P5: Upotrebljivost interaktivnih sistema

1. 5.8. Merilo upotrebljivosti
Nakon što definišu odgovarajuće zahteve, postignu željenu pouzdanost i
standardizaciju, i sve to u predviđenim vremenskim i budžetskim okvirima, dizajneri
svoju pažnju mogu da usresrede na detalje i proces testiranja.
Za konkretne zajednice korisnika i konkretne zadatke, potrebno je proveriti više
alternativnih rešenja. Odličan dizajn za jednu grupu korisnika može biti potpuno
nepodesan za neku drugu. Slično tome, efikasan dizajn za jednu klasu poslova
može biti potpuno neefikasan za neku drugu. Precizno određivanje ciljne grupe
korisnika i planiranog skupa funkcionalnosti je osnova za uspostavljanje merila
upotrebljivosti.
Standard ISO 9241-11 definiše tri kriterijuma kao meru upotrebljivosti:
• Delotvornost.
• Efikasnost.
• Zadovoljstvo.
Delotvornost softvera se odnosi na njegovu sposobnost da zadovoljavajuće obavlja
predviđene funkcionalnosti. Pored toga, on mora da bude efikasan u pogledu
preformansi, i da korisniku pruži osećaj zadovoljstva pri upotrebi.

2. 5.8. Merilo upotrebljivosti
Konkretniji skup kriterijuma je:
• Trajanje obuke. Koliko je vremena potrebno tipičnim predstavnicima neke grupe
korisnika da nauče da koriste komande koje su relevantne za neki skup zadataka?
• Brzina rada. Koliko je vremena potrebno za izvršavanje reprezentativnih
zadataka?
• Učestalost grešaka korisnika. Koliko često korisnici greše prilikom
reprezentativnih zadataka i o kakvim je greškama reč? lako same greške i njihovo
ispravljanje mogu da se uračunaju u brzinu rada, način na koji se greške
razrešavaju je toliko značajna komponenta interfejsa da joj treba posvetiti
posebnu pažnju.
• Zadržavanje usvojenih znanja. U kojoj meri su korisnici u stanju da zadrže
stečena znanja nakon isteka određenog perioda — sata, dana ili nedelje?
Zadržavanje usvojenih znanja može biti u tesnoj vezi sa vremenom trajanja
obuke, a učestalost korišćenja tu takođe predstavlja važan faktor.
• Subjektivno zadovoljstvo. Koliko se korisnicima sviđaju pojedini aspekti
interfejsa? Odgovor na ovo pitanje može se dobiti putem intervjua ili detaljnih
istraživanja u kojima postoje skale ličnog zadovoljstva i prostor za komentare
korisnika.

3. 5.8. Merilo upotrebljivosti
U realnosti, uvek se pravi kompromis kod ispunjenosti kriterijuma
upotrebljivosti, u zavisnosti od namene sistema. Ukoliko je dozvoljen duži
period obučavanja, brzinu rada je moguće povećati korišćenjem složenih
skraćenica, makroa ili prečica. Potreba da se greške javljaju što ređe,
najčešće povlači za sobom ustupak u brzini rada. U nekim aplikacijama
subjektivno zadovoljstvo može da predstavlja ključni faktor uspešnosti, dok u
nekim drugim to mogu da budu kratko vreme obučavanja ili brzina rada.
Na primer, kod sistema visoke pouzdanosti (na primer, sistemi za kontrolu
vazdušnog, prostora, nuklearnih reaktora, vojni sistemi) očekuje se
ispunjenost sledećih kriterijuma:
• Visoka pouzdanost.
• Visoka efikasnost.
• Dugi periodi obuke su prihvatljivi.
• Visoke performanse u radu.
• Nije bitno subjektivno zadovoljstvo.
• Zadržavanje znanja se stiče čestim vežbama i simulacijama.

4. 5.8. Merilo upotrebljivosti
Sa druge strane, kod sistema za industrijsku i komercijalnu upotrebu
(na primer bankarski sistemi, sistemi za osiguranje, platni promet, sistemi
kreditnih kartica,...) očekuje se ispunjenost sledećih kriterijuma:
• Lako učenje i jednostavnost.
• Kratko vreme obuke.
• Prilagođenje interfejsa za više različitih jezika.
• Beznačajno je subjektivno zadovoljstvo.
Kod kancelarijskih i kućnih aplikacija i u aplikacijama za zabavu (na
primer, igre, elektronska pošta, obrazovni paketi...) očekuje se ispunjenost
sledećih kriterijuma:
• Lako učenje.
• Mali procenat grešaka.
• Bitno je subjektivno zadovoljstvo.

5. 5.8. Merilo upotrebljivosti
Kod istraživačkih, kreativnih i interfejsa za kolaboraciju (na primer
pretraživanje podataka, naučne simulacije, donošenje poslovnih
odluka...) očekuje se ispunjenost sledećih kriterijuma:
• Visoka tačnost.
• Visoke performanse u radu.
• Pouzdanost.
• Zadržavanje znanja se stiče čestom upotrebom.
Kod socio-tehničkih sistema (na primer sistem za glasanje,
zdravstvena zaštita, provera identiteta,...) očekuje se ispunjenost
sledećih kriterijuma:
• Lako učenje.
• Mali procenat grešaka.
• Sigurnost podataka.