Vazdušna strujanja lj đ

6,163 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
6,163
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
244
Actions
Shares
0
Downloads
15
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Vazdušna strujanja lj đ

  1. 1. Vazdušna strujanja LJUBICA ĐUKIĆ, januar 2013.
  2. 2. Uzrok vazdušnih strujanja Temperaturne razlike između susednih vazdušnih masa, odnosno razlike u pritiscima između dva mesta na Zemlji.
  3. 3. Pravac vazdušnih strujanja • Horizontalan (vetar, advekcija) • Vertikalan (konvekcija) • Kos (uzlazna i silazna strujanja na preprekama)
  4. 4. Sile koje dovode do strujanja vazdušnih masa Sila gradijenta pritiska
  5. 5. Koriolisova (devijaciona sila)
  6. 6. Karakteristike vetra Pravac i smer, brzina, jačina, čestina • Uloga vazdušnih kretanja: - prenošenje toplote - podstiču isparavanje - utiču na kruženje vode u biosferi
  7. 7. Pravac i brzina vetra • Pravac vetra se označava sa koje strane sveta vazduh struji i predstavlja se grafički na ruži vetrova. Ruža vetrova ima 8- 16 pravaca. U centru ruže se upisuje trajanje tišina vreme osmatranja bez vetra. Pravac se određuje pomoću Vildovog vetrokaza na visini od 6-12 m. • Brzina vetra predstavlja brzinu čestica vazduha. Meri se anemometrom i izražava se u m/s. Na brzinu vetra najviše utiču reljef, biljni pokrivač, i drugi objekti na zemljištu.
  8. 8. Vildov vetrokaz Anemometar Ručni anemometar
  9. 9. Jačina vetra • Jačina vetra predstavlja pritisak koji on vrši na vertikalnu površinu. Određuje se po Boforovoj skali, koja ima 12 stepeni utvrđenih prema dejstvu vetra na razne predmete. • U unutrašnjosti kopna najveća brzina je oko podneva, a najmanja noću. A u primorskim krajevima najveća brzina je noću, a oko podneva je manja.
  10. 10. Boforova skala Br. po Boforu Naziv vetra Brzina, m/s Opis pojave na kopnu 0 Tišina 0-0,2 Tiho, dim se diže uspravno uvis 1. Lak povetarac 0,3-1,5 Pravac vetra se zapaža po kretanju dima 2. Povetarac 1,6-3,3 Vetar se oseća na licu, vetrokaz se pokrece 3. Slab povetarac 3,4-5,4 Lišće i grančice se stalno klate, razvijaju se lake zastave 4. Umeren vetar 5,5-7,9 Vetar diže prašinu I listove hartije,pokreće male grane 5. Umereno jak vetar 8-10,7 Tanja lisnata stabla počinju da se ljuljaju 6. Jak vetar 10,8-13,8 Pokreću se velike grane, čuje se zujanje žica 7. Vrlo jak vetar 13,9-17,1 Drveće se ljulja, hodanje uz vetar je otežano 8. Olujni vetar 17,2-20,7 Vetar lomi grane na drveću, hodanje protiv vetra je nemoguće 9. Oluja 20,8-24,4 Mala oštećenja na zgradama (otkidanje oluka…) 10. Žestoka oluja 24,5-28,4 Čupa drvece iz zemlje, velike štete na zgradama 11. Orkanska oluja 28,5-32,6 Vrlo retka pojava, razaranje velikih razmera 12. Orkan 32,7-36,9
  11. 11. Stalni vetrovi • Stalni vetrovi učestvuju u opštoj cirkulaciji atmosfere. • Nazivaju se još i planetarni vetrovi, jer neprekidno duvaju preko Zemljine površine. • U njih spadaju: » Pasati » Antipasati » Zapadni vetrovi » Istočni ili polarni vetrovi Pasati Pasati Zapadni vetrovi Zapadni vetrovi Polarni vetrovi Polarni vetrovi
  12. 12. Pasati (od 30o g.š. ka ekvatoru do 2000 m) i antipasati (od ekvatora ka 30o g.š. Iznad 2000 m) Zapadni vetrovi (iz suptropskih ka subpolarnim oblastima) Polarni vetrovi (od polova ka subpolarnim oblastima)
  13. 13. Periodični vetrovi • Sezonske promene atmosferskog pritiska u jednom istom mestu prouzrokuju strujanje vazduha u toku izvesnog vremenskog perioda u jednom pravcu, a u toku sledećeg perioda u drugom pravcu. • To su periodični vetrovi monsuni. • Dele se na: • zimski (duvaju sa kopna ka moru) • letnji (duvaju sa mora ka kopnu) Mogu biti: • Tropski monsuni •Vantropski monsuni
  14. 14. Letnji (tropski) monsuni • To su vlažni vetrovi i oni donose obimne padavine jer duvaju sa mora (viši vazdušni pritisak) ka kopnu (niži vazdušni pritisak). • Duvaju u periodu od juna do septembra.
  15. 15. Zimski (tropski) monsuni • To su veoma suvi vetrovi i duvaju sa kopna (viši vazdušni pritisak) ka moru (niži vazdušni pritisak) • Oni duvaju u periodu od septembra do marta
  16. 16. Lokalni (slapoviti) vetrovi • Duvaju na mahove i imaju karakter silaznih strujanja • Nastaju kada su vazdušne mase primorane da savladavaju planinske prepreke (fen i bura) ili da prolaze kroz planinske klance, rečne doline ili klisure (košava)
  17. 17. Fen • Fen je lokalni vetar, ali se javlja i u susednim oblastima. • Ima pravac od juga prema severu. Fen je topao, suv i slapovit vetar na zavetrenoj strani nekog brda ili planinskog venca. • Nastaje kada je nad severnom Italijom visok vazdušni pritisak, a nad Nemačkom (Bavarskom) nizak.
  18. 18. Nastanak fena Javlja se u planinskim oblastima kada vazdušna struja naiđe na planinsku prepreku. Činuk (Chinook) – topao i ponekad veoma intenzivan vetar po istočnim padinama Stenovitih planina.
  19. 19. Košava • Košava – suv vetar. Javlja se kada je visok pritisak iznad Ukrajine i Besarabije a nizak nad zapadnim Sredozemljem i Jadranom. • Pravac uslovljen reljefom. Umesto da se prebace preko planinskih masiva, vazdušne mase struje kroz kanjone, doline i klisure. • Duva dolinom Dunava od Golupca do Vukovara, ali i u oblasti Niša, Kruševca i u Šumadiji. • Najjača je u dolini Dunava izmedju Novog Sada i Velikog Gradišta i u južnom Banatu. • Najčešća u jesen, zimu i proleće.
  20. 20. HVALA NA PAŽNJI.

×