Posle Majskog prevrata 1903. godine pokrenuto je pitanje dalje sudbine poverljive arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića. Državni arhivar dr Mihailo Gavrilović je već u junu 1903. godine uputio zahtev da se ova arhivska građa preda Državnoj arhivi (danas Državnom arhivu Srbije). Primopredaja je izvršena 1908. godine s tim što je arhivska građa trebalo da ostane zapečaćena dok vlada ne donese odluku o njenom otvaranju. Tokom Prvog svetskog rata, sve zaraćene strane pokazivale su zainteresovanost za ovaj materijal, ali se usled ratnih zbivanja tokom 1915. godine arhivskoj građi iz kase kralja Aleksandra gubi trag, da bi u međuratnom periodu bili pronađeni i prikupljeni njeni delovi. U radu je izvršen pokušaj da se utvrdi sadržina arhivske građe koja se nalazila u kasi kralja Aleksandra Obrenovića i da se rekonstruiše njena sudbina tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Posebna pažnja posvećena je analizi politike državnih vlasti, stavova političkih i javnih ličnosti, kao i aktivnosti i zalaganja arhivskih predstavnika za očuvanje i zaštitu ove vredne, ali politički osetljive i poverljive arhivske građe.

1. СУДБИНА АРХИВСКЕ ГРАЂЕ
КРАЉА АЛЕКСАНДРА ОБРЕНОВИЋА
Др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник
Институт за савремену историју
Трг Николе Пашића 11, Београд, Република Србија
lj.skodric@gmail.com

2. После Мајског преврата 1903. године предузет је низ корака да се
избришу сећања на династију Обреновић. У том процесу посебна
пажња придавана је архивској грађи која се налазила у поседу краља
Александра Обреновића.
Хартије једног владара!...
Хартије једног краља, а нарочито једнога српског краља – Боже моје,
каквих ли ту ствари нема... какви ли се значајни документи ту не
налазе!
А овде нису хартије само једнога краља, већ двојице!...

3. Влада Јована Авакумовића донела је 29. маја
1903. године решење којим су
Александар Машин, министар грађевина,
Љубомир Стојановић, министар просвете
и др Војислав Вељковић, министар
финансија, одређени да у двору прегледају и
инвентаришу архиву и остале хартије и
драгоцености из заоставштине краља
Александра и краљице Драге и да по
обављеном послу поднесу извештај влади.

4. • Државни архивар др Михаило
Гавриловић је већ у јуну 1903. године
упутио захтев да се архива краља
Александра преда Државној архиви
(данас Државном архиву Србије).
• Примопредаја је извршена тек 1908.
године с тим што је планирано да
архивска грађа остане запечаћена док
влада не донесе одлуку о њеном
отварању.

5. Евакуација архивске грађе
у Првом светском рату
- 8 сандука архивске грађе –
Крушевац – Призрен
-141 сандук архивске грађе –
Ниш – Крушевац
Живан Живановић и Љубомир
Ковачевић спасили 121 сандук

6. • Попис архивске грађе која је нестала
током Првог светског рата, израђен у
Државној архиви током 1920. године,
садржао је око 20 страница текста.
Између осталог, у попису је под
редним бројем 16 била наведена
архива краља Александра
Обреновића.

7. Други светски рат
• Милан Јовановић Стојимировић
• Јохан фон Рајсвиц
• 1944. Државној архиви предата преписка
краља Александра са краљицом Драгом

8. Војислав Јовановић Марамбо, начелник Историјског одељења
Министарства иностраних дела
Збирка Војислава Јовановића Марамбоа –
151 фасцикла, предата 1981. Државном архиву
Србије и Архиву Југославије.
У Државном архиву Србије чувају се
фасцикле 75, 76, 77, које највећим делом садрже
архиву краља Александра Обреновића.
За сада то остају једини јавности познати,
доступни и сачувани делови архивске грађе из
заоставштине краља Александра Обреновића.

9. Проналажење и прикупљање заоставштине династије
Обреновић још увек није завршен процес и одвија се и данас.