1. Припрема за непосредан рад
Студент:
Дечји вртић:
Васпитачи:
Узрасна група:
Радни простор:
Датум :
Број деце:
Облик активности:
Усмерена активност:
Задаци васпитно-
образовног рада:
Методе васпитно-
образовног рада:
Облици васпитно-
образовног рада:
Корелација са другим
васпитно- образовним
областима:
Дуња Павловић 48/08
„Колибри“-Ваљево
Мирјана Радуловић
Јелена Рафаиловић
Млађа
Соба за боравак деце
Обрада приче: „Прича о незахвалном мишу“.
Подстицање на говорно стваралаштво; на развој
рецепцијских способности (способности доживљања,
замишљања, измишљања), сазнајних способности
(запажања, памћења, закључивања, процењивања); да
деца уоче главног јунака и процене његове особине
(добар, рђав, вредан, лењ...)
.
Метода разговора, представљања, показивања,
упућивања.
Фронтални, групни, индивидуални
Методика упознавања околине, математике, физичког
васпитања.
2. Могући ток активности:
Уводни део: Распоређујем децу у полукруг, умирујем их и
наговештавам почетак данашње активности. Прво
им читам причу о незахвалном мишу.
Прича о незахвалном мишу
Једног дана, један мишић нашао је на тавану
велики округли сир. Оволики и још већи... Мишић је
био гладан и морао је одмах јести. Чучнуо је на своје
задње шапе – овако – и почео је доручковати, ручати
и вечерати, јер целога дана није ништа окусио.
И тако је јео, јео и јео, док се није најео и док
није направио једну велику рупу у том сиру.
Миш је био сит и уморан, и још му се
спавало. И тако је решио да се не враћа у једну стару
ципелу која је пре била његова кућа, него да остане у
тој рупи од сира.
И тако је он остао у тој рупи од сира. Да му то
буде нова кућа. У том сиру он је имао леп стан, лепу
велику рупу, али је тај стан стално мирисао на сир.
Јер је био од сира. А мишић је био глуп и лењ и није
хтео да тражи друге ствари које лепо миришу и које
се могу појести.
Не, он је био лењ и глуп.
Он је само јео своју рупу. Свој стан у коме је
живео и у коме је спавао.
Свакога дана све више и више. Он је
доручковао, ручао и вечерао своју рупу од сира. Рупа
је онда постала велика, али је сир постао мали.
И тако је на крају миш сасвим појео своју
рупу. Сасвим.
И то је било овако: мишић је јео и јео и
одједном је рупа постала велика као таван, а сира
нигде није било!...
...Није било више сира, али је ту била једна –
мачка! Скочи мачка на дебелог миша, а дебели и
глупи миш бeж´, беж´, па поново у ону ципелу...
И ено га сада тамо. Ту кућу ваљда неће
појести.
3. Главни део:
Завршни део:
-Другари, прича је лепа. Какав је миш био у овој
причи? (Незахвалан).
-А зашто је миш био незахвалан? (Зато што је појео
своју кућу).
-Тако је другари. А где је миш прво живео? (У
ципели)
-И шта се потом десило? (Неко од деце говори како
је миш нашао сир и ту наставио да живи).
-Каква је била његова кућа? (Велика и лепа)
-А на шта је мирисала? (На сир)
-Јер је била од ... (Сира)
-Зашто је мишић био глуп и лењ? (Зато што се није
вратио у своју кући, већ је остао да живи у сиру.)
-Шта се десило са његовом новом кућом? (Појео је )
-Шта се десило када је појео сав сир, колика је рупа
била? ( Велика као таван)
-Тако је другари. Браво. А какав је миш био када је
појео сав сир? (Дебео)
-И ко се онда појавио? (Мачка)
-Шта се десило када је мачка појурила миша? (Миш
је бежао)
-Да ли је успела да га ухвати? (Не!)
-Зашто? Где је успео да побегне? ( У своју стару
ципелу)
-Браво другари. Шта мислите, да ли се миш на крају
опаметио? (Да)
-Другари, прича је могла да се заврши другачије.
Како?(Могла је да га поједе мачка)
Игра „Мачка и мишеви“
Ток игре: На поду васпитач направи кругове у боји
трипут мање него што је деце. То су кућице (рупе за
мишеве), а мачка је дете које се бира разбрајалицом.
Док су мишеви у својим рупама, мачка им не може
ништа. Чим се мачка одшета, мишеви изађу иу
својих рупа, а мачка их појури. Они трче ка својим
рупама, али ако мачка ухвати миша ван рупе, онда се
мењају улоге; улогу мачке преузима ухваћено дете, а
дете које је било, сада је миш.
