zoran

3. SÜi
DZEK SLEJD

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
gEJN
Bioj: 36
Glavni i odgovorni 'Uinedindk:
Svetoaair TOMIC
Uredmiilk:
Zorfca CIRIC
Naslov oniigiiinailia:
Jaok Slade
HELL AT YUMA
Beoenziija:
Tonaisl'av KOETIG
Rrevod i adaptiaoij'a:
Tomiiisliav KETIG
Lekitoir:
Zorika C iR iC
TehniCki urediniiik;
Perone BARAT
Naslovna srtiram:
Fte(renc BARAT
Korektori:
Viiljma BEKER-GACe SA
Ilona PISAR
JiaiMijana ICARDOS
Štampa; 12. V 1982.
Tržište: 16. V 1982.
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorni urednik: Svetoear TO­
MIC. Urednik: Zoi'ka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — HELL
AT YUMA. Copyright: 1976. by Towe Publications INC. prema ugo­
voru sa GPA iiz Mimhena.
Oslobođeno osnjovnoig poreza na promet, miišljenjena Potrajimsfcog
sekretarijata aa obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj
413-12/79. od 23. II 1979. godine.

5. Još i u tami no'ći osećala se vruéina koja je danju neimlo-
srdno pekla Jumu.
Sejn se bo-rio za svoj život.
Došli su strminom od goirnjeg toJia reke Kaloraido.
Utroje.
U isitom trenutku kad je otkrio ženu.
Nemiloard’no su udarili na njega. Hteli su brzo da ga doku-
sure, veruijuići da će im to biiiti laik poisao.
Bila je to zago-notka koja ga je već danima muSila; ko to,
do đavola, plaća za pokušaje da ga se ukloni s ,puta? I zašto?
Ženu su oborili na zemlj'u. Šejn je osetio pesnice, kolena
i vrhove čizama bitangi na svojoj koži. On se zgrči, apreanan is­
tovremeno da uzvrati udarcima.
Bila je potrebna gvozdena snaga da se ovaj trenutak pre­
živi. Mo'rao je napad.ačiima da vrati milo za drago.
Rebra su ga pakleno pakla, a neka su mu možda i napnsla.
Glava mu je zujala od udarca kojii je samo delimično ublažio
šešir, a u predelu bubrega bolelo ga je kao da mu je neko za­
rio nož u telo.
Imao je samo jednu predlnosit: još nisiu d;oišili do .taoke da se
ogledaj'u noževima ili revolverima.
Onda su eksplodirali njegO'Vi miSići. Obema šakama zgrabio
je za ramena onog kojd mu je bio najbliži. Zatim je munjevito
podigao desno koleno i svom snagom zario ga napaidaću u sto­
mak.
Tišinu zapara bolni jauk, koji se razlegao daleko. Negde na
jugu, gde su se videle svetlosti grada Jume, počeli au da lajiU
psi.
Zapadnjak odgurnu čoveka od sebe i oivaj pade u pesak na
obali, nastavljajući da jauče.
Sejn se pravovremeno O'krete i ustremi na drugog pro'tivni-
ka. Za tren oka i ovaj je bio položen kraj svog kompanjozia.
Treći izusti psovku, posrnu nazad, izvuče revoiveir i oipalL
Ali, metak o-dlete previso'ko.

6. •k'k'k S E J N k k 'k
— Mek Dejde! U pomoć! — krifcnu tip očajnički.
Taj krik je do'voljno kazivao Zapadnjaku.
Sada O'n izvuče svo-j „kolt” iz futrole pod jaknom, koji je
po Jum i noisio skriven.
Pre nego što je bandit uspeo pono'vo da podigne pištolj,
Sejn se stvorio kraj njega.
Tresnuo je bandita sa „koltom” po glavi. Ovaj jeknu, ispu­
sti revoiver, posrnu u stranu i pritisnu šakama lotonjiu.
Sejm jasno vide kako se jedan teretni voz približava južnom
pacifičkom prugom s druge straine reke. Imao je za aobom si­
gurno bar sto sedamdeset kilometara vožnje kroz kalifornijakiu
pustinju Mo'hava. Njegove prednje svetiljke osvetljavale su po­
prište borbe.
Prvi napadač ležao je licem u pesku. Stenjrući prijtiskao je
rukama trbuh.
Drugi, je ležao ispružen. Treći je bio na kolenima. U očima
m u se vLdeo strah.
— Mek Dejde! — kukao je.
JoS nešto je otkrilo svetio koje se približaivalo. U trenutku
kada je lokomotiva stigla na most preko Kotorada, ugleda Sejn
onu ženu.
Devojiku, zapravo, kako je utvrdio. Nije bio siguran kome
pripada, i kakvu ulogu igra u događajima, ko<ji siu se upravo
preobratili u smrtoinoenu iigiru.
Nije praktično znao ništa o njoj. Večeras je u ulazu jed­
nog hotela sreo. A sada se iznenada pojavila ovde, tik pre nego
što su se ova tri nitkova oikomila na njega. Brutalan način na
koji su oni s njom postupili pokaizivao je da devojka zna o ii^jiiiraa
više hego Sejn.
Ona se s mukom podigla. Go,mji deo njene oideće bio je
potpuno iscepan. Ugledao je njene grudi zaobljene kao dve ku­
gle od slonovače. Izgledala je još .veoma mlada.
Ali, Sejin je sada pokazivao malo interesa za nju. Osvmiuo
se nadesno, u tamiu, gde su kameni zidovi i tamni obn^isi z^girada
iza njih mogM da se raspoznajiu. Tu i tamo, goirele su svefciilij'ke.
Iznenada se odande začu jedan poziiiv. Naredba, čiji je od­
jek podsećao na đovikivanje poisade brodova u maigili. Bio je
to glas Eli Mek Dejda, kapetana stražarskog ode^jenja Tecrito-
rijalnog zatvora Arizone.
—■Uzibuna! Izlazite! Zatvorenik je pobegao! Dovedite pse!
; U sledećem trenutku, začulo se brujanje glasova sa svih

7. S E J N •kic'k
strana kaznionice, a i iz dvorišta gde se nalazio blok sa saimica-
ma u kojima su se nalazili naročito opasni kažnjenici. Tamo su
verovatno držali i zatvorenike po imenu Tom „Crveni Vuk.”
Glasovi su dolazili i iz straáarake barake sa suproitnog kraja, a
u praonici počela je da pišti sirena, čiji je zaglušujiući zvuk
ubrzo nadjačao sve. Svetiljke lokomotive su se izigiubile. Nad
zemljom je pono'VO zavladala neprozirna tama. Samo se čudo
još jecanje trojice bandita.
Šejn oboni neodlučmo cev revolvera u desnici. Ječanje ti-
poiva išlo mu je na živce. S njim je uvek bilo ta<ko. Kada se bo­
rio, bio je čvrst, ali bi ga boil pobeđenog omekšao.
Ljutiti lavež stražarskih pasa ga trže. Bili su to vučjaci koji
su nepogrešivo sledili trag. Derači, koji bi na komadiće rasta:-
gli onog na koga siu napujdani.
Za jedan minut, psi će iz dvorišta biti pušteni ka reci. Sejn.
je znao da može da smakne najviše dva ili tri. Ostali će mu za­
tim skočiti za grlo.
Nije više smeo da gubi ni trenutka. Krenuo je, a onda za­
stao i zgrabio devoijkiu. Ona poče uplašeno da se otima, kada je
njegova ruka do'takla njenu nagu kožu.
Sejn potrča u dugačkim sko.kovima, vukući devojku za so­
bom. Psi au lajali, tako da se krv ledila u žilama.
Devojka posrnu.
— Moja odeća! —■promuca.
Sejn je nestrpljivo zgrabi i prebaci preko ramena. A onda
poitrča duž obale Kolorada u pravcu jaiga. Obala je bivala sve
uža. Nalevo su se l>i'da suviiše strmo uzidiiza.la da bi sa devojkom
na ramenu mogao dovoljno brzo da se penje.
Ako psi dođu ovamo, oslaće mu kao jedini izla« reka. Sejn
niije hteo ni da misli na to da će se u tami morati boriti sa pod­
muklim .strujama.
Onda se neočekivano okrenu list na njegovu sitranu.
Iznenada, lavež pasa najavi njihov'im ga/da-ma da su pro­
našli plen. Otkrili su tn'oj'i-cu, biila.ngi i sa divljom k:rvüíedincSé¡.i
obrušili se na njih. Ona trojica vri.-ileći ugazjše u reku. Sejn pri
tom začu i ljutilo uilanjc Eli Mek Dejda.
— Pozovite pse nazad! Mi ne gonimo te ljude!
Znači, Mek Dejd je prepoznao tipove što su ga zvali 'U po­
moć. Možda su oini radili za njega. Oslajalo je svakako pitanje
da li ih je on napujdao na njega. Jer, i pre njegovog dolaska,
vtić je dugo bilo tajna šta se sve u paklenoj jari Jume odigrava.

8. 'k k irS E JN 'k 'k 'k
i — Spusti me! — zamold devojka.
— Još ne. Psi su nam suviše blizu, ali, ja 6u ipak pokušati
da te vratim u hotel.
— A li. .. ja . .. neću da me tako vučeš preko glavne ulice
«— o-dvratila je drhtavim glasom. — Umreou oid srama ovakva
kafcva sam.
— Ko'ristiJĆemo se sporednim ulicama — obeća Zapadnjak —
ali, ja nisam ni pomišljao da će ti toliko smetati što ovakva be-
žiš onamo. Ti si bar rekla da ćeš učiniti sve da pomogneš T&mu
„Crvenom Vuku” pri bekstvu.
— To sam rekla... i ja držim svoju reč! Ali, ljudi ne tre­
ba da me vide tako . .. tako golu!
Šejm potrča dalje. Cuo je krike u noći. Panične krike ljudi
koji su se sjurili u reku, i sada su se borili protiv snažne struje.
Pitao se da li će se uopšte iskoibeljati žijvi. Alii, to ga nije
naročito interesovalo. Do đavola s njima, pomislio je. I do đa­
vola sa celim ovim po'slom u kome je trebalo da oislcibcdi jed­
no'g poluindijanca iz pakla jare i smrti, kako siu nazivali kazni­
onicu u Jumi.
Samo jedna stvar ga je zadržavala. Njegov ponois. Preuzeo
je zadatak, i zato će stvar nastaviti i dokrajičiti.
Džeram Diran mu je za taj posao obećao divadesett hiljada
dolara. Poloivinu novca je već dobio. Drugu polovinu trebalo je
da dobije kad stvar oko-nča uspešno. Sejm pomisli na omu tro­
jicu koji su sada u smrtonosnim talasima Kolorada već puto­
vali u večnoisit. Pitao se koliko će ih joiš umreti dok bude poku-
žavao da oslobodi Toma „Ci'venog Vuka.”
Pogledao je kroz proeor uzane hotelske sobe na drugom
Bpratu. Dole, na ulici, jedan od Mek Dejdovili ljudi je vukao na
uzici tri vučjaka, koji su se otimali i režali. Za njim je išao
drugi sa puškom na go'tovs.
Hotelska sotoa pripadala je devojoi. Upisala se u knjigu go­
stiju kao Roza Gorman. Možda joj je to i bilo pravo ime. Do­
sada se o sebi još mije izjasnila, niti je navela razlog zašto se
nalazi u Juimi, i uporno se trudi da pomogne Tomu „Crvenom
Vuku” da pobegne.
Sejn nije znao zašto to ona čini. Moáda jednoistavno zato
6

9. S E J N -k'k'k
što mu je dragana. Sejn nije znao ni to kako je saanala za nje­
gova neinere. Ali, to je hteo što pre da O'bkrije.
Roza Gc.rman je svukla po'deranu haljina i presvukla se
pod prigušenim svetlom. Sve što je sada imala na se'oi bio je
proziran donji veš. Jedan trenutak, držala je poderanu haljunu
pred so'.-'om kao da se stidi zapadnjakovc'g ispitivačkog pogleda.
Šejn u ovom trenutku nije bio zainteresO'Van za njene žen­
ske'draži. Prii'ao je vratima i naslonio uho na drvo.
— Posiloji samo jedan razlog zašto si noćas bio tamo napo­
lju, tako blizu kapije — šaputala je Ro-za. — Hteo si da poku­
šaš da izvućeš Toma ... noćas!
— Ne.
To zaiiSta nije bio njegov razlog. Osloboditi „Crvenog Vu­
ka” zatoconišlva bi'la je jedma stvar. Izvući ga iz Jume, vam do­
mašaja svake po^tere bila je druga. A Šsjm nije imao nikakav
plan kako da to izvode.
— Mora'ia sam te prailiti — nastavila je Ro^za — jer, ja mo­
ram biti na liou, mesta kad om bude izašao ...
— Ćuti! — proS’Sta Zapadnjak.
Prišao joj jc, ali samo zato što je stajaila izimeđu njega I
svetiljke. Dodirnuo je toplu devojii-inu kožu, gurnuo je u stranu
i ugasio svetiljku.
Stajali su u potpunoj tami. Roza Go'Pman proimuca uzbu­
đenim glasom.
— Daj m i... malo, vrem ena... samo miinut! Onda 6u ča-
kati na tebe ... u krevetu!
— Grnm i pa.lvao! — progumđa on, boreći se protiv isku­
šenja da prihvati pc/aiudu.
Savladao so, i/.vuk.ao novčanik iz džepa jaikme i utLsmiuo joj
ga u šaku.
— Kupi sebi u,ju'bru n,ovu haljiimu i voanu kartu. Nastani iz
Jume i ne vraćaj se ,naz.ii/d!
— Ne pada mi na pamet! Dovoljino sam dugo čekaila!
Hteo je već da joj opali šamar. Umesto toga, odmakao se.
Osluškujući kraj vrata, zač-uo je dva šuma: jedan tupi
zvuk, kao da je neko nepažljivo skidao čianiju i drugi, kao da
je neko zategao oroz na revoiveru.
To nije bio niko od stražara. Mek Dej'd i njegovi bi se po­
peli bešumno.
Išunjao se u hodmik, sagnut i sa revolverom u ruci.
Na zadnjem stepeništu gorelo je prigušeno svetio, desetak

10. •k'k'k S E J N 'k'k'k
metara od njega. Izgledalo je da su sva vrata u hodniku zatvo­
rena.
Priiljutoivši se leđima uza zid, b0.5umno se privlačio zadnjem
stepeništu. Tim putem je sa Rozom Gannan stigao u hotel. Mo­
žda ih je neko pri tom primetio i čekao je sada da se istim ste­
peništem vraite.
Čekao je minut. Onda je njegova .slutnja bila potvrđena, jer
je čuo disanje čoveka.
U jednom skoku našao se na početku stepeni,š.ta.
Covek, koji ga je čekao, nalazio se četiri stepenice niže.
Bio je to mršav tip uskoga lica, sa jarećom bradom. Cev nje­
govog revo.lvera se podi;zaIa.
Sejn je pucao brzinom koja je bila neverovatna.
Metak pogodi tipa iz zasede u rebra. Udarac zrna ga zanese.
U padu opalio je metak, ali se ovaj zari .u plafon.
Za svaku sigarnost, Sej'n opali još jednom. Drugi metak je
pogo'dio čoveka pre nego šito je tresnuo u podnožje stepeiniišta ti.k
pored otvorenih zadnjih vraita hotela.
Pucnji su još odjekivali ho'dnikom, kada se Sejn već spu­
stio stepeništem, preskočio beživotno telo i izleteo u noć. Tre­
nutak kasnije, progutala ga je tama.
Iza njega nastade gužva. Iz svih pravaca sjairili su se ljudi
da utvrde razlog pucnjave.
Negde u daljini, odjeknu O'Slro naređenje. Grmnu „sačma­
rica.” Ražali su psi.
Dok je bežao, Sejnu je jedna stvair pO'Slala jasna: njega je
neko pokušavao da ubije samo sa jednim ciljem — da Toma
„Crvenog Vuka” i dalje zadrži iza rešetaka Teritorijalnog zat­
vora u Jumi. Tri puta su dosada pokušali. I Sejn je bio sigaran
da će nastaviti sa pokušajima —■ukoliko on ranije ne otkrije
ko se to naimeračio na njega.
II '
Dugačkim koracima, ostavljao je Zapaidnjak gužvu ¡«a se­
be.
Po svemu što se ove noći dogodilo, činilo mu se da m-u
»tvar preti da isklizne iz ruku. Pola grada je već znalo šta on
namerava. ,
Samo je jedain čovek mogao da raširi tu vest. ]

11. ★★★S E J N 'k'k'ir
Eli Mek Dejd.
Dok je dalje bežao u tamu, Zapadnjak zaključi da je možda
prebrzo hteo da obavi posao. Zbog toga je hteo da potkupi Mek
Dejda. Istog popodneva, po svom dolasku u Jumu. Kapetanu
zatvorske straže obećao jc hiljadu dolaira, ako mu izruči Toma
,,Crvenog Vuka.” Polovinu te sume Eli Mek Dejd je već imao u
džepu, kao akontaciju.
Šejn se zakleo da će Mek Dejidu isteraiti dušu na nos kad ga:
dohvati.
Ali, prethodno je morao nešto važnije da učind. Nešto zbog
čega se ponovo uputio ka kaznionici. .
Bila je skoro ponoć.
Galama iza njega je utihnula iznenada.
Ovaij put se Sejn približio glavnoj kapiji sa istoka. Preko-
merna opreznost obično izazove teškoće, kao išto mu je napad
one tri bitange pokazao.
Zbog toga je odlučio da uđe u kaznionicu kroz glavna vra.ta.
Ne, kao što je ranije planirao, preko zadnjeg zida.
Viisok istočni zid kazmioniice pojavi se pred njdm. Povuče
se u njegovu senku i priiguSi korake da postanu skoro bešumni.
Glavna kapija bila jo izrađena od te.ških drvenih greda.
Nalazila se na severu, na spoljnjem delu zida. Sejn joj se pri­
vuče.
Gore su se, na pravilnom ra.stojanju nalazili stražar.ski tor­
njevi. Stražari su zevali, očevidno od dugog vremena i umora,
i brojali minute do .simene. Činilo im sc nepotrebnim da pos-
mafcraiju okolinu izvan zida, jer im se činilo takođe neverovat-
nim da neko može da pokuša da prodre unutra na ovom me­
stu. Pri tom, $ejn se kretao kao senka. Stigao je do glavne ka­
pije i provnikao se pored njih.
Neposredno iza kapije nalazila se stražarska kućica, priljub­
ljena uza zid. Ovde se ispo-ručivala roba i primali potsetioci. Na
Na kiućici je bilo viiSe musavih prozora. Unuitra jo džonjao usa­
mljeni stražair. Digao je noige na sito i proučavao neki nedeljni
časopiis, pum slika zgodnih kraljica polusveta.
Sej'n munjevito upade u kućicu.
Stražar je još pokušao da se okrene i spusti noge sa stola.
To mu više nije uspelo.
Nije video čak nd ko ga je to odalamio po glavi. Ne davši
glasa od sebe, klonuo je i tupo pao na pod.
9

12. 'k'k'ic S E J N -k'k'k
Brošlo je nekoiiikO‘ godina oid kako je Sejn poisilednji puit vi­
deo kamionicu u Jumi.
Ali, još Uivek je znao da se na ovom mestu bez siumnje
moraju nalaziti dva stražara. Zgrabio je onesvešćenog. Iskciris-
tio je njegov remen, a i košuiljtu mu je iscepa-o na trake, i tako
ga vezao. Ostatkoan košulje zapušijo mu je usta. Tada se išunjao
i opet se sakrio iza zida.
Čekao je samo nekoliiko minuta, a onda se vratio u drugi
Stražar. Covek je nosio u ruci malu manjerku.
Kaifa koja se paišila, prosula se po podiu kad je Zapadnjak
snažnim uidarceim poslao stražara u carstvo snova. Oba stražara
odvukao je do spoljnog zida. Onda je prelistao debelu knjigu
koja se nalazila na stolu. Našao je šta je tražio. Sipisak s ime-
niima kažnjeriika i oidgovarajiuićim brojevima ćelija.
Ne gubeći vreme, provukao se kroz unutrašnja vrata u zat­
vorsko dvorište.
Tu i tamo su gorele svetiljke. Zdesna, na suprotnoj sitrani
dvoiriSta, čuli su se glasovi iz jedne ravne zgrade. Tamo se na­
lazila baraka u kojoj je bila kuhinja. Južno odatle, pružao se
pod pravim uglom glavni blok ćelija, visok dva sprata. Dalje
napred, u centru dvorišta, nalazili <?u se ostali blokovi ćelija. Tu
je biio 1 onaj, jednospratni, u kome su se nalazili najoipaaniiji
kažnjenici.
Sejn mu je nemaimo prilazio kao da je to naj'priro.dnija
stvar na svetu da se on oivuda muva. Doba noći mu je iSlo na
ruku. Veliki deo obe'zibeđenja nalazio se još napolju u diivljeim
lovu, koji je počeo još prepaidoim na reoi.
Prošao je kroz poluotvorena vrata na prednjem delu zgra­
de.
Naišao se ponovo -u jedinoj maloj, neurednoj stražarskoj
prost&riji. Tu je bilo više stolova i stolica. Puišike su bile zaka­
tančene u jednom stalku. U vazduhu se osećao miris uglja i
prženog svinjskog mesa. Sigurno, isparenja od poslednje večeire.
Inače je prostorija bila praana.
Istovremeno, Sejn začu hrksjnje. Dolazilo je iz jedne niše.
Debeli momak u ofucanoj uniformi spavao je tamo na polj­
skom krevetu. Sejn ga o.dalami revolverskom cevi po lobanji.
Još jedan stražar neće mu više praviti teškoća. Išlo je to dosta
jednostavno. Do sada je sreća bila na njeigovoj strani. Ipak, on
je ostao napregnut i oprezan, kada je okrenuo kvaku sledeoih
10

13. 'kirirS E JN ir'k- k
■vrata. Žarke su tiho zaškripale pri otvaranj'u. Ušao je u du­
gačak hoidinik, koji je vodio ka ćelijama.
U normalnim prilikama ovde je opet jedan čoveik morao
biti na straži. AM je izgleda i on otišao u kuhinjsku baraku da
se založi i posrče kafu. To je jasno pokazivalo da niko nije ni
uizimao u obzir mogućnost nečijeg bekstva iz ove kaiznionice.
Beskonačna puistimja, koja se odavde protezala u svim pravcima,
dlržala je i bez stražara kažnjenike u šahu.
Sej'n za trenutak osluanu u tami.
Smrdljiva toplota b/.la je pomešana sa ljudskim iispairenjl-
ma. Zvuci spavača ispunjavali su prostor. Sejn zapali šibicu,
i baoi brz pogled na vrata ćelije koja su bila pred ngiim. Onda
načini dva koraka ka sledećoj ćeliji, zastade i pokuca sa cevi
revolvera o rešetke.
— „Crveni Vuče!” — prošapta. — Dođi ovamo!
Morao je da ponovi poziv dok je u ćeliji počelo nešto da se
miče. Snažno zevanje pratilo je korake, dok je čovek priilazio
rešetkastijm vratima.
— Hej! — progunđa. — Ko si ti? Sta, do đavola, hoćeš?
Sejn zapali novu šiibiictu i baci kratak pogled prema sago-
vorniku. ,,Crveni Vuk” bio je visok i viltak Covek širokih rame­
na i u-skih bedara. Snažni mišići igrali su mu pad kožom, koja
je imala boju bronze. Jasno se viđalo da je nag — možda je to
bila jediina mogućnost da podnese zaparu unutra.
Pod gustom, crnom kosom svetlucale su mu taimne oči. Lice
mu je pokaaivalo mnogo ogrebotina i diugačak ožiljak n-a donjoj
vilici. Covek kome baš ne bi moiglo apsolutno da se veruje, po­
misli Zapadnjak.
Ugasio je šibicu.
— Moje iime ne igra nikakvu ulogu — odvrati. — Važno je
saimo da ću te izvući iz ove jame.
— To ćeš dakle! — prasnu „Crveni Vuk.” — Ti ćeš mi
prifkačiti krila neke ptičice, i s njima ću preleteti preko zido­
va! Slušaj, ti, dugonosi pasja sine! Ja ne znam kakvu to igru ig­
raš! Ako hoćeš sebi da prirediš zabavu, onda to ne čini sa
mnom!
— Zaveži! — odseče Sejn tonom od kojeg su već mnogi
umukli. I „Crveni Vuk” ućuta. — Kažem ti još jednom: izvući
ću te odavde. Ali prvo . . .
Zatvorenik zgrabi šipke od ćelije. Drmao je vrata tako da
su klepetala.
11

14. S E J N -k'k'k
— Ako to zaisita miiisliiš — prekide on Sejma — omda to uči­
ni sada, ovog trenwtka! Ja ću ovde poludeti. Svaki dan je kao
čitava godina. I uvek moTaim da se uzdržavam da tom pokva­
renom kučkinom siimu Meik Dejdiu ne otkinem glavu. Posle sve­
ga šta mi je u čin io ... B'iičevamije, dani provedeni u rupi u zem­
lji gde čovek zarđa ... ne mogu više dugo ovako!
— Moraš — odvraiti Šeijin odlučno — još nekoliko dana. Mo­
ram prvo da pronađem mogućnosit da te odvedem iz Jume. Br­
zo i dovoljno daieiko da te ne mogu vratiti. Uredióu to što mogu
brže. Onda ćeš izaći. Ali, jedno mora prethodno još da se raz­
jasni: šta ti imaš sa Džeromom Diranom?
— Kako? — procedí ,,Crveni Vuk.” — Šta misliiš time?
— Kakvu ulogu on iigia u tvom životu? Kakav razlog bi on
moigao da ima da te oslobodi iz zatvora? Džerom Diran!
— Ne znam o kome govoriš? — prosista zaitvoreniik. — Za
to 'ime čujem prvi put u svom ži'votu!
Sejn razmisOii. ~
— Pokušajmo sa jednim drugim imenom. Finiz Modlin.
Modlin je bio Diranova desna ruka, njegov oslonac u svim
životnim situaoiijama.
— Ponovo promašaj — o'dvraM „Crveni Vuk.” — Do đa­
vola, ja ne znaim ko au ti mom.ci! Sem toga, baš me brigai! —
On ponovo poče da drma vratima, ovaj put snažnije. — Izvedi
me napolje! Odmah!
III
)
Sejn je razmišljao. Uzalnd je pokušavao sebi da stvari ne­
ku sliteu od odgovora „Crvenog Vuka..”
Onda naistavi. Morao je da razijasni stvari. Možda će miu to
kasnije pomoći.
— Odaikle potičeš? Sa teritorije Jnita?
— Hej — uzviknu nagi mladi atletaiiza rešetaka. — Kako
si došao na to? Zato što saim upola Indijanac? Dobro, to se ja­
sno ne v id i... ali, ja niisam Juta. Ja sam Apač. Ciirikava. Moja
majka pripada tom plemenn. Umrla je kad mi je bilo pet go­
dina. Niisam dugo ostao kod svoje plemenske braće. Nisu me
naročito voleli. Oni ne mogu da podnesu kad se njihova krv me-
ša sa helcima.
— Ko ti je bio otac? — raspiltivao se Za5)adnjak.
12

15. 'k-'ir'k S E'J N 'k'k'tf
— Jedan goinrč goveda, kako sam čuo. Radio je u bMeim
Silver Sitiija. Ali, o njemu nisam slušao ništa. Ime sam do­
bio od majlve. Samo . .. šta treba da znači ovo propiitivanje?
Govorio je prigušeno, skoro šapćući. A još ga je k tome
nadglasavalo hrkanje spavača u ćelijskom bloku. Sejn je bio
uveren da će imati đavolsku sreću, ako se jo'š samo minut-dva
bude ovde neotkriven zadržao.
— Po'kušavara da razjasnim tvoju stvar — promrmljao je.
— Pričaj dalje, ali o sebi!
„Crveni Vuik” objasni da je najveći deo svog života proveo
u Tonto Bej'zinu. Uzeo ga je nekakav rančer, ali je s njdm pos­
tupao kao s robom.
— Imao sam četrnaest goidiina kad su mi prevršile batine
koje sam od njega dobijao. Opalio sam ga preko glave i pobe­
gao. Onda sam goinio goveda... i bavio se još nekim stvarima.
Prekršio je zakon. To ga je obeležilo. Jahao je -kao pres­
tupnik, dok nije dovoljno zaradio.
— Onda su me ovde zatvorili — nastavio je gorko — zbog
nečega što nisam počinio!
— Sigurno — primeti Sejn ironično. Kada kažnjenici pri­
čaju 0 sebi samima, oni su uvek nedužni. Neočekivano „Crveni
Vuik” ponovo ščepa rešetke i poče da ih drma.
— Do đavola, izvuci me napolje! — vapio je. — Sa minom
je uskoro gotovo. Mek Dejd hoće da me dokrajči. Uskoro će on
da očita molitvu iznad mog mrtvačkog sanduka. Kao pni sva/-
kom pogrebu zatvorenika. Ja to ne mogu ...
— Mir! — prosikta Sejn.
Negde iza sebe čuo je prigušeni Jioziv. Dovoljan razlog da
se sledećih trenutaka izigubi.
— Drži se, hombre! — dodao je. — Doći ću brzo da te iz­
vučem!
On se bešumno povuče ka stražari. Pogled kroz odškrinuta
vraita bio mu je dovoljan.
Drugi stražar bio je ušao, nagnuo se nad zaspalim na polj­
skom krevetu i prodrmusao ga.
— Hej, Grube! Probudi se! Ako te Mek Dejd ovakvog pro­
nađe, puišilće ti se stražnjica!
Sej'n je dejstvovao, ne oklevajući. U tri skoka prešao je ra-
stoijainje, držeći revolver na gotovs.
Ali, nije ga upotrebio. Bio je napolju pre nego što je stra­
žar grmmuo.
— Sta, do đavola. .. Hej, čekaj!
13

16. 'k 'k 'k S E
Iznenada se u dvoriStfU kaznionice razleže žamor. Ljiudi su
ee dcyv>ilkiv»li, a zdesna su se čule psovke i režanje pasa.
Sejn shvati da ne vredS da se probija.
Jo'š ne.
Možda će iniu uspeiti da neopažen nestane. Ali, prvo će mo­
rati da se pozabavi stražairom koji ga je sada juirio i pofieo da
galami.
Okrenuo se naglo i nemilosrdno ga opalio revolvemkom drš­
kom. Covek zastade kao da je udario u neviidljiiv zlid. Začu se
grleni uzvik bola, a onda posimu i ispruži se po tki, Negde des­
no od Sejna od'jekniUi glas.
— Meik Dejde! Glavna kapiija je bez straže!
Komandir straže opsova glasno. Besno se raspitivao o onoj
nesirečnoj dvojici stražara. Za Sejna je bilo lako da utvrdi gde
se onaj nalazji. Stajao je u blliiaind sledećeg bloka ćeliija. Sejm miu
se prfšunija i ugleda njegovu s'Miuetu. NosiO' je Mek Dejd oružje
u desnoj ruci, ali, nije izgledailo kao puška.
Po galama stražara i lavežu pasa, zaključio je Zapadnjak
da se radi o odredu koji je sa Mek Dejdom pročeSljavao grad.
Pri povratku, mora da su koriistili sporednu kapilju kraj obale
reke.
Pribliižavao se oprezno kapetanu obecibeđenja. Pri'vaikao se
beSumno onlskom čoveku, i zarLo miu oev revolvera u leđa.
— Ostani potpuno miran! — šapnu. — IM će ti dan straš­
nog suda stići pre nego što veruješ!
Držeići ga u šahu, uize mu oiružje. Bila je to dvocevka „sač-
mairica” sa skraćenom cevi. Na kratkim rastojangiima to je bilo
ubilačko oružje. if
Mek Dejd je besno hvatao vazduh kao riba na suvom.
— Moja mala pOiseta je pri kragil — objasni mu. Zapad­
njak. — Saznao sam ono što sam hteo, i sada idem. — Savet-
niCki je nastavio. —• Sta ImaS u svojoj dvocevki, Mek Dejde?
Dvosta'Uko punjenje sečenog olova, pretpostavljam. Ciljaću, da-
Kle, u tvoja leđa desetak santimetara iznad bedTeinih kostifiu. ..
— On kucnu ,ySačmaricom” o tlo. — Ako naičinis neku glupost,
pritioniuću obarač. Od obe cevi. Onda će morati da te sahrane
u dve polovine, i garantovano nJko neće nad tvojim lešom či­
tati molitvu.
—’ Ja ću pozvati ovamo anđela smrti — prošapta Mek
Dejdj kipeći od besa. — On će brzo stići d uzeti tvojiu gadmiu
dužu!
— Zbog toga se ne moraš preterano radovati! — promnm-
14

17. 'k'k'k S Ed N 'k 'k ir
lja Se.jn suvo. — Tvo’j ainđeo smrti neće pro,pu9tM da uz put j>o-
nese i tvo'j'u d'uišu. To će se garantovano desiti, ako me ne iave-
deš oidavde! Hajde, miči se!
Gurnuo ga je „sačmaricom” napred. Mek Dejd krenu preko
dVomSta u pravcu severa. Kailio je izgledalo do tamošnjlih zido­
va bio je najkraći put.
Prošli su pored kuhinje, pa kraj male pamjače, koja je da­
vala energiju za mašine u radionici cipela. Niko nije zaustavio
Mek Dejda. Očevidno je om svojim ljudima doivoljno uiterao
strah u kosti da se nisu usuđivaJi da mu preprece put. Neometa­
ni stigoše do severne kapije. Mek Dejd procedí kratku naredibu.
Kapija se oivori i oini pi-ođoše. Odmah nastaviše put.
— Do'voljmo smo daleko — reče Sejm posle izvesinog vreme­
na.
Sem kaznionice, na ovoj strani bio je čitav red Icuća. Sejm je
znao da u jednoj od njih stamuije upravnik kaznionice. Ponovo
zabi cev ,,sačmare” u leđa Mek Dejda.
— Popričajmo sada o ona tri tipa na obali reke! I o tome
ko ih je natpujdao na mene!
— S tiim ja nemam nááta! — odvraiti Mek Dejd. — Aid, &uo
saim da me jedam po imomu Džob doziva. Taj čovek je radio
kao stražar kod mene. Morao sam da ga izbaoima s posla, jer se
napio u slUižbi...
— I onda si na njega napujdao pse, koji su ga s o.ba pri­
jatelja satoraii u reku, kao u grobnicu. Za tebe je to biila odlič­
na moigućnoist da sakrijeS svoj pokuišaj da me se otarasiš. Zatim
Ki pokušao da posao ona tri tipa sam obaviš... i zbo.g toga si sa
stražarima i psima pročešlijao grad!
— Nije tačno! -— protestovao je Mek Dejd, diSući teéko. —
Znao sam sanmo da je jedan zatvorenik stvarno pobegao. Logič­
no je da sam po'vero'vao da mu jo Džob pomogao pri bekstvu.
Sem toga ... zašito bi trebalo da ja tragam za tobom? Ja sam
primio tvoj novac da ti izruičim ,,Crvenog Vuka.” Ja sam, kao
i ranije, spreman da naplatim i drugu polovinu.
— To biih ti i ja savetovao, Mek Dejde — klimnu Sejm gla­
vom. — Ostami pri svojoj dobroj nameri. I bu/di uveren da ćeš
morati gadno da bežiš ako ti anđeo smrti sedme za vrat. Naime,
u slučaju da Džoh ili neko od njegovih kompanjona nisu bili pi­
jani i mogu da dokažu da su paktirali s tobom da me smaknctc.
U svakom silučaiju, treba da se bojiš od mene više neao od bilo
15

18. '★★★ S E J N 'k'kie
kog anđela smrti. A sada mi reoi gde se nailaziš kada zatvore­
nicima ne zagO'rčavaiš život?
Mek De'jd pro.mrmija da sitanuje u prvoj kući s leve stra­
ne. Sam, kžko je rekao.
Još je go'vo'rio kad se pojavi jedna priilika, i krenu u nji­
hovom pravcu.
— Upravnik! — prošapta Mek Dejd.
— Dobro. Onda trči i ispričaj mu nekakvu priču o tome
što se dogoiđilo noćas. Javiću ti se kad budem hteo da izvučem
„Crveroog Vuka.” I omda ćeš ga doivesti ovaimo kroz seveimiu ka­
piju. Kako ćeš to izvesti, to je tvoja stvar. Hajde, idi sada!
On se povuče. Mek Dejd promrmlja nešto Ijutiito i onda kre­
nu ka uipravniku kaizm'iiomice.
Stcitinak metara isto'čno od kazmiomice, gde je u međuvre­
menu odjekivala galama, stiže Sejn na puit posut tucamilkoim, ko­
ji je vodio u grad. Zastao je na iivici puta pre nego što će nas­
taviti kroz tamu. Odmah zatiim otkri jednu senku. S obe strane
puta bili SiUstrmi nagilbi.
U SejmOiVO'j svesti zazvomi si,gnalm,o zvonce. Baci se na tlo
i ispruži Mek Dejdovu ,,sačmaricu.”
NjegO'V instinkt ga mije prevario. Prilika miu je sad bila
nadohvat ruke.
— Okreni se! Dolazi ovamo! — naired'i Sejm ledeno. — Po-
diigni ruke! I nilkaikve gliuposti, jeir ou te upucati!
— Za božju volju! — odvrati dršćući glais Roize Gorman. —
Ja nikada niisam ni imala oružje!
— O, prokletstvo! — proštenja Sejm. On skoči, priđe joj, uize
je za ruku i poivede je iz klamca. — Ti imaš hotelsku so'bu. Za­
što do đavola, mlisi mogla da ostaneš u svoja četiri ziida?
— Ja sam oisitala tamo. Ali, tada je meko pokušao da upar-
dme uniutra. Neki policajac, miilsiim. B’ilo je to uibiizo posle puc­
njave. Podimetniula sam stolicu pod vraita. Ali, on nije hteo da
se o.kreme. Zbog toga sam se spustila kroz prozor i preko nastre-
šnice spuzala na ulicu. Onda sam te ugledala kako si otilšao na­
zad ka kaziniomici. Zbog toiga sam te pratila. Ali, ovaj puit ti se
nisam isprečila na puitu ...
— Grom i pakao, šta sada s tobom da radilm? — pittao se
glasno Zapad'nijak, ne znajući odgovor.
— Jesi li video „Crvenog Vuka?” — upilta Roza. — Hoćeš
li ga uskoro oslobodiiti? Htela bih da budem prisiutna!
Nije imao pojma kuda da je odvede. Pri tom nlilje znao ni gide
16

19. ■k-kic Š E J N 'k 'k 'k
bi se sam sklonio. U O'Voj noći, nije mogao da traži sebi hotelsku
sobu. Bili au miu potretani mir i dosta sna.
Kada siu se više priltaližili gradu, ote miu se iznenađen uz­
vik.
Kompoizicija tamnih prUitničkiih vaigona videla se kraj želez-
ničkog depoa — na glavnoj liiniji Južnoig Pafioi.ka. L/okomoitiva
je bljuvala paru u noćno nebo. Njemi faro'vi poJiazivaii su ka
zapadu. Nikakav voz po redu voižnje niye lu ov.o doba išao za Ka­
lif OiPniju. A iipalc, nij'6 bilo nikakve siummje da ovi vaigooii treba
da se kolrlijaju ba.S u tom pravcu.
Sejn jače steže Rozimu ruku. Krenuo je brže. Onda se u
njemu odjednom javi osećaj da mu je rešenje njegovog pro­
blema nadohvat ruke.
Povukao je Roizu Goirman na stepenice jedne otvorene plat­
forme. Jediaa sveitiljka se pomaće. Odjeknu zviiađiuik lokomofU've.
Devojka po'kuša da se olime.
— Pusti me! — liriknu.
On je prosto guirruu uz stepenice i u sledećem trenurttou
pope se i -sa.m.
— Ti može« odavde da pobegneš, ako hoišeS — bunila se
i dalje Roza. — Ali, ja u svakom skiča.ju neću U- uioiniiti . ..
Po-kuša.la je da skoči.
— ProJcletstvol — prasnu Sojm. — Ja ne bežiim oidavde!
Hajde, ulazi!
Gurnu je kroiz jedina vraita. Toiplata i miiriis prašnjavog pli-
ša ih zapaliinuše. Nalazili su se u zaidnijtim hodniikiu pulimanovih
spaivaćiih kola. Desno od njih visila je zelena .somots>ka zavesa
pred vratima salona za piuSenje.
Jedan železni'čki službenik ilm pri'đe. Taman ten lica, uátlr-
kani beTi okovraitmik, pljoismata službena kaipa. On nabra čelo,
gestikUilirajuiM obama rukama.
— Žao mi je, sor. . . Moira da ste pogrešili. Ovo nije liniJja
za putnike. Ova spavaća kola voze pra.ma nazad ka oibali.
Sejn pusti RO'Zu i izvuče banknotu iz džepa jakne. Službe-
»iik iskolači oči kada pročiila broij na ugliu noivčanice.
—■Neću vam praviti nikakvih proiblema — reče Zapad­
njak. — Možda mio.gu da spavam i u salonu za puiSenje. I još
jedino pitanje: gde treba da siđem da uhvatim voz koiji siutra
uijiutru po-novo .stiže u Jumu?
— Ah . .. mislim da je to u jedinoj stanici u pustingiL. Još
ću pogledati, pa ću vam reći.
a Sejii as 11

20. Š E J N
— Učinite to. A moMa biste mogli naći i cdgavaraijuiée
mesto za damu ... možda biste mogli da jcij naipravite ležaj u
jednom od salona ...
Još jedna banknota je pnomenila vlasnika. Službenik zado-
voljino klim nu glavom.
— Pravo tamo napred, mis — objasni. — Ja ću se odmah
vratiti. Samo' da donesem čistu posteljiimu.
Roza Gorman odabnu s oilakšanjem. Pxi svetiiijci u vagonu
fiagie.i ;a je mlada i viitalna.
— Odvešćeimo se, dalkle, nazad — promrmlja. — S tim sam
Kaglasina. Ali, samo ako ,,Crivani Vuk” bude brao oslobođen!
Pođe hodnikiom i nestade iza jedinog ugla.
Stjuard je otvoirio jedan zidini ormar i izvukao krevetnilniu.
Sejn mu priđe.
— Ja hoću uz puit da s'iđam ■—-reče m>u polu,glasino. — Ne
zaboravite da mi kažete gde! Devojka ne sime niata o tome da
sazna. Ona se vozi dalje. Pazite da ne siđe nigde pre nego što
stignete u Andeles. Jasno?
Stjuard klimnu glavom,. U njegovim očima videlo se ču­
đenje. Hteo je da se cJa-ene.
— Još nešto — nastavi Zapadnjak. — Jeste M siguirni da smmo
m i jedini putnici?
— To vam ja nisam rekao, sor. Ima još jadan u voau. Ali,
ja bih vam rekao da je on nešto više nego običan putn.ik. Ali, po
tome kako je sprovoidinik voza pred njim saiviijao lođa, rekao bih
da j;6 neka velika zverka. On je dva 'vagona ispred. Zato neijsri-
niite da ćete se sresti s nj im.
Nabravši čelom, ispratio je Sejin stj'uarda pogledom, dok je
O'Vaj odlazio sa posteljinom. Trenutak kasnije, pođe za njim da
pro veri stvar. Inače, ne bi imao mii'a.
Bešumno se provukao kraj otvoirenog salona u kome je
stjuard obaivljao svoj posao. Roza Gorman ga je poismatrala.
¡Niijetdino od njih nije opazilo da j.e Sejn prošao poired njih.
Prošao je zatim laroa jedan potpuno mračan putniSki vagon.
U sledećem je gorelo dosta sivetiljki. U sirediini, između dva tapa-
cirana sedišta, bio je izrađen sto.
Jedan muškarac nagnuo se nad njim, nad brdom akata.
Svetio je obasjavalo njegovu ćelavu lobanjiu.
Sejn mu munjevito priđe.
Coivek htede da se uspravi. Ipak, u poslednjem trenutku, on
ponovo fcloiniu, dok siu njego've bezbojne oči zurile u „sačimanu.”
IS,

21. ★★★ SEJN-kk-k
— Hela, MoiđlLne! — proceidi Sejm. — Ovde baš imaimo mir­
no mestašce za ćaskainje! O'dmah na početku odlgo'voirićeš ma na
jedno pitanje: Zašto si feplijiuiniuo sto dolara -da bi me 'One dve
vucibatine u Sam ilrancisku pokušale da namaigarče. Da im se
posrećilo, ja bih dve godine proveo na nekom sandiuikiu na se­
veru Paoifiika, u lavu na kitove! Govori, Modlime! Zašto?
Nategao je oba o.roza na „sačmari.”
Metaiimi zivek sablasno prekide tišinu. __
. IV
L
Fiirtiz Modlin trže se pred ledamam čvrstinom, koja je zra­
čila iz Zapadmjakovog izraza lica. Cevi puške pxeiteće s.u zuiriie
u njega. Madliinu se sitezalo gnlo. Bodrio se za vazd^ih.
— Ti proikleti kuitlkiini sinovi! — dahtao je. — Oni su se
daikle izbrbljali!
Sejnu zapravo i nije bila patrebma oiva poitvrda. Samo dvo­
jica su moi^iii znati da je om one 'večeni bio u Sam Francisku.
Ili Modi'in, Diiramova produžena ruka, ili Džerom Diran lično.
Ali, Modliia je bio dOiSitižam. Sada i ovde.
— Dok su propevali — oibijasiii Zapadnjaik — jedan je iimao
slomlijeinu nogu, a dirugi poloimljona rebra. Sta će se s toibom do­
goditi, zaviisii sada od toga koliiko ćeš brzo naći odgovotr na moje
pitanje: Zašto si to u,činio?
— Za&to? Jer je Diram tebe angažavaiO za posao! Tebe^
stranca! Umesto da stvar prepusti meni!
LomiO' je prste, a lice mu je biio crveno od besa.
Dok je nastavljao da govori kao da ni|je bio svestan prete­
če situacije u kojoj se nalazio.
— Petnaest godina sam radio za njega. Preuzimao sam na
sebe sve prljave poolove. I naijopaisnije! Ali, kad je došla ta
stvar, on me je gurnuo u stranu! Tri hiljade dolara je dao za
privatnog detektiva da te nađe. I to samo zato da bi od tebe
čuo da je posao zadoivoljavajiuće obavljen, ta stvar koju bi i sva­
ki drugi uradio. To nije bilo fer prema meni!
Modlin je očevidno bio tako besan na svog gazdu da u tom
trenutku nije osećao nikakav strah.
Voz ubrza naglo. Snažno drndanje ukazivalio. je da se nala­
zi na mostu preko Kolorada.
Šeijm je namršteno posmaitrao koščato lice i čeiaivu glavu
lai

22. •k ir ir S E J N -k-kic
njegovog sagovorntilka. Pitao se šta bi trebalo sada s njim da
uradi.
Odgovor je doišao oidmiah: ništa!
Ništa ne bi postigao time što bi povukao oroiz i napunio
Modlina saičmom, što je ovaj u osmovi zaslužio. Niišta u vozu
kao ovaj koiji je, sudeći po tandrkanj'U točkova, junio šiirokim
pnootramstvima pustinje, sikoro sto kilometara na sat.
Tamo napolju nije biilo ničeg sem beskomaone pustoiši. Moiha-
ive. Čak i kad bi mu uspelo da iskoči iz voza, to ne bi mnogo
¡pomoglo. Prečesto su u takvoj usamlijenostii Ijiudi umiirali od pa­
klene vrućine i neiizdržlijive žeđi. Preći puistimju peške ndje bilo
po Segnovom ulkusu. Svegedmo zbog kakvog razloga.
A Modlliin i nije bio vredan takvog rizika. Iako se na tako
podmiuikao naiiin želeo rešiti Zapadnjaka u Pirisku.
— Verovao sam da ću uspeti da te uklomiim s p;uta —
mrmljao je Moidlin — a onda bi Diran morao memi da potveri
posao.
Sejm m u još više priTaliži cevi „sačmarice” liou, tako da je
ovag proisto 2airio u nglih.
— U međuvremenu si bio u Jum i — korastato'va Zapad­
njak — samo da bi m i što više otežao postizanje cilja.
Možda je zaiista biilo tačno da se iza svega nije krio Mek
Dejd nego Modilin.
— Za ime sveta, ja to nisam učinio! — zakuka ModMii. —
Ja sarni po Diranov om nalogu bio u Tuisonu. Ni na putu tamo,
ni nazad, niisam napuštao voz!
Suprotno mu nije mogao niko dokazati. Ali, Sejn je bio
uveren da Modliin niije u svim detaljima rekao istinu.
AM, šta bi mogao i da učini ako je Modlin zaiista lagao?
Sejn se okanu razmišljanja. Bio je siguran da mu Modilin više
neće podmetati klipke poid noge.
— Kuda ćeš sada? — uipita ga. — I zašto?
— Za Los Anđeles. Diran dolazi sutra iiz Solt Leglk Sitija.
Predaću mu dokumenta o poislovima s rudniciima, u Tusonu.
— Zbog čega on hoće da izvuče „Crvenog Vuka” iiz kazmi-
onice u Jumi?
Modlim žmirnm. Moržda je njegO’V izraz lica bio pravi kad je
odgovorio:
— Nemam blagog pojima. Ima pojedinosti o kojima Diran
odlućuae s a m ... kao ta stvar. Inače, om namerava da postane
senator Kalifornije. Zato je poitrebno da kupa čitav miiz sairadmi-
20

23. •k'k'k S E J N -k'k'k
ka vlasti. A onda, čak i ako između njega i jedinog ubice, o®u-
đenoig na doživo^tinu robiju, postoji oidređena veza, ipak će ga ica-
brati za senatora.
Sejn zagunđa u znak saglasnosti. To je svakako o<d®oivaralo
istiini. Senatore ne bira narod, već predstavnici vlasti. I bogati
Ijuidi mogu takvo senatoirsbo meoto po kratkom po®tup(kiu da
kupe.
Do đavola dakle sa Diranovim motivima za oslabađanije
„Crvenog Vuka!” U oivom trenutku, Sejn nige video nikakvog
razloga da viSe tiime raizibija glavu.
— Reci Diranu da će njego.v poliuapač suitra naiveče bibi
oslobođen.
Kao i če®to do sada, tako se i sada Sejnu naimetnaiila/nofu-
n jevita odiluka. Iznenada je anao kako će „Crvenog Vutka” brzo
i dovoljino daleko odvesti ad Jume.
Raizgovor o pokušaju da ga Modlin makne, dao mai je od­
govor. More i KalifoTniljiski zaliv nisu bili daleko oid Jume. Oni
su predstavljal.i za „Crvonog Vuka” voanu kartu u slobodiu.
— Apač? — povika Modlin iznenađeno. — M'ielio sam da
je on jedan J>i.i.?
— Reci Diranu da traba da pripreani diruigiih deset hiitljad»
dolara.
Nagnuo se još bliže ka sagoivorniku i pritisnuo miu hladan
čelik uz obraz. Nastavio je.
— Mođline, ti si svojoj sudbini još jednom iizmakao! ,,Sač-
mara” bi ti razmrskala glavu. Pokušaj joá jednom da mi neike
bitange navuče« na vrat, onda više neću imati mid'osti. Misli na
to!
Povukao se leđima ka vratima.
Modlin je zurio u njega dok nije iišče:zao. Oči su mu bite
bezosećajine, hladne i bez ikakvog izraza.
'"I
Kroz tamu pulmanovog vagona kretao se Sejn nazaid ka
kraju vo'za. Goli brežuljci i ravna ze^mlja prctmi'cal.i su kao sab­
lasti kraj prozoira. Sejm promeni svoj proLhcdm plan da sipava
u salonu za pušenje.
Ušao Je u stjuairdovu kabinu. Covek skoči dz kreveta i trep-
ćujći pogleda u pridošlicu. Sejn mu tutnu još jednu novčaniau u
šaku.
21

24. ★★★ S E v/W ★★★
— Držite na oku vrata iza kojih devojka spava! Dignite
galatou ako neko pokuša da pro'vali.
— Rado, ser. .. — složi se stjuard ... — alii... ovaij ... ona
se zaključala.
Bilo je to i tvrđenje i istovremeno piitainje da li će ona na
Sejnovu molbu atvoriiti. Jer, on nikada nije tako šta učinio.
— Priliično se ljuljamo pri ovoj brzini — cerio se Za-
padnj'a'k. — Čovek može lako da izgubi ravnotežu i da tresne o
neka vrata.
— I te kakoi! — potvrdi stjuard, takođe se cereći.
Uskoro zatim, isproba Sejm devojčina vrata. Bila su zak­
ljučana. Bez oiklevanja zaleti se on ramenom u tantoo dirvo.
Umiutra, škripeći, ispade mesingana brava iz keišta.
Roza Gorman se uplašeno diže sa svog ležišta. Zbumjeno
povuče ćebe do vrata,. Na mesečimi, svetliucala je njena naga
koža. Komadi njeme odeće ležaili su na maloj klupici, obliožemoj
kožom. Jedan pogled bio je dovoljan da se utvrdi da je sve
skinula sa sebe. Razumilji'vo, jer je u ovom odoljiou vladala ve­
lika sparina. Sejm je ipak bio siguran da mu ta vrućima neće
naročito smetati.
— Trebalo je da mislim da ćeš na ovaj način upasti — reče
Roza potišteno.
— Dabome — potvrdi Šejm. — Sada ostaje da razjasinimo
još samo neke detalje ...
Pritisnuo je vrata i naslonio „sačmaricu” na njih. Jed'no
dodatno- obezibeđenje. Ako bi neko poikuišao da prodire, a želez-
nički službenik ne bi na vrerne viknuo, Sejma bi pad pu.Ske
upozorio. Nači/nio je dva koraka kroz odeljak i naigmuo se nad
devojkom. Kada joj je dodirniuo ruikom nagu koiau, oma ref­
leksno zateže mišiće.
— Da vidikno... — promrmlja — otkud si znala da saim
JU u Juimi zato da bih osliobodio jednog kažnjeniilca?
— Jedan čovek mi je rekao. Zove se Mek Dej'd. On je ka­
petan straže u kaznionici. Ja sam ga potražila da se raspitam o
Tomu „Crvenom Vuku.” Nadala sam se da ću naći načma da
ga sama izivučem. Za omo malo što mi je rekao Mek Dejd se
naplatio...
Sejn je morao da se oismehne. Mek Dejd je umeo da isko­
risti svaku okolnost za dodatnu zaradu.
— Na sreću — nastavila je Roza — ja sam pre toiga pro­
dala jedan mali poseid u Tontosu. Nasledstvo. Biila sam poslad-
22

25. •k'k'k S E J N 'k ic 'k
uja u svojoj porodici. U svakom slučaju, imala sam nešto para.
Od toga mn’ogo nOje cji.alo', pošto sam isplatiia Mak Dejda.
Sejn o-seti kako njena krv pod njego^vom ŠEikcim brzo pul­
sira. Mh-is njenog tela biudio je u njemu želglu, koj'u je dosada
potiskivao. Tu žei'jju je sad mogao brzo da ijspuni po cenu sna.
Ali, neibo vremena će raido žrtvovati za Roau G'orman.
— Do'šao je itanas poipodine k mani — naisitavila je — i re­
kao da hoće da mi pro-da jedno tajno obaveštenje. Onda, kad
sam rnu platila, reka« mi je da si i ti zainteires'ovan za ,,Crvenog
Vuka.” Pošfco smo očigledno imali isti cilj, pcmadala sam se da
mo'gu da ti pomognem. U o.diučujućem trenuibku, naraivno. Mis­
lila sam da je taj trenutak došao ka/da sam ugledala omu tr&j'icu
kaiko te vrobaju u blizini zida kaznionice . . .
Ovo je SEiJV'^m jasno pokazivalo da je Meli Deijd pokušao
da iste noći slcine sebi s vrata i Soj na i Ro^zu G orman.
AH zai;3to? l'-^akav razlog je m-ogao Mek Dejd imati da se od­
važi na tako neSlo? Jer, time bi i bacio u veitar drugiu polio'vinu
sume koju mu je Zaipaidnja.k obećao za oeloibođenje „Orvenog
Vuka.”
Nije važno. Mek Dcijid će mu jednom već sam daiti odgovor.
Seo je na kilupieu i Izrio čizme. B.iii6ni rad jodnog gen''ija od
Oibu'ćaira iz Du ivsra. Čizme su bile kao puter meke, da au se
mogle c'Liuva.li i izuvati bciz ikakvog pomaiga.'ai.
Legao je kraj nje. Oboje su drhtali od uzhuđeinj.a. Pričala
je 0 imamj'U u Tciniosai. l'Oje znaiiil'O da je odrasla na ranču.
A Sejn je jo’5 daivno i's'kiuisi'o da sai dovojike sa rančova oisećajmije
i strasniije nd ostailih žena.
Tako jc bik) i sa Ro-ziom Gio.rman. Opazio je da joj nije prvi
mUiSkarac u životu, ali, bio bi i iznonađem da niije bilo taiko.
Pre njega je verovatno bio ,,Ci'veni Vuik.” Sejn još uvek nije
imao pojma odakle devojka prnnaije teg poJiuOndiijanca.
Držao je čvrsto jcidncm i ’tilcom. U drugog m'u je bio revol­
ver. Upi’kcis svemu, niije želcio nekakav i-.iizi'.ik. Kaida bi se vrata
iznenada otvorila, on bi u tireiriiu biio spreman za boirbu.
Ipak se u ovim mimutima po'tpuno usrediaredio na omo Što
je tako brzo prolazilo.
Mora da je bilo dosta kai,'ao ka.d se fccnaičino iEipiriuš'jla po­
kraj njega, a glas joj je pirccistavlijao pcisiosno mirmiilijauuje.
— Ovo baš nije bilo nc-ij'ieipSe od mene. Ali, nema veize, sa­
mo aiko ćeš izvući ,,Crvenog Vi i'.ca.” Zrijedlno sa maom!
Iduiće noići, raam'lišljao je Sejm, neće viiše biitii niikakivih raez-
23

26. 'k 'k 'k Š E J N k k - k
loiga da avo prodiUiže. Saida je znao kako će poluapača dovesti
u s'iigurnoist. Ro-za će svakako tada biti daleko od Juime. Možda
bi bilo interesantno saznati priču o njoj i tom mladom melezu.
Ali, Roza je već zaspala. Šejn odluči da je ne budi.
Neko vreme je zurio pred sebe i zadremao. Onda je oidjed-
nom otvorio oči. Imao je osećaj da će noć skoiro proći, iako je
iza pro'zora vagcma još uvek bio neproziran mrak. Mesec je već
zašao.
Šejn se brzo izvuče iz pokrivača. Dok se oblačio čuo je tiho
fcucanje na vraitima. Odškrinu ih i prošaipta da je spremain.
Onda baci poslednji pogled na Rozu, koja se umoiala u
poki'ivač i spavala čvrsto.
Izvukao je nekol:iko novčanica iz sveižnja u džeipu i utisnuo
joj u o<tvorenu šaku. Prsti joj se hitro stegoše. Ali, nije se pro­
budila.
Kada bude u Lo« Anđelesu napustila vo/,, imaće u svakom
sliučaiju dovoljno novca. Sta će s time započeti to je njena stvar.
Uzeo je „sačmaricu” i naipustio odeljak. Pratio je stjuarda, koji
je zastao na otvorenim vratima zadnje platforme. Na nju je
vetar od vožnje nanosio pepeo i fini pesak.
— Nećemo se zaustavljati, samo ćc-mo smanjili brzinu. Ali,
dovoljno da možeite iskočiti. Vozovoda kaže da ne može viiše
da stigne do mašino’vođe. A to će koštati jeidinu malenkost, koiju
ja . . . ovaj . .. mioram dati — mrmljao je stjuard.
Sejn klimnu glavom i dade mu još jednu banknotu. Sišao je
niz stepenice, uhvativši se snažno za gvozdeni diržač i naže se
napolje i una^pred da. pogleda.
— Fino. Ti si dobaa' čovek, amigo. Puisti damu da spava
koliko hoće. Kad bude vreme, napravi joj doručak. I zadrži je
do Los Anđelesa u vozu!
Isturio se, sko-čiio i dočekao se u sledećem trenutku opušrte-
niih kolena, potrčavši oidmah kako ne bi izgubio ravnotežu. Voz
se brzo izgubio u tami. Sejn polako uspoi’i korak. Bio je sav
mokar od znoja. Noćni vaziduh bioje topao i. zagušljiv, iako je
to bi'lo jediniih nekoliko od ukupno dvadeset četiri čaisa kada je
u pustinji Mohaiva bar malo bilo hladnije.
U neposrednoj bliziini, raspoznavale su se male tačkice
•vetla iz jednog naselja. Grad se nalazio na ivici beskona.čne
slane ravnice koja se pružala prema jugu, dokle je pogled do-
pijrao. Sejn pređe preko šina i približi se jednom železničkom
depou, iz kojeg se š'irio smrad kao iz štale koja dugo nije bila
počišćena.
SA

27. 'k'kir Š E J N •k'k ir
Požurio se. Jer se beli milaz svetla jedne lofcomoiti've brzo
približavao sa zapada. Sanjiivi železni'čki službenik žmirkao je
na visokog Zaipadnjaika kada je ovaj zatražio kartu za Jumu.
Doitaio je. Službenik sikide sa kuike crvenu svetiljteu i požuri n-a-
poije da da vozu znak za zaustavljanje.
I onda je tačno u devet, u vrelo letnje jutro, Sej‘n po.noiyo
bio na drugoj strani Kotorada, ponovo u Jumi. Za njim je bi­
lo nekoM'ko časova poluisna. Bio je čvrsto odlluičio da svoj posao
obavi što može brže i da O'vag grad i ovaj kraj napusti, kao da
je izbeglica iz pakla.
Izašao je iz voza na suprotnoj strani koloseka. Osvrnuo se
I otkrio jednu šupu za robu na ivici koloseka. Kraj nje se na­
lazila mada daščara. Šeijn se prvo uverio da ga niiko nije opazio.
Ond'a priđe uiskoj pukotini između dve zgrade i šatori tamo ,,sač­
maricu.”
Nositi danju takvu stvarčicu biio bi čisto izazivanje. Ali,
možda će mu ta puška još zatrebati. Onda će znati gde da je po­
traži. Jedva je bilo verovatno da je netko drugi otkrije.
Sat kasnije, doručkovao je u jednom prljavom restOiranu. Za­
tim je pronaaao štalu za iznajmljivanje i potražio konja za sebe.
Odliuioio se za jednog sivca sa m‘iš-ićavim nogama. Platio je i za
šarca, koga je trebalo da mu pripreme za kasnije.
U sedlu sivca izašao je iz grada. Izjahao je na put od tuca­
nika koji je kro-z brežuiljke kraj reke vodio ka kaznionici. Konj
je frktao od vrućine. Sumce je pržilo sa neba bez oblaka. Na
severu su u usijanom vazdu.hu titrali obrisi dalekih planinskih
venaca. Sleva žuboiniia je i hitala k moru sivozelena voda Kolo-
rada.
Na maloj udaljenosti oidjeknu zdesna pucnjava. Stražari su
provo'di'li svoje slobodno vreme na strelištu. U tome su bile po­
vezane dve nameire: vežbati svoju streljačku spoeoibnost i dr­
žati kažnjenike u stalnom sitrahu. U Sejnovim očima bi'lio je to
čisto ubijanje vremena. Toga ne bi bilo da su na mesta stražara
billi postavljeni kvalifikovani ljudi. Ali, po.sao stražara u kazni­
onici bio je slabo plaćen. Prosto su jadni bili ljudi koje je Mek
Dejd imao pod svojom komandom.
Sejn je jahao dalje. Zidovi kaznionice pojavili su se pred
25

28. 'k 'k k S E J N k 'k 'k
njj’iiro, zaklanjajiu'ći poigled na reku. Istovremeno mu se u vid-
noim poilau ukaza kamonoloim karamioiniice. Tamo su radiili kažnje-
nici. Biuidaciima siu mirviilii i odivaljivaM stenje. Kamipaini'ja Juižni
Pacifik je kupo'vaJa tucanik na vagone i time graid'i'la nasipe.
Više stražaira, mrzovoljmih zbog nesnosne vrućine, držalo
je kažnjenike u šahu. Jeidain od uniiiormiisanah uifcočeino je priia-
zii‘0 Zaipadnjaiku.
„Crveni Vuk” bio je ,u kamenolomiu. Šejm ga je odmah opa­
zio. Bio je samo u, pamitailonama, a mišići su miu igrali pod bron-
zanom kožom. Ali, Sejn 'n-ilje do'šao' da potraži kažnjenoka, nego
da ispita liraj., i da uitvrd'i put za bekstvo sledeće noći. Stražar
koji se pni'bližavao kao da je hteo da pravi probleme. U prvom
trenuitku Šejn htede da povuče uzde i okireine sivca. Ipak, osta­
de na mesitu.
Tužna poivoTka izlaziifla je kroz glavnu kapij'u kaanionice.
Četiri kaižnjemika nosila siu grubo otesami mrtvački sanduk na
ramentoa. Kraj njih je išao stražar sa puiikom na gotovs.
A Eli Mek Dejd činio je kraj proceAsije. Držao je obema ru­
kama debelu knjigu. Verovatno biblijiu. Crte lice su mu bile
napregnute, a uisne su miu se micale u smernoj molitvi.
Uprkos vrućini, oseti Sejn hladnu jezu uz bičmiu. Podsetio
se gneva ,,Crvenog Vuka” pri pomisli da će lažljiive usne muči­
telja Mek Dej'da moliti nad njegovim saindukom. Miisao koja je
i Sajmu bila nepodtnošljiva.
Stražar mu je sada pTiila^zio brže.
— Hej! Gubi'te se! Tri znaka uipozoirenja sam vam već dao!
Odlazite konačnio!
Momak je ratoborno mahao puškom. Šejn oseti u prvi mah
želju da mu uputi kuglu, zato što je ovaj uperio puSku u nje­
ga. Onda se pred'omisii i odgiovori u,adržaino.
— Zao mi je, ali, nisam primetio. Imam jedan dan slobo­
dan u Jumi, pa sam pomislio da pogledam malo zatvor. Sas-
valm izbliza, nisam ga još nikada video.
— Vi biste i paikao pregledali do dna,, zar ne? — odivraiti
stražar mrgodno. Ali, sada je već malo oborio pušku. — Hoćete
Ii da vara dam jedan predlog? Potražite m''i3 Lili Moreno. U
njenom apartmani,u je ugodno sveže. Ima i nekoliko-lutkica koje
će vam preikra.tć'U vreme!
— Dobar predloig — kliminu Sejn glavom.
— Voleo bih kad bih i ja mogao da odem — produži stra­
žar — ovde napol'jiu čovek lako može pretrpeti toplotni udar.
26

29. ★★★ 5 E J N ★★★
— Za zatvorenike mo'ra da je još gore — primeti Zapad-
njaik.
— Koga tO' j'Oiš interesuje! — Cev puške se ponovo pod>iiže.
— Nestanite konačno! Tamo napred je naš kapetan! Ako vas on
otkrije po.tprašiće mi dobro! A toga mi je već zaista dosta! Ja^
šite, čoveče!
Sejin potera sivca odatle. Bio je skoro siguiran da ga Mek
Dejd nije prepoanao. On će sasvim pravovremeno videti Šejna
noćas iz neposredne blizine.
Pr:i tome je Šejnu bilo j'asno da neće bilt'i jednostarvno pri­
bližiti se Mek Dejdu.
To je pokazivao i prepad prethodne no-6i. Mek Dejd je bio
podmaiikli niltko'V. Tip s kojim čovek mora biiti đavolski oprezan.
Mora da poistoji način da se Mek- Deijdiu iščupaij>u otrovni
zubi. Ali kafco? Doik je jahao nazad ka Jumi, Šejm nije od­
mah našao odgovor.
«>
Odmah kraj „Palas” ho'tela nalazila se berbernáca. Vlasnik
je bio naliickani omanji čovek sa loknom na čelu, na.mazano.m
uljem i u belom mamtilu. Sejn mu dade novčanicu od pet do­
lara.
— To je za penu i brijač, a uzm ite sebi i piće!
To niije bio uopšte neoubičajen postupak. Kao Sejn postu­
pali su mnogi ljudi na Zapadu, ne želeći da im neki stranac ba­
rata s O'Strim čelikom oko vrata. Berberin izađe iz svoje radnje.
SeJin uize brijač, naoátri ga, nasapuna lice i pažljivo poče da
struže bradu. Zadubljen u misli, razmišljao je kako da izađe na
kraj sa Meik Deijdoim i bezopasno oslobodi Toma „Crvenog Vu­
ka.”
Dogodilo se k ad je pi0‘vuikao poslednji potez b rijačem preko
Oibraza.
Nešto okruglo i tvrdi priitislo ga je u leđa.
— Ne miči se, kučki,n sine — prosikta mu muški glas za.
leđima. — Saimo mrdni ušima i prostreliću ti šiju!
Besan zbog svoje bezbrižnosti, baci Sejn pogled u ogledalo.
Iza njega je stajao jedan musaivi mladić četvrtastih ramena
i širo'koig lica. Bdo je goloiglav. Kosa mu je ličila na raščupanu
27

30. slaimaritou. Samoizadovoljan osmeh lebdeo mu je u uglovima usa­
na. Revolver mu se podiže.
— Tako mii svega, nećeš mii uima.či! — poviika mladić. — I
ja 6u oSmah naplatiti za tebe pet sto^tina dolaira. Ti ćeš sada
sasvim lagano i opremo ođiloži'ti brijač. Onda ću ti uzeti pu­
caljku, i zatim ćeš odmarširati iiz ove berbennice pravo ka zat­
voru . . .
, Šej« se cibradova u sebi što je svet puin buidala. Jedno od
prvih pravila koje je naučio, rukujući oružjem bilo je da ni­
kada ČDveku ne pritisne cev uz leđa. Jer, ako nail'đe na iskus­
nog boirca^ onda to može da predstavlja brzu smrt, aM ne za
o.noig u koga je uiperena cev.
Bez ikaikvoig nagO'veštaja, bez ubrzanog diisamja ilU zateKanja
mišića, Zapadnjak se okrete ulevo, van vatrene linije i još U
po'kreitu šćepa prcitivniku gvožđuriju. Zgrabio je onog plavoko-
Bog za zg'lavak i neimiiloisrdino mu iskrenu ruiku.
Revoi]ver zveknu o pod.
U sled^ićem trenutl-ciu, mladić tresnu o zid.
Odim^ab zaitiim iispusti panični, užasnuti krik. Stajao je is-
kolaičenih očiju i, po'l'iljka pnikovanog za zid.
Sejin mu protisnu brij'ač uiz grlo. Reči su mu kapljale kao
točno olovo u mladićeve uši.
— Pevaj, prijatelju! Odmah! Ko te je nagovorio na ovu
prokletu gliupoisl?
Užasnuitih očijiu, zurio je ovaj u briijač pod braidom.
— Za ime sveta, ne! Pusti me da bežim! Nikaida te više ne­
ću uzneroiraivati!
Sejn se nije dao zavarati.
— Go^vori! — proisikta. — Koje ti je koipille obećado pet
stotina dolara da md ugasiš sveću?
Mladić je drhtao kao u groanici. Dah miu je zaudarao na
jev'tinii viflkii, 1 mešao se sa smradom štale, koji je i'sabiij'a'o i'z nje­
gove odeće.
— Ja to ne znam! — grcao je. — Saimo se šuSkalo. Govorilo
se da kad bi te čovek ščepao, našaio bi se neko ko bi plaitio za te­
be!
— Hoćeš da m i kažeš da si sve ovo ri’zilkovao saimo zibog
govorkanja? Glupost! Cini m i se da si zaboravio da ti je bri­
jač još uvek pod vratom ! Hajde, otvori već jednom gubicu! Mo­
je strpljenje je pri kraj'U.
Mladić zadirhta još jače. Izgledalo je kao da će mu svakog
,*V8

31. trenuitika oči ispasti iz glave. Sajnu se činilo da će nlitlkioiv pre-
svisnuti od straha. Ali, to još niije bio razlog da ga pusti da po-
begne.
— Ti si izgovotriio jafco kraipne reči kada si bio u predlnosti
■— objasni on bespomočnom mamlazu. — Trebalo bi da ti i sada
usta prorade, inače...
Prekimuio je u pola reče-mi'ce.
Pokušao je još da se okrene.
Ali, tip koji se ušuinjao u berbernicu bio je brži. I bio je od
drukčilje sorte nego onaij žrtoklj'unac sa kojim je Sejin upravo
imao posla.
Vlisoki Zapaidnjak oseti revolversfeu cev, koja ga je pni'tiisnu-
la u leđa, i odmah se povukla. To je bio čoivek iiskusain sa re­
volverom i koji je anao za sve trikove.
— Satmo mi'mo — promrmlja pro.mukaiO glais. — Jedan po­
grešan pokret, i imačeš ruipu u leđima, veliku kao tvoja glava.
Ja imam ,,kolt” sa speoi'jalniim mecim a...
Sejm ostaide nepoimičain. Potisbivaio je bes koji ga je obuizi-
m'ao. Onda munjevito i hladno odmeri mogućnosti koje su mu
još preostale.
Mladić posrnu u stranu, zakašlja se i uhvati se rukom za
vrat.
— Ja sam ga uhvatio, Murtre! — grcao je. — Izuo sam či­
zme i privukao sam mu se tiho kao mačka. Pet stoitina dolara
pnipada meni. Ja sam ga uhvaitio ...
— To baš tako ne izgleda — odvrati pridošlica. Onda se ob­
rati Zapadoj'aikiu. — Okremi se! Sasvim polako!
Sej'n posluša. Ugledao je vitkog sedokosog muškarca, čiji
eu obrazi bilii prekriveni srebrniim bodljika.ma. Na licu je imao
duboke bore. Koža na vraitu bila mu je naborana. Ali, uprkos
vidljivim znacima njegove starosti, zračio je gvoadenom čvrsti­
nom. U dosntoi je držao ,,kolt” čiji su specijalni meci zaista
mogli da zadaju užasavaijuće rane.
Pogledao je u poniklovanu zvezdu koj'u je pridošlica nosio
na džemperu.
— Šerif? — upita.
— Maršal. Zovem se Murtri. Radim već trideset godina za
zaifcon. I živim jioš uvek, jer nisam preduziim^ao ništa rizično, ni­
ti sam načinio neku idiotsku grešku. Ni jednu jedinu. Zato se
rađe ne nadaj da 6u baš sada načiniti prvu grešku u svom ži­
votu.
29

32. i e * * S E J N ir-k ic
Sejn tek sada utvrdi da i mlaidič nosi metailmu znaiSku.
Sigurno pomoćnik.
— Ja sam ga ščepao, Murbre! — kukao je ovaj. — Pusti me
da ga zatvorim!
— ZaivežiL, Basker! — zaireža Murtri. — I doista sa prićom o
pet stotina doJara! Ja 6u ga zatvoriti. Aiko je on zaiiata vredan
novca, ja ću biti taj boji će to naplatiti!
Mladić naćini Ijuititu grimaisiu.
Murtri priikova svoj pogled ponovo na Zapadnjaka.
— Zatvori odmah brijač! Jednom rutoom. Onda ga položi u
stranu.
Bilo je očevidno da je namemo pustio Sejina da drži biri-
jač. Naime, ovaij je Zapadnjaku bio u deisinoj nuci, Sto je is-
kU'učivalo mo'gućnofit da Sejn potegne revolver.
Sejn je odmeravao mogućnost da baci mairSalu bnijač u li­
ce i da ga tilme za jedan tremutak omete. Mo'žda bi uispeo da se
baci u stranu, i da se dokopa zaklona iza beirberske sitollce.
Murtriijeve oči se suziSe.
— Mogao bi sto puita da pokužaS i nikaida ti ne bi uispelo
— primeti zveadoinoisac, kao da mu čilta miMa. — Zato Uičliini što
ti kažean!
Sejn pomireno zaiMiopd brijač.
— Shvatio satm da žaliiite da me zaldrailte u svom zaitvoru,
maršale? Sa kakvim razlogom?
— Osurmnjičeni ste da site proSle noićli u boteiiu ustreMll
jednog čoveka na zadrajeim stepaniStu. Odigovarate tačno opiisu
koji nam je dao jedan hotelski siuižbenik. Iznajimiili ste sotou, ali
je prošle noći niste ko^ristiM.
— Kako dolaaiite na to da sam u®trelio čoveka? — uzvraiti
Zaipadnjak protivpitamjem. — Ko je uopšte bio taj tip?
— Jedan profesionalni bookar, boji je radio u jednofl jetviti-
noij krčmi kraj reke.
— Ja nisam poisetio nijadniu krčmu sem ovog hotela — ab-
jasrti Šajin. — I nisam upoznao nikaitovog kiockaira.
— TUižilac i sudija neka time trljaju glavu — promTmJja
Murtri ravnodušno. — Vi i izgledate kao neko ko drugoga mo*-
že da sredi brao, a da ovaj ne stigne ni da reaguje. Video sam
kako ste sredili Pita Baiskera. Hoću da kažem sledeće: vi ste u
to vreme bili u gradui, i imali ste mogućmioiat da smakmeite koc­
kara. Svejedno iz kog razloga. Nestali ste zatim, i sada ste se
ponovo pojavili. Imate obezibeđeno mesto u zaitvonu.
30

33. 'k ir'k S E JN 'k irir
Svatlucanje u njegoivim oioima pokazrvalio je da i an
na pet stotána dolara o-ko'jiiima je govorio Baskeir.
— Ne radi se samo' o m'rtvom kockairu — nastavi maršal
— već i o troijici koije je prošle noći jedam čovek oiru'žjem na-
terao u reku. Oni se više nisu pojavili. To poikazuije da su bili
pijjani, i da su se negde iameđu Jume i zal'iva udavilld.
— To ste mOigli da ouijete samo od Eliga Mek Dejda — od­
vrati Sejin muMo.
Gela ova priča, međutim, mije imala smdsla. Murtri neće
oiduistati od to'ga da ga za.tvori. Time bi plan za oslabađanje To­
ma ,,Crvenog Vu/ka” bio uniiÉten.
Sem toga, Sejn je anao da zako'n u Arizoni nije ni bal'ji ni
gori nego drugde. Nije gaijio nikakve iluiziije o tome kako će ova
stvar teći dalje. Ako se jednom nađe u ćeliijd gradskog zatvora
u Jumd. neće više imati nikaikve šanse da iz nje izađe živ.
I, bez sumnje, za njegovu bilo bi plaćeno tih pet stotina do­
lara. Ako bi pošao sa Muirtoiijem, to bi značilo da mora da ra-
6una sa kuglom u leđa. Ustreljen pri pokuLŠaju bekstva — sta­
jalo bi u zapisniku.
Došao je do uibeđenja da moira da rizikuije oćajničku bo'rbu
za svoij živo't. Postojao je samo jedan ialaz: da po^traži zaklon
iza berberske stolice i da se pomada da će do>ka6iti Muirtriija
i Baskera sa dva brza hiica. *
Kad bi samo jodan meitak promašio, i)0 bi znaidio njegovu
sigurnu smjnt. Moirao je da se usudi. Druige mogućnosti nije bilo.
U tom trenutku, začu se i^-nonada jodam ženski glas.
— Vi ste po'činili užasnu grešku, maršale. Ako je potre^^^*o,
zakleću se na biblij'U da oivaj ćovek niikoga nd’je ustrelio.
Sejn poigleda u stranu. Žena je imala koisu boje žita. On je
već jednom viideo. Radila je kao neka vrsta službenioe u hotelu.
Sada se naslomila na okvir vrata iza kojih je jedan prekriveni
hodnik vodio ka hotelu. Pogled joj je bio čvrst, pomešan s iro-
»ijom prema maršailu Jume koji je začuđeno gledao.
— Kako to, mis Dansi?
Nosila je beizobličmu haljinu, ali se njena zigoidna figuira ipak
raspoznavala. Lice joj se nije moglo nazvati posebno lepiim,
ali, nije bilo ni ružno.
— CuiH ste šta sam rakla — odvrati žeina. — On nije ni­
koga ustrelio niti koga naterao u reku. Jer, on je proišle noći biio
u mojoj soibi. Cele noći, maršale! Od deset uiveče dO' sedam ujut-
ru!
31

34. 'irk'kSE'JNir'tr-ir
Bask«r poče da gunđa sa neverioom. Onda se blesavo za-
fcíkotao. Muirtrijeva donja vilica se opusti.
— Čujte v i... — pO'če.
— Ne, vi ćete mene saslušati — oidvrati žena. — Ako ne­
ćete oidmaih da me pustite, otići ćemo kad sud'ije Kratotrija i ta­
mo razgovarati dalje. Sta mislite, koliko ćete dugo moći zadr­
žati ovog džentlmena, kada poinoviim svoj iskaz pred suidiij'om?
Murtri zatvori usta. Usne su miu predstavljale samo tanku
crtu. U njemu je kuivalo .od besa. Ali, samo nakratko. On je bio
čovek koijii je naiuičio da igra s onim kartama koje miu na'iđiu. Da
izdrži loše deilijenje kada se mora, i da sačeka bolje. Ppobadai-
jući poigled kojiilm je fiksdirao zapadnjaka pokazivao je jasno da
će pokušati i drugi puit. Onida se maršal obrate ka svom pcotnoć-
niku.
— Baskere, giledajte da potraižite doka Lomaiksa! Neika
vam priilepi flaster na vrat!
— Do đavoila! — poviika Basber. — Sasvim je jaisno da že­
na laže!
— Siguirno — pnogunđa Murtri — i dovoljino bi Milo da je
samo malo priikliještLmo, pa da piizna da laže. Zatim bi nas
gradski savet otpustio, jer smo jednu ženu i k tome vlasnicu
imanj'a nado.zvol(jeno maltretirali. Gubi se odavde, ti, glupa gla­
vo!
Gurniuo je Basikera ka izilaziu i piošao za ngliim.
Sejn se polako opustio. Odmeravao je ženu. Ona zatvori oči
i otvori ih ponovo.
— Ja ne puštam svaikog muškarca k sebi — objasnila je.
— Zbog toga je Murtri m'orao da prihvati mojiu izjavu. Dogod
ja istupam kao svedok on ne može ništa da pred'uzme protiv
vas. AM, on je pravi đaivo'. Možete biti sigurni da neće oistaiti pri
jednom pokušaijoi.
Pobaza na Zaipadnjakovo lice, ko<je je joé bilo preffcriiveno
ostacima sapunice.
Bolje nego krv, pomisli Sejn. On opra sapamiou.
— Zahvalan sam vam za vašu zaštitu — reče ženi. — Ipađc,
voleo bih da znam šta će me to koštati.
— Ne više od onog što ste vol(jini da platite. Bar se na­
dam.
— Izgleda mi da ste juče prisustvovali mom razgovorni sa
Mek Dejdom. Ja sam vas viiideo, ali sam m-isido da ste samo so-
32

35. 'k'k'k S E J N it'k 'k
bari'ca ili tako. neSto. Sam toga, verovao sam da ste auviše daJe-
ko da biste nešto raziuimelli.
— Proistciriija ima izvanr&diniu. akustifcu. Sa jednog mesta
možete da čuijete šta se šapuće na drugom krajiui. Uzgred, ja
sam i vlpsnica hciteda, ako čoveik može uoipšite nazivati vlasništ­
vom nešto što je pireiko krova zaduženo. Nema n.;ikoga u graidni
kame nisam ništa dužna. Moj muž me je pre gcidilinu dama os­
tavio na cediilu pošto je i poslednji naš doiar proikookao. Moja
cana nije viisoka... samo toliko da odeim odavde. Negide gide je
kraj senovit i zelen ...
Pogleda ga i ugrize se za domj.u usnu.
— Razgctvarali ste sa Mek Degidcim i cibećaJi miu novac. Ic?
toga zakl'juiauijem da ga imate dovo'ljno... dovodglno da mi pla;-
tite hiljadiu doilara ...
— Mora da ste čuli i o čemu sam raago.varaio sa Meik Deo-
dom. O oislobadangiu jednoig zatvorenika. Platiiou šta tražite. Ali*
oinda ćete siarađivati u toj stvari. U redu?
Iznenađujuće jasna pojavila se u njeigovog svesti uiloga ko­
ju je ona trabalo da cdigra. Bdio je to rešejnje problema kako da
ove noći obavi stvar sa Meik Deijidiomi.
— U redu — siložila se. — Mogla sam da ciSekujem da ću
morati da učdmim vuše, a ne samio da vam Muirtrnja skine s vra­
ta. Ali, vi bi trebalo sada da se sklooite s vidiika. J,a sam Ciuda
za pet stotima dolara kojii bi biJd isplaćand za vaau glavu. To je
upravo orno Stio je omaj kockair proiala noći hteo da zaradi.
— Da li se razgovaralo o tome ko će bih pet sttottiiina dotlao“»
platiti?
— Nije. Cuij'te, ja imam podirum u kome čete bitti sigr-’O-nL
Samo tri čoveka znaj'u da ta prostiarija uoipšte poisto'ji. Hcćeite
li da vas odvodem?
Klimnuo je glavom i pofcazao ka vratima. A kad se oma
okrenula u stranu, položio joj je ruku na beidro. Nj^eoia rujka
kliiznu ka njegiovoj i om oseti nienu gia'liku, tcipnu kolavu
Ona ga po'gleida duibotko., iskosa.
— Ti znaš da ja još nešto oćekujem za novac — n'aismeSi se
Zapadnjak.
— Naravno. Do popodne sam na poslu, ALi, zatim ... sto­
jim ti na raspolaganju.
Pomislio je da će taikio aa ua^iprojaitmigli naičiJi pnov€»fci diug'Ov
vrelo popodne.

36. S E J N 'k'k'k
VI
»
Podruim je ktiao šest razliioiti’h izlaza, kao šito su bili vrata
i proeori dio zemlje. Bilo je malo opasnoeti da uinuitra bude pni-
klješten. Prostorija se nalazila u uglu, odvojena ziđem, a pred
njom j« bilo dovoljino kram.« da bi svaiki nasilni ulaizak iizaizvao
neopiisiivu galamu.
Misiis Darsi m u je dala ključ i pasuidu punu vode. Zatim,
pošto mu je rekla da se zove Nan, ostavila ga je samog. Micižda
je saida bi'la na putu da ga proida Mak Dejdu. Sejm je taj rtiziik
uiraounao. Platiće žemi dvastruiko od onog što je Mek Deijidlu obe­
ćao. Suminjao je da z^a nju postaja balji izlaz nego da se drži za
njega. ■
Nije više razanišljao o tome da M je njegova odU'uka istprav-
na il'i' ne.
Pnostoartjja je bila mrajčma i prijatno sveža. Sejn skide koiSu-
Ij'u, izu čizme i ispruži se na polijski krevet. Spremao se da osta-
talk dana provede u poilusnu. ,,Kolt” je držao u desnici, u svar-
kom trenutku spreman za paljbu.
Samo je još na čas pomislio na Murtrija, maršala Jume i
njegovog pomoćnika.
Kada bi ih ponovo sreo, morao bi ih na maštu ubiiti. Tu je
odluiku dcuneo betz ikakvog kolebanja. U svakom gliučajtu, morao
bi da iih skloni s puta, aiko je hteo da ostvari svoj plan.
Dremao je, viiše puita zaspao, a onda se s'asviim razibudiio.
Osetio ji6 da je d©o popodmeva već prošao. Nan Darsi se još mije
pakazrvala. To je moglo nešto da dokazuje, a moglo je da apso­
lutno ne znači niiišta. Sejin se skide i opra od glave do pete. Sa­
da je bio spreman na sve što će mu doneti veče.
Dok je izlagao telo struji vazduha da bi se osuSio, začuo je
tihi šum. Nako se približavao podruimiskoj prostariijli.
Bili su to lalil koraci.
Kada je Nam Darsi uišla, dnžao je revolver u rtici. Ona se
prvo nasmeši na ovakvu scenu, a onda prasnu u smeh.
— Mora da je opasno životi s tobom. Ako ti svaki put ta­
ko reaguiješ...
On skloni revolver. Očevidno, nije imala mikaJcve potagme
namere. U svakom slučaju, nije nosila skniveno omaje. Srve što
je imala bila je jedna prozirna potko-šulja, koja joj je dosezaila
do kukova. Ona je potcrtavaila njaniu izazovnu žeinstoost.
— Došla sam kasnije nego što sam rekla. Ali, morala saan
34

37. S E J N
još nešto da obaviim. Spakovala sam stva.ri koje ću panabi 'ja
sobam kada večeras vozom u jedanaest krenem na Istok. Uz
pu:t sam još osluškivala šta se priča o pet stotina doflara koji bi
trebalo da budu plaćeni za tebe. Pokušala sam da »tkrijem fco
je nači.ni'O tu ponudu, ali, nlko i:/.gleda ne zna.
Mek Dejd, pomitslli Sejn. Možda se bojao da ga ne O'ptuže
za kršenje zakoma ako se abki-ije da je prjimiio o»d njega noivac.
— U rediu —■reče. — Ne igra nikakvu ulagiu.
Prišla mu je sasvim bliau. U polasvatlu proetoriije, otsećao s«
saimo blagi miris njenotg tela.
Kada je zagrlio počela je da drhti. Razbudila se njena gJad
za muškarcem koga već davno nije imala.
— Sa.mo još trenutak — šapnu jiOij Zaipadlnjak, dok je žena
već uzbuđenio diisada. — Prvo ću ti ispričabi šta treba noćas da
učiniš, da bi zarad'itta hiljadu dolara ...
Tiho joj je objasinio kakva će biiti njena uloga u oslobađa-
njiu „Crveno,g Vuika.”
Osetio je kaiko je još jače počela da driče. U o.čima joj se
jaisno razabirao strah.
— Ja ... ja miislim da bih uspela kad billi samo znala gdte sa
aailazi Mek Dejdova kuća.
Sejm joij pažljivo opisa put.
— I ti ćeš ići u kazni'i'miau? — pitala je sa nevericom. —
To ja nikada ne bih oibaviilal
— Ti to i ne mo.raš.
Bez iijeiđme reči više, om joj skide košuljiu. Telo joj je imalo
mlečne »blike u polutamii. Sećaaje na Fioan Giorrman nitj<" ga
optereći.valo. Ona je sada. s;!i?i:imo billa u Los Andjeltiiu i put je
po>veo ko zna kud. Sejn nije davao ni pet oara 7.» budućnost.
Osećao je za prošlost, živeo u sadašnjici. A »adaanjiica — U> ja
bio poliumračan podru,m i naga Nam Darsi.
Napolju je j<oš bilo suviše svatk» da bi s€ ueuđiiio da iKađe iiZ
skrovLŠta.
Sledeei trenuci .qu projurili kao u .sinu.
Pala je noć. Neoibično tamna. Pun mesec trebaJo je da
izađe tek oko jedanaest. Dotie je Sejn mo«i-ao da se priiiicjio
udalji od Jume.

38. 'kie'k S E J N -k-kir
Nan Darsi mu je dónela hladnog mesa i lileiba pre nego
što se ujpuibiila da ispiini zadatak koji je trebalo da joj doinese
hiljadu dolara.
Šejm aprezn.0 napuisti ho'tel. Neprimećen pro'bio se do štale
za iznajmljivainje, gde je iznajmio konje.
Prvi proiblem rešio se sam od sebe. Sejn oitkri štalara kako
hriče ná svojoj stolici iza krila prednjih vrata. Muve su se te­
turale u milirisu viskija koji je izlazio iz njega.
Šejin O'Sedla i sivca i šarca. Iskoiristio je piiiliteu da napuni
vre6u mešavinom zoibi i ječma. Hrana će pamoći ¿otnjinia da
izdrže sve napo,re koji im predstoje.
Kao naplatu, utisnuo je banknotu u šaku uspavanog šta-
lara. Vlinuo se u sedlo sivca, po.vuikao šarca za sobom i iajahap
u tamiu. Kroz kuivuidave, uske pokraj'ne uilice stigao je brzo do
ivice grada.
Odaitle se držao direktno puta za kaznionicu, čije su blede,
tačkaiste svetlosti služile kao oirijentacija. Kratko pred ciljem,
načiinii blag.i luk i na severnoj ivici kamenoloma iskoči iz sed­
la. I položaj kairaanoiloma ja pažljivo opiisao Nan Darsi.
B'Mo miu je po'lrebno pet minuta pešice da bi stigao do kuće
Eli Mek Dejda. Jedan od prozora stajao je o.tvoren, a unutra je
goirela sveitiljtoa,' Nan je bila upred razgovara sa Mek Dejdom.
Sejn načulji uši.
— ... i zaista će se on vratiti u sobu koju je u mom hotelu
iznajmio — Oibjaónjavala je Nan uverljivo. — Njegove stvari su,
uaim i, tamo-. Misliim da su suviše vredne za njega da bi ih os­
tavio. Ja ću vrata zatvoriti lokotom. I jedina sam koja mogu
da ih otvarim.
Mek Dejd se počeša palcem po čekinjama na bradi;
— I ja ću tamo da čekam na njega, je li? Dobro!
— A Sta je sa pet stotima dolara, koje za Sejna__ — poče
Nam.
Mek Dejd je prekide pokretom ruike.
— Nema pro'blema. Mazda će biti i više od pet stotina, ako
Btvari budu išle kako treba. Možemo o tome raizgovara.ti__
On se naže kao ženi. Nan kimnu glavom i nasmeši se, po­
kazujući da je zadovoljna.
Sejn se skloni od prozora i obiđe kuiću. Bez muke je otvo­
rio vrata na zadnjoj verandi i proáao kroz kuhinju. Zapušio je
nos zbog sm,rada kojii je vladao u toj prostoriji. Pittao se 2^t>o
mnogi Ijudii žli've kao svinje. ,

39. •kic-k S E J N -kic'k
Utišao je potpuno korake. Onda opazi da je to preterano.
U dneviiicij so.bi nai^'nuio se Mek Dej'd prelko Nan Darsi, praviačio
ruliom žuioinc po njenom toiu i gC'VOiri« uzbuđeno.
— Ja sam te toJiiko ča&lo viidao u gradu i ni veTOvao niisam
da ćeroo jcdiii oun . ..
On iioneaiaida uimuče, kad mu Segn zabi cev revoilvera u leđa.
—■Da se nisi maliriiao, Mok Dejde! Ili ćeš oiUimah uimirebil
Nan, s'k'L'Oiid se u stranul
Ona po.hita da se inaikine izvan doim,aiša.ja kapetana steaže.
Pojurila je ka prednjim vralilma.
— Kro'lileita kućko! — krikrnu Mek Dejd i Mede da paj'uri za
ženo.,ra.
Šejn ga tresnu sa cevd revolvera. Mok Dejd posrnu u stra­
nu i treisnu na. pod. Krv poće d.a mu tače po obraau. Udarac ga
je poigo.diio' u sle.p.oioi.niicu.
— UsLaj! — narodii Zapadnjak. — Sada iidemio da ‘izvućemo
„Crvonog Vuika!”
Napoilj'u se osvrnuio briižlji'vo.. U blizini nije bilo n i žlive du­
še, dakle-, n'jkak'vc oipasnoisti. Sve je išlo lepo. AM Sejna n.ij£ rta-
p.'UŠlaJo osećaajo da sc to odvija možda suviše glatko.
P.o,tei'a.o. je M;j>k Dojida prad so.bom ka severnoj ka,piiji kazmi-
o.nico. Otvorio lm je stražar noiza.in tcircLSOivain i odsutara dlubotn.
Pred njnma je u tami ležalo d'viariate. Hrkanje je zujalo ne-
ravncime-rrLOi kao neko prodenje.
ticijno.v plan se i dalje ositvariivao bez napoira. U stvari, m-o-
gao bi .'¿beg toiga da bude steoain. Ctok mu ni njogo.v insljakt nije
Siig.ializiirao uikukvu opasnost. Zato i iiiaje mogao da otkinige uz­
rok svc'je p&iaj'ne biiige.
G'uriiuO' je Meli Daj.da piiSitoljarn.
— Ćuiti i kreći .se brže!
I ovde u sla'ažari pred bio,kom ćelija, gde Siu biilM najopaisniji
zatvoironloi, stražar je hrivao. I opet drugi stražar n.Lje bio pri­
sutan. Sejn nači'n’i l-i'orak ka spavaću i zari mu cev u potiljaii.
Imao je utisak da ovaj d dalje spava.
Onda oikrenuio cev ka Mek Dejdiu.
— Uami Idj'uč cd ćelije ,,Crvan.Oig Vuka!” Ti ćeš oitvc^riti
vrata i dzvasLi ga. AM brzo! Inače te izvcsni anđeo s neba više
neće moćd sačuvati od kiugle koja će tii prosviraitd glavu!
•Sa pritajenim mrmljanjem, krenu Mek Dejd pred Zapad­
njakom u ćelijski bk«k.
an

40. 'k ir'k S E J N icic'k
I sada se sve odvijalo veoma brzo. Ki(juč se okrenuo u bra­
vi na ćeliiiji „Crvenog Vuika.”
„Crveni Vuik” izjuri, baci se u jednom skoku na svog muči­
telja i htede da ga ulivati za grlo. Sa prigušeinim uzvikoim stra­
ha, ustuknu Mek Dejd prema Zapadnjaku.
Sejn staide između njiih i nabi snažno dršku revolvera poLu-
indijancu u stomak. Ovaj se savi d klo,nu unazad.
— Go.tovo je s tim, ti, tvrda glavo! — prosikta Seijn. — Za
deset miinuita bićeš sloboidan čovek. Ali, ne i ako ti je pre svega
do toga da svoijii mržnj’u iskališ na o'voj bitangi.
Gurnuo je Mek Dejida pred sebe. „Crveni Viuk” je 'išao ne-
posredino iza njega.
— Potrebno mi je oružje — prošaputa. — Do đavola, daij
mi pucaljku! Ja ću tog poikvarenoig psalmopevca napuniti olo­
vom i sam sebi proikrčiti poit iz ove paklene rupčage!
— Dabome da bi to uradio — procedli Zapadnjak — ald bi
odmah zatim sebi obezbedio grob na zatvoreničkom groblju.
Prošli su kroz stražanu. Jedino oružje pri ruci bile su pu-
Ske u stalku, aJi zakatančene. „Crvend Vuk” hteo je da razvaJi
fitalaJc.
Sejn ga na vreme zgrabi za mišicu i gurnu ka spo^lljnim
rratima.
— Napred! — naredi. — Kreći se što možeš tiše. Ka sever-
noj kapiji. To je naš put za bekstvo ...
Nigde niisu viidell drugog stražara, kojd je morao da buide
na službi u ovom bliohu. Sve je još uvek dšlo glatko. Za nekoliko
trenutaka biće kraj severne kapije. Sejn je tamo trebalo da is­
plati Mek Dejda. A onda će se sresti sa Nan Darsi koja iih je če­
kala sa konjima ...
Iznenada nastade duboka tišina u dvoriStu kaznionice. Sejn
je mogao da čuje škripanje čizama na nogama „Crvenog VuJca.”
— Stoj! — nairedi.
U njegovoj glavi zaizvonilo je alarmmo zvonce. Siiinuilo mu
je gorko saznanje da je nešto prevideo.
— Kako to, do đavoda, da si ti potpuno obuičein? — upita
bez daha.
— Hej! — začudi se „Crveni Vuk.” Zar si ti poverovao da
ću ja go kao od majke rođen izaći u slobodu? Odmah sam na­
vukao svoje prnje čim sam čuo od stražara da ću noćas izaći.
A stražar je to mogao auti samo od Mek Dejda. ;

41. 'it'k 'k S E d N 'k 'k *
Sejn munjevito pohida ka izdajmiku, koji se već bacio a
Btranu, i u dugim sk'oko'vima j'amuo u tamu.
— Sada! — viknu kapetan. — Zgrabite ga!
0*=i**,h su reagovali na naređenje. Iza sevemog zida ćelij-
skog bloka izleteli su o<ni što su vrebali u dubokoj senci. Dok si
udario dlanom o dlan, okružio je Zapadnjaka desetak ljudi.
Nasrnuli su na njega slepi od besa, udarajući ga pesnicama i
gazeći ga čizmama.
Sejn je uspeo da iizvuče revolver i da ispali dva metka. Od­
jek se prolamao dvoirištem kazinionice.
Jedan od napadača sruši se uz glasan krik.
Onda su ga zgrabili za ruke i podigli. Počela je surova ob­
rada. Podmuklo, sadističko maičenje koje je naredio Mek Dejd.
Ali, u istom trenutku, začu se glasno naređe«je kapetana stra­
že.
! , VTI
— Nemojte ga ubiiti! Dovediiite ga mena!
Sejn se borio i dalje, iako je bilo bezi/zgledno da će uspeti
da se otme, Njegoiva akcija je bila brza, a udarci snažni.
Uspeo je da oislobo'd'i jedinu ruku i da tresne jednog od na­
padača u lice. Prodorni urlik bio je odgovor.
Istom rukom, zgrabio je drugog za vrat, tik ispod brade.
Prsti su mu se duboko žarili u grlo čo-veka, prodrmao jc tog ti­
pa, i snažno ga odbacio od sebe. Rukama i kolenima očajnički se
borio za prostor.
AM, bi'lo iih je ipak S'uviše onih koji su ga udarali i gazili.
Revoliver ®u mu oteli iz ruke. U sledećem trenutku, zveknula 'e
drška „kolta” o njego^vu glavu. On oseti slabos-t. Pred očima mu
je zatiitrala izmaglica.
— Svemoćni je na našoj strani! — povika Meik Dejd. —
Oborite ga! Ali, ostaivite ga u životu!
Zapadnjak posrnu u stranu, u pravcu odakle je dopirao
Mek Dejd'ov glas. Poislednji, očajnički pokušaj da ga dohvati.
Kad bi ga se diočepao. Mek Dejd bi na mestu bio mrta'V. Svejed­
no Sta bi siledilo potsile. Ostali ne bi biili dovoljno brzi da đavoi-
»kom kapetanu straže spasu život.
AM, ni Seij'n n.ije bio dovoljno brz da dohvati Mek Dejda.
K'elco mu je Dreprečio put. Sejn ga zgrabi obema^ rukama. Raz-
39

42. •k if'k S E J N ★-A'-ir
jaren što ga je ovaj zadiržaO', on ga steže kao u presi. Co'vek za-
stenja pod Zapadnjaikoviin stilskom.
Za sve to vreme, od ,,Crveno,g Vmka” nAje se čuilo ni glasa.
Dok je ma to mislio', Snjin je po drugi puit bio pogođen drškom
S'Cip'stv&ri'O'g revoilvera. Oin klonu na kolena., pokušavajući da po­
novo ustgine, Stražari ga zgrabliše za obe ruke, trudeći se da ga
priitienu aiz tlo.
Ipak, uiS'peo je. Otresao se jediniog, a drugog je udario pes-
nicoim u stomak. Ispumillo ga je divlje očajamje. CuiO je bolno
urlanje strpžara koji je usituikn,uio od njaga. U daljiiini siu psi
Jume počeli nomirno da lajiu. Jedan od stražairskiih pasa prilazio
je re?;u:ći.
Po trećii put oboiriili Zapadmjaika. Ovaj put je pao licem
na zemlju. Dvojica napadača baciše se ceilom svojom težinom
na njega. Do'bio je udarac u rebra, a neSiiji zamah vrhom čiizme
za dlaku mu je promašio p,oit'jljiak. Pcikušao je da skupi no-vu
snaigu, i da se ipak dočepa Mak Dejda.
Dahtali su i psovaJii, bacajući se na njega. Sejn pod svim
tim priitiiskcm uiske da se otereme, boreći se po;ileid:njom snagom
da se oisovi nia no,ge.
— Kučkin sin je jači od bika! — viknu jedan koji ga je
držao za ruku. — Prijidaizimiile ne'štol Brz-ol Pre ntigo .5to smr.ska
sledoćcm l’ice kao Sto je to učinio Tom:psonu!
— DRi'iri-ne! — zaknka i drugi Rtražair. — Preizumi ga, Mek
Dejde! Ili ćomo morati da ga napi^miimo olovom!
—- Dajte mi pu.^ku! — .grmnu kapeitan.
Sejn polcuša da se izdigne na kolona, a onda na stopala.
Dvojica stražara i dr.ije su ga stezali. Dahlali su od naprezanja.
Otrci^ao se jednog, zgrabio druigog d iiskrenuio mu ruku. Odljeknu
divljački krilk.
Zapadnjak pofcuša da otkrije Mek Dejda i da junie na
njega.
Ali, dole se osvrtao, pogodi ga ir-nova udarac po glavi.
Ovaj puit bio je to kundak kojim je zamahnuo kapetan straže.
Ote mu ise uzvik trijumfa kada je Sejn pao na zemlju, i os­
tao da leži u prašini.
— Pravda je poibedlila! — grmeo je Mek Dejd. Brzo se sa-
že, pretrese Zaipadinjaikove džepove i u,ze mu noivac. Onda do-
dade. — A .sada... u rupu s njim!
Zgrabili su Sejna i surovo ga počeli vući ...
Sej.nu se razmače magla pred očima i o,n poče iejn,ova da se
40

43. 'k'k'k Š E J N 'k'k'k
bari. Bacao se na sve strane, čupao se iz ruku sprcivodkiika, fcogi
EU ga drža-lii očajnički.
Iznenada, blesnu svetio. Pod plaimenom jeid'ne baiklge pred
Sejnom se ukaza tamna, zjapeća rupa. On pojača napore da se
oslobodi.
— Pustite ga! — povika Mok Dejd otpozadi. Stražani ga po­
slušaše i raisprštaiše se u stranu. Sejn posrnu naiprad, zanesen
vlastitom težinom. Pokušao je još da se baci u stranu, dalje od
jame. AH, pokreti siu mu bilii previše spari i tromi.
Mek Dejd ga munu kundakom u leđa. Nije više mogao da
se ziadirži. Posrnuo je dalje napred i pao preko drvenog.stepe-
nááta u kao smola tamnu jamu u uglu dvorišta kazniionice. Nad
njim se uz tresak zatvori jedan pcMopac — gvoizdena pleća,
učvršćena u gvoadend ram.
Začuli su se uzvici olakšanja.
— Iskušaj sad svoju snagu! — povika Meik Dejd Sejnu. —■
Ti si u jami! I u jami ćeš o&tati, dok je ne napustiš .. . u mrt­
vačkom sanduku!
Zapadnjak zaista pokuiša jioS jodnom. Po'ffniUit se pofpeo site-
ponicama, ispružio ruke da napipa vrata, koja su ga poklopila
u ovoj paklenoj t?jmi. Onda po'dupre odozdo ramenima gvozde­
nu ploču, i pokuša pvoim sna.ffom da je izdiííne.
Ali, iimao je premalo mesta. Nije mo.frao da primeni sistem
poluge. Vrata se nisu ni pomakla.
Sada je zna.o gde se oailaKii. U svakoii kaznionici postoji tako
jedna jama, gde stavljaju poisebno nepoko.rne kažnjenike da bi
ih umirili. Crveni Vuk” je takode bio ovde. On je to i pome-
nuo.
Činjenica da se nad njim nalaze gvoi:':dena vrata govorila mu
je kakve će još paklene mu.ke morati da izdrži. Straána vrući­
na letnjeg dana kroz gvožđe će biti još višestruko jača.
PokuSaio je još jedinom da potiisne ploču. Nije mu uspelo.
Sada mu je položaj bio potpuno be:inadežan. !3a puno gorčine
grdio je Nan Dar.sii, jer, ona je morala biti ta koja ga je izdala
Mek Dejdu i omogućila mu da mu poistavi zamku.
Psujući, lupao je pesnicama po gvozdenim vratima. Go^re
se pun zadovoljstva smejao kapetan straže.
—- Budite pozdravljeni. Mek Dejde' — povika jedan mu.ški
glas.
Bio je tO' glas Džsroma Dirana, koji je Sejnu obećao dva­
deset hiljada dolara za oslobođenje „Crvenog Vuka.”
4t

44. H t'k i(S E JN ir'k *
I Sejn je osluškivao, šta je Diran govorio.
: Bio je (to čovak koji se beskrupuloznošću i mraCTiim poslo­
vima bogatio, stekavši miiione.
— Onaj, ko'ga sara Meo da izvuCem ... je li glo>bodain? —
upita došljak Mek Dejda.
— Naravno. Kao što ste želaM. Vi ste mi za to^ do'voljno
platili — od’w ati Mek Dejd. — Siguran je lakode da ga ni&o
neće goniti. Službeno ne nedo'stajo niko sa naáe liiste kažnje-
nika. Zapraivo, noća« je bio pio-kuišaj beiksiva, ali mi smo t'iipa
vratili i za kam u zatvoirili u jamu. Mo.žda će do suitra iBdržati.
A li,.to jedva da je nioigiuće. Preikosuira ću se pomcili’ti za nje­
govu bedmu dušu i sahrainiiti ga, kao Toma ,,Crvonog Vuka,” koiji
je iizguibio život pri bekstvu.
Sejin udahnu diubo'ko. Sada j-c znao .šta ga čeka. A znao je
takođe i kome treba za to da zahvali. Me>k Dejd i Diran su is­
planirali načiin kako da ga se otarase.
Još jedan glas se gore uimeSa u razgoivor.
Fimiz Moidlin.
— Mi treba .sada da krememo na put, sef! U želeiznickom
vagonu je znatno svežije. Som to;"a, vago-n će biti priikoipčan na
voz koji u jedanaest kreće na ist&k. Sam loga, moći ćemo pra­
vovremeno da obavimo posao u ruidnioima u Tusonu. Iz papira,
koje sam poineo .sa sobom iiz Los Andele.sa, vidi se jasno da nam
je vreme od velike važnosti. . .
— Do davo-la s tnTi! — prekide ga Diran. — Recite šefu
.'»tanice da ćemo osiati jO'.š jeda^n dan. Hoću da ositanem na pog­
rebu koji nam je obećao Mek Dejd.
Sada se sve uklo^pilo. Modlin se bio vratio za Jumu. Diiram
mora da je već bio ovde da bi bio na vezi sa Mek Dejdom. U
među'vremenu se Modlin pobrinuo za oslobađanje Toma ,,Crve­
nog Vuka.” A „Crveni Vuik” je pravo.vreimeno bio obavešten da
bude u pripravnosti. Sada je on .slobodan, kao što je Diran že-
leo. Privatni želoznički vagon nalazi se negde u bliizini. Vero-
vatno na nekom .sporednom koloseku, istočno od Jume. Tamo
može Diran da se povuče i da saček'a na Sej-novu sahiranu.
— Ako biste hlcli cta nas pratite, Mek Dojde ... — reče Di­
ran — l>i’će ša.mpanjca i^z leda!
Sejn se obliza jezikoan po osušenim, iispucanim usnama. U
usko^j jami je i sada, noću, biilo kao u pekarskoj peći.
— Ne, najlepša hvala — odgovoiri Mek Dejd uadržano. —
Pre spavanja moram još da razmišljam i molim se.
4 :

45. ir ir 'k s E J N -k -k ir
— No, onda m i daijite novae koji ste mu UEeli — zatbraži
Diran. — To 'je mwj nO'Vac. Pet stotina dolara možete zadtržati za
seibe. Daću vam i pet statiina kao nagradu za Sejnovu glavu.
Srećan sam da se sve završi tako. Ovo rešenje svih problema
zaista m i se dopada. Bila je to naknadna, ali izvrsna vaša ideja
da tog besnog psa dole zatvorite... i pokopate kao „Crvenog
Vuka.”
— Hvala — odvrati Mek Dejd. Ukupno dve MOjade dolara
od vas, pet sitotiina dd Sejna. .. to je dobar poslić! Ako vairti još
jodnom budem abog nečega potireban, stojdm vam u svatko doba
na raspolaganju)!
Onda Diran proigovori još jednom. Njegov glas je odjekivao
glaisnije i .iz neposredne bliizine. Izgledalo je kao da Weoi pred
gvozdenim .vratima.
— Sejne! Ti si bio preitspoljna luda! Ja sam ubrzo posle te­
be doÈaio lu Juinm da, sam oi1ikiu|pilm „Crvemag Vuika,” pošto si mi
ti javSto kalko sfboge stvari. Misli na to dok se ^budeš pržio doJe u
tom roštilju. I pomisM koMco .bi ibilo iboilje da sada knsitariš po
severnoim Pacitfitou, u lovu na kitove! Modlin je to po mom na­
ređenju «redio za tebe! ,
Palíosno se cerio. '
Doban plan, zaista. „Crveni Vuk” je bio slobodan i niko ga
nije gonio. Sejn će umesto imj.ega biti pokopan na zatvorenič­
kom grobljiu. A Mak Dejd će obaviti obred. Sve zato da bi se
ispunila Diranova želja i iz nekih još neotkrivenih razloga
„Grvenii Vuk” bude oslobođen.
Samo je još jedina misao držala Sejnov moral; moraće ne-
kalko da ositane u životu da bi se razračunao sa Mek Dejdom.
Zatiim sa Diranom. I ipri tom i sa Modlinom.
Ptonovo je podupro ramem.ima vrata. Ona jedva malo zaš-
fcrapaše. Alüi, niisu se otvorila.
TruitMo se da sačuva ¡snagu. Spavao je u nejednakim raz-
maiciima, uvek se budeći od tižasn.ih snova. Konačno se probudio
kada je tama počela da 'Medi. Onda se videla prva uska pruga
svetíla i siunce je odsk'očiilo na istočnom hiorizontu.
S .icrnietnađujiućom snagom razlila se vrelina ¡iznad njega, vre-
43

46. 'H-kürSEJN 'k'k*
katovu inilkada .raind^e ináije doživeo. On je itoao bogata isku­
stva za «sobom o tome áta znači život u pustinji, AM ovde, u ja ­
mi, sve je foiilo goB užaismlje.
Znoj mu je lio iz po<ra. Alli, istirajao je u pokušajiu da svuže
odeéu i time seibl olališa sitanje.
Disanje m u je po0taio teže, /nedastajalo je vaizidiuha. Morao
je da se prl3|jlubi sasvim luiz vrata i da prilljulbi usta uz jadmu (pu­
kotinu kako bi uidahnuo svež vazduih. Pitao se samO' da 11 će
se ugiuž'iti, lilii će mu vreo vaadaiih feuišiiti pluća i tako preikira'titi
TMuke.
Od kaanlomice su dopirali daJakii, prigušeni šumovi. AM u
blfeiill se niije mi'cailo niSta. Nikakvi koraci koji bi poikaizivald da
neko nad Jamom čuva stražu. To je očeviidho bilo nepotreibno
kada čovek nije imagao da izdigne vrata soips’tvenom snagoon.
Žeđ s« pretvorila u neopisivo, proždrljivo čudovište koje je
Zapadnjaka ščepailo svoijiim kandžama. Tome su se pridruižiile
i müslü koijie su mi ¡siginaliizirale pradistojeáu smrt. Smirt o žeđi u
ovaj 'užaisavajućoj vrelini nastupa brzo.
Stegao je zube. Odlučio je da se ne preida. Iako niije znao
kaiko će mu to kccistilbi. Ipak, sa svakim novim beskonačniim mi­
nutom, rasla je njegova želja da preživi. Vol;ja, to je ono što je
u njermu ositajalo, i kad je sve dirugo popuštalo i slamalo se.
Po'sle Čitave večnoisti, vrata su se iznenada O'dškrinruia. Zas-
lepljjuij'uća svetlost i strašna vcnuóina jiuimuše umutra. Sumce je
stajalo u zeniitu.
— Još uvak si u živoitu, ti, Saitamiino kopile? — zafcreSta
Mek Dajd. — No', nećeiš'još dugo.
Pokrivala ga je isopstvena senjka. Jedan sitražar diržao je vra­
ta otvorena i stenjao od napora i toplote,
Seljn pokuša da se uispuže sitepenicama. Pogled nr»u je bio
uperen u kapetana S'traže. Isipnužio je ruke, žeileći da 2®rabd tog
čoveka, da ga povuiče u jamu i zadavi.
Noikti miu zaparaše Mek Dejdovu čizmiu. Kapetan sitraže se
nasmeja, podliže nogu, udari čiiznnom Zapadnjaka u grudi i gur­
nu ga.
Sejn pade naizad u jamu. Bio je ljiu(t na sopstveinu slabost
i osećaj vrtoiglaviiCe kojii su ga oborili. Onda pokuša ponovo da
se uispuza uz stepenice.
— Prži se još malo — cerio se Mek Dejd. — Kada-vrata
budu sledeći puit otvorena, ovde će biiti anđeo smrti sa tvojoina
bednom dušom u ru ci. .. ^
44

47. -k'k-k S E J N
Vrata se zaitvor.iše sa treskom.
Sejn se pripreimao iznoiva da se bari, da pojača svoge napo­
re da ostane živ. Svegedno koliko je slabašna bila nada da će iz­
držati.
Morao je da umre. Sve što je mogao da učiini bilo je da taj
trenutak odloži.
v n i
Pro§la je čitava veCnosrt.
Puin gneva, Seijn je ignorisao ogrebotine, rane i žulljeve na
koži. Imao je osećaj kao da mu je lice izrovaišeno iglama. Ču­
čeći i oborene glave dreždao je u praanjavo-j rupi. Jama nije bi­
la dovoljno duboka da bi mogao da stoij'i. A suviše uska da bi se
ispružio.
On je još samo positojao. Ništa više. I
Uhvatio se za poslednji plamičak života u sebi, kao daivlj©«
nik za slamku. Podnoisio je nesinosnu jaru sa saznanjem da će
mu se život ugasiti ako još nešto ne preduizme. Utišao je disa­
nje i čekao na jedinu, prosto smešnu šansu, koja mu je ostala:
da se vrata joS jednom otvore i da Mok Deijd ponovo sitane iz­
nad njega pre nego što ga napusti poslednja snaga.
Kleo se da u takvom trenutku ne bi ponovo pogrešio. On će
to đubre uvući u jamii i isterati mu dušu na nos pre nego što
sam uimre.
Ali, istovremeno je anao da jedva može i da račima s tak­
vom situacijom. Sudbina se potpuno okrenula protiv njega.
Još nikad u svom životu nije doživeo takvu jaru. Lice mu
se užarilo, grlo se sasuišilo., pluća prosio usahla. Bio je to nago-
veštaj pakla, taj demonski plamen koji se razgorevao u njego­
vom telu i izazivao ludaćke bolove. Imao je osećaj kao da je
ovde čučeći proveo ceo ljudski vek.
Zmurio je, ali nije mogao da se zaštitti. Oči kao da su mu
bile ispunjene vrelom prašinom. U slabom svetlu, koje je pro-
diralo kroz pukotinu nad njim, kao da su pred njim počeli da
igraju neki zlobni patuljci. Za njega je sada bilo teže odupirati
se i ne dozvoliti da izgubi zdrav razum, nogo da udara glavom
o gvozdena vrata dok je ne smrska i tiime prekine ovo surovo
mučenje.
45

48. Nije mu bilo jasno kaiko još uvek uzdržava, Miniuiti su se
TilkM, Ali, dn se nije dao.
A onda se do.god'illo neSto zibog čaga siu njegovi izgledi po-
»tali malo povo/ljnijd.
Negde u rano. papoidine iznenada se s'vetJlost u gasi/la. Onda sin
počele da seva.ju munje ko'je su ovde, u podizemlju, dedovaile
posebno sablasno.
Od ‘snažne grmljavine zemlija je zadrhtala i Seijna zabođeSe
bubne opne.
Spustio se letnji plijusak. Procvala oiblaka, kakva se ne do­
gađa često u pustinji. Velike količine vode potekoše zemil'joffn,
koiju je nedeljama. pailiCo sumce.
Kiša je zagluaujuće dobovala nad Zapadlnjakovom glavoen.
Njegova životna snaga se po(no.vo razgorela. Podigao je gjaiviu
i priljubio je uz ivicu vrsita, usmama uz zarđan me<tal. Nada ,mu
se ispunila. Voda je curiila umutra.
Mui’.na i s okusom na gvožđe i rđu, prijala mu je. Jeir umi je
nakvasila usne i grlo, Spa®ao> se bar privremeno od užasne že­
đi. KiiSa je još izvesno vreme pljuStala nesmamjenom sna­
gom. I tek kada .<iu se kaplijice pretvorile u tanak mlaz, uspeo je
Sejn da utiša žeđ,
Joiš je jodnu prednost donelo’ nevreme. Dnevna jara biila je
ublažena, A oblaci su i dsilje prekrivali nebo, i nisu dozivoMi
suncu ponovo da izađe. Više nije imao osećaj da će živ zarđati
o^vde.
Danas ga nisiu ubiJi ni vrućina nii žođ. Kaiko će biiti siuitra^ to
je bilo drugo pitanje. Znao je da joi,š jedan vreo dam u ovom
paklu neće preživati.
Mek Dejd nije morao ni«1a više đa učini nago da ga do-
volijino dufijo drži ovde doie. A Džerom Diran samo da stopltjivo
.sačeka da .se sve o.ko.nča. Sve, Ceimu f?e Sej'n joiš nadao, bfiflo je
da se vraita na-d njim večoras još jednom otvore. Kada se Sisce-
reno Mek Doidovo lice pokaza nad njim, Sejnu će biiti poitreb-
no samo malo više snage nego prošli puit da ga zgrabi.
Samo da se ne dasi da poinoivo propusti pr'iliku. Da miu ref­
leksi d dalje ostanu veoma, veoma sipori.
Prvo tiho Skriipanje nije čuo.
A onda, kada se škripanje ponovilo, ko svrđl'o mu je eenr-
nulo kroiz uspavanu svest.
Podigao je glavu. Krv mu je brže zastrujala u ži!l>ama.'Slivar
tio je da je nastupio trenutak u koji je poilagaio svoje nad©.
46

49. ★ ★ ★S e j n ★★★
Nešto mu je izgledalo čudno, ^ ije se videla niika.kva sv^-
Isosti niiko nije izmenio niijednu reč. Čulo se samo snažno ste­
njanje čoveka koji je očigledno sam podizao teška vrata. Sejn
utvrdi da ih mora biti dvojica koiji tu goire poslaj'U. Jedan je za?-
brinuito šaptao. Covek nad vratima je promrljao nervozan odgo­
vor.
Svejedno, kako god sve izgledalo čudnovato, to je moigao
biti samo Mek Dejd. Iz nekog razloga, koji je samo on zna»v
mora da je izdao naredbu da se vrata otvare. Jer, niko druigi U
kay.noionici ne bi se usudio da tako nešto naredi. Sejn nije ve-
rovao u to da bi iko hteo odavde da ga izvuče. Nije bilo niikoiga
u Jum i ko bi bio zaiinteresovan za to.
Sagnut, skupljao je svoju snaigu.
Zatim, kada su se vrata neato viiše otvorila, raspoiznao je
Bvetlucanje zvezda na nebu.
Sejn po.j'uri uz stepenice i sklopi šako oko vrata jednog čo­
veka.
Onda se trže od snažnog iznenađenja. Osetio je da je koža
pod njegovim prstima neobično nežna. I telo, koje je privukao
sebi. Začu se tihi krik bola. T(<k sada slivati Sejn da se radi o
žeml.
Otvo-nio je šake.
— Za ime sveta! — prošaiptao je u bezgraničnoim ijzineinađe«-
nju. Bila je to Nan Darsi, koja se borila za vazduh i trljala
vra't.
JoS uvek nije mogao da veruje ništa, okranuvši se ka dru-
gojn, koj'i je na'pregn'uo svu snagu da sasvim otvori vrata.
— Ti? — O’brati se tiiho ,,Crvenom Vuku.” — Coveče, ti mo­
ra da imaš slamu u glavi kad si se ovde vratio!
Na taj je načiin Zapadnjak izrazio beskrajno čuđenje što je
paluapač preuzeo takav rizik. Bio je slobodan i niko ga nije go­
nilo. Onda se vratio i izložio o^pasno-sti da ga probuši stra-žarski
me'tak.
— Znam, zaboga! — promrmlja ,,Crveni Vuk,” — Hoću da
ti kažem kako je bilo. Kada sam prošle noći pobegao kroz sever-
mi kapiju, bio sam čvrst u odluci da se odmah izgubiom. Na­
dao sam se da si i ti uspeo da se izvučeš. Ali, pošteno govoreći,
ndisam time lupao glavu. Onda sam zatekao na putu O'VU ženu,
kako sa ko.njima čeka na na>s. Nagovorila me je da me sakrije u
nekoj podirumsikaj prostoriji, pa da se veičeras vratimo. Proklet-
47