6. Karakteristike vetra
Pravac i smer, brzina, jačina, čestina
• Uloga vazdušnih kretanja:
- prenošenje toplote
- podstiču isparavanje
- utiču na kruženje vode u biosferi
7. Pravac i brzina vetra
• Pravac vetra se označava sa koje strane sveta vazduh struji i
predstavlja se grafički na ruži vetrova. Ruža vetrova ima 8-
16 pravaca. U centru ruže se upisuje trajanje tišina vreme
osmatranja bez vetra. Pravac se određuje pomoću Vildovog
vetrokaza na visini od 6-12 m.
• Brzina vetra predstavlja brzinu čestica vazduha. Meri se
anemometrom i izražava se u m/s. Na brzinu vetra najviše
utiču reljef, biljni pokrivač, i drugi objekti na zemljištu.
9. Jačina vetra
• Jačina vetra predstavlja pritisak koji on vrši
na vertikalnu površinu. Određuje se po
Boforovoj skali, koja ima 12 stepeni
utvrđenih prema dejstvu vetra na razne
predmete.
• U unutrašnjosti kopna najveća brzina je
oko podneva, a najmanja noću. A u
primorskim krajevima najveća brzina je
noću, a oko podneva je manja.
10. Boforova skala
Br. po
Boforu
Naziv vetra Brzina, m/s Opis pojave na kopnu
0 Tišina 0-0,2 Tiho, dim se diže uspravno uvis
1. Lak povetarac 0,3-1,5 Pravac vetra se zapaža po kretanju dima
2. Povetarac 1,6-3,3 Vetar se oseća na licu, vetrokaz se pokrece
3. Slab povetarac 3,4-5,4 Lišće i grančice se stalno klate, razvijaju se lake
zastave
4. Umeren vetar 5,5-7,9 Vetar diže prašinu I listove hartije,pokreće male
grane
5. Umereno jak vetar 8-10,7 Tanja lisnata stabla počinju da se ljuljaju
6. Jak vetar 10,8-13,8 Pokreću se velike grane, čuje se zujanje žica
7. Vrlo jak vetar 13,9-17,1 Drveće se ljulja, hodanje uz vetar je otežano
8. Olujni vetar 17,2-20,7 Vetar lomi grane na drveću, hodanje protiv vetra
je nemoguće
9. Oluja 20,8-24,4 Mala oštećenja na zgradama (otkidanje
oluka…)
10. Žestoka oluja 24,5-28,4 Čupa drvece iz zemlje, velike štete na
zgradama
11. Orkanska oluja 28,5-32,6 Vrlo retka pojava, razaranje velikih razmera
12. Orkan 32,7-36,9
11. Stalni vetrovi
• Stalni vetrovi učestvuju u
opštoj cirkulaciji atmosfere.
• Nazivaju se još i planetarni
vetrovi, jer neprekidno duvaju
preko Zemljine površine.
• U njih spadaju:
» Pasati
» Antipasati
» Zapadni vetrovi
» Istočni ili polarni
vetrovi
Pasati
Pasati
Zapadni vetrovi
Zapadni vetrovi
Polarni vetrovi
Polarni vetrovi
12. Pasati (od 30o g.š. ka ekvatoru do 2000 m) i antipasati (od
ekvatora ka 30o g.š. Iznad 2000 m)
Zapadni vetrovi (iz suptropskih ka subpolarnim oblastima)
Polarni vetrovi (od polova ka subpolarnim oblastima)
13.
14. Periodični vetrovi
• Sezonske promene atmosferskog
pritiska u jednom istom mestu
prouzrokuju strujanje vazduha u toku
izvesnog vremenskog perioda u
jednom pravcu, a u toku sledećeg
perioda u drugom pravcu.
• To su periodični vetrovi monsuni.
• Dele se na:
• zimski (duvaju sa kopna ka moru)
• letnji (duvaju sa mora ka kopnu)
Mogu biti:
• Tropski monsuni
•Vantropski monsuni
15. Letnji (tropski) monsuni
• To su vlažni vetrovi i
oni donose obimne
padavine jer duvaju sa
mora (viši vazdušni
pritisak) ka kopnu (niži
vazdušni pritisak).
• Duvaju u periodu od
juna do septembra.
16. Zimski (tropski) monsuni
• To su veoma suvi
vetrovi i duvaju sa
kopna (viši vazdušni
pritisak) ka moru (niži
vazdušni pritisak)
• Oni duvaju u periodu od
septembra do marta
17. Lokalni (slapoviti) vetrovi
• Duvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja
• Nastaju kada su vazdušne mase primorane da
savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da
prolaze kroz planinske klance, rečne doline ili
klisure (košava)
18. Fen
• Fen je lokalni vetar, ali se javlja i u
susednim oblastima.
• Ima pravac od juga prema severu.
Fen je topao, suv i slapovit vetar na
zavetrenoj strani nekog brda ili
planinskog venca.
• Nastaje kada je nad severnom
Italijom visok vazdušni pritisak, a
nad Nemačkom (Bavarskom) nizak.
19. Nastanak fena
Javlja se u planinskim oblastima kada vazdušna struja naiđe na
planinsku prepreku.
Činuk (Chinook) – topao i ponekad
veoma intenzivan vetar po istočnim
padinama Stenovitih planina.
20. Košava
• Košava – suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad
Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i
Jadranom.
• Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko
planinskih masiva, vazdušne mase struje kroz kanjone, doline i
klisure.
• Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara, ali i u oblasti
Niša, Kruševca i u Šumadiji.
• Najjača je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog
Gradišta i u južnom Banatu.
• Najčešća u jesen, zimu i proleće.
