1. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
Рачунарски софтвер је општи појам који се уобичајено користи
да би се описала улога рачунарских програма и документације
која их описује.
Софтвер се појављује у различитим облицима, као што су
апликативни софтвер, фирмвер (firmware), мидлвер
(middleware), системски софтвер, тествер (testware) и слично.
Софтвер су, такође, и видео игре као и логика која је уграђена у
савремене уређаје попут аутомобила, телевизора или кућних
апарата.
Софтвер представља нематеријалну компоненту рачунара, за
разлику од хардвера, кога чине уређаји и њихове везе које је
могуће видети и дотаћи. Хардвер је неопходан да би се на
њему смештао и извршавао софтвер.
2. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
На најнижем нивоу апстракције, софтвер се састоји од машинског
језика који је специфичан за одређену фамилију или тип
микропроцесора. Машински језик се састоји од група бинарних
бројева које означавају инструкције микропроцесора помоћу којих
се мења стање у коме се рачунар налази. Софтвер је, тако,
уређена секвенца инструкција којом се мења стање хардвера.
Софтвер се уобичајено пише у неком од многобројних
програмских језика вишег нивоа. Ови језици су много
једноставнији за човекову употребу и самим тим много ефикаснији
када је у питању израда прграма од машинског језика. По својој
суштини, они су много ближи природним језицима. Програми
написани на неком језику вишег нивоа се преводе (компајлирају
или интерпретирају) у објектни код који је у машинском језику.
Програм такође може бити написан и на асемблерском језику који,
у основи, представља мнемо-техничку репрезентацију машинског
језика коришћењем алфабета неког природног језика.
3. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
Теорију која је у основи данашњег
савременог софтвера предложио је
Ален Тјуринг још 1935. године, а сам
назив софтвер (software) Џон Таки
(John W. Tukey) 1958. године.
Софтвер се пројектује и развија
коришћењем различитих
инжењерских методологија.
Софтвер се не може истрошити, нити
сам од себе покварити, као што је то
случај са хардверским компонентама.
4. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
Извршење програма представља процес у коме
рачунар изводи програмске инструкције.
Програмске инструкције покрећу низове
једноставних акција које производе ефекте у складу
са семантиком саме програмске инструкције.
Да би програм могао да се изврши, неопходно је да
се претходно смести (учита) у рачунарску меморију.
Кад се програм учита, рачунар је спреман да га
изврши. Само извршење подразумева да
инструкције дођу од програмске апликације, преко
оперативног система, до хардвера рачунара који ће
их примити као машински код. Свака инструкција ће
проузроковати да рачунар изведе операцију
премештања података или извођења рачунске
операције или промене контролног тока
инструкције.
5. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
Софтвер дели на две основне велике групације:
• Апликативни софтвер и
• Системски софтвер.
6. 6.2. Основна својства софтвера рачунарског
система опште намене
Апликативни софтвер садржи програме намењене за
решавање проблема крајњих корисника.
Термин системски софтвер се примењује на све програме који
на неки начин могу помоћи свим корисницима одређеног типа
рачунарског система да боље користе рачунар и од суштинске
су важности да би рачунар уопште могао да се користи.
Генерално се дели на три врсте: софтвер за управљање
системом (оперативни системи и сл.), софтвер за подршку
рада система (услужни програми и алати за надзор и
управљање системом) и софтвер за развој система
(програмерски софтвер, програмски језици и радна окружења).