Recommended
More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Recently uploaded
Recently uploaded (15)
Osnovni postupci zavarivanja
- 1. OSNOVNI POSTUPCI ZAVARIVANJA Zavarivanje je spajanje dva ili više, jednakih ili različitih materijala, topljenjem ili pritiskom, sa ili bez dodavanja dodatnog materijala, na način da se dobije homogen zavareni spoj.
- 2. UVOD I PODELA Prema načinu spajanja metode zavarivanja se dele u dve velike grupe: • Zavarivanje topljenjem, zavarivanje materijala u rastopljenom stanju na mestu spoja, uz dodatni materijal ili bez njega. – Gasno zavarivanje – Elektrolučno zavarivanje • Zavarivanje pritiskom, zavarivanje materijala u čvrstom ili omekšanom stanju na mestu spoja uz pomoć pritiska ili udarca. - Kovačko zavarivanje - Elektrootporno zavarivanje
- 3. Podela postupaka zavarivanja Zavarivanje topljenjem Zavarivanje pritiskom Elekrolučno Kovačko Aluminotermitsko Gasno EPT Elektro pod troskom Difuziono Elektronskim mlazom Hladno Livačko Elektrootporno Laserom Eksplozijom Plazmom Aluminotermitsko Elektrolučno Trenjem Gasno: MPL-Magnet pokretnim lukom Kiseonik acetilen VF-visokofrekventom strujom Kiseonik propan Infracrvenim zračenjem Kiseonik vodonik
- 4. Gasno zavarivanje • Gasno zavarivanje je jedan od najstarijih i najsvestranijih postupaka zavarivanja. • Kod ovog postupka toplotna energija dobija se sagorevanjem gorivih gasova u kiseoniku. • Plamen koji nastaje koristi se za omekšavanje ivica metala i eventualno dodatnog materijala u šipkastom obliku. • Od gorivih gasova najčešće se koristi acetilen (C2H2), a mogu se koristiti i vodonik, propan, butan, metan, etan i dr. • Kod zavarivanja plamenom koristi se mešavina kiseonika i gorivog gasa najčešće u odnosu 1:1. • Uz dodatno dovođenje čistog kiseonika plamenom je moguće i rezanje metala.
- 5. • Oprema za gasno zavarivanje sastoji se od boce acetilena, boce kiseonika, redukcionih ventila, cevi za zavarivanje, plamenika i dodatnog materijala. • Acetilen i kiseonik mešaju se u plameniku, pale se i sagorevanjem stvaraju temperaturu u plamenu od 3.100 °C. • Zavarivanje gasnim plamenom koristi se za zavarivanje, čelika, sivog liva, bakra, aluminijuma i njihovih legura. • Postupak zavarivanja je jednostavan, oprema jeftina ali je brzina zavarivanja mala i upaljivost i eksplozivnost rada povećava opasnost pri radu. • Zavarivanje gasnim plamenom ranije se mnogo više koristilo za različite zadatke. • Nove i brže metode zavarivanja su postepeno preuzele većinu poslova.
- 6. • Na primer, postupci zavarivanja plamenom tankih limova sada su zamenjene MIG/MAG postupcima zavarivanja. • Zavarivanje plamenom se najviše koristi za montažne i instalacijske radove: zavarivanje cevi, cilindara i dr. • Na primer, za zavarivanje cevovoda od nelegiranih čelika i postupci reparacije livenog gvožđa. • Kiseonik-acetilen plamen ima vrlo veliku industrijsku primenu kod lemljenja, toplotnog rezanja i lokalnih toplotnih obrada.
- 7. Plamenik
- 8. Tri područja plamena: jezgro, zona zavarivanja i omotač plamena Prilikom sagorevanja acetilena u zavarivačkom plamenu stvara se ugljen dioksid i vodena para C2H2 + 2,5 02 → 2 CO2 + H2O 3200 2000 300 3-5 mm PLAMENIK ŽIŽAK ZAVARIVAČKA ZONA (ca. 3.100 ºC) VANJSKA ZONA 1100 1200 Temperatura plamena, ºC
- 9. Oprema: - boce za gasove, gumeno crevo, garnitura plamenika 1) BOCA KISEONIKA (oprez visoki pritisak 150- 300 bara) 2) BOCA ACETILENA (pritisak 18 bara) 3) REDUKCIonI VENTIL 4) OSIGURAČ PLAMENA
- 10. Ručno elektrolučno zavarivanje obloženim elektrodama (REL) • Postupak je jednostavan za rukovanje. • Primenjuje se za zavarivanje i navarivanje svih vrsta metala jednosmernom ili naizmeničnom strujom. • Električni luk se uspostavlja između vrha elektrode i radnog komada i postupak je ručni, što znači da je neophodan zavarivač.
- 11. Elektroda Držač elektrode Provodnici Radni komad Elektroda Žica Kupka Osnovni metal Obloga Plinovi izgaranja Troska El. luk Zavar
- 12. Prednosti: • jeftina oprema, • širok spektar elektroda, • koristi se za sve konstrukcijske čelike, Cu, Ni, Ti i dr., • za sve debljine zavara (od 1 mm do 100 mm), • izvodivo je višeslojno zavarivanje, • zavarivanje u svim položajima.
- 13. Nedostaci: • postupak se obavlja ručno (mogućnost greške), • puno gasova (potrebna ventilacija), • stvaranje troske (opasnost troska u zavaru), • otpad – mora se ukloniti, • prekidi i uspostavljanje luka – moguće greške.
- 14. Funkcija obloge: 1. Električna funkcija – važna jer utiče na stabilnost el. luka, 2. Fizikalna funkcija – utiče na zaštitu vara od vazduha, 3. Metalurška funkcija – u oblozi se nalaze komponente koje vrše legiranje metala zavara i utiču na deoksidaciju metala vara.
- 15. OBLOGA SVOJSTVA BAZIČNA - daje dobru žilavost i čvrstoću - traži posebnu opremu za zavarivača - zavaruje se isključivo na (+) polu - visina luka je jednaka ½ prečnika elektrode - na sebe veže kiseonik, vodonik, sumpor i fosfor - zavareni spoj je oslobođen štetnih gasova i nemetalnih primesa RUTILNA - stabilan el. Luk - može se raditi i na jednosmernoj i naizmeničnoj struji - estetski lep zavar - lagano se radi s njom - nešto lošija mehanička svojstva KISELA - ista svojstva kao i bazična CELULOZNA - razvili su je Amerikanci pre 50. godina - specifična obloga
- 16. Zavarivanje topivom elektrodom u zaštitnoj atmosferi gasa • Električni luk se, kod zavarivanja topivom elektrodom u zaštitnoj atmosferi gasa, uspostavlja i održava između vrha topljive metalne elektrode, odnosno žice i zavarenog metala. • Električni luk stvara potrebnu toplotu i osigurava topljenje dodatnog metala i spajanih ivica osnovnog metala u okruženju zaštitnog gasa.
- 17. • Kad se kao zaštitni gasovi koriste neutralni ili inertni gasovi, npr. argon, helijum ili mešavina gasova onda se ovaj postupak naziva MIG (Metal Inert Gas). • Kada se kao zaštitni gas koriste aktivni gasovi, najčešće CO2 i njegove mešavine s drugim gasovima, onda se postupak naziva MAG (Metal Active Gas). Topiva elektroda Zaštitni gasovi Osnovni metal Vođica El. luk Zavar Sapnica Kupka
- 18. • Metalna elektroda u obliku žice namotane na kolut potiskuje se pomoću potisnog mehanizma kroz pištolj za zavarivanje do mesta topljenja gde se u električnom luku topi i prenosi u rastopljeni metal. • Inertni gas štiti var od štetnog uticaja kiseonika i azota iz vazduha. • Vođenje i upravljanje zavarivačkog pištolja je ručno ali može biti potpuno i automatizovano. • Prečnicii žica i parametri zavarivanja MIG ili MAG postupkom biraju se prema debljini zavarenih delova i položaju zavarivanja. • Najčešće se koristi žica punog preseka prečnikaa 0,6 do 2,4 mm koja je zbog boljeg električnog kontakta i zaštite od korozije pobakrena. • Ovaj postupak se najčešće koristi za zavarivanje obojenih metala, visokolegiranih čelika i drugih metala koji se brzo vezuju sa kiseonikom kao i zavarivanje tankih limova.
- 19. Prednosti MIG/MAG postupka: • brzine zavarivanja (do 1m/min) • mogu se zavarivati tanki, srednji i debeli komadi • za sve vrste metala • u svim položajima zavarivanja • postupak se može automatizovati i robotizovati Nedostaci MIG/MAG postupka • skupa oprema • velika potreba za zaštitom zbog gasa • treba da se zavaruje sa 2 ruke • opasnost od nalepljivanja
- 20. Zavarivanje netopivom elektrodom u zaštitnoj atmosferi gasa • Postupak se temelji na uspostavljanju i održavanju električnog luka između volframove netopive elektrode i radnog komada uz zaštitu neutralnog ili inertnog gasa, odnosno odgovarajuće mešavine gasova. • Ovaj postupak se naziva TIG zavarivanje (Tungsten inert gas).
- 21. • Mali intenzivan električni luk nastao iz usmerene elektrode idealan je za visoko kvalitetno i precizno zavarivanje. • Toplota električnog luka topi i spaja rubne delove osnovnog metala, a ako je potrebno sa strane se dovodi i dodatni materijal. • Postupak se može izvesti u bilo kojem radnom položaju i za radne komade debljine manje od milimetra. • Za zavarivanje aluminijuma, magnezijuma i njihovih legura koristi se naizmenična struja, a za ostale metale se koristi jednosmerna struja s minus polom na elektrodi. • TIG postupak razvijen je za zavarivanje magnezijuma i njegovih legura, a danas se upotrebljava za zavarivanje različitih metala od aluminijuma, titana, nerđajućih čelika, tankih čeličnih limova i drugih nečeličnih metala i legura.
- 22. • Kao zaštitni gas koristi se argon ili helijum koji ima svrhu da stvori zaštitnu atmosferu koja može da se što lakše jonizuje i štiti vrh elektrode i var od kontaminacije kiseonikom i drugim gasovima iz okoline. Volframova netopiva elektroda Elek. luk Smer zavarivanja Zaštitni gas Šipka dodatnog metala Zavar Osnovni metal Kupka
- 23. Prednosti: • luk je vrlo stabilan (osigurava visokokvalitetno zavarivanje) • zavareni spojevi su homogeni, dobre estetike i dobrih mehaničkih svojstava • koristi se za zahtevne materijale (nerđajući čelici, Al, Ti, Cu, itd) • zavarivanje daje najkvalitetniji zavar Nedostaci: • mala brzina zavarivanja (10 – 15 cm u min) • ograničeno za tanke materijale (do 6 mm) • oprema je vrlo skupa • skup je gas (argon) • skup je wolfram • zbog oksidacije je potrebna dodatna zaštita
- 24. Električni luk _ Elektroda (katoda) + a b c - joni - elektroni Kretanje elektrona Ketanje jona Pad napona na katodi Padručje plazme Pad napona na anodi Radni komad (anoda) • Električni luk je završni deo strujnog kola kod koga električna struja prolazi vazdušni prostor između elektrode i radnog komada. • Zbog toga što vazduh ne provodi struju taj prostor mora da bude jonizovan.