Seminarski rad iz informatike.Tema: Car Dusan.

1. Цар Душан
Цар ДушанСеминарски рад

2. Цар Душан
Увод.............................................................................................................................................................3
1 Рани живот.......................................................................................................................................4
1.1 Битка код Велбужда.....................................................................................................................5
2 Долазак на власт и поход.........................................................................................................6
2.1 Освајања до споразума са Андроником III.................................................................................6
2.2 Сукоб на северној граници..........................................................................................................7
2.3 Односи са Бугарском ...................................................................................................................7
3 Унутрашње прилике и ситуација на западним границама........................................8
3.1 Финансијске прилике у краљевству............................................................................................8
4 Савез са Јованом Кантакузином ............................................................................................9
5 Цар.....................................................................................................................................................10
5.1 Проглашење и крунисање.........................................................................................................10
5.2 Међународне реакције .............................................................................................................10
5.3 Душанова царска идеологија....................................................................................................10
5.4 Међународне реакције .............................................................................................................11
6 Кантакузинов противудар.......................................................................................................12
6.1 Душанова реакција ....................................................................................................................13
7 Последње године ........................................................................................................................14
7.1 Споразум са Јованом V Paleologom ..........................................................................................14
7.2 Сукоби са Угарском....................................................................................................................14
7.3 Последњи потези.......................................................................................................................15
8 Законодавство..............................................................................................................................15
8.1 Душанов законик .......................................................................................................................16
9 Ктиторска делатност..................................................................................................................17
Литература .....................................................................................................................................................

3. Цар Душан
УВОД
Стефан Урош IV Душан (1308. — 20. децембар 1355; владао 1331—1355)
је био српски средњовековни владар, први српски цар и девети владар
из династије Немањића. Био је син Стефана Дечанског и отац последњег
владара из династије Немањића,Стефана Уроша V.
На власт је дошао 1331. године након што је свргао са престола свог
оца, Стефана Дечанског. Подржавала га је властела која
је тежила новим походима и освајањима, па је Душан
већ исте 1331. године предузео први поход који,
међутим, није довео до значајнијих територијалних
промена. После тога извео је више освајачких похода на
рачун Византије користећи се често унутрашњим
немирима у Византији. Значајно је проширио државну
територију ка југу. Поред Византије сукобљавао се са
Угарском која је имала освајачке претензије на српске
територије али и са Босном око Захумља. Пошто је
освојио добар део византијских територија крунисао се
за цара а српску цркву је уздигао на ранг патријаршије
што ће касније довести до црквеног сукоба између
Цариграда и Србије.
СЛИКА 1-СТЕФАН УРОШ IV
ДУШАН

4. Цар Душан
1. РАНИ ЖИВОТ
Душан је био другорођени син Стефана Дечанског, сина краља
Милутина. Након што је Стефан био поражен у сукобу са својим оцем,
Милутин је 1314. наредио да се он ослепи и пошаље у изгнанство у
Цариград. Стефан је у Цариграду са породицом боравио седам година. Ту
му је умро млађи син Душица, а старији Душан је имао прилику да се
упозна са византијском средином. Породица је била смештена у
манастиру светог Јована Претече. По повратку у Србију Стефан је на
управу добио град и жупу Будимљу (берански крај). По речима биографа
Стефана Дечанског из каснијег времена, Григорија Цамблака, Душан је
једно време боравио на двору краља Милутина, где је могао провести
највише годину дана. 1
1
Након смрти краља Милутина 29. октобра 1321. у Србији су отпочеле борбе за
престо из којих је као победник изашао Душанов отац.

5. Цар Душан
1.1.БИТКА КОД ВЕЛБУЖДА
Ширење ка југу представљало је главно тежиште српске политике. После
збацивања византијског цара, Андроника II Палеолога, дошло је до
погоршања односа између Србије и Византије јер је српски краљ Стефан
Дечански подржавао Андроника II током грађанског рата у Византији.
Године 1330. бугарски цар, Михаило Шишман и нови византијски цар,
Андроник III Палеолог, склопили су споразум да истовремено нападну
Србију са југа и са истока. Стефан Дечански је одлучио да се прво
сукоби са бугарском војском. Битка се одиграла код Велбужда 28. јула
1330. у којој је српски војска је однела победу. Према речима
настављача архиепископа Данила, млади краљ веома се прослави у томе
рату. Пошто је у бици код Велбужда погинуо Михајло Шишман, на
бугарски престо је постављен Шишманов син из првог брака са сестром
Стефана Дечанског, а византијски цар је одустао од већег војног похода
у Македонији.
СЛИКА 2-БИТКА КОД ВЕЛБУЖДА

6. Цар Душан
2. ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ И ПОХОД
После победе код Велбужда Стефан Дечански се посветио подизању
своје задужбине манастира Дечани заједно са архиепископом Данилом и
младим краљем. Добри односи имеђу оца и сина међутим, нису дуго
потрајали, а узроци сукоба се могу само наслућивати. Нићифор Григора
тврди да је наводно узрок био то што се Стефан Дечански поново оженио
и почео добијати децу што је узнемирило младог краља. Сам Душан каже
да су људи блиски његовом оцу извршили утицај на Стефана Дечанског
да се сукоби са својим сином.
2.1.ОСВАЈАЊА ДО СПОРАЗУМА СА АНДРОНИКОМ III
Крајем 1333. године у Србију је дошао Сиргијан, Византинац који је у
претходном периоду био утицајна личност у Византијском царству и
ставио се у Душанову службу. Његов долазак је омогућио Стефану
Душану да предузме шире освајачке подухвате у Македонији.Са
одредима које му је Душан поверио, Сиргијан је заузео више мањих
градова као и значајни град Костур. Сиргијан је слао писма у многе
градове Ромеја у којима им је нудио разне повластице и дарове ако му се
придруже. Независно од Сиргијана, Душан је такође ратовао у
Македонији где је освојио важне градове, Охрид и Прилеп. Пошто су се
њих двојица спремали да заједничким снагама нападну Солун,
византијски цар је увидео сву озбиљност ситуације, те је лично отишао у
Солун где му се Сфранцес Палеолог понудио да зароби пребега
Сиргијана. Сфранцес се наводно и сам приклонио Душану како би дошао
у прилику да зароби Сиргијана. Међутим, није успео да га зароби али је
успео да га убије.

7. Цар Душан
2.2.СУКОБ НА СЕВЕРНОЈ ГРАНИЦИ
Док је Душан ратовао са Византијом, угарски краљ Карло Роберт је
напао Србију. Чим је сазнао за напад, Стефан Душан је склопио мир с
Византијом и са војском кренуо ка северу. Стигао је до
Спасовог дома у Жичи. На вест о приближавању
српског краља, угарску војску је захватила паника и
она се повукла на север. Приликом преласка Саве
велики број угарских војника је настрадао, тако да до
правих војних окршаја није ни дошло. Овај сукоб се
одиграо између новембра 1334. и јануара 1335.
године. Може се претпоставити да су након угарског
повлачења преко Саве Срби запосели Мачву и
Београд.
2.3.ОДНОСИ СА БУГАРСКОМ
Од односа са Бугарским царством умногоме је зависила српска освајачка
политика према југу. Односи између Ивана Александра и српског владара
Стефана Душана били су веома добри. Бугарски цар је био
заинтересован за мирне односе са Србијом, како би могао да осваја
територије у Тракији и да, између осталог, поврати градове које је након
битке код Велбужда освојио Андроник III Палеолог. Душан је такође био
заинтересован за добре односе са Бугарима.
СЛИКА 3- СУКОБ НА
СЕВЕРНОЈ ГРАНИЦИ

8. Цар Душан
3. УНУТРАШЊЕ ПРИЛИКЕ И СИТУАЦИЈА НА ЗАПАДНИМ
ГРАНИЦАМА
Није јасно на које личности се Душан ослањао у првим годинама своје
владавине. Вероватно су међу њима важну улогу задржали они који су
му помогли да дође на власт. Међитим, већ у првим годинама владавине
Душан је био суочен са побуном племства. Војвода Богоје се дигао
против Душана на територији Зете. Побуна је убрзо угушена.
Претпоставља се да је побуна избила јер су Богоје и њему блиски
великаши мислили да нису довољно награђени за своју помоћ коју су
пружили Душану приликом доласка на власт.
3.1.ФИНАНСИЈСКЕ ПРИЛИКЕ У КРАЉЕВСТВУ
Након решавања територијалних питања, уследила су решавања
финансијских спорова између српског краља и Дубровника. Српско-
дубровачки финансијски интереси су се умногоме преплитали и обе
стране су зависиле од њих. Дубровачки подаци показују да је Душан
имао финансијских тешкоћа у првим
годинама своје владавине. Најзначајнији
трговци у Душановој држави били су
припадници уског круга добровачких и
которских патрицијских породица, међутим,
Дубровчани су све више преузимали примат
над Которанима иако су они као поданици
српског краља имали веће повластице и
држали високе положаје у управљању државним финансијама.
СЛИКА 4-ДУШАНОВ НОВАЦ

9. Цар Душан
4. САВЕЗ СА ЈОВАНОМ КАНТАКУЗИНОМ
Проглашeњем Јована Кантакузина за цара 26. октобра 1341. у
Дидимотици почео је у Византији грађански рат. После преговора Јован
Кантакузин се са српским одредима које му је дао Душан упутио ка
Дидимотици. Успут је покушао да освоји Сер, али је српску војску
захватила болест од које су страдали многи заповедници и велики број
војника, те су морали да се врате у Србију. Док је Кантакузин боравио
око Сера, његов противник, велики дукс Алексије Апокавк, запречио му
је пролаз ка Дидимотици па се Кантакузин окренуо ка Водену који је
српски краљ већ био заузео тако што је поткупио житеље града. Одатле
су се савезници вратили у Србију. Стефан
Душан је имао сопствене освајачке планове. За
Душана и Кантакузина је зима 1342/43. прошла
у војним припремама. У рано пролеће 1343.
кренули су ка Серу. Прво се становницима
обратило посланство српског краља који је
поручио да ће се повући уколико се град преда
Кантакузину, али је српско посланство враћено
са поруком да је град спреман на све само да не
служи Кантакузину, док је византијски посланик
био рашчетворен, а делови његовог тела
изложени на четири градске куле. Неке од њих
остваривао је за време пријатељства са Јованом
Кантакузином, а нека освајања су била део
његове самосталне освајачке политике,
независно од Кантакузина.
СЛИКА 5-САВЕЗ СА ЈОВАНОМ
КАНТАКУЗИНОМ

10. Цар Душан
5. ЦАР
5.1.ПРОГЛАШЕЊЕ И КРУНИСАЊЕ
Освајачки походи краља Душана и успешна освајања византијске
територије без сумње су допринели сазревању идеје о царству. Грчке
земље се у његовој титулатури појављују одмах после 1342/43. године,
када је заједно са Јованом Кантакузином (али и самостално ) освајао
градове по Македонији и Албанији.Он се тада помиње као честник
Грчком.Одлучујући догађаји који су утицали на његову одлуку да се
прогласи царем били су успеси постигнути у лето 1345.године.Тада је
заузео Халкидики и југоисточну Македонију. Свечаност царског
крунисања обављена је у Скопљу, на Ускрс 16. априла 1346. године.
Такође, пре крунисања Душан је морао да уздигне српску
архиепископију на ранг партијаршије јер је само патријарх могао да
крунише кандидата за цара. Проглашење Јоаникија за патриjaрха
обављено је уз помоћ бугарског патријарха Симеона који је присуствовао
свечаности у Скопљу.
5.2.МЕЂУНАРОДНЕ РЕАКЦИЈЕ
Прва реакција на Душаново крунисање која је дошла из Византије била
је реакција Јована Кантакузина, који се крунисао за цара у
Хадријанапољу 21. маја 1346. године. Крунисање је обавио јерусалимски
патријарх Лазар. Званична реакција Византије и васељенске
патријаршије уследила је неколико година касније, када је васељенски
патријарх Калист бацио анатему на српског цара, патријарха и
архијереје и на тај начин их искључио из православног света.
Инспиратор овог чина по свој прилици био је Јован Кантакузин.
5.3.ДУШАНОВА ЦАРСКА ИДЕОЛОГИЈА

11. Цар Душан
Старија историографија је заступала мишљење да је циљ Душанове
царске идеологије било заузимање Цариграда и формирање новог,
српско-грчког царства које би заменило Византију. Сима
Ћирковић сматра да је Душанова царска идеологија у почетку била
слична оној коју су имали и бугарски цареви, а то је подразумевало
учествовање у царевању, па сe Душанов однос према Византији у
периоду савеза са Кантакузином може посматрати као нека врста
савладарства. Ипак, почев од 1347, када се односи између Кантакузина
иДушана погоршавају, па до 1350, када је Душан постао савезник Јована
V, српски краљ више није био учесник у царевању већ је постао
противцар.
5.4.МЕЂУНАРОДНЕ РЕАКЦИЈЕ
Прва реакција на Душаново крунисање која је дошла из Византије била
је реакција Јована Кантакузина, који се крунисао за цара у
Хадријанапољу 21. маја 1346. године. Крунисање је обавио јерусалимски
патријарх Лазар. Званична реакција Византије и васељенске
патријаршије уследила је неколико година касније, када је васељенски
патријарх Калист бацио анатему на српског цара, патријарха и
архијереје и на тај начин их искључио из православног света.
Инспиратор овог чина по свој прилици био је Јован Кантакузин.
Дубровчани и босански достојанственици су у писмима упућеним у
Србију Душана ословљавали као цара, међутим не и у писмима упућеним
у Угарску. Угарска није признавала промену у титули и Душану се
обраћала као краљу Рашке. Исто је чинио и папа. Млетачка република се
Душану и Урошу обраћала као царевима, али и као краљевима (rex)
при чему је у другом случају додаван епитет Raxie et Grecorum (Рашке и
Грчке).

12. Цар Душан
6. КАНТАКУЗИНОВ ПРОТИВУДАР
У јесен 1350. године Кантакузин је у потпуности овладао Солуном.
Намеравао је да му овај град буде главна база у борбама за враћање
градова и области које је у претходном периоду од Византије освојио
Стефан Душан. Прва његова акција била је усмерена према Верији. У
Верији се налазила јака српска војна посада од 1.500 људи, а поред тога
и одред немачких најамника. После краћег отпора Кантакузин је успео
да запоседне град. Сам Кантакузин каже да у овој борби нико није
погинуо, ни међу Србима ни међу Ромејима и да је српске војнике и
немачке најамнике пустио. По освајању Верије Јован Кантакузин се
окренуо према Водену. Кантакузин се надао да ће му прићи великаши из
Водена, међутим, преварио се. Али, и овај град је убрзо успео да освоји.
Убрзо су му без борбе пришли мањи градови и тврђаве око Водена и
Верије (Старидол, Петра, Соск, Деври, Острово, Нотија, Ликостоми,
Кастри). После ових значајних успеха Кантакузин се упутио према
Сервији. Овим градом командовао је истакнути Душанов војсковођа,
кесар Прељуб. Прељуб није имао поверења у житеље града Сервије, па
је сервијску децу поставио на други бедем, а становницима је наредио да
се боре на трећем бедему.Кантакузинова војска је прво опустошила
околину, а потом извела општи напад на Сервију. После три дана
жестоке борбе Кантакузин је морао да се повуче у Верију због јаке кише
и хладног времена.
После ових освајања Кантакузину су се приклонили поједини српски
великаши међу којима је најзначајнији био Хлепен, али он се брзо
вратио под окриље српског цара.

13. Цар Душан
6.1.ДУШАНОВА РЕАКЦИЈА
Крајем 1350. српски цар је стигао под бедеме Солуна и одмах упутио
Јовану Кантакузину предлог да се састану и да обнове уговор о миру.
Јован Кантакузин је оставио детаљан приказ ових преговора. Први је
говорио Стефан Душан. Навео је шта је све учинио за Кантакузина и
позвао га да обнове раније пријатељство.Том приликом је рекао: Ако те
стварно жалости што сам присвојио неки део државе Ромеја, онда треба
да имаш на уму да и сам имаш много пута, више присвајајући од исте оно
што другом припада.
СЛИКА 6-ДУШАНОВА ЗЕМЉА

14. Цар Душан
7. ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ
7.1.СПОРАЗУМ СА ЈОВАНОМ V PALEOLOGOM
По одласку из Солуна Јован Кантакузин је саветовао цару Јовану V да
нипошто не верује Стефану Душану. Кантакузин је веровао да ће Душан
покушати да на своју страну привуче Јована V не би ли опет изазвao
сукобe у Византији. До Јована Кантакузина су стизале лоше вести из
Солуна, али није могао да реагује јер је ратовао са Ђеновљанима. Јован
V је у Солуну био у тешком положају. Српска војска налазила се надомак
града, па је цар одлучио да послуша противнике Јована Кантакузина и
да склопи споразум са Стефаном Душаном. Јован V није био задовољан
својим положајем у Солуну и од Јована Кантaкузина је тражио Енос и
неке тврђаве на трачкој обали, области које су биле део апанаже Матије
Кантакузина. Почетком фебруара 1352. Јован V је дошао у Цариград.
Душан је послао помоћ када му је као талац предат царев брат, деспот
Михајло Палеолог. По Јовану Кантакузину, Душан је послао под
командом казнаца Бориловића 7.000 коњаника, а по Нићифору Григори
4.000. После битке положај Јована V се значајно погоршао па је он
покушао да успостави мир са Јованом Кантакузином, али до резултата
није дошло. Крајем 1352. Јован је напустио Дидимотику и отишао на
Тенедос.
7.2.СУКОБИ СА УГАРСКОМ
Последњих година своје владавине Душан је био принуђен да се посвети
северним границама своје државе.Године 1352. угарски краљ Лајош I
закључио је мир са Напуљском краљевином. Лајош је припремао озбиљан
поход против Душана који је лично предводио. Напад је почео 1353. године
и Душан је сместа кренуо у сусрет непријатељу али је, увидевши да су Угри
надмоћнији, послушао савете својих војвода и повукао се у долину.Ломнице
под Рудником. Наредне 1354. године је дошло до сукоба, али ни тада
Угри нису постигли значајнији успех јер је војска страдала од неке
болести, по свој прилици од маларије.

15. Цар Душан
7.3.ПОСЛЕДЊИ ПОТЕЗИ
О последњим данима живота цара Душана мало шта је познато.
Преминуо је у недељу 20. децембра 1355. године. Сахрањен је у својој
задужбини манастиру Светих арханђела недалеко од Призрена. Мавро
Орбин, дубровачки историчар, каже да је
Душан умро у месту Дјаволотопи у Романији,
али наводи и казивања да је Душан умро у
Неродимљу. Јаков Лукаревић наводи да је
Душан умро у месту Диаполи у Тракији
крећући у нов поход против Византије.
Икономидис претпоставља да је пред крај
владавине и живота Стефана Душана дошло
до новог сукоба између Србије и Византије
који је по свој прилици трајао до 1363.
године.
8. ЗАКОНОДАВСТВО
Једно од обележја Душанове владавине била је и обимна законодавна
делатност. Издат је велики број повеља. Још за време Душановог
краљевања на српски језик је преведен Синтагмат Матије Властара који
представља правну енциклопедију насталу 1335. године. По ондашњим
схватањима Душан је са добијањем царске титуле добио право да
поставља законе општег, универзалног карактера.
СЛИКА 7-МАПА БАЛКАНА 1355.ГОДИНЕ ,ГОДИНЕ
ДУШАНОВЕ СМРТИ

16. Цар Душан
8.1.ДУШАНОВ ЗАКОНИК
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго
цара Стефана) је, уз Законоправило светог Саве, најважнији закон
(устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених
великодостојника, одржаном на Вазнесење 21. 5. 1349. године у Скопљу,
и допуњен је на сабору одржаном 31. 8. 1354. године у Серезу. Закон је
усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили
за цело царство и подједнако за све поданике.
СЛИКА 8-ДУШАНОВ ЗАКОНИК

17. Цар Душан
9. КТИТОРСКА ДЕЛАТНОСТ
Као и његови претходници, и Стефан Душан је развио широку ктиторску
делатност. Прво се побринуо за манастире у којима су били сахрањени
његови родитељи. Манастиру Бањска, задужбини краља Милутина, где је
била сахрањена његова мајка, Душан је потврдио раније поседе и дао
више нових села. После царског крунисања још
једном је обдарио овај манастир. Много више
пажње посветио је Дечанима, задужбини свога
оца. Манастир је грађен осам година (1328—
1335), па је сигурно да је Душанов удео у
подизању овог манастира био велики.Између
1337. и 1339. године Душан је тешко оболео, па
се заветовао да ће, ако преживи, подићи цркву
и манастир у Јерусалиму. У Јеруслаиму је
постојао српски манастир посвећен Светом
арханђелу Михаилу, али је опште уверење да је
овај манастир подигао још краљ Милутин. Овај
манастир је уживао приходе од Стонског
дохотка који су српским владарима плаћали
Дубровчани. Српских монаха је у Душаново време било и у
Богородичином манастиру на Синају.
СЛИКА 9-ФРЕСКА СТЕФАНА ДУШАНА

18. Цар Душан
Коришћена литература
1. http://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-du%C5%A1an-silni
2. http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-dusan
3. http://www.seminarski-diplomski.co.rs/ISTORIJA/Dusanov-zakonik.html
4. http://documents.tips/documents/seminarski-rad-istorija.html
5. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9
4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD