3. Освајања Стефана Душана обухватају проширења Србије која
је краљ и каснији цар,
Душан Силни задобио ратовима које је водио против
својих суседа, првенствено Византије,
али и краљевине Мађарске, царевине Бугарске и
српске бановине Босне. Ожениo се бугарском принцезом
Јеленом и тако је обезбедио подршку суседа.
Убрзо по доласку на власт напао
је византију и започео освајање њених градова и територија.
За само годину дана велики део Византиских
области нашао се под Душановом влашћу, па чак и Света
Гора. Душан је своју државу ширио према југу,
током његове владавине држава је стекла највеће
територијално проширење.
4.
5. Укључивањем византијских територија у Српску
државу наступиле су велике државне промене.
Душан је морао да створи државу у којој могу да
живе Срби и Грци (Византинци). У средњем веку
царску круну владару могао је дати само патријарх,
врховни поглавар цркве. У Србији још од
Саве Немањића(1219) највиша црквена титула је
била архиепископ. Зато је Душан српског
архиепископа поставио за патријарха.
На тај начин добио је предуслове да постане Цар.
Седиште Српске патријаршије је било у Пећи.
6.
7. Душан је понео титулу цара Срба и Грка, a његов
малолетни син Урош је постао савладар
и добио титулу краља. И поред тога, сва власт је била у
Душановим рукама.
Крунисањем за цара није прекинуло Душанову
освајачку политику.
У његовом царству нашли су се Епир, Тесалија и делови
Албаније. Душанова властела је као награду добила
земљишне поседе. На њима су
подизали своје задужбине,
у којима су, на фрескама остали
сачувани њихови ликови.
8. С увећањем царства јавила се потреба да се у држави
доведе ред због тога је Цар Душан наложио да
се састави законик који је требало да важи у читавом
царству. Учени људи прикупили су законе из
Србије и из Византије како би направили
књигу звану: "Душанов законик".
Текст је написан на српскословенском језику. Овим
законом су били обухваћени сви друштвени слојеви, од
најнижих до највиших.
У Душановом законику видљиве су разлике
у положају друштвених слојева: за исти
прекршај властела је добијала мање казне од
обичних људи. Душанов законик постао је
симбол праведности.
9.
10. Српско царство није могло да задржи овај
територијални оквир. Још за време Душанове
владавине, током рата са босанском државом,
најзападнија област Хум издвојила
се из српског царства.
Цар Душан се пред крај живота суочио са још
једном опасношћу.
Она је долазила од Турака Османлија који су
се тада појавили на Балканском полуострву.
Стефан Душан започео је припреме за рат
одлучан да их протера из Европе.
Његов подхват прекинула је изненадна смрт(1355 год).
Наследио га је син Урош,
али његова владавина убрзо је била угрожена.
11. Цар Душан се као и његови претци
посветио зидању цркава. Његова највећа
и најзначајнија задужбина је црква
Св.Архангела у којој је био сахрањен. Турци су
уништили ту цркву и од ње су данас остале само
рушевине. Душанов саркофаг данас се налази у цркви
Св. Марка у Београду.
Душаново царство није дуго трајало, почело
је да се распада убрзо после његове смрти. Оно што
је остало као тековина његове владавине, траје и
дан данас, јесте Српска Патријаршија.
