3. Metode i postupci izrade navoja se najčešće razvrstavaju prema tipu mašine koja se koristi za izradu navoja
(izrada navoja na: strugu, bušilici, glodalici, brusilici i specijalnim mašinama). Izbor metoda i
postupaka izrade navoja zavisi od obima proizvodnje i vrste navoja (spoljašnji, unutrašnji, kratkohodi ili
dugohodi itd.).
Navoj je osnovni deo vijka i navrtke preko koga se prenose spojne sile. Osnova navoja je zavojnica.
Zavojnica je kriva linija koja se dobija istovremenim kretanjem tačke oko cilindra i po njegovoj uzdužnoj osi.
Ako se tačka kreće oko konusa dobija se konusna zavojnica. Smer
obavijanja može biti levi ili desni, pa se razlikuju leva i desna zavojnica.
Desna zavojnica se dobija obavijanjem pravca oko rotacionog dela u
smeru kazaljke na satu, dok se leva zavojnica dobija obavijanjem u
smeru suprotnom od kazaljke na satu. Udaljenost između dve tačke iste
zavojnice koje leže na istoj osi naziva se visina zavoja ili korak
zavojnice. Deo zavojnice između tih tačaka je jedan zavoj. Navoj
nastaje kretanjem geometrijskog tela određenog profila po zavojnici.
Obzirom da se razlikuju leva i desna zavojnica, razlikuju se desni i levi
navoj. Navoj koji se obavija po spoljašnjoj površini cilindra naziva se
spoljni navoj, a navoj koji se obavija po unutrašnjoj površini cilindričnog
otvora naziva se unutrašnji navoj. Vijak je mašinski deo koji ima
spoljašnji navoj, a navrtka je deo koji ima unutrašnji navoj. Kako bi se
vijak mogao spojiti s maticom, navoji vijka i matice moraju biti usklađeni.
Glavna dimenzija navoja je nominalan prečnik navoja. Nominalan
prečnik navoja je uvijek spoljašnji prečnik navoja, i označen je sa d za
vijke i D za navrtke.
4.
5. Prema obliku profila navoja razlikuju se: metrički, trapezni, kosi, vitvortov i obli navoj.
Metrički navoj:
Opšte karakteristike. Teorijski profil metričkog navoja ima oblik jednakostraničnog trougla sa uglom profila navoja
od 60°. Podela metričkog navoja izvršena je prema veličini koraka u odnosu na nazivni prečnik navoja - na
metrički navoj sitnog koraka i metrički navoj krupnog koraka. Osnovni nazivni profil ima oblik jednakokrakog
trapeza dobijen korekcijom vrhova trougla teorijskog profila.
6. Trapezni navoj:
Opšte karakteristike. Terijski profil trapeznog navoja ima oblik jednakokrakog trougla sa uglom profila navoja
od 30°. Značajnim skraćenjem vrhova trougla teorijskog profila dobija se osnovni - nazivni profil u obliku
jednakokrakog trapeza. Stvarni profil trapeznog navoja u dnu navojnog žleba ima zaobljenje. Podela
trapeznog navoja izvršena je, prema veličini koraka u odnosu na nazivni prečnik navoja, na trapezni navoj
normalnog, sitnog i krupnog koraka. Oblast primene: najviše se primenjuje za pokretne navojne spojeve -
navojne prenosnike, zbog smanjenog otpora trenja u navojcima navojnog spoja; mogu se primeniti i za vijčane
veze koje rade u uslovima čestog spajanja i razdvajanja i za jako opterećenje vijčane veze.
7. IZRADA NAVOJA NA STRUGU
Izrada navoja na strugu se koristi u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji. Ostvaruje se na univerzalnim
strugovima ili strugovima sa vodećim vretenom, strugovima koji obezbeđuju strogu zavisnost glavnog obrtnog i
pomoćnog pravolinijskog kretanja.
Suština izrade navoja na strugu je da se za jedan obrt predmeta obrade (n = 1) nosač alata, zajedno sa alatom,
aksijalno pomeri za korak jednak koraku navoja koji se izrađuje (S). To znači da je osnovni uslov jednakost
brzina pomoćnog kretanja:
S ⋅ n = Sv ⋅ nv , gde su: n, o/min - broj obrtaja predmeta obrade; S, mm - korak navoja koji se
izrađuje; nv, o/min - broj obrta vodećeg vretena i Sv, mm - korak vodećeg vretena.
Izrada navoja se ostvaruje u više prolaza pri čemu se razlikuju prolazi: grube izrade i završne obrade navoja. U
prolazima grube obrade strugarski nož se primiče tangencijalno, paralelno bočnoj površini profila navoja, čime je
obezbeđeno odvajanje samo jedne strugotine. Pri završnoj obradi navoja primicanje noža je radijalno. Time se
uklanja relativno mala količina materijala pa ne postoji opasnost od sabijanja strugotine i ometanja procesa
rezanja.
Kao alati za izradu navoja na strugu koriste se standardni strugarski noževi za spoljašnji i unutrašnji navoj, jedno
i višeprofilni kružni noževi, specijalni noževi za izradu trapeznog navoja, itd.
8. IZRADA NAVOJA NA BUŠILICI
Na bušilici standardne ili specijalne konstrukcije je moguća izrada unutrašnjeg ili spoljašnjeg navoja primenom
ureznika ili nareznica. Mašine za izradu navoja obezbeđuju pravolinijsko pomoćno kretanje i promenu smera
obrtanja alata u cilju ostvarivanja brzog povratnog hoda alata. Izrada unutrašnjeg navoja, manjih nominalnih
prečnika, ureznicima je jedan od najjednostavnijih, najtačnijih i najekonomičnijih postupaka.
Ureznik ima oblik zavojnice prekinute žljebovima za odvođenje strugotine i formiranje reznog klina alata. Broj
žljebova je obično 3 - 4, pri čemu se kod izrade navoja većeg prečnika koriste ureznici sa 4 žljeba. Ureznici se
razlikuju po dužini i koničnosti početnog dela. Za izradu navoja u rupama ili kod izrade navoja na tvrdim
materijalama koristi se dva ureznika (prethodni i završni). Početni deo ureznika je konično sužen, što znači da su
rezni elementi na početnom delu sa nepotpunim profilom. Time je obezbeđena ravnomernija raspodela ukupnog
poprečnog preseka strugotine na pojednine rezne elemente ureznika.
9. IZRADA NAVOJA NA GLODALICI
Na glodalicama se mogu izrađivati kratkohodi i dugohodi navoji.
Kratkohodi navoji se izrađuju primenom vretenastih i valjkastih navojnih glodala. To su glodala u vidu zavojnice
ispresecane žljebovima za formiranje reznog klina alata. Izrada kratkohodog navoja se izvodi na specijalnim
glodalicama koje obezbeđuju odgovarajuća kretanja alata i predmeta obrade. Alat izvodi glavno obrtno
kretanje i aksijalno pomoćno pravolinijsko kretanje uz prethodno primicanje alata, dok predmet obrade izvodi
lagano obrtno kretanje. Jednom obrtu predmeta obrade odgovara aksijalno pomeranje alata za jedan korak.
Na specijalnim mašinama je moguća izrada i navoja na predmetima obrade koji zbog svog oblika nemaju
mogućnost obrtnog kretanja. U tom slučaju alat izvodi sva neophodna kretanja, uključujući i planetarno kretanje
oko predmeta obrade.
Dugohodi navoji se izrađuju na univerzalnim ili horizontalnim glodalicama korišćenjem podeonog aparata, čije
se jedan zupčanik vezuje za vodeće vreteno radnog stola glodalice. Kao rezni alat najčešće se koristi koturasto
profilno glodalo.
11. Zupčanici predstavljaju mašinske elemente za prenos obrtnog kretanja sa jednog vratila na drugo pomoću
sprezanja zubaca zupčanika. Direktin dodirom izbočina (zuba) i udubljenja (uzubina) naizmenično izrađenih na
obimnim površinama zupčanika. Ovo su najčešće upotrebljavani mašinski elementi, te s pravom važe kao
sinonim za mašinsku nauku. Upotreba zupčanika je veoma široka, od npr. satnih mehanizama, preko primene u
menjaču vetroturbine, do brojnih drugih uređaja.
Obzirom na široko područje upotrebe praksa je iznela mnoštvo različitih vrsta zupčanika zavisno od potrebe.
Tako razlikujemo cilindrične, kose i hiperboloidne zupčanike. Svake od ove tri podgrupe poseduju opet
posebne podslučajeve sa određenim prednostima i manama.
Tako se cilindrični zupčanici koriste za prenos obrtnog kretanja između paralelnih vratila. Cilindrični zupčanici sa
pravim zubima poseduju ne baš tako ravnomeran zahvat, i mali stepen sprezanja. Ova dva nedostatka se
izbegavaju sa kosim zubima pri čemu treba napomenuti veće površine koje su u dodiru, te stoga i veće
zagrevanje kod kosih zubaca. Osim toga kod kosih zubaca se pojavljuje još i aksijalna sila koja dodatno
opterećuje ležajeve. Spajanje prednosti jednog i drugog pristupa se vrši sa strelastim zupcima, gde se eliminiše
pojava aksijalnih sila, ali je izrada skuplja.
12. Geometrija zupčanika
Najvažnije mere geometrije zupčanika date su na narednoj slici. Najvažniji prečnik jeste tzv. podeoni prečnik,
dok se izvođenjem obimnih dimenzija (p*z=d*π) može doći do najvažnijeg parametra svakog zupčanika koji
kasnije figuriše u bilo kojoj dimenziji a to je MODUL zupčanika (m=d/z).
Princip rada svih zupčanika svodi se na glavno i osnovno pravilo zupčanja (ima ih više, ali se sva zasnivaju na
prvom pravilu): „normala povučena na trenutnu tačku dodira dva zupčanika, mora da prolazi kroz tzv.
kinematski pol, tj. tačku u kojoj se dodiruju podeoni prečnici“. Ovo je moguće samo ukoliko bokovi zubaca
poprimaju samo određene vrste krivih. Od mnoštva su se do sada istakle evolventa i cikloida kao i neke
specifične i manje poznate krive. Ugao koji se zaklapa između dodirnice i horizontalne linije se onda naziva ugao
dodirnice (najčešće 15° do 20°, u zavisnosti od krive boka zupca).
13. U zavisnosti od zahtevanog kvaliteta izrade zupčanika metode izrade se dele na dve grupe i to
metode:
• prethodne obrade – izrade
• i završne obrade zupčanika.
Metodama prethodne obrade (glodanjem, rendisanjem, provlačenjem i sl.) formira se oblik zuba
zupčanika rezanjem iz punog materijala.
Metodama završne obrade (brušenjem, glačanjem - poliranjem, ljuštenjem – brijanjem i sl.) se
otklanjaju defektni sloj i toplotne deformacije nastale prethodnim obradom i obezbeđuje visoka tačnost i kvalitet
obrađenih površina.
Metode izrade i obrade zupčanika se mogu razvrstati i prema vrsti zupčanika koji se izrađuju i
osnovnim postupcima obrade, kao na primer:
♦ izrada zupčanika glodanjem,
♦ izrada zupčanika rendisanjem,
♦ izrada zupčanika provlačenjem,
♦ završna obrada zupčanika.
14. IZRADA CILINDRIČNIH ZUPČANIKA GLODANJEM
Za izradu cilindričnih zupčanika glodanjem koriste se dve metode izrade:
• pojedinačnim rezanjem (zub po zub) i
• relativnim kotrljanjem.
Izrada zupčanika pojedinačnim rezanjem
Metode pojedinačne izrade zupčanika koriste se samo u nedostatku specijalnih mašina. Izrada cilindričnih
zupčanika pojedinačnim rezanjem je moguća na univerzalnim, horizontalnim ili vertikalnim glodalicama uz
primenu podeonog aparata (prostog ili univerzalnog).
Kao alat koriste se modulna vretenasta ili koturasta glodala. Profil alata odgovara profilu međuzublja zuba
zupčanika. Nakon izrade jednog međuzublja predmet obrade se, posredstvom podeonog aparata, zakoreće za
jedan korak. Kako se, pri istoj vrednosti modula zupčanika, profil međuzublja menja sa brojem zuba zupčanika,
teorijski bi bio potreban poseban alat za svaki modul i broj zuba. Međutim, u praksi se za određeni dijapazon
brojeva zuba zupčanika, pri istoj vrednosti modula, koristi jedno glodalo. To znači da za svaku vrednost modula
zupčanika postoji određena garnitura glodala, pri čemu se jedno glodalo iz garniture koristi za određeni dijapazon
broja zuba zupčanika.
15. Izrada zupčanika relativnim kotrljanjem
Za serijsku i masovnu proizvodnju zupčanika koriste se specijalne mašine, koje rade na principu relativnog
kotrljanja između alata i predmeta obrade. Princip relativnog kotrljanja obezbeđuje veću tačnosti izrade, bolji
kvalitet i viši nivo produktivnosti izrade zupčanika. Ostvaruje se na mašinama tipa Pfauter korišćenjem odvalnog
glodala kao reznog alata. Odvalno glodalo je oblika puža ispresecanog zavojnim žljebovima normalnim na
zavojnicu - spiralu puža.
U procesu izrade zupčanika odvalno glodalo izvodi lagano glavno obrtno kretanje, uz istovremeno pravolinijsko
pomoćno kretanje paralelno osi zupčanika koji se izrađuje. Predmet obrade izvodi pomoćno obrtno kretanje, koje
je u funkciji glavnog kretanja, kako bi se dobio željeni broj zuba zupčanika. Odvalna glodala se izrađuju od
brzoreznih čelika ili sa umetnutim segmentima sa zubima od brzoreznog čelika. Nanošenjem tvrdih prevlaka
postiže se višestruko povećanje postojanosti alata.
Režim obrade pri izradi zupčanika odvalnim glodanjem je definisan korakom S, mm/o i brojem obrtaja alata n,
o/min, aksijalnim pomeranjem alata Sr, mm/o ili brojem hodova.
Za izradu zupčanika glodanjem koriste se glodalice tipa Pfauter. Nosač alata sa alatom se vertikalno pomera
duž stuba (periodično ili kontinualno) i zakreće oko horizontalne ose u cilju zakretanja odvalnog glodala. Alat
izvodi glavno obrtno i pomoćno aksijalno pravolinijsko kretanje. Predmet obrade se postavlja na stožer i
utvrđuje nosačem. Predmet obrade izvodi pomoćno obrtno, dopunsko obrtno (ukoliko je potrebno) i pomoćno
pravolinijsko radijalno kretanje (periodično ili kontinualno).
16.
17. IZRADA CILINDRIČNIH ZUPČANIKA RENDISANJEM
Izrada cilindričnih i koničnih zupčanika rendisanjem predstavlja postupak koji odlikuje veća tačnost izrade u
odnosu na glodanje, ali i manja produktivnost.
Izrada zupčanika relativnim kotrljanjem
U serijskoj i masovnoj proizvodnji se koriste metode zasnovane na principu relativnog kotrljanja i to uglavnom:
Felouz i Mag metoda.
Felouz (Fellows) postupak izrade cilindričnih zupčanika sa pravim zubima je postupak relativnog kotrljanja kod
koga se kao alat koristi kružni zupčasti nož, koji predstavlja višeprofilni alat u vidu zupčanika.
Alat (1 - slika b) izvodi glavno pravolinijsko
kretanje u vertikalnom pravcu, uz istovremeno
pomoćno obrtno kretanje. Predmet obrade (2)
izvodi kontinualno pomoćno obrtno kretanje,
uz periodično pravolinijsko radijalno kretanje
sa ciljem primicanja predmeta obrade i
ostvarivanja odgovarajuće dubine rezanja, pre
početka radnog hoda, odnosno odmicanja
predmeta obrade pre početka povratnog hoda
(eliminisanje mogućih oštećenja obrađene
površine).
Kod izrade cilindričnih zupčanika sa zavojnim
zubima primenjuju se zupčasti noževi sa
zavojnim zubima. U ovom slučaju alat, pored
prikazanih kretanja (slika b) izvodi i
dopunsko obrtno kretanje.
Zupčanici sa unutrašnjim ozubljenjem se
izrađuju na analogan način kao i zupčanici sa
spoljašnjim ozubljenjem.
18. Mag (Maag) metoda je metoda izrade cilindričnih zupčanika sa pravim zubima relativnim kotrljanjem primenom
pravog zupčastog noža oblika zupčaste letve. Alat (1) izvodi vertikalno glavno pravolinijsko kretanje. Predmet
obrade (2) izvodi pomoćno obrtno i pravolinijsko kretanje. Pomoćno obrtno kretanje je periodično, po završenom
povratnom pre radnog hoda alata. Pomoćno pravolinijsko kretanje se izvodi kontinualno od jednog do drugog
kraja alata, uz vraćanje predmeta obrade u početni položaj, nakon dostizanja krajnjeg položaja.
Režim obrade pri izradi zupčanika rendisanjem po metodi relativnog kotrljanja (odvalnim rendisanjem) je
definisan: korakom S, mm/dh i brojem duplih hodova alata nL, dh/min, dok je sistemom prenosa kretanja od
glavnog vretena do vretana sa predmetom obrade obezbeđeno odgovarajuće obrtno kretanje predmeta obrade.
19. IZRADA KONIČNIH ZUPČANIKA
Dva osnovna postupka izrade koničnih zupčanika su postupci izrade koničnih zupčanika glodanjem i
rendisanjem.
Izrada koničnih zupčanika glodanjem
Konični zupčanici sa pravim zubima pojedinačnim rezanjem se izrađuju na horizontalnim glodalicama
primenom podeonog aparata. Profil zuba glodala, čija je širina jednaka minimalnoj širini međuzublja, odgovara
srednjem preseku međuzublja zuba zupčanika.
Metode serijske izrade koničnih zupčanika relativnim kotrljanjem se dele prema tipu mašine na: Klingelnberg,
Glizon, Fiat - Mamano, Oerlikon i sl.
Klingelnberg metoda izrade koničnih zupčanika sa pravim i zavojnim zubima je najtačnija metoda i bazira na
principu relativnog kotrljanja. Kao alat se koriste dva glodala (1 i 2 ) sa umetnutim zubima koji naizmenično
izrađuju jednu i drugu bočnu površinu zuba zupčanika. Alat izvodi glavno obrtno kretanje i pravolinijsko
pomeranje
duž izvodnice konusa, dok predmet obrade (3) izvodi istovremeno obrtno i pravolinijsko oscilatorno kretanje sa
ciljem ostvarivanja relativnog kretanja. Nakon izrade jednog zuba predmet obrade se, posredstvom podeonog
aparata, zakreće za jedan korak.
20. Izrada koničnih zupčanika rendisanjem
Metode izrade koničnih zupčanika rendisanjem se najčešće razvrstavaju na metode: kopiranja po šablonu i
relativnog kotrljanja, mada se mogu razvrstati i prema tipu mašine za izradu koničnih zupčanika na: Oerlikon,
Bilgram, Glizon metode itd.
Oerlikon metoda izrade koničnih zupčanika rendisanjem je metoda kopiranja. Profil šablona je uvećan u odnosu
na profil zupčanika koji se izrađuje, srazmerno rastojanju od vrha konusa. Nož za rendisanje (4) izvodi glavno
pravolinijsko kretanje u pravcu izvodnice konusa, dok šiljak kopira (5) obezbeđuje naginjanje sistema
priljubljivanjem uz šablon.
Glizon (Gleason) metoda izrade koničnih zupčanika sa pravim zubima, je metoda kod koje se relativno
kotrljanje ostvaruje zakretanjem u jednu ili drugu stranu dva zupčasta segmenta (1) i (2).
21. IZRADA ZUPČANIKA PROVLAČENJEM
Provlačenje je ređe primenjivani postupak izrade zupčanika, zbog složenosti alata koji nemaju univerzalnu
primenu, i koristi se eventualno kod velikih serija. Pošto međuzublje predstavlja otvorenu konturu to se pri izradi
zupčanika primenjuju metode i postupci spoljašnjeg provlačenja.
ZAVRŠNA OBRADA ZUPČANIKA
Završna obrada zupčanika se izvodi nakon izrade (glodanjem, rendisanjem ili provlačenjem) i termičke obrade.
Završnom obradom se obezbeđuje otklanjanje termičkih deformacija, povećanje tačnosti izrade i kvaliteta bočnih
površina zuba zupčanika. Za završnu obradu zupčanika se primenjuju različite metode, kao što su
metode: brušenja, ljuštenja (brijanja), glačanja (poliranja) i sl.
Obrada zupčanika brušenjem
Brušenje se, uglavnom, koristi kao metod završne obrade cilindričnih zupčanika sa pravim i kosim zubima, retko i
koničnih zupčanika. Metode brušenja zupčanika se razvrstavaju u dve grupe i to na metode: kopiranja i relativnog
kotrljanja. Metode kopiranja su metode zasnovane na primeni dvostrano (metod Orkut) ili jednostrano profilisanih
tocila (metod Minerva), a metode relativnog kotrljanja na primeni dvostranog koničnog tocila (metod Niles),
jednostranog koničnog tocila (metod Maag) ili pužnog tocila (metod Rajshauer).
Obrada zupčanika ljušenjem (brijanjem)
Ljuštenje zupčanika je visokoproduktivni metod završne obrade
zupčanika pre termičke obrade. Pri završnoj obradi ljuštenjem
predmet obrade (zupčanik - 1) se spreže sa alatnim
zupčanikom ili alatnom zupčastom letvom (2 – slike b i c).
Bočne površine
alata su ožljebljene radi dobijanja reznih ivica. Relativnim
kretanjem predmeta obrade i alata uklanjaju se tanki slojevi
materijala debljine oko 0,1 mm.
Obrada zupčanika glačanjem (poliranjem) – uparivanjem
Glačanje je postupak završne obrade zupčanika koji se ne obrađuju brušenjem nakon termičke obrade ili
brušenih zupčanika, u cilju dobijanja visokog kvaliteta bočnih površina zuba zupčanika. Izvodi se relativnim
kotrljanjem dva spregnuta zupčanika, uz neophodna dopunska kretanja i dodatak sredstva za glačanje (tečnosti
sa abrazivom).
22. Izrada navoja
1. na strugu: koristi u pojedinačnoj i maloserijskoj proizvodnji; vrši se na univerzalnim strugovima ili
strugovima sa vodećim vretenom; za jedan obrtaj predmeta obrade nosač alata, zajedno sa
alatom, aksijalno se pomeri za korak jednak koraku navoja koji se izrađuje; izrada navoja se
ostvaruje u više prolaza pri čemu se razlikuju prolazi grube izrade i završne obrade navoja; kao
alati koriste se standardni strugarski noževi za spoljašnji i unutrašnji navoj, jedno i višeprofilni
kružni noževi, specijalni noževi za izradu trapeznog navoja, itd.
2. na bušilici: moguća je izrada unutrašnjeg ili spoljašnjeg navoja primenom ureznika ili nareznica;
mašine za izradu navoja obezbeđuju pravolinijsko pomoćno kretanje i promenu smera obrtanja
alata u cilju ostvarivanja brzog povratnog hoda alata; ureznik za izradu unutrašnjeg navoja ima
oblik zavojnice prekinute žljebovima za odvođenje strugotine i formiranje reznog klina alata; broj
žljebova je obično 3 - 4, pri čemu se kod izrade navoja većeg prečnika koriste ureznici sa 4
žljeba; ureznici se razlikuju po dužini i koničnosti početnog dela; za izradu navoja u rupama ili
kod izrade navoja na tvrdim materijalama koristi se dva ureznika (prethodni i završni).
3. na glodalici: mogu se izrađivati kratkohodi i dugohodi navoji; kratkohodi navoji se izrađuju
primenom vretenastih i valjkastih navojnih glodala - to su glodala u vidu zavojnice ispresecane
žljebovima za formiranje reznog klina alata. Izrada kratkohodog navoja se izvodi na specijalnim
glodalicama koje obezbeđuju odgovarajuća kretanja alata i predmeta obrade (alat izvodi glavno
obrtno kretanje i aksijalno pomoćno pravolinijsko kretanje uz prethodno primicanje alata, dok
predmet obrade izvodi lagano obrtno kretanje; dugohodi navoji se izrađuju na univerzalnim ili
horizontalnim glodalicama korišćenjem podeonog aparata, čije se jedan zupčanik vezuje za
vodeće vreteno radnog stola glodalice; kao rezni alat najčešće se koristi koturasto profilno
glodalo.
23. Izrada zupčanika
1. izrada cilindričnih zupčanika glodanjem
a) izrada pojedinačnim rezanjem: samo u nedostatku specijalnih mašina; izrada je
moguća na univerzalnim, horizontalnim ili vertikalnim glodalicama uz primenu podeonog aparata;
kao alat koriste se modulna vretenasta ili koturasta glodala; profil alata odgovara profilu međuzublja
zuba zupčanika; nakon izrade jednog međuzublja predmet obrade se, posredstvom podeonog
aparata, zakoreće za jedan korak; u praksi se za određeni dijapazon brojeva zuba zupčanika, pri
istoj vrednosti modula, koristi jedno glodalo.
b) izrada relativnim kotrljanjem: za serijsku i masovnu proizvodnju koriste se specijalne
mašine, koje rade na principu relativnog kotrljanja između alata i predmeta obrade - mašine tipa
Pfauter korišćenjem odvalnog glodala kao reznog alat; odvalno glodalo je oblika puža
ispresecanog zavojnim žljebovima normalnim na zavojnicu - spiralu puža; nosač alata sa alatom se
vertikalno pomera duž stuba (periodično ili kontinualno) i zakreće oko horizontalne ose u cilju
zakretanja odvalnog glodala - alat izvodi glavno obrtno i pomoćno aksijalno pravolinijsko kretanje;
predmet obrade se postavlja na stožer i utvrđuje nosačem i izvodi pomoćno obrtno, dopunsko
obrtno (ukoliko je potrebno) i pomoćno pravolinijsko radijalno kretanje (periodično ili kontinualno).
2. izrada cilindričnih zupčanika rendisanjem: u serijskoj i masovnoj proizvodnji se koriste
metode relativnog kotrljanja; kod Felouz postupka se za izradu cilindričnih zupčanika sa pravim
zubima kao alat koristi kružni zupčasti nož, koji predstavlja višeprofilni alat u vidu zupčanika; kod
izrade cilindričnih zupčanika sa zavojnim zubima primenjuju se zupčasti noževi sa zavojnim
zubima; kod Mag metode izrada cilindričnih zupčanika sa pravim zubima vrši se relativnim
kotrljanjem pravog zupčastog noža oblika zupčaste letve koji izvodi vertikalno glavno pravolinijsko
kretanje; predmet obrade izvodi pomoćno periodično obrtno i pravolinijsko kretanje.
24. 3. izrada koničnih zupčanika glodanjem: izrada pojedinačnim rezanjem vrši se na horizontalnim
glodalicama primenom podeonog aparata; metode serijske izrade relativnim kotrljanjem se dele
prema tipu mašine na: Klingelnberg, Glizon, Fiat - Mamano, Oerlikon i sl.
4. izrada koničnih zupčanika rendisanjem: metode izrade koničnih zupčanika rendisanjem se
najčešće razvrstavaju na metode kopiranja po šablonu i relativnog kotrljanja, mada se mogu
razvrstati i prema tipu mašine za izradu koničnih zupčanika na: Oerlikon, Bilgram, Glizon metode
itd.
5. izrada zupčanika provlačenjem: ređe primenjivani postupak, zbog složenosti alata koji nemaju
univerzalnu primenu, i koristi se eventualno kod velikih serija; pošto međuzublje predstavlja
otvorenu konturu to se pri izradi zupčanika primenjuju metode i postupci spoljašnjeg provlačenja.
6. završna obrada zupčanika: izvodi se nakon izrade i termičke obrade; obezbeđuje se otklanjanje
termičkih deformacija, povećanje tačnosti izrade i kvaliteta bočnih površina zuba zupčanika
a) obrada zupčanika brušenjem: metod završne obrade cilindričnih zupčanika sa
pravim i kosim zubima, retko i koničnih zupčanika; metode brušenja zupčanika se razvrstavaju u
dve grupe: metode kopiranja (metod Orkut i metod Minerva) i metode relativnog kotrljanja (metod
Niles, metod Maag i metod Rajshauer).
b) obrada zupčanika ljušenjem (brijanjem): visokoproduktivni metod završne obrade
zupčanika pre termičke obrade; uklanjaju se tanki slojevi materijala debljine oko 0,1 mm.
c) obrada zupčanika glačanjem (poliranjem) – uparivanjem: postupak završne obrade
zupčanika u cilju dobijanja visokog kvaliteta bočnih površina zuba zupčanika; izvodi se relativnim
kotrljanjem dva spregnuta zupčanika, uz neophodna dopunska kretanja i dodatak sredstva za
glačanje (tečnosti sa abrazivom); ovako upareni zupčanici se ugrađuju zajedno u sklop prenosnika
(menjača vozila, prenosnika alatnih mašina i sl).
