2. • Zavarivanje je proces
spajanja dva ili
više metalna dela istog
ili približno
istoghemijskog sastava.
• Spajanjem se dobija
nerazdvojiva veza.
3. • Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz
dodavanje ili ponekad bez dodavanja
dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili
bez njega.
• Pri zavarivanju vrši se lokalno zagrevanje ivice
metalnih delova koje treba spojiti (zavariti).
• Zagrevanje se vrši dotemperature pri kojoj
metal prelazi iz čvrstog u testasto ili
tečno stanje, što zavisi od vrste i načina
zavarivanja.
4. • Postoje 2 osnovne podele:
1) Prema samom postupku zavarivanje može
biti:
- zavarivanje topljenjem i
- zavarivanje pritiskom.
2) Prema izvoru toplote:
-Električno (elektrolučno i elektrootporno)
-kovačko
-autogeno-gasno
lasersko
5. 1. Gasno zavarivanje
• Gasno zavarivanje je postupak zavarivanja
topljenjem pri kome se toplota potrebna za
topljenje osnovnog i dodatnog materijala
dobija sagorevanjem smeše gorivnog gasa i
kiseonika.
• Za gorivni gas koristi se metan, benzol,
vodonik ali najčešće acetin.
• Gas potreban za zavarivanje proizvodi se na
licu mesta ili se dobija u naročitim čeličnim
bocama.
6. Princip rada gasnog zavarivanja (acetilenom)
• Acetilen ima veliku temperaturu plamena i
brzinu sagorevanja.
• Prilikom zavarivanja acetilenom, acetilen se
proizvodi na licu mesta u tzv. razvijačima
acetilena, delovanjem vode na kalcijum
karbid.
• Proizvedeni gas se odvodi preko prečistača,
vodenog osigurača i gumenog creva do
gorionika.
• U gorioniku dovodi se i kiseonik koji se sa
acetonom meša i gori plavičastim plamenom.
7.
8. 2. Elektrolučno zavarivanje
• Električni luk predstavlja stabilno električno
pražnjenje, odnosno usmereno
kretanje elektrona kroz jonizovan gas.
• Gas je jonizovan kada u njemu postoje
elektroni i joni koji usmerenim kretanjem
omogućavaju protok struje.
• Kod ručnog elektrolučnog zavarivanja (oznake:
111, E ili REL) električni luk uspostavlja se
kratkim spojem, odnosno dodirom elektrode o
osnovni materijal (metal).
9. • Usled mikroskopskih neravnina na dodirnim
površinama elektrode i osnovnog materijala
uspostavlja se protok struje kroz izuzetno malu
kontaktnu površinu, pri čemu je gustina struje
veoma velika, te se osnovni materijal i dodatni
materijal (elektroda) tope gotovo trenutno, a
delimično čak i isparavaju.
10. • Nakon nekoliko trenutaka elektroda se odvaja
od osnovnog materijala, a tada dejstvom jakog
električnog polja, stvorenog naponom praznog
hoda (izvor struje je uključen, ali strujno kolo
više nije zatvoreno), atomi nastalih metalnih
isparenja (para) gube svoje elektrone koje
privlači anoda (pozitivna elektroda), dok
preostale delove atoma, odnosno novonastale
pozitivne jone privlači katoda (negativna
elektroda).
•
11. • Istovremeno dolazi i do termičke
jonizacije, kada katoda počinje velikom
brzinom da emituje elektrone ka anodi.
• Emitovani elektroni sudaraju se sa okolnim
atomima i molekulima, usled čega dolazi
do oslobađanja novih elektrona i nastanka
novih jona, čije usmereno kretanje
održava električni luk.
12. • Za to vreme elektroda se odmiče od osnovnog
materijala na dovoljno rastojanje, pogodno za
zavarivanje, čime je proces uspostavljanaj
električnog luka u potpunosti završen i
uspostavljeno je stabilno stanje u kolu koje
sačinjavaju izvor struje, elektroda, električni luk i
osnovni materijal.
• Temperatura u električnom luku kod REL
postupka dostiže oko šest hiljada stepeni
celzijusa, odnosno oko 4200 stepeni na anodi
(na osnovnom materijalu) i oko 3600 stepeni na
katodi (dodatnom materijalu, tj. elektrodi).
13. 3. Eletrootporno zavarivanje
• Uključuje stvaranje topline prolaskom električne struje,
koja ima otpor između dve ili više metalne površine.
• Stvaraju se malene kapljice rastaljenog metala, zbog
vrlo jakih struja, ponekad 1 000 do 100 000 A.
• To je efikasan postupak i stvara mala zagađenja, ali
kvaliteta nije velika i oprema zna biti jako skupa.
• Točkasto zavarivanje je jako zastupljeno u
automobilskoj industriji, gde je preklop limova do 3
mm.
• Dve elektrode stežu limove i zatim se propušta na
kratko električna struja kroz njih.
• Koristi se mala količina energije, limovi nisu preterano
deformirani, velika je produktivnost, moguća je
automatizacija i ne treba dodatni materijal.
14. • Kvalitet vara je puno niži od ostalih postupaka.
Jedan auto može imati i po nekoliko hiljada
tačkastih vara na sebi.
• Sličan proces, koji se naziva udarno
zavarivanje se koristi uglavnom za nerđajući
čelik (engl. stainless steel).
• Šavno zavarivanje koristi dve elektrode koje
primjenjuju pritisak i električnu struju da spoji
metale.
• To je kontinuirani proces, gde elektrode u obliku
tockova se kotrljaju i dovode materijal,
omogućujuci dugačke varove.
• Pre se upotrebljavalo za izradu limenki za
osvežavajuća pića, ali danas sve manje. Slični
postupci su čeono elektrootporno
zavarivanje i bradavičasto zavarivanje.
15. Lasersko zavarivanje
• Zavarivanje laserskim zrakama u proizvodnji
automobila sve više dobiva na značenju.
• Sposobnost lasera da svjetlosnu energiju skupi
u najtanje zrake, koje mogu zavarivati čak i
metal, otvara nove mogućnosti u pogledu
kvalitete i stabilnosti karoserije, budući da su
zavareni spojevi ekstremno uski i precizni.
16. • Vrlo pojačano i skupljeno svjetlo pri laserskom
zavarivanju od točke izgaranja od okruglo 0,5
do 1 milimetar promjera, proizvodi vrlo visoke
temperature, koje rastapaju materijal.
• Zbog uskog radnog područja je tehnika
laserskog zavarivanja posebice prikladna za
spajanje limova na sastavu.
• Prednosti su u većoj čvrstoći spoja i novim
mogućnostima za dizajn.
17.
18.
19.
20.
21. Primena zavarivanja u
autoindustriji i u servisima
• Prenosni elektrolučni aparat za
zavarivanje koristi se u auto industriji, za
auto klime, hladnjake, felne...
22. • ABB Roboti (Industrial robot) – koriste se
isključivo u proizvodnji automobila
