ne po­
javite na tom dogovoru. Vi biste samo smetali. Ja ću vas
posle obavestiti.
Pukovnik je posmatrao Dželika kao odvratnog insek-
ta.
— Vi ste pravi nitkov, kapetane Dželiko — izusti on.
— Vi nemate ni zrna časti u sebi, paktirate sa banditima,
a tvrđavu Baford ste pretvorili u zločinačko utočište. Vi
ste sramota za armiju SAD.
Poručnik Parkington istupi jedan korak unapred.
Htede da uhvati pukovnika za okovratnik. Ali, kapetan
Dželiko ga odvrati od toga.
— Pukovniče Mastersone — reče on oštrim, odseč-
nim glasom. — Vi potcenjujete svoj položaj u odnosu na
moj. Vi ste pijanica, koji je bio degradiran i ovamo u
tvrđavu Baford premešten po kazni. Opet ste se odali al­
koholu, zapostavili svoju službu i svoje dužnosti što je
kažnjivo. Kad vas ne bih podržavao, odavno biste već iz­
gubili mesto i bili otpušteni iz armije. Držite, dakle, jezik
za zubima, jeste li razumeli? Ako se u tvrđavi Baford
ikada bude pojavila inspekcija, onda ste vi prvi na redu.
Niko vam neće poverovati da niste učestvovali u onome
što se ovde odigravalo! Mislite na to kada budete trezni,
pukovniče Mastersone! Ovu titulu, kapetan Dželiko iz-
bljuva kao uvredu, na šta pukovnik sleže ramenima, pilje-
ći u pohabani tepih.
— Vi ćete se još čuditi Dželiko — reče on tiho, okre­
te se i krenu ka vratima.
— Vi ćete i ubuduće raditi tačno ono što ja od vas
tražim! — povika Dželiko za njim. — Inače, čudićete se.
Pijanici može lako nešto da se desi, a nesrećni slučajevi
su se već dešavali.
26

29. 'k'k'k Š EJ N ★★★
-Pukovnik zalupi za sobom vrata. Osim prethodnog
komandanta i kapetana Ridžlija još dvojica-trojica su iz­
gubili živote. „Ubijeni na straži, udavili se u Misuriju,” ta­
ko su glasile vesti o smrti. Upućeni su znali bolje. Nekoli­
ko vojnika, koji su se bunili protiv prilika u tvrđavi, bili
su tako premlaćeni da su digli ruke od života. Drugi su
bili maltretirani sve dok nisu postali potpuno ravnoduš­
ni.
Bilo je sasvim jasno da je posada tvrđave pod ovak­
vim uslovima potpuno zapostavila svoju dužnost da brine
o redu i sigurnosti na teritoriji. Pukovnik Masterson je bio
tragičan slučaj. Pre četiri godine ubio je svog najboljeg
prijatelja prilikom čišćenja oružja. To nikada nije prebo-
leo. Počeo je da pije. U to doba bio je sa službom na jugo­
zapadu. Masterson je smogao snage opet da se podigne,
dobio je ponovo svoj stari čin i bio je premešten u tvrđa­
vu Baford da bi se potvrdio. Kapetan Dželiko se nije sa­
svim tačno izrazio, jer privremeno degradiranje zbilo se
davno. Prilike u tvrđavi Baford, sa kojima se pukovnik
suočavao, ^prevazilazile su njegove snage. Kapetan Dželiko
bio je upućen u njegovu prošlost i u njegove grehe.
Masterson nije smeo da pirzna Glavnom štabu da ni­
je dorastao problemu u tvrđavi Baford. U očajanju, koje
mu je njegova žena Suzana učinila još težim svojim pre­
bacivanjem i izletima, pukovnik je ponovo posegao za
flašom.
On je bio dotučen, očajan, čovek, testo u rukama ka­
petana Dželika i Tredera Horna. Bez milosti iskorišćavali
su oba ova nitkova slabosti komandanta tvrđave i gonili
ga još dublje u blato iz kojeg se više nije mogao iščupati.
Pukovnik Masterson je pisao pozitivne izveštaje u Glavnu
komandu pod pritiskom kapetana Dželika. Oba-
veštavao ih je da je sve u najboljem redu. Obeznanjivao
se rakijom, a šta je bilo to što ga je odvraćalo od samo-
ubistva, nije bilo lako utvrditi.
— Čast pukovnika Mastersona poznajem — reče po­
ručnik Perkington. — Njome su namazane flaše sa raki­
jom. Sada je vreme da idemo na dogovor o položaju tvr­
đave, kapetane.
Kapetan baci opušak u pepeljaru. Napusti službenu
27

30. ★★★ S E J N ★★★
sobu. Energičan oficir od glave do pete, a hulja do dna
duše.
Deset oficira čekalo je pred pisarnicom i napolju pred
komandanturom.
Poručnik Vebster sedeo je u tamnici, kapetan Donehju
je mrtav. Jedan drugi kapetan i jedan poručnik bili su
izvan tvrđave u patroli, uz put s ovlašćenjima koja su
onemogućavala svaki poduhvat protiv bandita.
Na pukovnika Mastersona kao pouzdanog oficira nije
se moglo više računati. Dva eskadrona konjice jedan od
sto osamdeset, drugi od sto petnaest vojnika bili su sme-
šteni u tvrđavu Bafrod. Ostatak od ciglo tri stotine vojni­
ka- radilo je u unutrašnjoj službi i snadevanju u upravi i
drugim delatnostima.
Osim kapetana Dželika i pokojnog računovođe kape­
tana Donehjua još trojica oficira pripadali su banditima.
Ostali su bili pod pritiskom, ili rezignirani primali sve pre­
ma ličnim sklonostima, ravnodušno, li sa nemoćnim gne-
vom. Vodnici posade su postali oni koje je unapređivao
kapetan Dželiko. U samoj tvrđavi održavao je kapetan
bezbedno svoj položaj, zahvaljujući oprezu i odlučnosti da
ga brani. Premeštaj i dolazak novajlija bili su retki. Sa te
strane nije pretila nikakva opasnost. Kapetan Dželiko je
u dogledno vreme nameravao da okrene leđa armiji, po­
što se napljačka.
On sazva oficire u odaju za sastanke, gde su se ču­
vale i vojne karte. Jedan mladi poručnik obesi kartu pod­
ručja na zid. Kapetan Dželiko pokaza mesto napada. Go­
vorio je o normalnoj patroli, koju su mučki napali crve-
nokošci — ubice. Potom su se dogovarali o merama.
— Valja poslati jednu četu, koja će pratiti tragove
Indijanaca od mesta napada. Ova četa će ustanoviti ima
li još nestalih u životu i ako ima izgleda na uspeh, napaš-
će Indijance.
— Ser! — povika poručnik Parkington. — Dajte mi
zapovedništvo. Sigurno su Cipeve izveli ovaj kukavički
prepad. Sa jednim eskadronom vojnika istrebiću sve Ci­
peve u tom kutku zemlje.
Kapetan Dželiko nije pristao na ceo eskadron, već sa­
mo na tri voda konjice. Perkington mu je bio potreban da
preuzmo zaštiltu; pratnju transporta zlata za Volf Pont.
28

31. ★★★ Š E J N ★★★
Vodstvo druge pratnje trebalo je da preuzme kape­
tan Stark, stariji oficir, koji je od redova napredovao do
višeg čina a bio poznat kao, ovejan neorijatcli Indijana­
ca. Pre suLrašnjeg pokreta, idućeg jutra kapetan Dželiko
hteo je s njim da porazgovara i da mu da uputstva za sve
moguće slučajeve.
U međuvremenu, spustilo se veče. U komandanturi
upališe se lampe. Oficirsko savetovanje bilo je završeno.
Kapetan Dželiko pošao je još jednom u službenu sobu ko-
mandanture da obavi još neke poslove.
Upravo je seo za svoj raskošni sto, kada mu je debe­
li armijski narednik najavio jednog novog posetioca.
— Redov Janger iz drugog voda A eskadrona hteo
bi da govori sa vama, radi jedne važne stvari, ser.
Janger uđe. Pozdravi opušteno, pošto je armijski na­
rednik zatvorio vrata. Bio je to malen momak čije je lice
sa retkim grabljivim zubima i vrebajućim pogledom pod-
sećalo na pacova.
Janger je bio pobratim narednika kavgadžije Ozbor-
na i već je učestvovao u banditskim poduhvatima.
— Ser — javljao je on — znam ko se onako izrazio
o mrtvom kapetanu Donehju, naredniku Ozbornu iosta
iim izgifiulim drugovima kao o oanditima. Bio je to i-eaov
Miler. On je pre pripadao našoj jedinici.
— Miier, dakle — reče Dželiko. — Dobro, redove Jan-
gere, pošaljite mi odmah dežurnog poručnika.
Kapetan naredi dežurnom poručniku da li.ši slobode
redova Milera i da ga stavi u zatvor tvrđave. Kapetan Dže­
liko ' je hteo da neodložno sazove sud i Milera optuži za
pomoć u bekstvu i da ga osudi za saučesništvo i pobunji-
vanje.
Rasprava u sobi za sednice u kojoj se malopre odr­
žavalo savetovanje o situaciji u tvrđavi, bila je jeziva la­
krdija. Dva naoružana vojnika sražarila su oko vezanog
Milera. Napolju, pred vratima, stajao je jedan stražar.
Kapetan Dželiko bio je sudija. Dva oficira izigravali su
29

32. ★★★ Š E J N ★★★
pomoćnike sudije. Poručnik Parkington i jedan mladi po­
ručnik, koji je lako mucao i koji se užasno bojao kapetana
Dželikoa, sastavili su optužbu. Cata — kaplar vodio je
protokol, a jedan ordonans stajao je pred vratima. On je
pozvao trojicu vojnika koji su čekali pred kamandantu-
rom da uđu kao svedoci. Poručnik Parkington izneo je
optužbu kako se malopre dogovorio sa kapetanom Dželi-
kom.
Branilac je zamuckujući zamolio da se saslušaju sve­
doci.
Prvi svedok bio je redov Janger. On se zakleo da mu
je Miler prethodnog dana odao svoje učešće u poduhvatu
oslobođenja iz zatvora.
— Zašto niste to pre javili redove Jangere? — upita
kapetan Dželiko.
— Ser! Bilo je to za mene pitanje savesti — objasni
Janger, — Ja nisam čovek koji rado potkazuje svog dru­
g a ... Ali, kada su u tvrđavu danas doneli mrtve, koje su
Indijanci poubijali dok su naši jahali u patroli, nisam vi­
še mogao da ćutim.
— Ti, bedni lažove! — povika crvenokosi Miler.
Janger je tražio Milerovu smrt.
Branilac je zamuckivao, crven u licu, i molio milost
za devetnaestogodišnjeg sina farmera.
— Prvo i prvo izjavi Miler. — Ja nemam nikakve ve­
ze s oslobađanjem „Vatrene strele” i „Bivolje kože”. Dru­
go i drugo, ti bi bio sigurno poslednji u tvrđavi kome bih
nešto poverio, Jangere!
Kapetan Dželiko opomenu optuženog da se savlada.
Dva ostala svedoka, koji su kao i Janger sa banditima
šurovali, nastupili su pod zakletvom, optužujući Milera.
Oni su tvrdili da je on držao bundžijske govore i poku­
šavao da hi podstakne na pobunu.
Kada je Miler pokušao da protestvuje, udari ga jedan
od njegovih čuvara grubo kundakom. Od toga. pa sve do
završene reči, mladi vojnik je ćutao. Posle saslušanja
svedoka prvo je govorio tužilac.
On je tražio Milerovu smrt. Branilac je ponovo za­
muckivao crven u licu i molio milost za mladog vojnika
koji je bez sumnje bio zaveden i nije bio svestan težine
svog prestupa.
so

33. ★★★ S E J N ★★★
— Imate završnu reč, optuženi — reče kapetan Dže­
liko. — Hoćete li još nešto iznositi ili ćete moliti sud za
milost?
Redov Miler podiže glavu. On je bio jednostavan čes­
tit mladić i nije hteo da bude ništa drugo no dobar voj­
nik.
Čamio je u tamnici sa Sejnom, Bak Brenanom i do­
bro poznavao prilike u tvrđavi.
— Ovde je svaka reč besciljna — izjavi. — Vi ste
običan nitkov i ubica, kapetane Dželiko, ali ćete dolijati
jednog dana. Kad-tad ćete svi vi koji sedite na ovoj sud­
skoj raspravi odgovarati zbog toga.
Kapetan Dželiko ukaza na to da je optuženi verolo-
man i nepostojan. Da je nekoliko dana iznosio lažne op­
tužbe protiv svog vodnika, kapetana Ozborna i kaplara
Hestingsa i da je zbog toga bio disciplinski kažnjen.
— Miler je bundžija, koga u ovim nesigurnim vre­
menima armija ne može da ima u svojim redovima pošto
on potkopava disciplinu i moral. — To je bila čista sprd­
nja. — Osim toga, Miler je svojim saučesništvom u oslo­
bađanju zatvorenika sigurno doprineo smrti kapetana Do­
nehjua, četvorice vojnika i Jatanke koji je kao izvidnik
jahao sa patrolom. Na temelju dokazane optužbe i van-
rednog stanja, ovim osuđujem redova Milera na smrt stre-
Ijanjem. — Presuda će biti izvršena u zoru idućeg dana.
Piskavi glas kapetana Dželika umuknu. Milera odvedo-
še. Za njega je to bio kao ružan san. Znao je da se radi
o gorkoj istini, ali, ipak mu se njegova situacija činila ne-
verovatnom.
On sigurno nije ništa zgrešio i ništa više ni manje
rekao od istine. Šetao je do jutra po zatvorskoj ćeliji gore-
dole. Jedan od njegovih čuvara doneo je flašu viskija, ali,
on je nije ni pipnuo.
Zvezde na tamnom nebu počele su da blede, i Milerov
mladi život bližio se kraju. Seo je na klupu i lice zario u
šaku.
Mislio je na svoje detinjstvo i mladost na farmi. Mi-
lerovi su uvek bili siromašni. Imali su taman toliko ko­
liko je bilo potrebno za goli život. Ali, sada se mladom
redovu to vreme provedeno na siromašnoj farmi činilo kao
31

34. ★★★ S EJ N ★★★
obasjano zlatnom svetlošću. On se javio u vojsku, jer je
vojnička plata za njegove prilike bila visoka, i zato što je
smeo da nosi uniformu, da jaše konja. To mu se onda či­
nilo kao ostvarenje njegovih snova.
„Budi uvek čestit i pošten i „govori istinu” rekla mu je
njegova mati na rastanku „pa se ne moraš nikoga bojati”.
Nikada ta jednostavna žena nije ni sanjala da postoji
takvo arrtiijsko uporište kao tvrđava Baford i da ima tak­
vih oficira kao što su Dželiko i Donehju. Miler je plakao,
misleći na svoj dom i na svoju majku, koju više nikada
neće videti.
Ali,^ kada je prvo sivilo hladne jutarnje svetlosti uš­
lo u njegovu ćeliju i narednik sa četvoricom vojnika do­
šao po njega, Miler se opet pribrao. Nije davao otpora, jer
to nije imalo smisla. Odveli su ga do jednog stuba na ug­
lu vežbali.šta i onda privezali. Vojnici i nekoliko civila doš­
li su da prisustvuju izvršenju kazne.
Vladalo je neprijatno prigušeno ćutanje. Pristalicama
kapetana Dželika i zločinačkim elementima nije uspelo
da ocrne Milera kod većine vojnika, posade tvrđave, kao
izdajničkog bundžiju i zločinca.
Šestorica vojnika streljačkog stroja stajali su puška­
ma uz noge. Poručnik Parkington trebalo je da izda nare­
đenje. Debeli armijski narednik čitao je presudu i obraz­
loženje presude dok je kapetan Dželiko, u uniformi po
meri, stajao tu u svoj svojoj eleganciji.
Promukli glas narednika odjekivao je vežbalištem.
Sunce je izašlo ... Sveže, čisto i lepo jutro bilo je na
pomolu. U šumama su cvrkutale ptice. Misuri je šumeo, a
povetarac je nosio mirise šuniskog vazduha sa sobom. Mi­
ler je sve to upijao u sebe. Jecan vojnik, koji je neko vre­
me bio sveštenik i u izvesnim prilikama zamenjivao duše-
brižnika u tvrđavi, pokušao je da Mileru pruži utehu či­
tanjem biblije.
Mladi čovek odbi vezivanje očiju, koje mu ponudiše.
On je video pukovika Mastersona kako stoji s oficirima
tvrđave, još bleđeg i izgubljenijeg no obično. Kapetan
Dželiko je prisilio pukovnika da potpiše smrtnu presudu.
S2

35. •k'k'k Š E J N ★★★
I Suzana Masterson nalazila se među prisutnima. Sal,
zelen kao njene oči, prekrivao je riđu kosu. Zena pukov­
nika stisnu svoje pune usnice. Treder Horn nije bio pri­
sutan, ali njegov podnarednik Teli Meskalero i Kvinsi
Larabi, suvi Meksikanac posmatrali su prizor. Miler je
gledao u pukovnika dok ovaj nije spustio pogled. Udarci
u doboš prolomiše se i odjeknuše tupo. Poručnik Parking­
ton podiže glas.
— Spremi se!
Milerovo držanje bilo je dostojno divljenja. Kada je
zaustio da govori, to nije bila molba za milost ili jadikov­
ka.
— Drugovi! — povika on. — Vi čete biti svedoci jed­
nog ubistva. Ja sam nevin. Kunem vam se u trenutku mo­
je smrti. Oni koji su krivi za moju smrt znaju lo sasvim
tačne.
— Nišani! — uzviknu Parking^n.
— Zivela armija! — povika na smrt osuđeni.
— Ona će zlikovce kaz ...
— Pali!
Poslednje Milerove reči izgubiše se u plotunu. Kan­
didat smrti prope se, zanjiha u okovima i pade, kao op
urnja u sebe.
Dim baruta se raziđe. Lekar tvrđave priđe stubu i us­
tanovi Milerovu smrt.
Jedna žena među gledaocima je jecala. Gomila se ra­
zišla ćuteći. Vojnici odvezaše Milera sa stuba i odnesoše
ga u šupu gde su ležali i ostali mrtvaci.
Jedan regrut zasu piljevinom tragove na zemlji.
Pukovnik Masterson se kao starac ušunja u svoj stan.
Samo kapetan Dželiko držao se arogantno i cinicno,kao i
uvek. U svojim sobama, vojnici su gunđali, grdili i otvo­
reno osuđivali zlikovački postupak.
Jedan stariji vojnik, koji je služio još u građanskom
ratu i koji se posle mnogih stranputica ponovo obreo u
armiji, dao je opšti zaključak o raspoloženju u tvrđavi.
— Mi smo učili da držimo jezik za zubima. Najzad,
vojnik je morao da sluša i ispunjava naređenja, ¡a kritika
njegovih pretpostavljenih ne priliči mu. Ali, ono što se
maločas dogodilo sa Milerom čisto je ubistvo na naše oči.
1 Sejn 18 3S

36. ★★★ S E J N ★★★
— U tvrđavi Baford već se zbivalo svašta. Na teritoriji ima
još uvek nasilja, pljačke i ubistav. Ali, ovakav čin samo-
viašća i otvorenog prezira za svaki zakon i pravo, to još
nikada nije postojalo.
Neki narednik, jedan od kapetanovih trabanata, pri­
đe mu. — Ćuti! — naredi. — Inače ćeš vrlo brzo završiti
dole u tamnici kod poručnika Vebstera i ostaćeš tamo na
vodi i hlebu.
— Goni se! — odvrati redov. — I ti pripadaš onim
huljama koje su ubile Milera. Zapravo, zašto čami poruč­
nik Vebster u zatvoru? Za to mora da postoji veliki raz­
log!
— Zato što izdajica šuruje sa Cipevama i drugim cr-
venokošcima. On im je čak pomogao u bekstvu. To svako
u tvrđavi zna.
— Zašto ga onda sa Milerom nisu izveli pred sud? —
upita redov. — Ovde u tvrđavi vladaju laž i zločin. Sta
mislite još vi nitkovi da počinite?
Narednik pođe na njega.
— Odbij samo, ti, smrdljivče, idi kod tvog kapetana
Dželika i prijavi me. Onda odmah može da sazove iduću
sednicu suda.
Naredrjik se povuče. Tog jutra pristiglo je mnogo pri­
java u komandanturu. Kapetan Dželiko odluči da zasada
ništa ne preduzme i da sačeka dok se uznemireni duhovi
ponovo ne smire.
Tri voda pod komandom kapetana Starka krenula su
i uskoro će biti novosti koje će zaokupiti pažnju vojnika
i vratiti ih dnevnim poslovima.
Popodne, toga dana, kapetan Dželiko dobio je jednu
vest. Jedan Cipeva je vest odapeo svojim lukom, u stražar-
sku kulu tvrđave. Kapetan je besneo, jer mu je toga dana
Suzana Masterson jasno okrenula leđa.
Ono što je pročitao na listu iscepanom iz vojne knjiži­
ce nije ga odobrovoljilo.
Tekst je glasio:
„Komandantu tvrđave Baiord. Ja sam sa svojim rat­
nicima napao tvoju patrolu i udesio je, pošto su tvoji lju­
di mučki ubili moje prijtelje Sejna i Baka Brenana. Nije
34

37. ★★★ Š E J N ★★★
kriv samo Jatanka, koji je odapeo strelu. Svi su oni bili
krivi. 1 ti si kriv. Ja sam došao prekasno da spasem ži­
vote mojih prijatelja. Ali, ja neću više da trpim zločine
koje čine banditi i vojnici uvek iznova na toj jadnoj zem­
lji. Ako ne dobijem jasan pristanak i ne uverim se da su
se prilike u tvrđavi iz osnove promenile, napašću sa svo­
jim ratnicima tvrđavu Baford i spaliti je do poslednjeg
kamena. Javi mi se! Pre svega, tražim da se poručnik
Vebster neodložno pusti iz zatvora i da ga sa tvojom po­
rukom pošalješ meni. Četvorica vojnika zločinačke patrole
uhvaćeni su, i njihov život je u mojim rukama. Možemo
da razgovaramo o njima. Skrećem ti pažnju ovo je moj po­
slednji pokušaj da se sačuva mir, ali moje strpljenje je
pri kraju. Još jedna akcija ili jedno odbijanje s tvoje stra­
ne da se prilike u tvrđavi promene i ja ću iskopati ratnu
sekiru.
„Vatrena strela”, poglavica Cipeva”.
Dželiko opsova. Bio je sam u službenoj sobi koman-
danture tvrđave. Šetao je uzbuđeno gore-dole.
— Sta taj bedni crvenokožac uobražava? — žestio se.
— Trebalo je tog mangupa obesiti.
Kada se malo smirio, odluči da potraži Tredera Hor­
na i da se posavetuje s njim. No, još pre no što je kape­
tan napustio službenu sobu, primi on novu prijavu od kap­
lara iz pisarnice.
— Ser, ovde je jedan kopač zlata koji želi da govori
sa vama. Kaže da dolazi sa reke Poplar.
Kopač zlata uđe. Bio je to visok čovek crne brade u
prostom odelu i visokim čizmama. Izgledao je veo^ma gru­
bo.
Primećivalo se da već mesecima živi u primitivnim uslo­
vima.
Kopač je bio naoružan puškom i sa dva revolvera.
— Ja sam poslanik kopača zlata sa reke Poplar —•
reče on. — Radi se o vojnoj pratnji našeg velikog trans­
porta zlata sa Volf Pointa na Misuriju.
— Zaštitna pratnja je odobrena — odbrusi kapetan.
— Treba samo da kažete kada će krenuti karavan sa zla­
tom.

38. ★★★ S E JA / ★★★
— Cim eskort bude spreman — odgovori kopač. —
Zato sam ovde. Na žalost, situacija na teritoriji je jako ne­
sigurna. Već su mnogi kopači bili napadnuti. Ni pojedin­
ci ni manje grupe ne usuđuju se da se svojim tovarom zla­
ta napuste zemlju. U tri logora na Poplar Riveru skupile
se preko tona zlata, visoko vreduosne rude, zlatne prašine
i grumenja. Dosada armija nije biJa u stanju da obuzda
tu groznicu.
— Armija čini sve što je u njenim mogućostima. Ali,
mi ne možemo da činimo čuda. Teritorija je ogromna i
pruža mnogobrojna skrovišta banditima. No, što se tiče
tog transporta zlata, možete biti potpuno spokojni. Njega
Štiti armija. Pratnju mogu da pošaljem već danas.
— Da 11ste vi komandant tvrđave?
Njegov zamenik. Pukovnik Masterson je oboleo.
— 01 rajt, kapetane. Onda pokrenite pratnju, ali
mora da bude najmanje dva tuceta momaka.
— Poručnik Parkigton će predvoditi trideset konja­
nika. Vi možete dobiti ovde novog konja i da krenete sa
pratnjom.
To je kopač zlata i nameravao. Kapetan Dželiko na­
redi kaplaru da odvede kopača dežurnom oficiru koji je
trebalo da uputi gosta gde će se osvežiti, prezalogajiti uop-
šte da mu se stavi na raspolaganje.
Kapetan nije uzalud bio tako predusretljiv. Kopači
zlata će banditima i njemu doneti čitavu tonu zlata. Pri­
nos od osam meseci.
Cim je kopač zlata otišao, kapetan Dželiko pozva po­
ručnika Parkingtona k sebi. On mu naredi da se potrudi
da kopač zlata ne sretne pogrešne ljude, i čuje neke sum­
njive glasine.
No, pre no što karavan krene, kapetan Dželiko je još
porazgovarao sa poručnikom. Posle tog kratkog dogovora
on napusti komandanturu. Straže u kulama i palisadama
sa teškim topovima bile su pojačane uprkos tame. Baford
ni u kom slučaju nije odavao utisak strogo vođenog i dobro
organizovanog vojnog uporišta.
Većina vojnika bila je neuredno obučena. Mnogi su
pili na službi i bezvoljno i tromo obavljali svoj posao.
S6

39. ★★★ Š E J N 'k'k'k
Između zgrada ležali su otpaci. Sa mnogih zgrada Iju-
štila se boja. Jedino velika drvena zgrada sa radnjom i
krčmom bila je sveže obojena i delovala čisto i negova-
no.
Kapetan Dželiko je na zadnji ulaz ušao u zgradu. Os­
lovio je jednog od Treder Hornovih ljudi. Covek je spro-
veo kapetana na prvi sprat. Ubrzo potom pojavio se i Tre­
der Horn.
Obojica su razgovarali u jednostavno uređenoj sobi
razbojničkog šefa. Pred vratima je stajao stražar i dobro
motrio. Treder Horn je već znao da je u tvrđavu stigao je­
dan kopač zalata sa Poplar rivera.
Pročitao je poruku „Vatrena strele”.
— Sejn i Bak Brener su dsikle, mrtvi! To je dobro.
Naravno, ne dolazi u obzir da oslobodimo poručnika Veb­
stera. Ako ta crvena pseta neizostavno žele da iskopaju
sekiru onda će sa svojim ratnicima razbiti glavu o zidine
tvrđave Baford.
— Poručnik Parkinton će znati Sta treba da radi. Još
danas ću poslati glasnike, koji će obavestiti moje ljude da
transport zlata možemo napasti. Kvins i Larabi će voditi
moje ljude. Teli Meskalero jahaće kao izvidnica s vojni­
cima prema karavanu.
— Tona zlata! — maštao je kapetan. — Time smo on­
da zbrinuti. Ali, zbog Cipeva, još uvek, razbijam glavu.
„Vatrena strela” čeka na moj odgovor. Ipak, setio sam se
pravog načina. Preko pregovarača saopštiću „Vatrenoj stre-
li” kako se poručnik Vebster ustručava da napusti tvr­
đavu i da pređe crvenima. Zavaravaću „Vatrenu strelu”
i Cipeve. Možda će mi uspeti da ih namamim u klopku,
ali ovog puta neće biti zarobljeni i zatvoreni. Onda ćemo
napraviti čist račun.
— Jasno! — primeti Treder Horn. — Pozovite „Vat­
renu strelu” i vodeće ljude Cipeva na dogovor. — Na ne­
utralno mesto gde ćemo postaviti zasedu da ih vojnici sve
pobiju. Tada će biti mir.
Kapetan Dželiko bio je istog mišljenja. Obojica su
bili saglasni.
»7

40. ★★★ Š E J N ★★★
Sunce se zarumenilo iza brda i šuma, kada je grupa
jahača stigla do logora plemena Cipeva na jezeru Medsin.
Bila je to romantična slika. Jezero se protezalo daleko sa
svojim mnogobrojnim zalivima. Sa tri strane bilo je oivi­
čeno šumama. Četvrta strana bila je čista. Nije bilo drve­
ća. Tu je stajalo četiri stotine šatora, i koliba od granja na
obali jezera. Bezbrojni konji pasli su na proplancima. Sa
jedne uzvišice jahači su imali pogled na logor. Nije im
promaklo da su bile postavljene straže. Deca su se igrala
oko logora i unutar njega. Indijanke su radile svoj posao.
Stražar u izvidnici u krošnji jedne naročito visoke je­
le javljao je kreštavim glasom povratak poglavice „Vatre­
ne strele”. Odmah okupi ceo logor.
Muškarci, žene i deca sakupljeni činili su mnoštvo od
hiljadu ljudi. A vrzmali su se i lovci.
— Ovo je naš najveći logor — reče „Vatrena strela
Sejnu koji je jahao pored njega. — Ima još i drugih.
Pleme Cipeva broji oko pet hiljada članova, a ja sam vr­
hovni poglavica.
„Vatrena strela” je bio tek trideset godina star. I to
znači mnogo. Sejn, oba Cipeva, mlada Indijanka „Prolećno
nebo”, Bak Brenan i četvorica zarobljenika jahali su ceo
dan.
Bak Brenan je dozvolio da ga čvrsto privežu za sedlo.
Mir mu je bio jako potreban. Ranjenom vojniku stanje se
nije poboljšavalo. Paplar Hestings je klizio nelagodno u
sedlu amo-tamo kada ugleda mnoge perom okićene Indi­
jance odevene u kožu.
Svi su ratnici bili naoružani, iako nije bilo pušaka na
pretek u logoru. Psi su lajali. Deca su vikala i jurila za
jahačima koji su jahali u sredini logora na otvoreni trg
sa velikim stubom smrti.
Onda „Vatrena strela” sjaha, pozdravi pomoćne pogla­
vice, vrača, a naročito stare ili ugledne ljude iz plemena.
Sejn nije razumeo njihov govor, ali, primeti kod sviju iskre­
nu radost zbog povratka mladog poglavice.
Nije mu međutim promaklo da nešto nije bilo u redu.
88

41. •k'k'k ŠEJ N 'k'k'k
Ratnici i njihove skvo obraćali su mu se uzbuđeno, još pre
no što ih je „Vatrena strela” obavestio o svojim doživljaji­
ma. Jedna Indijanka, žena crno iscratc^ lica, pohita prema
poglavici i baci se pred njega plačući. S^ejn upita „Prolećno
nebo”, koje je pored njega stajala o čemu se radi.
— Ova žena je izgubila muža — objasni „Prolećno ne­
bo”. — Ubio ga je stadi đavo, prošle noći, i pobio takođe
nekoliko konja. Bio je to drugi napad za nedelju dana.
— Ko je taj stari đavo? — upita Sejn. — Neka divlja
zver?
— Jedan ogromni i prastari grizli sa prljavo belim krz­
nom. Legende tvrde da je star koliko i brda, a Manitu ga
je kao prokletstvo poslao na zemlju. Mnogi ratnici su već
pokušali da ubiju starog đavola, ali dosada još nikome to
nije pošlo za rukom. Mnogi su u lovu i život izgubili.
Sejn je saznao da je stari đavo s vremena na vreme
napadao čipeve i na širokom području ulivao ljudima strah.
Dve — tri godine se ne bi pojavljivao. Ali, uvek bi se vra­
ćao i satirao životinje i ljude.
Mora da je bio opasan samotnjak. Možda je i pre njega
bilo tri ili više zveri iste vrste. Oznaku „đavo” primili su
čipeve od belaca, jer u njihovoj religiji nije bilo đavola.
Poglavica se obrati Sejnu:
— To je zlo — reče on na engleskom. — Stari đavo
utelovljuje Manituovo prokletstvo. Njegoova pojava je rđav
predznak. I dok on čini svoja zlodela, teško ću uspeti da sa­
kupim ratnike za neki poduhvat. Ali ću ih nagovoriti.
Najpre treba zbrinuti Baka Brenana i zarobljenike.
„Vatrena strela” je izdala odgovarajuća naređenja.
Ratnici podigoše poluonesvešćenog ranjenika i ostale
ranjenike sa konja i odnesoše ih. Isceliteljke, indijanske
skvo, trebalo je da brinu o njima.
Odvedoše trojicu zarobljenika i konje. Sejn izvuče svoj
„karabin” iz priveza. Opremu sedla i ostali prtljag odneše
mu u logor.
„Vatrena strela” se pope na maleni ćuvik i obavesti
prisutne koji su budno slušali šta se desilo od kada je on
sa „Bivoljom kožom” napustio logor. Opisao im je takođe
i izdaju i organizovano ubistvo počinioca „Velike zmije” i
njegovu smrt. Prolamali su se besni uzvici gnušanja. ,,Vat-
39

42. ★★★ S E J N ★★★
rena strela” morao je da opomene svoje ratnike i da ih
podseti na datu reč inače bi mnogi krenuli u poteru za
plemenskim otpadnicima.
Kada je „Vatrena strela” sazvao zbor svojih ratnika,
nastade tišina. Stari vrač, neka čudna pojava okićena ži­
votinjskim kožama, skakutao je amo-tamo i vitlao čegrtalj-
kom načinjenom od lobanje mrtvog jelena.
On je zavijao i žestoko negodovao.
— On ukazuje na belog grizlija i na Manituovu kletvu
— reče „Prolećno nebo” Sejnu. — Pre no što se ne utamani
beli grizli ili ne iščezne s ove teritorije, pleme ne sme ništa
da preduzme, inače će Manituov gnev pogoditi čipeve.
Sejnu je samo to praznoverje crvenih nedostajalo. Sas­
tanak nije trajao dugo. Kasno uveče trebalo je da se sastane
Savet najstarijih u plemenu.
„Vatrena strela” i „Prolećno nebo” dovedoše Sejna do
velikog logora u blizini poglavičničnog šatora koji je naročito
cenjenim gostima plemena stajao na raspolaganju.
Sejnov pribor, sedlo i smotano ćebe bili su već spremni.
U šatoru su bili lavor za umivanje i ogledalo. Sejn je imao
priliku da se opere i obrije. U međuvremenu, šator je uto­
nuo u mrak.
Jedna debeljuškasta skvo prodžarala je vatru u šatoru.
Ona šmugnu napolje kada „Prolećno nebo” uđe. Mlada In­
dijanka se presvukla. Njena haljina bila je od svetle kože
divljači, a gornji deo bio je izvezan čekinjama od svinje sa
prišivenim staklenim perlama. Pripijala joj se uz vitko telo
i isticala njene obline.
„Prolećno nebo” poče da priprema obed za Sejna. Ko­
madi mesa kuvali su se u loncu na vatri, a trave su širile
opojan miris. Za vereme dok se meso kuvalo, „Prolećno ne­
bo” spomenu da je potražila „Bivolju kožu” koji je sa pog­
lavicom bio zatočen u tvrđavi Baford.
„Bivolja koža” će izviđati rane, ali će još izvesno vreme
bolovati. Oštro jahanje sa metkom u telu skoro ga je koštalo
života.
Sejn se prvi latio večere. Takav je bio običaj kod Ci­
peva. Za njim je obedovala „Prolećno nebo”. Sejn nije mo­
gao da skine pogled sa vitke lepe Indijanke koja je sedela
preko puta u svetlosti vatre. Ali, kada htede da je privuče
k sebi ona se okrete.
40

43. ★★★ S E J N ★★★
— Uskoro ćeš morati da pođeš na savet najstarijih.
„Prolećno nebo” odvede Sejna do dugačke kolibe za
sastanke saveta. Sejn je morao svoj pojas sa revolverom da
odloži. Jer, bilo je pravilo da za vreme sastanka niko ne
nosi oružje.
Na sastanuk saveta učestvovali su „Vatrena strela”,
četvorica pomoćnika poglavice, šest starih ljudi, petorica is­
taknutih ratnika i vrač. Visokom zapadnjaku bilo je dozvo­
ljeno da kao gost prisustvuje Savetu. I njegov glas se ta­
kođe čuo.
To mu je činilo posebnu čast. Razmatranje je trajalo
skoro dva sata, a rezultat je bio upravo ono čega se „Vat­
rena strela” pribojavao. Obuzeti praznoverjem, članovi sa­
veta odbiše da sazovu ratnike, razbiju bandu Tredera Hor­
na i krenu na tvrđavu Baford.
„Vatrena strela” nije nameravao da napadne tvrđavu
i načini pokolj. Njegovo pismo komandantu logora bio je
samo izgovor. On je Sejnu dao reč da će živeti u miru sa
belcima. Sejn je uz podršku Cipeva nameravao da se ustremi
na zlikovce u tvrđavi.
Za njega i „Vatrenu strelu” važio je zajednički plan
koji je sada pao u vodu.
— Ako krenem sa šačicom ratnika, celo će pleme ustati
protiv mene — reče „Vatrena strela”. — Osim, ako ne uh­
vatimo i ne dotucemo belog grizlija. Onda više ništa neće
stajati na putu velikom poduhvatu.
— Ako se zver još jednom pojavi, poslaću je za večita
vremena u psikao — reče Sejn. — Najviše dva dana jahanja
bismo mogli da žrtvujemo, „Vatrena strelo”, ako pretposta­
vimo da se stari đavo još nalazi u blizini.
— Videćemo!
Lovci su sledili tragove belog grizlija. „Vatrena strela”
posla izvidnike kopačima zlata na reci Poplar da prate kre­
tanje bandita na teritoriji tvrđave Baford.
Sastanak saveta bio je završen.
„Vatrena strela” nije mogao da postigne više. Ni vrhov­
ni poglavica nije imao neograničenu naredbodavnu moć kod
svih indijanskih plemena.
Diktatura i poslušnost do smrti, kao kod belaca, nije
postoiala nijfde kod severnoameričkih Indijanaca.
41

44. ulazu
★★★ S E J N ★★★
Kada je sastanak Saveta bio završen, „Vatrena strela”
odvede Sejna do gostinskog šatora i požele mu laku noć.
Odsjaj logorske vatre crveneo je kroz proreze šatora.
Na nebu iznad prostrane zemlje sjale su zvezde i me-
sečina.
Sejn uđe u šator. „Prolećno nebo” je sedela kod vatre
koja je tek tinjala. Ona se podiže ljupko i gipko i na
u šator spusti zavesu koja je preko dana bila podignuta.
Zatim pristupi Sejnu.
Kroz miris kože, dima i pare od jela u šatoru, Sejn oseti
miris njenog tela i njene kose, upletene sa strane u dve
duge kilce. On je nadvisivao nežnu Indijanku skoro za či­
tavu glavu.
— Hoćeš li ostati ovde? — upita je.
— Spremila sam ti obed. Tvoj šatorsam zatvorila —
reče „Prolećno nebo”. — Sada sam u tvojoj službi ako me
ne oteraš.
Bio je to jednostavan običaj, neoveštena udaja za sva
vremena.
Uobičajena prosidba neveste bila je kod Cipeva znatno
složenija. Onda se pogađalo i utvrđivala cena za nevestu u
vidu pokrivača, robe ili konja.
— A šta je s tvojim bratom? — upita Sejn.
— „Vatrena strela” je meni prepustio da odlučim —
odgovori „Prolećno nebo” jednostavno.
Onda uze Sejna u naručje. On otpasa svoj revolver.
Ubrzo potom ležali su u tesnom zagrljaju u postelji od krzna
i pokrivača. Nago telo „Prolećnog neba” bilo je više no dra-
žesno. Sejn je uze blago i nežno u svoje naručje. Još uvek
je bila čedna.
Ali „Prolećnom nebu” se ubrzo dopade ljubav.
Sati su prolazili hitro. Već je bilo oko tri časa ujutro.
„Prolećno nebo” i Sejn još nisu spavali. Neposredno sa se-
veroistočne strane logora odjeknuše pucnji. Izviše se krici i
nastade metež.
— Stari đavo! — povika „Prolećno nebo” užasnuta. —
Beli grizli je hrupio u logor!
Sejn opsova. Car ljubavne noći isčeze. Opora stvarnost
tražila je svoje žrtvene dugove.
42

45. ★★★ S E J N ★★★
On skoči, navuče čakšire i čizme, zgrabi opasač sa ,,kol-
tom”, skakavac-nož i ,,karabin” iz sedla.
— Ti ostaješ ovde! — naredi on „Prolećnom nebu” i
izjuri iz šatora.
Ceo logor je bio na nogama. Psi su lajali kao mahniti.
Na utrini rzali su konji u paničnom strahu. Deca su vikala.
Zene jadikovale. Ratnici su jurili besciljno između šatora.
Mesečina i sjaj zvezda omogućili su dobru vidljivost.
I dalje su odjekivali pucnji. Razlegali su se povic
Sejn potrča u pravcu galame. Do uha mu dopre jauk ranje­
nog. Onda, na ivici puta ugleda oboren šator.
Nekoliko ratnika đavolski je urlalo. Neko raspali po
ugarcima. Drugi su odapinjali strele. Jedna „vinčesterka”
zabruja. Kroz svu graju Sejn začu duboko potmulo brun­
danje.
Golema prljavo-bela senka stajala je nad oborenim ša­
torom. Bio je to beli grizli koji se još uvek nalazio u senci
drveća na ivici šume. Ratnici su trčali. Sejn takođe, sa re-
volverskim opasačem obešenim preko leđa.
Onda se začu nešto od čega se Sejnu sledi krv u žilama.
U oborenom šatoru koji je opkoračio grizli sa sve četiri, je­
čalo je maleno dete.
— Beži! — povika Sejn i skoči uklonivši nekoliko Ci­
peva sa puta.
U Indijance se useli neki pakleni strah od starog đa­
vola, Manituovog prokletstva. Drhteći od straha, većina je
promašila zver. Ali, ipak su je ranili. Grizli ponovo zabrun-
da. Ćulo se nešto kao tutnjanje zemlje.
Sejn je stajao samo nekoliko jardi udaljen od starog
đavola. Imao je čisto polje da puca.
On privuče „karabin” uz obraz. Zapuca. No, u istom
trenutku grizli se pokrenu mnogo brže no što bi se očeki­
valo od ovako ogrome zvect.
Grizli je jurio na sve četiri. Sejnov pucanj ga proma-
.ii. Udar šape goleme zveri odbaci dvojicu ratnika u stranu.
Pre no što je Sejn mogao da ispali još jednom, beli grizli
isčeze između šatora.
Uzvici odjehivahu. Dva-tri pucnja se prolomiše. Je­
dan čovek zaurla. Sejn pohita za grizlijem.
43

46. ★★★ S E J N ★★★
Jednim skokom preskoči čoveka koji je ležao na zemlji
i krvario. Rasulo i pometnja vladali su u logoru. Ratnici i
njihove skvo jurili su kao obezglavljeni. Grizli prokrči svoj
krvavi put za beg. On gotovo projuri pored vezanih konja
u tamnu šumu.
„Vatrena strela” se pojavi. Njegove strele zujale su za
medvedom koji je jurio. Sejnova „vinčesterka” je praskala.
Ali, mrak koji je vladao u šumi, sakri grizlija.
— Pratićemo prokletu mečku, „Vatrena strelo” — po
vika Sejn.
Samo Sejn i „Vatrena strela” usuđivali su se da izađu
u tamnu šumu, u kojoj se negde krio lako ranjeni medved.
Obojica, pohitaše lomeći niske grane drveća. Iz logora su se
još čuli, krici, govor i lavež pasa.
Odjednom, negde u blizini, zapucketaše grane i začu se
mumljanje. Ali, kada su se uputili u tom pravcu nisu ništa
više našli.
Beli grizli je pobegao.
Još uvek, na oprezu, obojica hrabrih vratiše se iz šume
u logor. Uzvici oduševljenja ih dočekaše. Cipeve nisu vero-
vali svojim očima da, će „Vatrenu strelu” i Sejna ikada vi­
še videti.
„Prolećno nebo” je napustila šator. Očekivala je svog
brata i Sejna. U logoru upališe vatre. Mnogi ratnici držali
su ugarke luča.
Sejn i „Vatrena strela” saznali su da je grizli upao u
logor i ubio stražara. Na samrtni krik napadnutog, drugi
stražari su pojurili k njemu. Ciljali su čudovište, ali ga nisu
pogodili. U metežu koji je nastao ubio je beli grizli još jed­
nog čoveka, ranio dvojicu i preturio jedan šator.
Dete a rasturenom šatoru ostalo je živo i nepovređeno.
Njegovu majku udarila je šatorska pritka po glavi. Bila je
ošamućena ali čitava. Otac deteta bio je stražar. Njega
g^rizli nije povredio. U bekstvu, grizli je ranio još jednog
Cipeva, a drugom je slomio kičrnu. Taj nesrećnik je izdisao»
Bile su to strašne vesti. Još gori je bio strah Cipeva da
će se beli grizli iduće noći vratiti.
Na njegovom tragu našli su nekoliko kapi krvi. Grizli
sigurno, nije povređen ozbiljno.
44

47. ★★★ S E J N ★★★
Pod ovakvim uslovima nije se moglo ni pomisliti na
neki ratni pohod.
— Sutra ćemo poći tragom zveri — reče „Vatrena
strela” Sejnu. — Neka ovo budu poslednje žrtve starog đa­
vola.
Jadikovka se razlegala iz logora Cipeva. Indijancima je
ušao strah u kosti. Straže su bile pojačane, a jedan odred
ratnika bio je upućen za konjima koji su pobegli iz logora.
Porodice su sahranile svoje mrtve. Povrđeni, ukoliko nisu
sami mogli da hodaju, bili su smešteni u svoje šatore. Mir
se najzad vratio u logor. Sejn je kratko razgovarao sa Ba­
kom Brenanom koji se izdigao sa svog ležaja.
— Kada ne bih imao tu rupu u nozi, učestvovao bih u
hajci na grizlija — reče stari bojdžija. — Šteta što stari
đavo nije naleteo na moju pušku. Tome bih ja pokazao šta
znači nositi se sa jednim narednikom, koji je devadeset pet
godina služio konjici.
— Samo ti imaš veća usta od grizlija, Bak — reče
Sejn cereći se, kada je Bak Brenon otšantucao osljonjen o
pušku.
Sejn pođe sa „Prolećnim nebom” u njen šator. Uskoro
su opet oboje bili stopljeni u zagrljaju.
Još uvek su se čula jadikovanja u logoru.
Najzad Sejn i mlada Indijanka utonuše u san.
Idućeg dana započe lov. Sejn i „Vatrena strela” napus­
tile logor na konjima. Poveli su tri lovačka psa. Nameravali
su da ostanu u lovu dva dana. Ali, morali su da spreče
pljačku velikog transporta zlata na reci Poplar.
Sejn je bio upućen u planove bandita. Treder Horn je
u Sejnovom prisustvu razgovarao o njima sa Teli Meskare-
lom i Kvinst Larabijem.
Crveni i beli čovek jahali su po tragu belog grizlija
kojeg su sledili bez poteškoća. Grizli je sa jezera Medsin
krenuo u bregove i šumu. Uskoro su prijatelji morali da
sjašu. Bez pasa je bio nečitak trag. Na obali jednog potoka
Sejn otkri otiske grizlijevih šapa. Kada je svojom čizmom
stao u otisak šape ovaj je bio veći od Sejnovog stopala.
Trag se duboko utisnuo u pesak. Grizli je u stojećem
stavu bio svakako viši od dva i po metra i sigurno sedam
do osam stotina kilograma težak. Bila je to zver koja se
mogla začelo meriti sa pećinskim medvedom kamenog doba.
45

48. ★★★ Š E J N ★★★
Sejn je razumeo zašto Cipeve gledaju na grizlija kao na
Manituovo prokletstvo, kletvu zlog duha. Zajedno sa „Vat­
renom strelom” išao je za tragom do večeri. Usred šume
napraviše logor. Jeli su divljač, koju su usput ustrelili, pili
izvorsku vodu i potom se umotali u sovju ćebad.
Konji i psi bili su vezani.
U slučaju da se približava kakva zver, lavež pasa bi na
vreme probudio obojicu, verovali su Sejn i „Vatrena strela”.
Oni su međutim, potcenili podmuklog grizlija. Odmah
iza ponoći razleže se mahnito zavijanje pasa koje ih probudi
iz sna. Sejn podskoči sa „vinčesterkom” u ruci koju je me­
hanički dohvatio. Zatim ugleda ogromnu, veliku zver kako
se pomalja iza drveća. Stari đavo se prikrao is suprotnog
pravca, uz vetar, do logora i u poslednjem trenutku budni
psi su ga primetili.
Grizli se baci prema Sejnu, on se izmigolji kao jegulja
Između žbunja, načini premet unazad i nekoliko jardi dalje
ustade ponovo na noge. Odmah potraži zaklon iza jednog
drveta.
„Vatrena strela” pobeže. Beli grizli se diže na zadnje
šape. Tako ogroman stajao je tu pred njima. Njegove zelene
oči su sjale. Ubojito, osvetoljubivo ždrelo sa žutim zubima
dužine prsta otvorilo se. Slina mu je curila s njuške.
Sejn je jasno video u svetlosti mesečine i zvezde neko­
liko mrlja skorele krvi kao i jednu slomljenu strelu u kud-
ravom krznu starog đavola.
Grizli je mumlao. Zvučalo je to kao daleka grmljavi­
na. Sejn opali onoliko brzo koliko je brzo mogao da povuče
okidač. Hici odjeknuše kroz šumu u noći. „Vatrena strela”
je kriknuo ratni zov, a njegove strele zujale su iz senki is­
pod drveća.
Lovački psi su lajali, konji su njištali i kidali kožni
kaiš, koji ih je vezivao. Sejnova kobila je uspela da se ot­
kine i odjezdi njisteći, u tamnu šumu. Ogromni grizli zaur­
la. Bio je sada već više puta pogođen. Brzo, kao senka, on
se spusti na sve četiri i ustremi na poglavicu „Vatrenu
strelu”. Cipeva se jedva spasao zaklanjajući se iza drveća.
Stari đavo bio je doduše ranjen, ali, ni meci ni ^rele
nisu mogle tako brzo da ga dotuku. Besnim udarcima šapa
ubio je poglavičinog mustanga i dva do tri psa.
46

49. ★★★ S e j n ★★★
Treći pas, veliki kao vuk, sa divljom krvi u žilama,
otkide se, nasrnu na belog grizlija i zarije mu zube u vrat.
Ogromni medved zabrunda besno i uhvati psa među šape.
Jednim udarcem raspoluti mu glavu. „Vatrena strela”
pokuša da se popne na drvo da bi sa bezbedne visine mo­
gao svoje strele da odapinje na belu zver.
Sejn osvanu grizliju s boka, is ispali hitac iz „vinčester-
ke”. On brzo uteče, kada grizli ispusti prtvog psa na tel i
okrete se njemu. Stari đavo mogao je da ga razdere. Grizli
se sada okrete prema „Vatrenoj streli”. Poglavica je moráo
da baci svoj luk na zemlju, jer bi ga ustremljeni medved
uhvatio za noge i svukao s drveta. Sa snagom svojih praota­
ca, uhvati beli grizli bor i stade ga tresti kao vitku stab­
ljiku.
„Vatrena strela” uhvati se za središnu granu, ali grizli
bi ga lako stresao kao zreli plod.
— Sejne! — povika Cipeva.
Prvi put u životu „Vatrenu strelu” preplavi strah. Sejn
ispali nekoliko hitaca između drveća, pri čemu je brzo me-
njao položaj. Beli grizli pusti drvo na kom je sedeo „Vat­
rena strela” i uputi se Sejnu. Mumlao je i urlao tako da je
šuma odjekivala. Sejn se klonio da mu dopadne šapa. Vešto
se skrivao iza drveća. Kada se Sejn sklonio iza ogromnih
borova, prštali su kao tanad veliki komadi kore drveta od
udara šapa razjarenog grizlija.
Sejn je ispuštao kreštave krike i pucao „koltom”, po­
kušavajući da pogodi grizlija u oči. Hitac „vinčesterke” me­
đutim, nije pogodio.
„Vatrena strela” usudi se da siđe sa drveta i podigne
svoj luk. Tada beli grizli užasno zaurla. Njegovo levo oko
izgubi sjaj. Revolverski metak ga je najzad pogodio.
Čudovište se odgega u šumu. Slomljene grane su puc­
ketale i lišće je šuštalo. Urlik i mumlanje grizlija ubrzo se
udaljiše.
Sejn i „Vatrena strela” se uspraviše. Obojica su disali
teško. Srca su im -žestoko udarala. Znali su da su za dlaku
izbegli kobnu sudbinu. Stravičnu smrt pod šapama i zubima
pobesnele zveri.
Nisu više ni mislili da gone belog grizlija. Uskoro nije
dao glasa od sebe. Culi su samo uobičajne glasove životinja
i noćno šumorenje drveća.
47

50. ★★★ Š E J N ★★★
Ostatak noći Sejn i „Vatrena strela” proveli su bez sna.
Plašili su se povratka belog grizlija. Ali, Sejn ga je i suviše
teško ranio. On se neće više vratiti. Sigurno je negde na
skrovitom mestu. Liže svoje rane. Sejn i „Vatrena strela”
bili su ubeđeni da priča nije ovim završena.
Beli grizli ih neće zaboraviti. Doći će ponovo. Kobno je
bilo to što je ta zver još uvek živa. A Cipeve ni sada kao ni
pre nisu spremne za neki veći poduhvat.
Idućeg dana pokušali su obojica da nanjuše zver. Ali,
bez pasa morali su brzo da odustanu. Sejnovu kobilu nisu
više našli. Kao dim sivi konj — zelenko kao da su ga furije
gonile, odjuri nekuda i sigurno se nije zaustavio sve dok
su ga noge nosile.
Već u podne vratili su se Sejn i poglavica. U logor Ci­
peva morali su ići peške noseći svoj jahaći pribor i opremu
na leđima.
Lutali su do mraka kroz divlju prostranu zemlju. Brda
su se dizala, a duboke klisure presecale su predeo. Ovde su
živeli medvedi, vuci, i orlovi. Potoci su bili puni riba, a šu­
me divljači. To sub ila lovišta Cipeva — područja puna ne­
taknute divlje prirode. Idućeg dana pošli su Sejn i poglavica
Cipeva jedan tesnac kuda je proticao bistri potok. Jedan in­
dijanski puteljak vodio je kroz kanjon.
Sejn i „Vatrena strela” zaprepastiše se kad ih jedan
glas neposredno pozva. Sejn nije razumeo taj indijanski di­
jalekt. „Vatrena strela” procedi: — Krij!
Maši se za luk, Sejn baci jahaći pribor i smotuljak sa
Ćebetom na zemlju da bi podigao pušku. Ali, sve ostade sa­
mo na nameri. Iza drveća i oštrih stena s obe strane ka­
njona, osvanu više no tuce Indijanaca kao da su iz zemlje
nikli. Bilo ih je četrnaestorica. Odeveni u kožu ili nagi do
pojasa. Sedam pušaka i isto toliko strela bilo je upereno
u Sejna i „Vatrenu strelu”.
Na juriš prepadnuti, zbunjeni, stajali su u klopci. „Vat­
rena strela” odloži jahači pribor i ćebe. Sejn zadrža „vinčes-
terku”, oborene cevi. „Vatrena strela” ne podiže luk.
Jedan stasit Krij, s ukrasom od koštanih štapića na gru­
dima i nekoliko skalpova u opasaču, istupi. Glava mu je
rasla neposredno iz ramena. Izgledalo je kao da uopšte nema
vrata.
49

51. ★★★ S e j n ★★★
Celo mu je bilo nisko, nos širok, zakržljao.
Spljošten od udara kopitom ili badrljicom.
On je govorio „Vatrenoj streli’’ sa puškom na gotovs.
Sejn je znao da su Cipeve i Krije bili smrtni neprijate­
lji. Kratkovrati Krij i njegovi ljudi prodrli su daleko u lo­
vište Cipeva. Razgovor između njega i „Vatrene strele" nije
bio vođen u prijatnom tonu.
— Te je „Kamena glava” , poglavica crvenih strelaca
Krija — reče „Vatrena strela”. — On je jako ponosan što
je mogao da ulavati dva tako poznata ratnika kao „Vatrenu
strelu” i „Munjevitu ruku” — Sejna, kao lavove u mrežu.
Naši skalpovi će im doneti monogo časti.
„Kamena glava” ispriča svojim ratnicima da je beli
čovek onaj ratnik koga su Sijuksi i Cejeni zvali „Munjetiva
ruka”.
Uzvici iznenađenja raširili su se kao talas. Oružje je
bilo stalno upereno na, Sejna i „Vatrenu strelu”.
— Skalp tu, skalp tamo — primeti Sejn. — I ako me
pogode, otpremiću pre toga u svakom slučaju sa sobom na
drugi svet nekoliko njih.
— I ja ću još odapeti nekoliko strela — primeti „Vat­
rena strela”. — Krije nas mogu i ubiti. Ali, neće nam kao
nedoraslim dečacima oduzeti skalp.
„Vatrena strela” je ponovo pregovarao sa poglavicom
Krija.
Sejn primeti nesigurnost u pogledu stasitog Krija.
„Kamena glava” je ove vukove doduše imao u klopci,
ali su oni još bili kadri da ugrizu. Međutim, „Kamena gla­
va” je bio ono što narod kaže „ograničeno lukav”. Ne naro­
čito inteligentan, ali, na izvestan način dovoljno prepreden
da i pametnijeg prevede žedna preko vode.
On poče ponovo da se pogadja sa „Vatrenom strelom”.
— „Kamena glava” kaže da smo mi obojica hrabri rat­
nici sa velikim imenom — reče „Vatrena strela' Sejnu. —
Ja sam najpoznatiji strelac s lukom na Severozapadu, a tvoj
je metak siguran kao smrt. „Kamena glava” hoće da zna ko
je od nas dvojice bolji. Treba da se borimo između sebe. Ti
isa „vinčesterkom”, a ja sa svojim lukom. Pobednik dobija
od Krija dva sata; prednosti pre no što počne hajka.
4 Sejn 18 49

52. ★★★ Š E J N 'k ir'k
To nije bila tako velika prednost, kao što se činilo, jer
su Krije imali konje u bilizini i za čas bi stigli jednog pe-
šaka. — I ako ne pristajemo na predlog, ,,Kamena glava”
će proglasiti početak borbe — dodao je poglavica.
Sejn je razmišljao.
— Reci mu da ćemo se boriti — složi se najzad.
Pri tom se zagleda „Vatrenoj streli” u oči, a njegov
pogled trebalo je da oda ono što Sejn nije hteo recima da
iskaže. „Vatrena strela” potvrdi, naprimetno glavom. Razu­
meo je i zaćutao. Moglo se desiti da neki od Krija razume
engleski.
„Vatrena strela” govorio je sa poglavicom Krija, koji
je zadovoljno klimao glavom. Krije su očekivali uzbudljivi
dvoboj, a ni u kom slučaju nije bilo sigurno da će „Kamena
glava” održati reč i pobednika poštedeti tako što će mu dati
prednost.
Poglavica Krija zadovoljno se cerio zbog svoje prepre-
denosti. Njemu bi bilo srce na mestu kada bi se Sejn i „Vat­
rena strela” međusobno poubijali.
Dva prijatelja se rastadoše. Udaljili su se trideset ko­
raka jedan od drugoga. Ta udaljenost za dvoboj između dva
strelca kova Sejna i „Vatrene strele” nije bila ništa.
Sejn potvrdi glavom. „Vatrena strela” ga pogleda oz-
jardi bez teškoća. Isto to uspevalo je i „Vatrenoj streli” sa
njegovim dugim lukom od roga.
Sejn i „Vatrena strela” okrenuše se jedan prema dru­
gome. Visoki čovek je držao „vinčesteruk” u rukama, ali u
pravcu neke bočne mete.
„Vatrena strela” je zategao jednu strelu, ali još nije
bio spustio luk i zategao strunu.
Crveni i beli čovek motrili su jedan drugog, ali su im
pogledi šarali i bočno.
„Kamena glava” se cerekao kao konj od medenih koJa-
ča. Njegovi ratnici izdužiše vratove da im ne bi nešto slu­
čajno promaklo.
— Mene dati znak — reče crveni poglavica, na lošem
engleskom. — Mene zvati, vi pucati, krvava kopilad, o kej?
Ovo poslednje nije značilo ništa. To je bio način govora
koji je „Kamena glava” negde čuo, a čije značenje možda
uopšte riije tačrio znao.
SO