zoran

1. Naslov originala
Eric Van Lustbader
»ZERO«
ERIK VAN IDSTBADER
Prevod s engleskog ValerijaPOR
Copyright Eric Van Lustbader
Under agreement with »Permissions and rights
Agency« Mimchen-London
DEČJE NOVINE, 1990
Priznanje
Mnogi ljudi su mi pomogli u raznim fazama tokom istraživanja i prikupljanja materijala
za knjigu NULA. Hvala im.
Hvala Marši i Brusu i Nemcu Džonu što su mi otvorili Kahakulou.
Zahvaljujem se Badu Dejvidsonu i njegovoj »letećoj posadi« sa Batler internešenela za
otkrivanje tajni avijacije.
Stjuu za kontrolu leta.
Henriju za pomoć u uređivanju.
Koristio sam činjenice i citate iz članka Ričarda Rivza iz Universal Press Syndicate,
objavljenog u Honolulu Advertisers pod nazivom Azija se plašila supermoći, za tekst koji
Lilijan Dos čita u Četvrtoj knjizi.
Posebno hvala Ronu Ronku za njegovu dragocenu pomoć pri otvaranju dokumenata u
»Honolulu advertiseru« koja se odnose na Jakuzu.
Hvala Kejt što je sve čitala i što me je savetovala.
Ova knjiga je namenjena svim mojim prijateljima na Mauiu, koji su mi pomogli da
otkrijem i drugu stranu. Aloha i mahalo.
Posebno, namenjena je V. koja je - kao i uvek -toliko mnogo pomogla.
»Nula« ne bi bila rođena bez nje.
Goke no kimi
tasogaregao no
ućiva kana
Sa lepotom, uhvaćenom u sumraku, udovica
polako pokreće svoju lepezu
Bašo
Tek u promenama
stvari nalaze svoj cilj
Heraklit
Knjiga prva
Inka: Širenje vatre
Proleće, sadašnjost
Zapadni Maui, Havaji, Tokio, Japan
Samo ne još jedna noć.
Čovek poznat kao Sivet (cibetka - krvožedna životinjica nalik na lasicu) otvori oči.
Sivozeleni gekon je buljio u njega. Nepokretan, sićušni gušter je visio na cvetu
anturijuma na tapetama. Glavu je iskrenuo tako da bi mogao neprekidno da fiksira Siveta.
Samo ne još jedna noć.

2. Iza zasenjenih velikih prozora šaputale su kokosove palme na svežem povetarcu koji je
dolazio sa Zapadnih Maui planina i koji je milovao njihove duge senzualne listove, nežno
kao ljubavnik. Sivet je uvek dolazio na ovo posebno mesto na Havajima posle obavljenog
posla. Ali ovo je bilo više od obavljanja posla. Ovo je bilo čak više od smrti.
Sivet obrisa znoj sa visokog čela. Osećao je kako mu prsti drhte dok ga je košmar još
opsedao. Ali prisustvo košmara značilo je bar jedno a to je da je spavao.
Da, još jedna noć.
11/
Video je bledozlatnu svetlost kako dodiruje vrhove palmi dok se sunce dizalo iznad
vrhova na istoku i pomislio je: Preživeo sam još jednu noć.
Uvek je bilo tako posle obavljenog naređenja. Ipak, ovo je bilo nešto drugačije. Bilo je to
toliko različito da ga je svaka kost bolela od saznanja da je ispunio sopstveno naređenje.
Um je ključao od pomisli na to da je ovo bio ili početak njegovog života - ili kraj.
Sivet sede u ogromnom krevetu. Čaršavi se zgužvaše na njegovim grudima. On privuče
kolena.
Bacio je pogled na sat kraj kreveta. Stajao je na noćnom stočiću a pored njega
poluispijena flaša irskog viskija i čaša za vodu. Sivet posegnu za flašom i opomenu
samog sebe. Okrete brzo glavu na drugu stranu.
Tu ga susrete gekonov pogled. Taj pogled je bio tako optužujući.' Bar se Sivetu učinilo.
Znao je da to njegova sopstvena savest pretvara gekonov pogled u optužujuće buljenje
mada je u njemu bilo samo radoznalosti. »On možda čak i ne zna šta sam ja« - pomisli
Sivet. Ali on lično je znao. Znao je suviše dobro šta je.
Bilo mu je hladno. Bilo mu je hladno a znojio se. Uz jecanje prebaci noge sa strane
ogromnog kreveta. Činilo mu se da se iza njega širi veliko prostranstvo čaršava i
pokrivača. Taj prazan prostor tako je loše delovao na njega da on u sećanju opet oseti
Mićikin miris, čudesnu kombinaciju parfema i mirisa njene kože.
Vrtelo mu se u glavi. Stavio je glavu u šake i pomislio: O, bože, koliko mi nedostaje. I
posle svih tih godina rana je još bila bolna i otvorena. Činilo mu se da je koliko juče
vodio ljubav s njom.
Razmišljanje o Mićiko razdiralo mu je srce. Pomislio je da je čak i to bolje nego
razmišljanje o onome što je upravo obavio. I to pre tri dana. To je bilo
12/
nešto drugačije. Sasvim drugačije. Kako je mogao da zna da će to biti toliko drugačije?
Večna agonija jer sada nije bilo povratka unazad.
Ništa nije pomagalo što je bio svestan da je ovog puta sve bilo drugačije. To ga je samo
podsećalo na ono što je nekada bio, da se više oseća kao Sizif, da uvek iz početka stavlja
rame pod stenu i gura je neprestano uz breg. Ništa nije menjalo na stvari što je bio u
službi svoje zemlje. Nije bilo slave ni časti u njegovom zvanju - samo odlikovanja sa
njegovim ugraviranim imenom, zaključana u zapečaćenoj sobi, i krv na rukama. (Da li je
zbog toga stekao naviku da spali odeću uvek posle obavljenog zadatka? Da li je to bilo
zbog krvi?)
Sivet pomisli da je to u stvari zbog uništenja drugog ljudskog bića: bio je to svojevrsni
silazak u čistilište. Tamno zatvaranje svake noći, pod optužuju-ćim prstom Gospoda.
Životna reka pretvorena u prah u tvojoj ruci, pepeo koji je Gospod nekada oživeo svojim
dahom. Zastrašujuće, skoro kao razmišljanje o smrti miliona.

3. Sivet je mnogo razmišljao o Bogu ovih dana. Osećao je da je sa svakim zadatkom, sa
svakim životom koji je ugasio korak bliže svome tvorcu. Noću bi drhtao zbog njegovog
prisustva: upijao je energiju koju nije mogao da shvati. Ipak, to je bila moć koja ga je više
plašila nego što mu je davala snagu.
Sledeći taj trag unazad - logika i povezivanje bile su mu jača strana - shvatio je da taj
užas dolazi ne od činjenice što se on kaje zbog grehova već zbog žaljenja što je odabrao
takav način života. Nikada nije mislio da će ga život povesti ovom posebnom stazom.
Prvi put u toku decenija on je bio sasvim sam.
Nema sumnje da su ga zbog toga toliko opse-
13/
dale misli o Bogu. Od njega je sada sve zavisilo. On je postao begunac da bi spasao život.
Jednom su ga skoro uhvatili. Zamalo da sve nestane u dimu. Ali uspeo je da im pobegne i
da dođe ovamo.
Koliko dugo ću biti miran? pitao se. Koliko će im biti potrebno dok ne stignu dovde? Dva
dana, tri najviše! Bili su pametni. I imali su organizaciju. Hriste, niko to ne mora da mu
ponavlja. Skoro se nasmejao zbog gorke ironije: ugrizao se za usne umesto da se
nasmeje!
A sada mislio je sve je propalo u jednoj paklenoj igri. Nada može da živi večito ali ona je
tako krhka stvar. Kockam se sa svim, sa mnogo više nego što je sam život, o, mnogo više
- kockam se instinktima. Iskreno verujem da sam u pravu. A šta ako nisam?
Oko sebe je osećao kretanje običnih ljudi za koje su dokazi života bili dva deteta, dvoja
kola i odlazak svakog dana na posao. Sivet zadrhta na pomisao da živi tako običnim
životom.
Ipak, to ga je nekako i privlačilo. Osećao se kao kaluder koji, iako daleko odmakao u
svojim eklezija-stičkim studijama, otkriva da ne želi da da krajnji zavet.
Tokom života bio je na mnogim mestima hodočašća. Jednom, pre dvadeset godina, skoro
je bio ubijen na jednom od tih mesta. Bio je prisiljen da likvidira svog napadača.
Pobožnost, shvatio je to, retko je imala veze sa čistotom duha. Sivet je poznavao mnoge
ljude iz svoje profesije koji su svake nedelje išli u crkvu. Činilo mu se da su baš oni
najviše uživali u ubijanju.
Sivet nije uživao u svom poslu na taj životinjski, seksualni način kao drugi. Ali, naravno
bezbroj puta je ponavljao samome sebi niko ne može da bude tako dobar kao što sam ja u
ovom poslu koji obavljam a da ne uživa u njemu.
14/
Voleo je taj svet senki u kome je živeo. Sivet je u tome uživao, kao Englez u šolji čaja,
uvek prisutnoj i toploj. Osećao se odvojen, krajnje nezavisan, slobodan. Bio je šareno
obojeni zmaj koji je leteo na vazdušnim strujama i vetrovima za koje većina ljudi i ne
sanja da postoje. Bio je od posebnog kova - uvek napet.
Ipak, uvek posle obavljenog posla imao je krizu i uvek bi iz početka prolazio kroz
čistihšte. Ah ovo je sada bilo nešto drugačije i samo je on znao zašto je tako.
Gekon ga je netremice posmatrao. Sivet zgrabi flašu i nasu piće u čašu. Pogleda piće i
stavi čašu u kraj. Kliznuo je s kreveta na kolena. Počeo je da se moli bogu, što ranije nije
nikada mogao ni da zamisli ali je sada sasvim razumeo. Da li se molio Budi? Jehovi?
Isusu? Sivet na to nije mogao da odgovori. Ali sada u ovom kriznom trenutku svog života
morao je da govori sa nečim moćnijim od sebe samog. Mićiko bi rekla da je to priroda.
Sivet je mogao samo da obori glavu i pusti misli da mu blude sve do izvora.

4. Bacio je piće u lavabo. Led koji nije potrošio tokom noći istopio se i on srknu malo te
vode koja je još bila hladna. Da bi izbegao pogled gekona otapkao je do vrata. Izašao je
na lanai. Gušterova upornost sve je više ličila na upornost čoveka.
Bio je na jednom od gornjih spratova, osećao je zategnutost čitavog tela. Dobro je bilo
što je bio ovako visoko. Imao je dobar pregled okoline. Bio je naučen da bude veoma
obazriv.
Iza zaljuljanih palmi i tople vlažnosti vrtova sa orhidejama videle su se primamljive,
nebeski plave vode Kanala Molokai. Vetar je zamro. Sivet je znao da je pred njim miran
dan. Divan dan za ribarenje.
Već je mogao da zamisli sjajni najlon kako
15/
nestaje u plavetnilu vode, kako se zateže, drhti i kako se pojavljuje veliko čudovište
Onaga, riba iz dubina koju je voleo da jede. Pomislio je kakva je to radost osetiti kapljice
slane vode po licu, trzanje ogromne ribe, njeno otimanje. Trebalo mu je takvo uzbuđenje
da ga pročisti od teških misli koje su ga opsedale posle svakog obavljenog zadatka.
Ljudi Sivetove profesije imali su čudan žargon, nalik na jezik afričkih bušmana. Tako su,
na primer, naručeno ubistvo nazivali ekstrakcija.
Vide mladića i devojku, ne starije od dvadeset godina, kako trče kroz visoku travu.
Uznemirene ptice podigoše se u vis, knčeći. Pratio je očima let ptica koje su se spuštale u
blagom luku. Tada, ispod kokosove palme, ugleda nekoga kako stoji.
Covek je bio delimično u senci ali energija koja je izbijala iz njega dopre do Siveta,
sedam spratova
vise.
Sivet zaboravi na ptice, na mladića i devojku. Bio je svestan vlažnog vazduha i divnog
pogleda na Molokai koji je toliko voleo. Sada se koncentrisao na figuru ispod palme.
Sivet koji je bio savršeno obučen za otkrivanje tragova baš kao i za ubijanje, bio je
obučen i da identifikuje ljude na velikoj razdaljini.
Bio je sada na najudaljenijem kraju Lanaia. Palmine grane su podrhtavale i zaklanjale
figuru. Ali sada je ugao, pod kojim je mogao da osmatra, bio bolji i Sivet ugleda lice
čoveka.
Čaša koju je držao u ruci pade na pod. On shvati da, kao poludeo, steže ogradu da ne bi
pao na kolena. Vrtoglavica je pretila da ga savlada. Usta su mu bila otvorena i borio se za
vazduh. Nemoguće mislio je. Još ne. Potreban mi je odmor. Izmoren sam od sve te trke.
To jednostavno ne može da bude.
16/
našli.
Ali on je dobro znao šta to znači: već su ga
Okrenuo se i jurnuo natrag u sobu, udarivši kolenom o ivicu kreveta. Posrnuo je prema
kupatilu gde je povratio, grčeći se. Nije još bio emocionalno spreman. Dragi Bože
pomislio je zaštiti me od onoga što moram da učinim. Zaštiti one koje volim ako ne
uspem.
Njegova mašta, podstaknuta panikom, razvijala je sada ono što je bilo pred njim.
Prestani! naredio je samom sebi. Najzad je uspeo da se pribere, ispljuskao je lice ledenom
vodom, isprao je i usta, pljusnuo je vodu po vratu i leđima. Onda se brzo obukao, stavio
je u džepove novčanik, ključeve od kola, pasoš i torbicu od f okine kože. Ponovo je
pročitao razglednicu koju je napisao te noći a onda je krenuo prema vratima.

5. Nije hteo da ide liftom, pošao je stepeništem. Preskakao je po dva stepemka. U holu je
prošao pored turista u veselim aloha košuljama. Predao je kartu portiru i ovaj mu reče da
će biti poslata ujutro.
U podzemnoj garaži brzo je pregledao svaki ugao, sačekavši prethodno da mu se oči
naviknu na pomrčinu. Kad je bio zadovoljan bezbednošću, prišao je svom iznajmljenom
»mustangu«. Spustio se na kolena i uobičajenom pedanterijom, pregledao je svaki deo
automobila.
Pregledao je auspuh čitavom dužinom, zagledao se i u samu cev. Pregledao je sva mesta
gde bi mogao da bude sakriven eksploziv. Pošto je završio proveravanje, počeo je prana
— polumistično duboko disanje koje mu je pomagalo da jasno razmišlja u teškim
situacijama.
I dalje na kolenima, pregledao je bravu na prtljažniku tražeći ogrebotine koje bi
nagovestile da je
17/
neko pokušavao da ga nasilno otvori. Nije ništa otkrio. Ustao je i otvorio prtljažnik.
Par sa malim dečakom pojavi se u garaži. Morao je da sačeka da uđu u kola i odvezu se.
Radeći brzo, prebacio je sve ono što je bilo u prtljažniku na prednje sedište. Onda se hitro
bacio na sedište iza volana, podigao krov. Za trenutak »mustan-gov« motor se zakašljao,
oživeo i, ubacivši u brzinu, Sivet se odvezao iz garaže.
Krenuo je drumom Napili jer nije voleo novi autoput koji je nedavno bio izgrađen po
ivici brega. To, baš kao i njegova vožnja, bilo je instinktivno.
Lice — lice zaklonjeno senkom! Te crte su buk-tale u njegovom umu, sijale kao
raspaljeno ugljevlje. Zadrhtao je kao da ima temperaturu. Za trenutak, njegova odlučnost
se pokoleba: smrt je pucketala koštu-njavima prstima pred njegovim licem. Prsti, pobeleli
na volanu, zaboleše ga od preteranog stezanja.
Izjurio je iz Napilija kao da ga jure duhovi. Kod metodističke crkve skrenu na
Honoapilani autoput sa tri trake gde je mogao da razvije veliku brzinu.
Baš je počeo da ubrzava kad ugleda iza sebe »ferari marćelo« crne boje. Krenuo je
Kapalua autoputom i uključio se u reku saobraćaja nekih stotinak metara iza Sivetovog
»mustanga«. U jednom trenutku Sivet je jasno video vozača. Srce poče da mu udara kao
ludo.
Počeo je da trepće da bi se oslobodio znoja iz očiju i brzo okrete volan nadesno. U istom
trenu snažno dodade gas. »Mustang« skiknu i, u oblaku crvene prašine i iskidanog lišća,
jurnu napred.
Automobilske sirene su urlale dok su zaprepaš-ćeni vozači protestovali zbog ovog
opasnog manevra. Bacivši pogled u retrovizor, Sivet je mogao da vidi crni
18/
»marćelo« kako se probija kroz saobraćaj da ga ne bi izgubio iz vida.
Sivet opsova svoja američka kola koja po snazi i pokretnosti nisu mogla da se mere sa
»fera-rijem«. Vratio se ponovo na asfalt autoputa i skrenuo je pod uglom od 85 stepeni. S
njegove desne strane blistale su vode Naipili zaliva. S njegove leve strane dizale su se
planine, još u polumagli. Jedna je bila otvorena, primamljiva, druga čudna, tajanstvena.
Sivet je mislio: »Sada sam samo slabo ljudsko biće koje vozi tonu zavarenog metala«.
Pošto je prošao pored ružnih građevina Kahane, ubrzao je. Povremeno je koristio široku
stazu sa strane puta da bi zaobišao vozila. Ona je ponekad bila samo od nabijene zemlje a
ponekad od kocki. »Mustang« se opasno ljuljao.

6. Bacio je opet pogled u retrovizor i video da ga »ferari« ne napušta. Bio je sada jedva
pedesetak metara iza njega.
Približavali su se Kanapaliju, najrazvijenoj turističkoj zoni Mauia. Kompleks od pet
hotela i bezbroj stambenih zgrada bio je glavni uzrok ovako živog saobraćaja i pešačke
gužve. Sivet je odlučio da krene prema Kanapaliju. Nadao se da će tu, u opštoj gužvi,
imati prilike da izgubi svog progonitelja.
Pritisnuo je sirenu, nogu nije skidao sa gasa, a kola počeše da ulaze na put s desne strane.
Sivet je psovao, pritisnuo je gas još jače i tada začuo strahovito škripanje guma kad je
vozač u kolima s desne strane snažno pritisnuo kočnicu. U magnove-nju je video bledo
lice žene. Bila je skamenjena od straha. Njegova sirena je neprestano urlala.
Ali ovaj incident je imao svoje poražavajuće
19/
posledice. »Marćelo« je sada bio samo dvadesetak metara iza njega.
Sivet se koncentrisao na saobraćaj ispred sebe, trudeći se da nađe praznu jednu od tri
trake. Traka je bila slobodna ali na njoj su nešto radili radnici. Išao je suviše brzo. Morao
je da se potrudi da izbegne »nišan« koji se kretao presporo.
Sivet je bio primoran da drastično smanji brzinu. Bacio je pogled u retrovizor i ugledao je
»mar-ćelo« skoro sasvim iza sebe. Znao je da će sa njim biti gotovo ukoliko se ne probije
kroz saobraćajnu gužvu.
Drum ispred njega bio je pun masnih fleka. Boje su bile zamagljene: plavo se pretapalo u
zeleno, crveno u narandžasto i obrnuto. Svetlost se smanjivala i pojačavala, zavisno od
toga kako se sunce skrivalo ili pojavljivalo iza oblaka. Nije skidao nogu sa gasa a onda je
odjednom skoro skočio na kočnicu. Bio se gotovo popeo na kola ispred sebe. Vide mali
prazan prostor koji se ukaza na mestu gde su kola prolazila pored dela na kome se radilo i
koji je bio ostavljen da se ne bi zaustavljao saobraćaj na autoputu. »Do đavola« -pomisli i
pritisnu pedalu za gas do daske.
Duboko je disao, pokušavao je da smiri svoj poludeli puls i ne obraćajući pažnju na
zavijanje automobilskih sirena, na povike pobesnelih vozača i škripanje guma, on se
uputi prema tom prorezu.
Jurio je brzinom od osamdeset kilometara na sat ali »marćelo« je sada bio sasvim blizu
iza njega dok je on izvodio razne bravure kolima. Iscrpeo je svoj repertoar i digao ruke
od pomisli da se izgubi u Kana-paliju. Nije mogao da nadjača »ferari« i, prema tome, nije
mogao da se izgubi u kompleksu odmarališta.
Kretali su prema glavnom izlazu za Kanapali. Tu je, nasred autoputa, bilo postavljeno
ostrvo zelenila
20/
zasađeno velikim palmama i džinovskom paprati. Autoput se delio na dva dela.
Brzo proračunavši nešto Sivet ubrza još više kroz saobraćaj i kliznu levo-desno. Sirene
kao da su poludele, ljudi su urlali na njega. Ostrvo mu je dolazio s leve strane. Sivet
uspori, prebaci se na desnu stranu kao da želi da skrene prema Kanapaliju. »Marćelo« ga
je pratio.
U poslednjem trenutku, Sivet dodade još gasa i okrenu volan. Udario je o »ševrolet«
ispred sebe. Desni točak »mustanga« zakači ivicu u putu, kola se nakre-nuše na jednu
stranu da bi u sledećem trenu snažno bubnula o tlo ljuljajući se na amortizerima.
Skrenuo je što je mogao više ulevo, opet je dodao gas.

7. »Marćelo« je bio sada ipak na bezbednoj udaljenosti, odvojen od Siveta nizom
automobila i ostrvom na sredini autoputa.
Sivet pogleda unazad i isceri se. Osećao je kako adrenalin kola njegovim krvotokom,
kako šija kao okean na suncu, jer je »marćelo« sada bio nemoćan. Sivet oseti navalu nove
snage, pogleda ispred sebe i odjednom kriknu.
Tamo gde je do pre jednog trenutka bilo sve čisto sada su se pojavile dve tinejdžerke u
trenerkama. Odevene u svetloplave tonove, sa konjskim repovima koji su blistajući na
suncu plovili za njima, ružičaste. Trčale su, razgovarale i smejale se zbog nečeg. Bile su
tako mlade, tako pune života. Njihova potamnela lica su sijala dok su trčale.
Hriste! Ne vide me - pomislio je Sivet. Jurio je brzinom od osamdeset pet kilometara na
sat prema njima. Paklena brzina. Čak i da pritisne kočnice, Sivet je znao, juri suviše brzo
da bi se zaustavio na vreme. S
21/
njegove leve strane bila je ivica obrasla bugenvi-leom. Potoci ružičaste, narandžaste i
crvene boje spuštali su se niz ivicu.
Bio je suviše blizu, brzina je bila prevelika. Znao je da će ubiti obe devojke...
Skrenuo je na onu stranu koju je jedino mogao, na desno, prema kolima koja su mu išla u
susret. »Mustang« udari o branik kamiona, otkide mu far i deo zaštitne mreže. Bilo je to
suviše za »mustang«. Propeo se kao pobesneli ždrebac. Kad je ponovo pao na asfalt,
sigurnosni pojasevi se otki-doše.
Instinktivno, Sivet se okrete da pogleda tinejdžerke. Bile su skamenjene, gurale su
pesnice u usta. Bile su van opasnosti. Bile su spašene.
U sledećem trenutku on se prevrtao, prevrtao i prevrtao. Ponovo u mislima vide ono lice.
Lice koje ga je proganjalo! I prvi put otkako ga je ugledao, on shvati kako je ime tom
čoveku: Nula!
Trenutak kasnije, »mustang« knknu kao da je živo biće. Plamenovi suknuše na sve strane,
zaklomše mu svet.
Hiroši Taki je ležao nag do pojasa. Pomična vrata prema vrtu bila su otvorena tako da je
hladan noćni vazduh milovao njegovo telo.
Postojao je starac mislio je Hiroši nevero-vatne snage. A sada je mrtav.
Pre tri dana Hiroši je bio svedok poslednjih trenutaka u životu svog oca. Video je kako se
u očevim očima ogleda mudrost za kojom je čeznuo više nego za bilo čim na svetu.
Beskrajno znanje. Bilo je to znanje sakupljeno decenijama. Bilo je
22/
mnogo ljudi u Japanu - moćnih, bogatih, uticajnih koji bi sve dali da su imali to znanje.
Međutim, ono je trebalo da pripadne Hirošiju Takiju, najstarijem sinu Vataro Takija. On
će naslediti sve te informacije koje su pomogle da se osnuje najmoćnije carstvo senki na
svetu.
Ili je bar Hiroši verovao da će biti tako. Onda je moždani udar paralisao levu stranu
očevog tela - i uma. Njegovo znanje je još bilo prisutno, u to je bio siguran. Hiroši je to
mogao da oseti. Znanje je plivalo kao tamna umrtvljena riba u moru bola koji je
ispunjavao oči Vataro Takije.
Nije pošteno, mislio je Hiroši, da ljudsko biće kao što je njegov otac mora da trpi takve
bolove i takvu frustraciju. Baš kao što nije bilo pošteno da čoveku kao što je on bude
uskraćeno ono na šta je imao pravo svojim rođenjem. To nije bilo pošteno. Ali to je bila
njihova karma - karma oca i najstarijeg sina.

8. Hiroši Taki nije mislio na braću, Dodija i Masa-šija. Oni nisu bili važni. Ono na šta je
imao pravo rođenjem, nasleđe informacija i saznanja, biće samo njegovo. A sada se to
sve više udaljavalo od njega. Bio je preplavljen željom da posegne u očev um i izvuče to
dragoceno znanje. Smrt Vataro Takija pre tri dana opljačkala je Hirošija. Ostao je bez
svega. To je izazivalo strašan bol.
Prevaren sam mislio je Hiroši sada u tami i tišini noći.
Nesvesno, njegove pesnice se stegoše sa strane, dodirnuše kožu, nežnu kao dim, vitke
devojke koja je naga ležala kraj njega. Pomaknula se, uznemirena u snu, i Hiroši joj nešto
tiho promrmlja da je umiri, pa ona opet potonu u san.
Ja sam novi ojabun Taki-gumija. Moram da
23/
preuzmem ulogu kuma Jakuza klanova za koju se moj otac borio trideset godina i koju je
uspeo da osvoji i zadrži. Mene je ostavio bez odbrane. Neprijatelji su oko mene sa svih
strana. Sada će oni, kada njega nema., biti kao grabljivice, kružiće iznad moje glave
spremni da me ubiju. Moram da zaštitim porodicu, klan, moram da sačuvam moć. Ah
kako?Ja čak ne znam ni kome mogu da verujem.
Hiroši Taki je Ježao na svom futonu i posma-trao paradu senki koje su marširale po
pJafonu.
A napolju, jedna senka krik se iza drveća. Čovek nijednom nije dodirnuo tlo nogom.
Popeo se na krov, prešao je preko ceJe kuće. Uspeo je da se ubaci' kroz prozor u jednu od
soba.
Bio je odeven u crno, sa kapuljačom na glavi.
Tamo gde mu se videlo malo kože oko očiju bio se
namazao crnom bojom. I nadlanice su mu biJe isto
premazane crnom bojom. Na nogama je imao meke
cipele s gumenim đonom.
Kuća nije biJa prazna i čovek u crnom morao je da bude krajnje obazriv. Dobro
istrenirani jakuze, kao što su kobun — ili vojnici — Taki—gumija bili su nešto na šta je
trebalo računati.
Čovek prođe kao senka kroz mnoge sobe koje su uglavnom bile namenjene gostima.
Najzad je došao do intimnijih prostorija namenjenih domaćinima. Čovek se dobro
snalazio u svim tim prostorijama, ose-ćao je njihov prostor, osećao je razne tonove tišine,
kao i arhitekturu. Senka je videla nekoliko kobuna - vojnika, ali oni nisu videli nju. Kad
bi osetio da se približavaju, čovek bi se pribijao u tamu i nije bio ništa drugo nego samo
još jedna nepomična senka više. Zatvorivši svoj duh, jednostavno bi prestao da postoji i
om su prolazili pored njega.
24/
Hiroši Taki se okrete prema devojci koja je ležala kraj njega. Osluškivao je njeno mirno
disanje, posmatrao podizanje i spuštanje njenih čvrstih dojki. Nije mislio na njeno ime
već na zadovoljstvo koje mu je pružila. Sada kao da je to bilo jedino i nepromenljivo u
ovom nesigurnom svetu.
Duboko je udahnuo, pritisnuo svoje usne na njene. Njena toplina se prenese na njega i on
oseti da se opušta. Postojao je način da se suoči sa najstrašnijim... Uvek je postojao način.
Zar ga nije tome otac naučio još pre mnogo godina? Da. Tome je naučio sve svoje
sinove. Čak i neprijatelji mogu, pod određenim okolnostima, da budu dobro iskonšćem.
Zar mu nije sam otac pričao o čoveku koji je pre mnogo godina došao da ga ubije a onda

9. je ostao uz njega da ga čuva? Hiroši se upoznao sa tim čovekom. Takva čuda mogu da se
ponavljaju. Hiroši je bio ubeđen u to. Možda bi on mogao da angažuje tog istog čoveka.
On je spasao život Vataro Takija, zar ne bi to isto učinio i za njegovog najstarijeg sina?
Da odluči Hiroši. Upravo ću to učiniti...
Lomljava. Udarac kao udar groma negde u sobi natera ga da se trgne, da se uspravi.
- Šta...?
Grede na krovu se razmakoše, na sve strane prsnu maker i iverje. Poče da pada na njega.
Ukaza se mesec, kao reflektor. A nešto se obruši dole prema njemu, sjajno i čvrsto. Nešto
sevnu i žabi se u grudi usnule devojke.
Jadno stvorenje se nakašlja, izvi se. Širom otvori oči, grč joj zahvati lice dok je
bezuspešno pokušavala da se uhvati za Hirošija, tražeći spas.
Taj oblik kao da se spustio po mesečevom zraku.
25/
Hiroši okrenut prema senkama reče:
- Ko...?
Začu se smeh, kratak i prigušen, taman kao lava.
- Nula...
Hiroši oseti kako mu se stomak grči. Vrtelo mu se u glavi. Nula! Ubica koji je godinama
unosio užas u redove Jakuze. Zašto je on bio ovde? Ko ga je poslao? I ko je on bio? Neko
ko je dosta znao o jakuzama. Tako se bar pričalo. Ipak, niko nije mogao da ga
identifikuje.
Čuo je poslednje devojčine izdisaje. To ga pod-seti na sopstvenu smrt. Njen miris ispuni
sobu.
Hiroši Taki hitro, desnom rukom, ispod futona na kome je sedeo, izvuče djite i zavitla ga.
Bio je to tradicionalni bodež koji su najpre koristili policajci pred kraj japanskog
feudalnog doba. Između drške i sečiva bila je prepreka sa parom metalnih rogova koji su
izbijali sa svake strane. Hiroši Taki je bio majstor u borbi tim oružjem.
Sada kad je oštrica Nulinog dugog mača fijukala prema njemu, Hiroši zavitla djite uvis
tako da je mač bio zahvaćen između sečiva bodeža i jednog metalnog roga. On se iskrenu
i vrh dugog mača zabode se u futon kraj njega.
Odmah je oslobodio djite i pokušao da ga zabode u grlo napadača. Nula udari u njegov
članak zaslepljujućom snagom, oslobodi katanu i istim pokretom uperi zviždeći vrh
prema Hirošijevom licu.
Hiroši, pripremljen na ovu strategiju, iskoristio je djite na isti način kao i ranije. On
upotrebi Anvil, u pokušaju da slomi katanu nadvoje svojim djiteom. Ali Nula je tako
manevrisao dugim mačem da je bodež samo bezbolno zatandrkao po oštrici. Hiroši je
sekao očajnički nagore, ubeđen da će naleteti na čovekovo grlo i da će tako zauvek
ukloniti tu pretnju.
26/
Ali u suprotnom pokretu, suviše brzom i za Hirošija da ga prati, Nula skrenu djite, izvi
dugi mač tako da on izbaci Hirošijevo oružje i ono zatandrka po podu.
Hiroši je sada grozničavim pogledom posma-trao kako se blistava oštrica Nulinog mača
spušta prema njemu i preseca mesečev zrak. Ledena vatra suknu prostorijom, oružje
pogodi cilj i Hiroši kriknu.

10. Prva od stotinu malenih rana, veoma dubokih, otvori se pod vrhom oružja kojim je
rukovao stručnjak. Šiknu krv. Hiroši je urlao zagledan u zaklonjeno lice. Trudio se da se
oslobodi. Borio se očajnički ali Nula ga je napadao natprirodnom snagom.
Hiroši se prepusti. Moć očajanja ga je savladala. On je ujedao usne od bola koji ga je
razdirao. Kroz suze je mogao da vidi kako mu se sopstvene kosti pomaljaju kroz kožu i
mišiće. Znao je da mu je rame iščašeno.
- Ko si ti? Ko si ti? - dahtao je.
Posegnuo je nagore slobodnom rukom, uhvatio je mač i krv poče da se sliva niz sečivo.
Uspeo je da čoveka ščepa za košulju na grudima. Stegao ga je. Zagledao se u njega.
Trudio se da pogledom probije tamu.
- Ko si ti?
Čak i u tom samrtnom času želeo je da zna istinu. Želeo je da otkrije tajnu. Mislio je da
će tada shvatiti... da će prepoznati...
Ali taj jezivi smeh... sledio se.
- Nula.
Na drugom delu imanja, Hirošijevi ljudi su bili budni. Uznemirivši se, odjednom ščepaše
svoje oružje i pojuriše prema kući. Ali u trenutku kad su uleteli u kuću zatekli su samo
dva lesa koja su buljila u srebrnu
27/
svetJost što je JiJa kroz rupu na plafonu. Sve je izgledalo tako strašno, kao da su ovo
mesto pohodile Budine sudije.
Proleće, sadašnjost
Pariz/ Tokio/ Vašington/ Mauiu
Tačno u zoru Majki Dos je počeo sa vežbama disanja Šudji Šuriken.
Šudji Šuriken je doslovce značilo presecanje devet izraza što se odnosilo na izgovaranje
devet magičnih reci. Vekove taoističke tradicije preuzele su budističke sekte koje su se
bavile mačevanjem, ninđu-cuom i sličnim disciplinama.
Kao uvek, Majki je zamišljao da čuje japansku sviralu od bambusa, instrument čiji je
zvuk uvek slušao prilikom treninga. Tvrdo—meki jm-jang tonovi odjekivali su samo u
njegovom umu, probijali su se kroz običaje, dijalekte i tradiciju bilo koje zemlje u kojoj
bi bio kako bi Šudji Šuriken oživeo. Nije bilo dovoljno samo izgovoriti devet reci za
samozaštitu trebalo ih je prizvati u svest i kad bi to uspelo onda ih je trebalo obraditi s
najvećom pažnjom i brigom.
To je bila neka vrsta magičnog rada, starinskog i
moćnog.
Sedeči prekrštenih nogu ispod grančica razgra-
29/
natog drveta, Majki podiže desnu ruku sa dlanom prema zemlji.
- U - reče on. Biti. Okrenuo je dlan nagore.
- Mu. Ne biti.
Šake mu se spustiše na kolena. Videlo se kako se Pariz budi. Zagledao se preko krovova.
Pojavi se ružičasta svetlost na ivicama oblačaka.
- Suigecu. - Mesečina na vodi.
U daljini^ dizala se uvis matematička struktura Ajfelove kule. Čudno je izgledala, sa tom
tamnom konstrukcijom iznad još usnulog grada.

11. - To. - Unutrašnja iskrenost.
— Sin. — Gospodar uma.
Prvi zraci sunca probiše se i sinuse kroz konstrukciju kule. Izgledalo je kao da je za
trenutak obasjana reflektorima.
— So. — Misao prethodi akciji.
- Sinmmken. - Gde se dodiruju vrhovi mačeva.
Čuli su se glasovi madam Šarve i njene kćeri. Lajanje psa. Uobičajeni zvuči iz
komšiluka.
- Kara. - Praznina: ponor. Vrlina.
- Nula. - Tamo gde Staza nema moći. Majki ustade. Bio je budan već dva sata, vež-
bao je mačevanje onako kako je naučio u Šinkage školi. Kage, osnova svega što je Majki
naučio, značilo je odgovornost. To je podrazumevalo da čovek, pre svega, treba da
reaguje a ne da sam inicira akciju: trebalo je da se brani a ne da napada.
Prošao je kroz velika staklena vrata koja su sa terase vodila u prijatno osvetljeni i svezi
stan koji se nalazio na krajnjem spratu sive kamene zgrade na aveniji Elize-Rekli. Majki
je obazrivo odabrao ovu loka-
30/
čiju zbog blizine kuli i specifične svetlosti koja se širila parkom u njenom podnožju.
Svetlost je bila neobično važna za Majkla Dosa. Neko bi čak mogao da kaže da je bila
suštinska. Zbacio je svoj gi - tradicionalnu odeću japanskih mačevalaca. Sastojala se od
platnenih pantalona ispod razdeljene suknje i crnog pamučnog sakoa vezanog u struku
kaišem iste boje. Ovaj kaiš je obeležavao rang kojem je mačevalac pripadao.
Istuširao se, presvukao u izbledele farmerke isprskane bojom i belu košulju bez kragne sa
zavrnutim rukavima. Navukao je na noge meksikanske uaraće-s - kožne sandale i otišao
do kuhinje gde je nasuo zelenog čaja u šoljicu. Otvorivši frižider, uzeo je s dva prsta malo
hladnog, lepljivog pirinča.Jeo je dok je prolazio kroz dnevnu sobu.
Mada je bio vlasnik jedne od najekskluzivnijih Štamparija u zemlji, Majki je odlazio u
svoju kancelariju samo nekoliko puta nedeljno. A i tada je odlazio samo zato da bi
nadzirao pravljenje specijalnih boja koje je on izmislio, patentirao i zbog kojih je imao
izvanrednu reputaciju. Muzeji, galerije i najpoznatiji umetnici stajali su u redu i
preklinjali ga da njegova firma štampa ograničeni broj izdanja za njih. Taj proces
štampanja i te boje koje je Majki smislio bili su nešto jedinstveno na svetu i davali su
zaista vernu reprodukciju onoga što se štampalo.
Na najudaljenijem kraju stana on širom otvori dupla vrata i sunčeva svetlost ga obasja.
Duboko usađene oči boje masline, crna valovita kosa koju je bilo teško ukrotiti jer je bila
suviše duga bili su karakteristični za Majkla. Njegove crte lica - naglašene jabučice,
gruba brada i usko čelo - bile su skoro biblijske. Ljudi su smatrali da je on strogi,
nepopustljivi čovek koji ne
31/
zna za praštanje i koga je teško naterati na smeh. Ali grešili su.
Svetlost se rasipala kroz prozor na krovu. Ispod tog prozora bio je ogromni prazni prostor
oivičen golim zidovima i drvenim podom. U centru tog prostora - jer zbog nedostatka
nameštaja teško se to moglo nazvati sobom - stajao je veliki drveni šta-felaj. Pored njega
na stolici stajala je otvorena kutija sa bojama, paleta i četke.
Majki pređe prostoriju i stade ispred platna koje je stajalo na štafelaju. Srkutao je svoj
zeleni čaj dok su njegove oči stručnjaka preletele preko slike. Na slici su se videla dva

12. muškarca, možda razdvojena jazom generacija. Bili su okrenuti jedan prema drugom u
čudnom, praznjikavom pa ipak moćnom pejzažu na čijoj se ivici videla šuma. Predivna
svetlost Provanse smanjivala je napetost koja se osećala među muškarcima.
Majki je analizirao kompoziciju - ono što nije bilo naslikano bilo je isto važno kao i ono
što je naslikano. Što se tiče boje - to je bila savršena harmonija zelenog. Kao što Japanci
kažu leti: Japari aoi kuni da! To je zeleni svet!
Posle izvesnog vremena Majki shvati da se šuma previše nameće svojim zelenilom,
tamnim zelenilom, i da nema dovoljno zelene boje, zelene kao jabuka. Sve to daje slici
malo previše težak ton pomislio je. Nije ni čudo što ga jučerašnji rad nije zadovoljavao.
Upravo je počeo da istiskuje boju na paletu kad zazvoni telefon. Nije imao običaj da
odgovara na telefon dok bi radio. Čuo je zvonjavu telefona jedino zato što je propustio da
zatvori teška vrata na ateljeu. Za trenutak njegova »sekretarica« preuze poziv. Ali
32/
posle pet minuta telefon se opet oglasi. Kad se to dogodilo četvrti put, pošto je
»sekretarica« uvek poslušno prihvatila poziv, Majki ustade, spusti paletu i javi se sam.
- Halo? - automatski je počeo da govori francuski.
- Majki, ovde ujka Sami.
- O, do đavola, izvini - reče Majki prebacivši se odmah na engleski. - Ti si to, znači, tako
uporno zvao?
- Bilo je veoma važno da te dobijem, Majki -reče Jonas Samartin - morao sam da te
čujem, lično.
- Divno je čuti tvoj glas, ujka Sami.
- Odavno se nismo čuli ni videli, sine. Nazvao sam te da bih te pozvao da se vratiš kući.
- Kući? Gde je kuća? - Pitao se Majki i u mislima odgovorio samom sebi: »Kuća je za
sada ovde, na aveniji Elize Rekli«.
- Da, kući - reče Samartin - u Vašington. -Ujak pročisti grlo. - Majki, žao mi je što to
moram da kažem, ali otac ti je umro.
Masaši Taki je strpljivo čekao dok je Ude pročistio prolaz za njega kroz gomilu ljudi u
holu. Hol je bio oivičen kedrovim daskama sa teškim gredama od kipa-risa. Nije bilo
prozora na njemu a nalazio se u centru Takigumija, imanja Dinćofu u delu Tokija u kome
je još bilo velikih kuća i velikih imanja. Ogromni barjaci, ispisani starinskim izrekama,
visili su sa plafona u redovima, dajući holu izgled nekog starinskog mesta za okupljanje
kakvih je bilo u srednjem veku.
Hol se nalazio u tradicionalnoj galeriji za sastanke klana Taki, najmoćnijeg i najbrojnijeg
od svih jakuza porodica.
33/
Jakuza je bio zajednički izraz za moćno gang-stersko podzemlje koje je zahvaljujući duhu
Vataro Takija, postalo međunarodno i koje je sada obavljalo poslove, na potpuno
zakonskoj osnovi, u Njujorku, San Francisku i Los Andelesu. Imali su čak deonice u
brodogradilištima i u prodaji imanja na Havajima.
Tišina zavlada među gomilom poručnika -šefova porodica podređenih Taki-gumiju - i
kobuna, uličnih vojnika, koji su, ipak, bili životna snaga klana.
Masaši je bio najmlađi među braćom Taki. Bio je vitak i taman, imao je dugu vilicu kao
vuk. Po tome je ličio na pokojnog oca Vataro Takija, kuma japanskog jakuza društva.
Upadljive jabučice, neobične za Japanca, davale su njegovom licu izvajani izgled koji je
on godinama uspeo da pretvori u tvrdi izraz koji je svakog postideo.

13. Vodeći ga prema čelu prostorije, Ude se držao veoma ponosno. On je bio krupan
muškarac, imao je ono što se najviše ceni kod Japanaca: veličinu i snagu. Ude je bio
Masašijeva desna ruka koje su se svi plašili. Bio je čekić gazdinih odluka.
Dok je napredovao prema uzdignutom delu u najudaljenijem kraju prostorije, Masaši je
mogao da vidi svog starijeg brata Dodija na počasnom mestu ispred stilizovanog točka sa
šest paoka koji je predstavljao veliki porodični amblem Taki-gumija. Bila je to još jedna
stranica koju je njihov otac Vataro Taki istrgnuo iz knjiga o japanskoj feudalnoj prošlosti.
U tim danima svaki samuraj, ratni gospodar, imao je amblem koji je označavao njegovo
prisustvo na zemlji. Jakuza nisu bili samuraji - nisu bili plemenitog porekla. Ipak, Vataro
Taki je bio dovoljno mudar da oblikuje sopstveni porodični amblem - i to je na čudni
psihološki način uzdigle njegov klan iznad drugih Jakuza klanova.
34/
Dođi je bio neverovatno mršav muškarac. On je, takođe, nasledio od oca vučji izraz. Ali,
dok je kod Masašija taj izraz odavao moć, Đođiju je davao samo nezdravi izgled. Bila je
istina da je bio bolešljivo dete koje je razmazila majka. Bio je i slabački mladić kome je
nedostajalo hrabrosti. Međutim, sada nije bio bolestan već, samo ponekada, ozbiljno
premoren. Bio je poznat kao neumorni radnik. Pokojni otac ga je zaposlio kao
knjigovođu. Pričalo se da Dođi zna sve porodične tajne. Pričalo se, takođe, da on nikada,
ni za šta na svetu, ne bi izdao te tajne.
Đođijeve crne oči, usađene duboko u lobanju, gledale su Masašija dok se ovaj kretao
ponosno, kao carev general koji se posle pobede vraća kući. Bila je činjenica da je
Masaši, koji se u prošlosti često nije slagao sa očevom politikom, ipak bio onaj brat koji
je imao smisla za rukovođenje i sasvim logično, da će poručnici, nervozni zbog
sadašnjosti, zabrinuti za budućnost, gravitirati prema njemu.
Dođi je sačekao da njegov brat dođe do podi-juma a onda je podigao ruke da bi zatražio
tišinu.
— Naš ojabun je mrtav — reče Dođi jednostavno — a Hiroši, moj voljeni brat, čovek
koji je bio određen da postane novi ojabun Taki-gumija prerano je na grubi način istrgnut
sa grudi porodice. Ja, kao sledeći na redu, učiniću što mogu da očuvam san Vataro Takija
- sagnuo je glavu nakratko pre nego što se povukao.
Bio je iznenađen kad je video da je Masaši došao sasvim napred i obratio se slušaocima.
— Kad je umro moj otac, uvaženi Vataro Taki, čitava je nacija žalila — počeo je Masaši.
— Hiljade su došle na njegov pogreb. Predsednici korporacija, birokratski lideri, svi su
došli da izraze svoje poštovanje. Čak je došao i jedan emisar samog cara - Masaši
35/
pogleda preko prostorije, uhvati ovde pogled poručnika, tamo pogled kobuna. — Zašto je
to tako bilo? Zato što je moj otac bio izvanredan čovek. On je bio kula snage kojoj su svi
iz Taki-gumija mogli da se obrate za podršku i zaštitu. On je bio ponosni lav. Svi
neprijatelji Taki-gumija plašili su ga se čak više od smrti.
Zaćutao je da bi nastavio još čvršćim glasom.
- Sada, kada ga više nema, zahtevam od vas da malo razmislite. Šta će od nas sada
postati? Kome ćete se obraćati u ovim krajnje kriznim vremenima? Ko će vam obezbediti
sigurnost i ko će vam garantovati da će naši neprijatelji ostati na pristojnoj udaljenosti?
Svi su ćutali. Masaši nastavi:
— Govorim ne samo o drugim Hanovima . Isto-njski, Taki-gumi je uvek bio prethodnica
i zaštitnica Japana od stranih infiltracija. Mi se nalazimo na jedva sto kilometara od

14. granice. Stranci nas posmatraju sa nepoverenjem. I Rusi i Amerikanci samo traže način
da nas potčine. To je nešto protiv čega se moj otac borio. Moramo da nastavimo tu
tradiciju.
Masašijev pogled je nastavio da kruži prostorijom. I, kao svi najbolji i nadareni lideri,
znao je kako da koristi svoju oratorsku sposobnost. Glas mu je postao intiman i ubedljiv,
debljajući na snazi.
— Može li Taki-gumi zadržati svoj status među Jakuza klanovima? Ili će mnogobrojni
neprijatelji prilaziti sve bliže i bliže, otkidajući komad ovde, komad tamo, sve dok ništa
ne ostane od ove, nekada ponosne, porodice?
Niko se ne pomače.
— Odgovor je suviše jasan. Hiroši, moj voljeni brat, predstavljao bi sjajnog naslednika i
bio bi pravi lider u tradiciji Vataro Takija. Ali, Hiroši je mrtav. Ubio ga je čovek, ubica
po imenu Zero — Nula. Ko je
36/
od naših neprijatelja najmio Nulu? Ko će od njih najviše dobiti time što je Taki-gumi
iznenada izgubio centralnu ličnost?
Postavljao je pitanja ali je znao da ne treba da čeka odgovor na njih: niko neće
odgovoriti.
- Kažem da je naš najveći problem - naš jedini problem - definisanje budućnosti Taki-
gumija. Ili ćemo oslabiti, dopustiti da nas naši neprijatelji razderu pa ćemo, možda, čak i
nestati. Ili ćemo ojačati naš stisak, možemo da postanemo agresivniji, možemo da potči-
nimo one koji sada nameravaju da potčine nas.
Svi su ćutali i slušali, kao opčinjeni.
- Velika je kriza. Ovo su očajnička vremena. I za Jakuzu i za Japan. Kao ponosni Jakuze
mi moramo da potražimo naše pravo mesto u svetu međunarodnih poslova. Kao građani
Japana, moramo aktivno da se borimo za jednakost koja nam je oduvek uskraćivana iako
smo rođeni na ovim malim ostrvima. Molim vas da mi se pridružite u obezbeđivanju
slavne i napredne budućnosti!
Načinio je dramsku pauzu.
- Može da bude samo jedan ojabun Taki--gumija! To sam ja, Masaši Taki!
Dođi, zaprepašćen, sivog lica čuo je gromoglasno odobravanje i aplauz kojim su ove reci
propratili članovi klana. On je, pomešanih osećanja slušao reci svog brata. Nije verovao
da je on u stanju da tako nešto izgovori ali, istovremeno, ispunjavao ga je užasni strah.
Sada je sa strahom posmatrao, kao paralisan, kako ljudi Taki-gumija ustaju na noge kao
vojska pešaka spremnih da krenu u borbu. A onda, postiđen i obrukan, Dođi požuri da
izađe iz dvorane.
37/
Jonas Samartin, iskreno govoreći, nije bio pravi ujak Majkla Dosa. Bar nisu bili u
krvnom srodstvu. Ali zbog dugogodišnjeg prijateljstva kojim je bio povezan sa
Majklovim ocem, osećao se više članom porodice nego da je bio krvni srodnik. Filip Dos
je voleo Jonasa Samartina kao brata. Verovao mu je toliko da je bio spreman da mu
poveri bezbednost svoje porodice, bez-bednost sopstvenog života. Zato je i palo u deo
ujka Šamiju da nazove Majkla. Nisu to uradile ni Majklova majka ni sestra.
Ili je, možda, Sami odabran zato što je bio Filipov pretpostavljeni.
U svakom slučaju Dosovi su voleli ujka Šamija.

15. Filip Dos je zbog posla retko kada bio kod kuće pa je Jonasu Samartinu prepušteno da
igra njegovu ulogu i da mu bude zamenik u porodici. Mada Filip Dos, na svojim
neredovnim i nenajavljenim posetama kući, nikada nije propustio da dođe zatrpan
poklonima za decu iz svih krajeva sveta po kojima je putovao, Jonas je bio taj koji je
prisustvovao Majklovoj promociji na kraju studija. I, pošto je Majki uvek dolazio kući
najmanje jednom godišnje kad je studirao u Japanu, Jonas je bio taj koji se uvek trudio da
bude sa Majklom na njegov rođendan. Jonas je bio taj koji se igrao kauboja i Indijanaca
sa Majklom kad je ovaj bio mali. Provodili su sate sledeći jedan drugog, pucajući jedan
na drugog.
Tako je bilo oduvek, otkako je Majki mogao da pamti. Majki bi se počesto pitao kako je
to kad dečak ima oca koji je stalno uz njega. Pitao se kako je to kad imaš oca koji igra
fudbal s tobom, sa kojim možeš da razgovaraš.
Majki je sada shvatio da to nikada neće saznati.
Vašington je bio siv kad je Majki stigao na Dals
38/
međunarodni aerodrom. Iz vazduha javni spomenici izgledali su kao obavijeni koprenom
i nekako manji nego što se sećao. Nije bio u ovom gradu punih deset godina. Bio je to
čitav život.
Prošao je kroz carinsku i pasošku kontrolu, uzeo je svoj prtljag i uzeo iznajmljena kola.
Vozeći se ponovo kroz Vašington, posle toliko vremena, bio je zaprepašćen što je tako
dobro zapamtio sve ulice i sva skretanja. Sve je još bilo veoma sveže u njegovom umu.
Nije uopšte imao problema da nađe put prema kući svojih roditelja. To nije bio dom,
shvatio je, mada je ujka Sami to tako nazvao. To je bila samo kuća njegovih roditelja.
Aerodrom Dals je bio dosta daleko od grada. Majki je krenuo autoputem. Više je voleo
taj pravac nego onaj južni a kraći - preko Liti river skretanja. Nije želeo da ide direktno
kroz Ferfaks. Tu je radio njegov otac, tu je ujka Sami zauzimao važno mesto kao šef
vladine agencije poznate pod skraćenicom BITE - Biro međunarodne trgovine i izvoza.
Sem toga pomislio je u sebi ovuda ću moći da vozim uz reku Potomak, da vidim tresnjino
drveće u cvatu. To ga je podsećalo na pejzaž Japana u kome je učio slikarstvo i postigao
majstorski stepen u mačevanju.
Kuća porodice Dos bilo je ogromno belo zdanje, izvan Belihevena na zapadnoj obali
Potomka, južno od Aleksandrije. Tipično je bilo za ujka Šamija kad ga je pozvao da kaže:
... da, kući, u Vašington. Za njega je Vašington imao čarobnu moć; i sam grad i sam
naziv.
Kuća je bila suviše velika za porodicu. Nala-
39/
žila se na ogromnom travnjaku na kome su bile posađene breze i ogromne tužne vrbe na
koje se Majki penjao kad je bio mali.
Ogromni žbunovi azalea širili su se ispred ulaza u kuću ali bilo je još suviše rano da bi
planule ružičastim i narandžastim cvetovima.
Dok je Majki išao stazom od crvenih opeka, otvoriše se ulazna vrata i on ugleda majku.
Svetlost obasja njeno lice i on shvati kako je nestvarno bleda. Nosila je kostim iz tri dela,
crn, kao i uvek, i taj komad odeće bio je odabran sa krajnjom pažnjom. Ispod grla nosila
je dijamantski broš.

16. Iza nje Majki je nazirao visoku moćnu figuru ujka Semija, pomalo skrivenog u senkama.
Ujka Semi istupi na svetlost i Majki ugleda kako mu sinu seda kosa kao srebrni šlem na
glavi. Kosa ujka Semija bila je seda otkako je Majki mogao da se seća.
— Majki — reče Lilijen Dos. Kad se sagnuo da je poljubi ona ga snažno zagrli, '.ako da
se iznenadio. Pre nego što su se rastavili osetio je suze na svom obrazu.
— Dobro je što si došao, sine - reče ujka Semi i pruži mu ruku.
Stisak mu je bio snažan, suv, prijatan kao u profesionalnog političara. Njegovo suncem
opaljeno lice oduvek je podsećalo Majkla na Gari Kupera.
Prostrana kuća bila je tiha i mračna, kao pogrebni salon. Ni to se nije promenilo od
Majklove mladosti. Čak i kad je krenuo sa njima prema velikom salonu, Majki je osetio
kao da gubi veličinu i godine, kao da odjednom postaje dečak kakav je nekada bio u ovoj
velikoj kući. Ona je oduvek bila namenjena odraslim osobama, on se u njoj nikada nije
osećao prijatno, kao da nije pripadao tom svetu odraslih. Ništa ga nije
40/
vezivalo za tu kuću. Dom pomislio je Majki ovo nije dom, nikada nije bio.
Dom su za njega bila zatalasana brda pokrajine Nara u Japanu. Dom su bili Nepal i
Tajland. Dom su bili Pariz i Provansa. Nikada Beliheven.
- Piće? - Jonas Samartin upita, stojeći pored bara od mahagonija.
- »Stoličnaju«, ako imate - reče Majki i vide da Jonas priprema dva martinija. Jedan je
pružio Lilijan, drugi je zadržao za sebe. Nasuo je Majklu votku a onda je podigao svoju
čašu.
- Tvoj otac je voleo dobro, jako piće — pnmeti ujka Semi. — Alkohol - govorio je —
pročišćava ceh sistem. Ovo je za njega. Bio je sjajan čovek.
Ujka Semi je izgledao kao pravi velmoža, kao glava velike porodice. To nije bilo ništa
čudno, ovo je bila njegova porodica jer i nije imao svoje sopstvene. On je bio skrojen da
se nalazi u najneobičnijim i najopasnijim situacijama. Ujka Semi je bio stena za koju su
se slabije duše hvatale kad bi osetile da tonu u emocije. On bi im pomogao. Majki je bio
zadovoljan što se ujka Semi sada nalazi tu.
- Ručak će uskoro biti gotov - rekla je Lilijen Dos. Nije bila pričljiva osoba, nikada to
nije bila a sada, posle muževljeve smrti, kao da joj je svaka reč nanosila bol. - Imamo
biftek s jajima.
- Omiljeno jelo tvog oca — reče Ujka Semi s uzdahom. — Dobra hrana i odgovarajući
obrok sada, kad je porodica opet na okupu.
Kao da je samo to čekala, Odri se pojavi kroz otškrinuta francuska vrata. Majki nije video
sestru skoro šest godina. Kad su se tada poslednji put videli, ona se pojavila na njegovom
pragu pretučena, u drugom mesecu trudnoće. Nemac sa kojim je šest meseci
41/
živela u Nici nije lako primio vest da je u drugom stanju. Ni najmanje ga nije
interesovalo da zasniva porodicu niti da postaje otac. Pokazao je svoje neslaganje tako što
je pretukao Odri. Iako se njegova sestra protivila, Majki se ipak potrudio da nađe njenog
bivšeg mladića i osvetio mu se na svoj način. Čudno, Odri je omrzla brata zbog toga.
Nisu govorili od onog dana kad ju je odveo na kliniku da abortira. Kad je došao da je
izvede, ona je već bila otišla.
Lilijen priđe svojoj kćeri a Majki iskoristi priliku da porazgovara s ujka Semijem.
— Rekao si mi da je moj otac nastradao u automobilskoj nesreći — reče tiho. — Šta se, u
stvari, dogodilo?

17. - Ne mogu sada da govorim o tome - reče Semi tiho — ovo nije ni vreme ni mesto za
takve razgovore. Moramo da poštujemo mir tvoje majke, je li?
Izvukao je mah notes i na njemu je nešto napisao tankim zlatnim perom. Gurnuo je
komadić papira u Majklovu ruku.
- Naći ćemo se na ovoj adresi u devet sati sutra ujutro. Reći ću ti sve što znam -
osmehnuo se tužno Majklu. - Tvojoj majci je ovo vrlo teško palo.
- To je šok za sve nas - reče Majki čvrsto. Ujka Semi klimnu glavom. A onda se okrete
prema ženama i obrati im se toplim glasom.
- Odri, mila moja kako si mi ti?
Lilijen Dos je bila vitka, krhka kao vrba, a Odri je bila građena isto kao majka. Čovek
koji bi video kćerku mogao je da zamisli kako je majka nekada bila zgodna. Ipak, na
Odrinom licu bilo je nešto od Filipove odlučnosti i to joj je davalo ponosno držanje koje
je bilo u suprotnosti sa tugom što je neprestano bila prisutna u njenoj ličnosti. Njena kosa,
sada kratko podši-
42/
Sana, Majki se nije sećao da je nekada ranije imala tako kratku kosu, bila je crvenija od
Lilijenine zlatnosmeđe.
Odrine ledene plave oči posmatrale su ga preko otmeno nameštene sobe koja je nosila
nesumnjivi pečat Filipa Dosa. Tu je bilo japanskih estampi, futona na koje se Lilijen
žalila da su neudobni a u uglu je stajao futuristički japanski sto od crnog laka. Prozirni
šodji od pirinčanog papira bili su razapeti preko prozora i ispunjavali su svetlost čudnom
mešavinom svetlosti i senke. Zbog toga je prostorija izgledala veća nego što je, u stvari
bila.
Zidovi su bih oivičeni bambusom a zastakljeni ormani za knjige bih su puni skupih knjiga
iz vojne istorije, analize i strategije. Filip Dos je govorio nekoliko stranih jezika i
oduševljeno je sakupljao knjige iz vojnih veština iz celog sveta koje su zadovoljavale
njegov borbeni um.
Prazni prostori između ormana s knjigama bili su ispunjeni crtežima, gravirama i slikama
omiljenih junaka Filipa Dosa kao što su Aleksandar Veliki, Jejasu Tokugava, Džordž
Paton.
Bio je tu i stakleni sandučić u kome je stajala šoljica za čaj kad je Filip bio kod kuće.
Sandučić je sada bio prazan. Bila je to njegova najveća dragocenost i on ju je često nosio
sobom kad bi putovao. Ona je svuda imala počasno mesto jer je podsećala Filipa na
vreme provedeno u Tokiju posle rata.
Ova prostorija, Majki je sada shvatio, bila je ispunjena Filipovim prisustvom. Svaka
knjiga, svaki jastuk, svaka slika bili su deo Filipa Dosa i govorili su o njegovim
interesovanjima i, bez obzira na vreme ili smrt, oni će ostati tu prisutni.
U trenu, Majkla preplavi neko čudno osećanje. Učinilo mu se kao da se našao u ateljeu
nekog velikog
43/
umetnika Matisa ih Monea. Covek se verovatno oseća tako u prisustvu nasleđa — nečeg
besmrtnog - beskrajnog ljudskog znanja i iskustva nagomilanog na jednom mestu.
Zaprepašćen, Majki pređe preko sobe. Za trenutak njegova uzburkana osećanja se
smiriše.
- Iznenađena sam što si došao - Odri ga je netremice posmatrala.
- Nije pošteno što to kažeš - reče on. Posmatrala ga je čudno, kao mačka, nekom

18. bezličnom radoznalošću koju je teško bilo odrediti.
— Kad sam došao u Parizu u onu bolnicu da te izvedeni bio sam zaprepašćen kad su mi
rekli da si otišla. Zašto me nisi sačekala? Nisam želeo da budeš sama.
- Onda nije trebalo da kreneš u potragu za Hansom. Molila sam te da to ne radiš.
— Posle onoga što ti je ta baraba uradila...
— Mislim da ne moraš da me podsećaš šta mi je uradio — reče Odri ledeno — ali bilo je
i drugih stvari. Ti pojma nisi imao kako je on mogao da bude divan.
- On te je prebio - reče Majki. - Bez obzira kakav je bio ili šta je ranije radio to više nije
bilo važno.
— Meni je bilo važno.
- Ako još veruješ u to - reče Majki - onda si sada blesavija nego što si bila onda.
- Moral Majkla Dosa, je li? - ton joj je bio zajedljiv. - Svet se ne slaže sa tvojim krutim
moralnim idejama, Majki. Ono čemu su te naučili u Japanu ne prolazi uvek u običnom
svetu. Mi nismo ratnici unutrašnjeg mira ili bilo čega čemu se ti klanjaš. Mi smo ljudska
bića. Loša i dobra. Ako možeš da prihvatiš obe stvari, dobro - a ako ne, ostaješ bez ičega.
Primetio je da drhti jer se trudila da kontroliše
44/
svoje emocije. Ovo je, ipak, bila prostorija u kojoj je još carevao duh njihovog oca. Bilo
je to njegovo svetilište. - Šta misliš kakva sam ja sada? Misliš li da je lako naći slobodnog
muškarca? Šta misliš koliko sam ljubavnih afera imala posle Hansa? I to sve sa
oženjenim muškarcima. Sve su to bih muškarci koji su mi davali obećanja koja nikako
nisu mogli da ispune. Hans je bar želeo da bude uz mene. Nešto bismo smislili da
prevaziđemo tu situaciju. Znam da bismo to učinili. Kroz nedelju-dve osetio bi da mu
nedostajem. Vratio bi se. Uvek mi se vraćao. Ali posle onoga što si mu ti uradio, nije
mogao da se vrati. Znaš li kuda sam otišla kad sam izašla iz bolnice? Vratila sam se u
Niču da ga nađem. Ali on je nestao. Otišao je.
Suze su joj se zadržale u uglovima očiju ali nije htela da podigne ruku i obriše ih. Bilo bi
to priznavanje poraza pred očevim duhom, priznanje da nije potpuno jednaka sa
Majklom.
- Sada sam sama. Eto šta mi je tvoje shvata-nje moralnosti donelo, Majki. Da li si
ponosan na to? - jedna suza joj je sada kliznula niz obraz.
Iznenada se okrenula i stegla majčinu mišicu. Zadržala je jedan tren ruku na tom mestu a
onda je odjurila hodnikom. Čuli su kako su se vrata zalupila za njom.
- Šta je to bilo? - upitala je Lilijen.
- Pojma nemam - reče Majki tužno. Lilijen je bila sumnjičava.
— Ona je preosetljiva i sasvim je razumljivo što se ovako ponaša - sklopila je ruke. - Ne
znam da li da pođem za njom?
To i nije bilo pravo pitanje. U svakom slučaju, muškarci su čekah, prepuštajući njoj
samoj da
451
odluči. Trebalo je brinuti o ručku. Klimnula je glavom, kao da je odlučila, pokušala je da
se osmehne.
- Mislim da će biti najbolje da pređemo u trpezariju. Ručak je spreman a Filip nije voleo
da se hrana hladi, naročito ako je biftek u pitanju.
- Šogun je mrtav! Živeo šogun!
Starac, lica izboranog kao planinska kosa, reče:

19. - On to nije bio. Vataro Taki nije nikada bio
šogun.
Masaši Taki prestade da korača.
— Nije važno kako ćete ga nazvati. Moj otac je mrtav.
Starac sa bradom i, kao sneg belom, kosom na vrh glave reče:
- Hai. Tvoj otac je mrtav. Ali za tebe je mnogo važnije što je mrtav i tvoj stariji brat
Hiroši.
Na te reci treći čovek se pomeri. Ude je držao sako prebačen preko ramena. Njegove
mišice koje su se videle ispod kratkih rukava košulje bile su prekrivene irezumi crtežima,
istetoviranim simbolima koje su tako volele Jakuze. Na levoj mišici izvijao se zmaj koji
je bljuvao dim i vatru. Na desnoj ruci dizao se feniks iz plamena.
Masaši Taki reče:
- Ude je dobro obavio svoj posao. Nije tajna da Nula koristi legendarni metod stotinu
udaraca kad ubija svoje žrtve. Udeu nije bilo ni najmanje teško da imitira taj stil - Masaši
se osmehnuo samom sebi. Stari je mislio da je neverovatno pametan.
Pitao se šta bi stvarno uradio kad bi znao da je zaista Nula bio taj koji je ubio Hirošija?
Da li bi odmah shvatio da je Nula pod Masašijevom kontrolom?
46/
Masaši je mislio da bi shvatio. A to je nešto što treba da ostane tajna. Kad starac, Kozo
Šina, više ne bude ni od kakve koristi Nula će ga lišiti života. A niko neće smeti da zna
da je Masaši inicijator toga.
Dok je Masaši posmatrao, Šina zaseče limun nožem sa ružičastom drškom od sedefa.
Polako, vesto, starac je pretvorio čitavu voćku u tanane komadiće. Dok su govorili
uzimao je komad po komad, sipao med na njega i stavljao ga u usta. Isisao bi sav sok iz
komada limuna pre nego što bi ga sažvakao i progutao.
— Kao što sam već sugerirao — reče Šina, imao je gadan običaj da posmatra lice
sagovornika i trudi se da otkrije svaki detalj — ne srne da se poseje malo zabune. Ne
bismo želeli da sumnja za Hirošijevo ubistvo padne na tebe.
Masaši sleže ramenima.
— To je svakako šala. Ja nisam bio čak ni na drugom mestu da nasledim očev položaj —
reče. — Dođi jeste. Ali Dođi je slab. On me se boji. Niko ko je bio odan mom ocu neće
njega da prati: suviše su pametni za to. Ne. Naš plan je savršen. Kad sam počistio Dodija
na sastanku klana, svi poručnici Taki-gumija složili su se jednoglasno sa mnom. Jedan
glas, jedan um, je h? Niko nije ustao protiv mene kad sam ga smenio.
— Ne brinu te posledice?
- Koje? Ko bi mogao da mi naudi? Dođi? On će biti suviše zabavljen, okupljajući lidere
drugih kla-nova željnih da se domognu bilo čega što je još ostalo. Možda će razmišljati i
o osveti.
Šina strpa novi komad limuna sa medom u usta. Kad je završio sa žvakanjem, reče:
- Dođi je jedno ali tvoja polusestra je nešto sasvim drugo.
- Mićiko - Masaši klimnu glavom - da, slažem
47/
se da ona predstavlja problem. Ona je pametna, ona je jaka. Dugo godina je bila očev
pomoćnik. Pomagala mu je i radila sa njim pre nego što su raskinuli svoje dobre odnose i
razdvojili se.

20. - Da li znaš šta se zbilo među njima? Masaši odmahnu glavom.
- Otac nikada nije govorio o tome, nikome. A moja polusestra i ja nikada nismo bih
toliko bliski da bismo o tome razgovarali ili da bih je ja, eventualno, pitao. - Slabi vetrić
prostruja vrtom. Masaši je stajao na drvenom mostiću. Stavio je ruke na ogradu. - Ne bih
brinuo o Mićiko. Već sam smislio i pokrenuo plan koji će je sasvim izbaciti iz akcije i
neutrahsati.
- Onda ona ima neku slabost.
- Svako ima slabost - reče Masaši tiho. - Samo je treba otkriti.
- Koja je njena slabost? - pitao je Kozo Šina.
- Njena kćerka.
- Nadam se da si u pravu - reče starac. Sada je uzeo poslednji komadić limuna. - Ja još ni
do danas nisam shvatio zašto je tvoj otac usvojio Mićiko. Ona je bila kćerka Žena Godoa,
mog najomraženijeg neprijatelja. Mada je Zen Godo umro 1947. godine ja sam osetio
njegove mahinacije. Mićiko je nasledila dosta dijaboličke pameti svog oca. Drži je u
senci, Masaši-san. Sada ne smemo da pogrešimo. Greške nisu dozvoljene u ovom
trenutku.
- Savršeno dobro znam koji je rizik sada u pitanju, baš kao i vi - reče Masaši nestrpljivo.
— Ne. Ne. Sasvim ste u pravu. Moj otac nije bio Šogun. Nije želeo da kontroliše sve
klanove. Ali, ja to želim. Ja ću postati Šogun. Obećali ste mi to. Biću prvi u dinastiji, kao
Tokugava. Nema velike razlike od današnjeg doba i XVI veka, zar ne? Danas se ojabuni -
govorio je o
48/
šefovima - raznih Jakuza klanova otimaju i bore između sebe. I onda su, kao i sada,
lokalni šefovi vodili bespoštedne bitke jedni sa drugima i otimali se za moć. Sve dok
Jejasu Tolugava nije video bolji put i nije ih sve okupio pod svoj barjak. Postao je prvi
Šogun — vrhunski šef — šireći svoju moć do neviđenih granica. Ceh Japan mu je ležao
pred nogama. Sada je isto sa mnom. Počelo je. Poručnici Taki-gumija složili su se da ja
budem ojabun. Za nekoliko nedelja, možda čak za nekoliko dana, svi Jakuza ojabuni
zakleće mi se na vernost, Meni, Masaši Takiju. Biću prvi Jakuza Šogun! Šina je malo
sačekao pre nego što je klimnuo glavom, odbacivši dalji razgovor o toj temi.
- Još stoji nerešeno pitanje onoga što ti je ukradeno.
Masaši zadrhta.
- To još nedostaje.
- Čuo sam da je Filip Dos mrtav.
- Tako je - reče Masaši - umro je na Havajima. Bio je saobraćajni udes. Izgoreo je u
plamenu. Dva dana pre nego što je nastradao moj brat Hiroši. To je bilo drugi put da smo
se skoro dočepali Dosa. Moj podšef na Havajima, Debeli Ićimada, javio je da je Dos
stigao u Maui. Rekao sam Ićimadi da ga ščepa. Na žalost, dogodila se ta saobraćajna
nesreća i Ićimada nije mogao ništa.
- A Katei dokument? Da li je i on izgoreo u plamenu kad je Dos poginuo?
- Lako je moguće da se baš to desilo. Prvi put je stariji čovek pokazao trag besa.
- Moguće da nije izgoreo. To moramo da otkrijemo, Masaši. Ako taj dokument
padne u pogrešne ruke, sa nama je gotovo. Decenije planiranja će propasti. Mi smo na
samoj ivici pobede. Potrebno nam je još
49/
samo mesec-dva. I tako ćemo zauvek izmeniti lice sveta.

21. — Debeli Ićimada kaže da niko ne bi preživeo takav udes - reče Masaši.
- I?
- I šta?
Sina je pojeo sve komadiće limuna. Obrisao je mermerni sto ispred sebe. Ptica poče da
cvrkuće na grančici iznad njega. Sačekao je da završi svoju pesmu, kao da i ona učestvuje
u ovom razgovoru. Najzad Šina reče:
- Kad ima mesečine lako je noću videti površinu vode. Svako može da to vidi. Ali kad je
oblačno i kada Meseca nema, potrebna je druga vrsta sposobnosti da bi se videla površina
vode. - Sokom limuna nacrtao je na mermernoj ploči jedan krug, onda drugi, pa treći,
zatamnevši kamen. - Da li ti je to palo na pamet, Masaši? Filip Dos je ukrao Katei
dokument od tebe. Poslao si svoje ljude za njim. Tražili su ga nedelju dana. Pre tri dana
su naišli na njegov trag. Poslao si Udea. Ude mu se približio. Bio je na dah udaljen od
njega. Ali, u poslednjem trenutku, Filip Dos je uspeo da mu izmakne. Dos je nestao.
Kuda? Da bi se pojavio na Havajima i poginuo u glupoj saobraćajnoj nesreći.
- Pa?
- Pa - Šina ispuni treći krug sokom od limuna tako da je on sada bio upadljiviji od
preostala dva - zar ti nije palo na pamet da je neko drugi stigao pre do Filipa Dosa nego
ti? Ti si poslao Udea da ga nađe, ne da ga ubije. Da ga ne ubije bar dotle dok Dos ne
otkrije gde se nalazi dokument. Dos je sad mrtav. On više ništa ne može da nam kaže.
Pošto je Masaši ćutao, Šina nastavi:
- Pa, opet te pitam: gde je Katei dokument? Da
50/
li je izgoreo sa Dosom u saobraćajnoj nesreći? Da li je on uspeo da ga negde sakrije pre
smrti? Da li ga je, možda, dao nekome? Da li ga je poslao svom sinu? Ili je tvoj čovek
Ićimada sklonio dokument? - Šinine crne oči posmatrale su netremice Masašija. - Ne
moram da ti ponavljam koliko je vredan taj dokument. Ako ga se Ićimada dočepao, znači
da on namerava i da ga iskoristi. Moći će od nas da dobije Što god želi, ako želi da se
menja. Čak i oslobođenje svojih dužnosti na Havajima. Zar nije tako?
Masaši je razmišljao prilično dugo. Na kraju izgovori samo jedno ime:
- Ude.
Kozo Šina klimnu glavom.
- Tako je, pošalji Udea na Havaje neka nade Debelog Ićimadu. Ićimada poznaje Filipa
Dosa iz davnih vremena. Ko zna? Možda su bili prijatelji. Evo -pružio je sliku, bila je
crnobela i veoma loša. Bila je to fotografija snimljena prilikom praćenja.
Masaši je prepoznao Majkla Dosa. Da li je Šima naredio da se mladi Dos prati u Parizu?
Izgleda da je bilo tako. Predao je sliku Udeu.
- Majki Dos - reče Masaši i Ude klimnu glavom.
- Hajde da razradimo ovo - reče Kozo Šina - i da jednom za uvek završimo sa tim. -
Zagledao se u dva čoveka. - Moramo da vratimo Katei dokument bez obzira na to koliko
će nas to novaca i života stajati.
Dok je ležao u svojoj staroj spavaćoj sobi, Majki Dos je čuo udaranje grančica o zid kuće.
Taj isti zvuk slušao je i u detinjstvu.
Pre nekoliko godina otac je postavio sigurnosne
svedosti po vrtu. I sada su sijale i njihova svedost koja se probijala kroz granje drveća
šaraJa je čudne arabeske po plafonu.

22. Pokušavao je da se smiri ali nije uspevao u tome, bilo je suviše uspomena u ovoj subi.
Suviše nesreće. Suviše toga je ostalo neizrečeno. Mislio je na sve one stvari koje je želeo
da kaže ocu a nije rekao. Možda je u tome i bilo nekog zadovoljstva ali Majki je to
odbijao. Nije bila stvar u tome, Majki je sada shvatio, što je on imao loše odnose s ocem.
Oni, u stvari, nisu imali nikakve odnose.
Mislio je na delikatne senke, na grane japanskih kedrova na mesečini promenjene u ruke
razigranih ciganskih igračica. Čuo je zvuk bambusove svirale i, što je melodija dalje
odmicala, bila je sve oporija.
U Cujovoj kući, gde je najčešće ima časove sa senseiem, Majki, mnogo mladi,
neobrazovaniji i očajnički sam, čekao je da se dogodi neizbežno.
Ništa, čak ni neizbežno se ne događa tek tako rekao je Gujo, majstor mnogih veština,
Majklu kada je ovaj stigao u Japan. Sve, čak i neizbežno, diže se iz duha velikih ratnika.
Duh velikih ratnika sve ispunjava: on je sve. On je uzrok svih zbivanja, velikih i malih.
Cujove reci su odjekivale u Majklovom umu. Sećao se i svojih:
Postoji li mesto na kome nema duha ratnika: gde on nije sve? pitao je Majki.
Cujovo lice se uozbiljilo.
Na Nuli rekao je na Nuli nema ničeg. Čak ni nade da će se umreti časnom smrću.
Majki je znao da za japanskog ratnika nema ničeg goreg od Nule.
U prostoriji gde je Majki spavao dok je bio sa
52/
Gujom, stajala je jedna vrlo lepa vaza. Bila je načinjena od pečene gline. Svakog je dana
jedan cvet, koji je uvek bio u njoj, menjan. Gujo je sam menjao taj cvet, nikada učenik.
Jednog se jutra Majki, radoznao, probudio i izašao napolje. Tu, u vrtu, zatekao je učitelja
kako kleči pred svojim cvećem. Pažljivo, Gujo je odabrao jedan cvet, onda još jedan, pa
još jedan - jedan cvet za svakog studenta. I to je radio svakog dana, ama baš svakog dana.
Učiteljeva je dužnost - rekao je Gujo jednom Majklu da brine o malim životnim stvarima.
Tek onda će moći da shvati svu raskoš zbivanja koju život pruža pa će o njoj govoriti
učenicima. Covek uči da u malim zadovoljstvima nalazi duboko zadovoljstvo.
Majki je želeo da proveri ovu istinu. Smatrao je da je najbolje da to proveravanje krene
od Sejoko.
Sejoko je bila mala vitka devojka, jedina učenica u ovoj ekskluzivnoj školi. Bila je i
najbolja. Imala je dugu kosu - kad je trenirala vezala bi je u gusti konjski rep na vrhu
glave. Šiške, ravno isečene, skoro su joj prekrivale oči. Kad je Majki sanjario o njoj - što
je bilo vrlo često - ti snovi su uvek bili o njenoj kosi. Jednom se probudio iz sna i nikako
nije mogao da ga zaboravi. Činilo mu se da lebdi, visi iznad, mesečinom osvetlje-nog
okeana, na Sejokinoj gustoj blistavoj kosi.
Nikada se nije šminkala mada je imala već šesnaest godina i mogla je da koristi šminku.
Sećao se da je jedne večeri došla na zabavu koju je Gujo pripremio za svoje učenike (nije
ih bilo previše) i da je imala namazane usne blistavim karminom. To je tako delovalo na
Majkla da je čitavo veče proveo osluškujući poludelo udaranje svog srca.
Kao i u sobi svih učenika i u Sejokinoj se nala-
53/
žila jednostavna vaza. Majki je nameravao da se, pre večere, iskrade u učiteljev vrt i
odabere jedan cvet koji će spustiti u vazu u Sejokinoj sobi tako da će, kad se posle večere
vrati u sobu, cvet čekati na nju.

23. Gujo je živeo u gradiću u brdima udaljenom tri sata od Tokija. Iz njegovog vrta mogle su
da se vide Japanske Alpe. Uvek je izgledalo kao da je nebo zamračeno tamnim stenama.
U podnožju tih surovih planina održavani su skoro svi treninzi. Tog jutra bilo je sunčano i
lepo vreme. Videlo se samo nekoliko paperjastih oblaka koje je vetar ganjao visoko na
nebu. Posle ručka, vreme se iznenada promemlo. Vetar se promenio, donoseći vlažni
težak vazduh sa mora. Uskoro se nebo spustilo a oblaci boje cinka, tamnih ivica, razvukli
su se preko čitave oblasti. Ćula se grmljavina. Bila je potmula i teška, odjekivala je negde
u daljini.
Osmatrajući promenu vremena jednim okom, Gujo nije video nekog naročitog razloga da
prekine obuku. Ipak, kao meru opreznosti preduzeo je to da podeli studente u grupe,
ukoliko iznenada pljusne kiša. Ne bi bilo dobro da se odvoje jedni od drugih ako dođe do
provala oblaka kakve mogu da budu opasne u ovoj oblasti. Majki i Sejoko su bih u jednoj
grupi.
Bili su zajedno kad je počeo neviđeni pljusak. Kiša je padala skoro horizontalno, bacana
snažnim zamasima vetra koji je bio leden, snažan i zavijao je čitavim regionom. Svet oko
njih izgubi se pod pokrivačem sivozelene vode, tako neprovidnim da im se učinilo da su
odvučeni od obale mnogo kilometara na jug-
Majki i Sejoko se uhvatiše za stenu od škriljca, tamnu i klizavu od kiše. Bili su četiri
stotine metara
iznad doline u kojoj je bila smeštena Cujova kuća. Pritisnuti uz klizavi škriljac, jedva su
se održavali pod naletima vetra i vode.
Sejoko mu je nešto vikala ali on nije mogao da čuje šta govori. Pomakao se bliže njoj da
je čuje. Komad škriljca, oslabljen možda bujicom, popusti ispod njegove noge i on kliznu
prema ivici ponora. Osećao je da nezadrživo srlja u ambis. Borio se i hvatao za zemlju,
nisko rastinje i najzad mu kolena udariše o neki kamen. Shvatio je da visi niz padinu dok
se kiša nemilosrdno obrušava na njega. Sejoko se istegnu duž ivice i potrudi se da mu
pomogne da se vrati na stenu od škriljca. Vetar je zavijao i naletao je na njih u besmm,
snažnim zamasima. Majki oseti da gubi snagu. Pokušavao je da se vrati na stenu od
škriljca, da izvuče svoju težinu preko ivice ponora.
Podigao se nagore, video je da se Sejoko potpuno ispružila po ivici, da pokušava da ga
dohvati. Njem prsti se zakopaše u njegovu košulju i ona poče da ga diže na gore. Bio je
pretežak za nju, njeni prsti malo popustiše i Majki oseti kako opet klizi prema ponoru.
Kriknuo je od užasa, ni sam svestan svog postupka.
Sejoko pojača stisak. Video je odlučnost na njenom licu. Neće više dopustiti da joj stisak
popusti. Sasvim polako, Majki poče da se pomiče uz klizavu stenu dok najzad nije uspeo
da prebaci bokove preko ivice. Podigao je levu nogu, zakačio se njom i pomislio je: »Sve
je u redu«.
Tada začu lomljavu i jezivi zvuk, kao da mu rastrže telo. Okrenuo je glavu mada je već
znao otkuda taj zvuk. Video je kako se deo ivice na kojoj je Sejoko ležala potpuno
ispružena odvaja od planine. Kriknuo je kad je video Sejokino telo kako pada u ponor.
— Drži se za mene!
55/
UrJao je zajedno sa vetrom.
- Ne puštaj me! Drži se!

24. Ali sve je bilo prekasno. Kao da je bila svesna da samo jedan od njih može odavde da se
spase, Sejoko je dragovoljno raširila ruke.
Majki oseti dodir njenih šaka, prstiju na koži, a onda više ništa.
. Oluja ju je dočepala, zavitlala je u ambis. Sejoko se okretala kao leptir zahvaćen vetrom,
plovila je dugo iznad tamnog ponora u samom srcu vetra, kiše i smrvljenih stena. Majki
ugleda njeno lice, mirno, ozbiljno i nepomično. Njene oči su ga netremice posmatrale.
A onda, sasvim iznenada, nje nestade. Nevreme ju je jednostavno progutalo.
Majki je odjednom postao svestan svog disanja. Ležao je čudno izvijen, sa pola tela nad
ambisom, sa drugom polovinom preko razbijene stene. Vetar se obrušio na njega kao što
se malopre obrušio na Sejoko. Za trenutak je pomislio da bi bilo najbolje da se i sam
prepusti podivljalo; prirodi i da se strmoglavi za Sejoko u opasnu tamu. Bio je duboko
očajan tako da je izgubio svaki smisao za samoočuvanje. Počeo je da udara po steni svom
snagom, mrzeći je zato što je popustila. Tek kad je okusio sopstvenu krv, kad je bol
počeo da se probija do njegovih izmoždenih vijuga, bacio se uvis i izmakao dalje od
opasne ivice na kojoj je ležao u očajanju.
Mnogo kasnije, u tišini noći, u smirenju koje je nastupilo posle nepogode on se odvukao
do Cujovog vrta. Podigao je svoje iskrvavljene ruke i nespretno otkinuo jedan cvet.
Otišao je u Sejokinu sobu. Ništa tu nije bilo pomaknuto. Ljudi su već pošli u potragu za
njenim telom. Policija je več saslušala svakoga kad se Majki
56/
spustio niz planinu. Gujo je otputovao da prenese tragičnu vest Sejokinim roditeljima.
U kući je vladala posebna tišina. Majki uze stari cvet iz vaze i na njegovo mesto stavi
svezi koji je upravo ubrao. Ali nije ništa osečao. Sejoko ga sada više neće videti i on
nikada neće shvatiti duboko zadovoljstvo koje pružaju tako male stvari.
Udahnuo je vazduh, osećajući njen miris. Ponovo je video njeno ozbiljno lice dok se u
tami udaljavalo od njega, nestajući u ponoru. Sta bi se desilo između njih da ih nije
nevreme zahvatio na ivici ponora? Osetio je užasnu prazninu u duši, tugu koju nije
mogao da odredi i definiše. Kao da mu je neki lopov ukrao budućnost. Kao ratnikova
nečasna smrt koja izbriše sve ono što je učinio za života i njemu se činilo da mu je život
prazan i bez ikakvog značaja.
Ja sam živ, a ona nije mislio je. Gde je tu pravda ?
Majki, ponovo u svojoj sobi u Belihevenu, zbaci pokrivače i stade bosim nogama na pod.
Prišao je prozoru da bi udahnuo više vazduha. Uklonivši oblak belih zavesa za koje je
mislio da su starinske čak i kad je bio sasvim mali, ugleda kako neka senka prolazi kroz
osvetljeni deo vrta. Zagledao se u tu senku i pogledom zamagljenim uspomenama
prošlosti video je ono što nije mogao da vidi: Sejoko je opet bila živa. Onda ga stvarnost
obuze i on na svetlosti prepozna Odrinu bakarnu kosu. Nosila je farmerke i ogromni
svetli džemper s naramenicama. Držala je ruke prekrštene na grudima i tako je hodala.
Brzo se obukao i prošao kroz usnolu kuću. Dole su se širile senke na sve strane, kao da u
ovoj kući niko nije živeo pa su od nameštaja ostale samo presvlake.
57/
Otvorio je vrata i zagledao se u Odrino zapre-pašćeno lice. Držala je ruku na bravi.
- Hriste - uzdahnula je - preplašio si me.
- Izvini.

25. - Ali ti si me uvek plašio - obavila je ruke oko sebe kao da joj je hladno. - Voleo si da se
muvaš unaokolo po tami. Oduvek si skakao na mene iz neke senke. Rekao si da uživaš u
tome da me čuješ kako vrištim.
- Ja sam to rekao?
- Da, jesi.
- To je bilo davno. Sada smo odrasli - reče ozbiljno Majki.
- Trebalo bi da smo odrasli ali ni ti ni ja se nismo promenili - reče ona i kliznu pored
njega u kuću.
Majki zatvori vrata i krenu za njom. Ušla je u studio. Blaga svetlost pozlatila je njenu
nežnu kožu. Sela je na futon, prekrstila noge i naslonila se na jastuk.
- Oduvek sam se osećala kao da živim s vampirom jer si mi ti brat. Da li si to znao?
Najgore je bilo kad bi mama i tata nekuda otišli kad bismo ostali sami.
Majki stade ispred nje.
- Kad ti je bilo teško, došla si do mene.
- Zato što sam znala da im nećeš reći za abortus. Zbog tvog osećanja časti.
- Misliš da je to ponekad praktično.
Odri ne reče ništa. On ugleda pegice na njenim obrazima i seti se kako je znala veselo da
se smeje. Pre toliko mnogo godina.
— To je korisna stvar — reče on — ali to nije nešto sa čim može da se mampuliše na
ovaj ili onaj način. Čovek mora da živi prema tom kodu ili da ga uopšte ne poštuje i ne
priznaje.
Možda ga je ipak čula, možda je najzad shvatila
58/
šta on govori. Zabacila je glavu i zatvorila oči. Kao da je njena napetost malo popustila.
- O, Bože - šapnula je - kakvu sam zbrku načinila od svog života.
U sledećem trenutku već je jecala dok su joj se ramena nekontrolisano tresla.
Majki kleče i zagrli je. Oseti kako mu se prepušta i kako ga preplavljuju njene emocije.
Glava joj je ležala na njegovom ramenu.
- Nije mi se pružila prilika čak ni da se oprostim s ocem - plakala je tiho.
- Nikome se to nije pružilo.
Odmakla se malo od njega tako da bi mogla da mu se zagleda u oči.
- On je uvek bio sa tobom - teško je disala -ti si bio njegov ponos i njegova radost.
- Zašto to kažeš?
- Ma hajde, Miki - odmahnula je glavom - ti si bio taj koga je poslao u Japan kad ti je
bilo samo devet godina da učiš ko zna šta i da prihvatiš ko zna koju nemoguću filozofiju.
Trenirao si onim japanskim mačevima...
- Katana.
- Da, katana, sećam se te reci - obrisala je suze s obraza. - Tata je želeo da postaneš
hrabar i odlučan da ti nikada niko ne bude potreban. Postao si nezavisan i čvrst kao
čelično sečivo koje si naučio da koristiš.
Zagledao se u nju.
- Ti govoriš o nekom ko je nehuman a ne nezavisan.
— Možda sam mislila da si zaista takav. Pokušavala je da ga povredi i on prepozna
stari rivalitet koji je oduvek vladao između njima, što
je normalno kod sve braće i sestara. Osmehnuo se da bi je razuverio.
- Nisam takav, Ajdi - namerno ju je nazvao imenom od milja kojim ju je zvao otac.

26. - Bilo je toliko stvari, intimnih osećanja, o kojima sam želela da razgovaram sa njim,
želela sam da mu se poverim - rekla je. - Ali on nikada nije bio tu. Ujka Semi ga je držao
na kratkoj uzici...
- Sada govoriš kao majka. Ujka Semi je uvek bio tu kad tate nije bilo. On je bio kao
Nana, onaj engleski ovčarski pas iz »Petra Pana«. Ujka Semi je bio uz nas da nas štiti.
- Zato što je tata uvek bio negde daleko - reče ona. - Zar to ne shvataš? Ujka Semi je
imao monopol na tatino vreme. Tata je imao svoj posao i imao je tebe. Često je uspevao
da ode do Japana i da te poseti. Na kraju meni nije ništa ostalo.
- Ali ti si imala mamu, uvek si bila njena miljenica. Sečam se da sam ležao budan u
Japanu noćima i tugovao što sam tamo daleko od nje. Nikada je nisam upoznao, Ajdi,
dok ste ti i ona bile mnogo bliže nego smo otac i ja ikada bili. Ti i ona ste govorile jedna
drugoj takve stvari koje ja nikada nisam imao prilike da nekome kažem. Mislim da tata
nije bio ni sa kim blizak, čak ni sa mamom. Oni jednostavno nikada nisu bili dugo
zajedno.
Odri spusti glavu.
- Možda - priznade ona - možda je baš tako, možda zbog toga noćas ne mogu da spavam.
Možda mi otac nedostaje. Ja sam dugo njega odbacivala da on na kraju, kad bi i došao,
nije uopšte hteo da se meni posveti.
- Da li zaista veruješ u to?
- Ne znam - reče tiho Odri. Spustila je bradu
60/
na sklopljene ruke, zatvorila oči. - Sećaš li se kad nas je tata vodio u Vermont da nas
nauči da skijamo? Vreme je bilo grozno. Najstrašnija snežna oluja koju sam ikada videla
obrušila se na nas dok smo bili daleko od kolibe. Nismo videli prst pred okom. Pojma
nisam imala gde smo. Počela sam da plačem. Zvala sam i zvala, Majk. Mislila sam da će
me tata čuti iako je on bio daleko od nas. Sećaš li se?
Majki klimnu glavom, sećajući se užasnog straha koji je tada osećao za oboje.
- Postala sam histerična. Smrzavala sam se. Bilo mi je hladno iako sam imala toplo
skijaške odelo.
- Mora da je bilo trideset ispod nule a vetar je samo pogoršavao stvar.
- Htela sam da potrčim, Majk ali ti si me šče-pao pa smo zajedno sazidali sklonište u
snegu. Sklonio si nas od onog strašnog vetra koji nas je probijao do kostiju. Stavio si mi
glavu na svoje grudi. Sećam se da sam disala u ritmu otkucaja tvog srca. Bože, tako sam
bila preplašena. Ali više mi nije bilo hladno. Zagrlili smo se i grejali uzajamno dok
mećava nije prošla. Onda je došao tata i pronašao nas - podigla je glavu i zagledala se u
njega. - Ti si bio moja Nana, moj zaštitnik tog dana. Tata nije mogao da veruje da si tako
pametan i snalažljiv. Sećam se kako nas je oboje poljubio. Čini mi se da je to jedan jedini
put da nas je poljubio.
— Dobro se sećam da je stalno govorio: »Mislio sam da ste mrtvi. Mislio sam da ste
mrtvi«. - Majki ustade i priđe pisaćem stolu ispred prozora pokrivenog šođijem. Svetlost
od sigurnosnih lampi u vrtu igrala se prolazeći kroz sodi i šarajući prostoriju senkama.
- Mislim da je mama zamolila tatu da postavi ovu svetlost u vrtu - reče on menjajući
temu razgovara
61/
jer mu nije bilo prijatno što se ona sećaJa koliko mu se Filip divio.
Odri se okrete, jednu ruku ispruživši po fu-tonu.

27. - Nije. Ja sam bila tu kad je tata dao da se ta svetla postave. Sam je došao na tu ideju.
Majki je posmatrao senke koje je drveće bacalo duž kuće.
- Da li je tata rekao zašto postavlja tu svetlost?
- Nije morao ništa da objašnjava - reče Odri a Majki se okrete i zagleda se u nju. -
Mislila sam da ti je mama rekla. Neko je pokušao da se uvuče u kuću.
— Nije mi ništa rekla šta se dogodilo? Odri sleže ramenima.
- Ništa. Očigledno je neki provalnik hteo da prodre u kuću. Baš u ovu sobu. Ja sam bila u
njoj. Bilo je oko tri časa u jutro. Nisam mogla da spavam, kao i obično. Čula sam nekoga
iza tog prozora, baš iza tog gde si ti sada.
- Da li si videla ko je to bio?
- Nisam. Samo sam uzela tatin pištolj i ispalila sam metak kroz prostor.
- Svetlost zbog bezbednosti - ponovi Majki više za sebe. - To mi ni najmanje ne liči na
oca.
- Ne, ni najmanje.
Prišao je mestu gde je Odri sedela. Pnmetio je da je podvila noge i sela na njih. Sada je
bila nekako opuštenija.
- Majki - počela je. Seo je pored nje. - znaš li kako je tata umro?
- Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, tako mi je ujka Semi rekao.
- Da, znam.
Vladala je tišina neko vreme.
62/
Najzad Majki reče:
- Na šta ciljaš, Ajdi?
Lice joj je bilo mirno, nije odavalo emocije.
- Ti si utvara. Ti mi reci.
- Gde je to?
Debeli smeđi prst pokažu.
- Želim to.
Debeli smeđi prst zapreti.
- Obećano mi je da ću to dobiti.
Debeli smeđi prst sad se igrao gomilicom nasred stola od Koa drveta. Gomilica je
mirisala. U sobi se osećao miris dima.
Debeli Ićimada uzdahnu. Njegov ogromni stomak očeša se u ivicu stola.
— Nemam to — njegove male usne u obliku luka otvonše se i zatvoriše. Debeli dupli
podvaljak se zatrese. - Ja to želim a ja to nemam.
Njegove crne oči zagledaše se u dva čoveka koji su stajali pred njim. Očigledno im je
bilo vrlo neugodno. Nosili su iste aloha košulje, šortseve živih boja i tong sandale.
- Kako vi to objašnjavate? - upita Debeli Ićimada.
Dobermani se oglasiše spolja i oba Havajca pogledaše prema prozorima. Dva mladića,
jedva izašli iz tmejdžerskih godina, plave kose koja im je vijorila na povetarcu, protrčaše
iza prozora. Svaki od njih držao je nekoliko pasa na specijalnim lancima. Izgubiše se sa
psima u gustom zelenilu.
- Neko je prešao dozvoljenu granicu — reče jedan od Havajaca.
- Možda policija - dodade drugi.
63/

28. - Ma ništa od toga - reče ubedljivo Debeli Ići-mada. - To je samo dabar. Ali čuvari su
osetljivi na svaki zvuk.
- Psi ili oni plavokosi jahači na talasima? -upita prvi Havajac. Bila je to u neku ruku
retorička šala.
- Ovo je Kahakuloa - reče Debeli Ićimada. Govorio je veoma odlučno i čudno tako da se
činilo da je sve ono što izgovori isklesano u steni i da se tome nikada ne može
protivrečiti. - Ovde nema policije ukoliko je ja ne pozovem.
Kahakuloa se nalazila na krajnjem severoistoč-nom delu Mauia. Samo uski drum je
povezivao ovu oblast sa najbližim, pravim, gradom Vailuku na jugu. Na severu se
protezao lanac stena oko Kapalua. Tuda je moglo da se prođe samo specijalnim vozilima
koja su imala pogon na sva četiri točka i bila dovoljna teška. Mnoga kola su nestala,
skliznuvši sa nesigurnog druma.
— Psi su veoma osetluvi — reče prvi Havajac.
- Uvek ima turista unaokolo - reče Debeli Ićimada - ima autostopera, hipija, radoznalaca
i drugih koje treba oterati. Ovo je, ipak, privatno imanje.
Prvi Havajac se nasmejao.
- Da - reče on - ovo treba čuvati.
Debeli Ićimada se diže. Bio je ogroman čovek u svakom smislu. Za Japanca je bio džin.
Bio je visok skoro dva metra, prava planina od čoveka. Sitne crte lica još više su
podvlačile njegovu veličinu.
Imao je pesnice veličine medveđe šape. Pričalo se - možda se preterivalo a možda i nije -
da je ubijao ljude udarcem pesnice.
Debeli Ićimada je bio na Havajima već punih sedam godina. Znao je toliko o havajskim
ostrvima da
64/
bi postideo svakog domoroca koji su se trudili da na sve načine ugode turistima što su u
stadima dolazili da se dive njihovoj rajski lepoj zemlji.
- Vi ste novi pa sam do sada bio strpljiv sa vama. Raspitajte se unaokolo. Ja sam
tolerantan prema svojoj deci. Što se tiče mojih službenika, postoje samo dva načina na
koje ja komuniciram sa njima: posao dobro obavljen i posao koji nije obavljen. Za prvi
način nagrađujem i to bogato. Za drugi način nemani obzira. Ne želim da se istorija
ponavlja. Oni službenici koji ne daju ono što se od njih očekuje ne rade za mene. U
stvari, ne rade više nikada, ni za koga.
Debeli Ićimada je bio svestan da su za vreme njegovog govora Havajci postajali sve
uznemireniji. Pitao se da li je to dobar znak. Nije mu se dopadalo da iznajmljuje nove
ljude a nije mogao da se služi ni svojim ljudima jer nije bilo baš zgodno ako se znalo da
neko radi za Ićimadu.
- Odmah mi odgovorite ili ću reći momcima da puste dobermane. Držim ih gladne.
Neprestano su gladni. Bolje rade na taj način. - Osmeh Debelog Ići-made bio je leden. -
Oni su baš kao i ljudi u tom pogledu.
- Hoćete da nas preplašite? - pitao je prvi Havajac.
- Ti imaš jezičinu - reče Debeli Ićimada neza-interesovano.
- A ti imaš problema sa ponašanjem, brate -reče prvi Havajac. - Misliš da si bolji od onih
zlatoko-sih momaka napolju? - pokazao je palcem preko ramena prema
mladićima koji su držali dobermane. -Ništa nisi bolji. Svi ste vi haolis - došljaci, uljezi,
autsajderi. Imate toliko prava da budete na našoj zemlji kao govno u dnevnoj sobi.

29. Ne spuštajući pogled sa njih, Debeli Ićimada pritisnu dugme mterfona i reče u mikrofon.
- Kimo, oslobodi pse.
Ruka prvog Havajca kliznu pod njegovu aloha košulju. U ruci je držao revolver kalibra
38.
Debeli Ićimada se već pokrenuo. Bilo je čudno videti čoveka njegove veličine i debljine
da se tako brzo pomera. U sekundi se nagnuo preko stola sa ispruženom desnom rukom.
Ivica njegovog dlana sa žutim žuljevima, čvrstim kao gvožđe, udari po Havajčevom
zglobu takvom snagom da revolver zatandrka po podu.
Prvi Havajac urliknu i Debeli Ićimada obiđe oko. stola a zatim ga udari vrhovima dva
prsta u visinu srca. Drugi Havajac, skamenjen od užasa i zaprepašće-nja, vide kako
njegov brat kao pokošen pada na pod.
Debeli Ićimada već je obišao oko stola. Zgazio je svojim ogromnim stopalom na revolver
i pokrio ga sasvim. Povukao je polusvesnog Havajca na noge. Držeći ga tako da su mu
samo vrhovi prstiju dodirivali pod dovukao ga je do vrata, otvorio ih i zavitlao ga niz
drveno stepenište.
- Pazi! - viknuo je dok je svojom veličinom ispunjavao dovratak. — Evo ih dolaze.
Kad se Debeli Ićimada okrenuo prema sobi, pošto je prethodno zaključao vrata ugledao je
bledo lice drugog Havajca.
- Hej - reče on skoro ljubazno - nije ti dobro?
- Da li će stvarno doći? - uspeo je da promrmlja drugi Havajac.
- Ko?
— Dobermani.
— Dobermani ručaju - reče Debeli Ićimada i sede za svoj sto. Otvorio je konzervu s
indijskim orasima i stavio punu šaku u usta.
66/
Dok je žvakao orahe posmatrao je Havajčeve oči. Uživao je u tome, baš kao u ukusu
indijskih oraha.
- Moj brat...
- Ja još čekam na objašnjenje.
- Ali on...
- Ako se ne usere u gaće biće sve u redu. Neka
§a-"
Drugi Havajac nije znao da li se to Debeli Ićimada šali.
Debeli prst je opet muvao po gomilici na stolu.
- Da li je samo ovo ostalo od njegovih ličnih stvari, ti mi reci. - Debeli smeđi prst
pomače gomilicu pepela, ostatke papira, krajičak kožnog novčanika. — Ah ovo mi nije
dovoljno da poverujem da je nestao u plamenu i dimu. Želim dokaz a ja ga nemam. Reci
mi zašto.
Havajac poblede kao smrt teško proguta pljuvačku.
- Bili smo tamo neposredno posle nesreće. Pratili smo ga baš onako kako ste nam rekli...
- U Kanapali. Havajac klimnu glavom.
- Videli ste les - to nije bilo pitanje već više utvrđivanje stanja koje je ranije bilo
razjašnjeno.
- Videli smo. Vatra je još gorela ali uspeli su da ga izvuku iz olupine i to vrlo brzo.
- Policija?
- Ne - reče Havajac. - Bolničari.

30. Znao je šta znači ispitivanje i znao je da je sada on podvrgnut toj proceduri. Pitao se šta
da radi kad ispitivanje dođe do vrhunca, da li da laže ili govori istinu. Mislio je o svom
bratu koji se nalazio napolju, sa dobermamma puštenim s uzice. Nešto se pokrenu u
njemu. Mržnja i strah se pomešaše. Želeo je da on vlada ovom situacijom.
67/
kola.
- Video si ih kad su izvukli les iz kola?
- Više bi odgovarao izraz odlepili su ga od
Debeli Ićimada klimnu glavom.
- Nastavi.
- Gomila je već počela da se sakuplja. Napravila se gužva. Policajci su bili zauzeti
usmeravanjem saobraćaja. Ukazala nam se prilika da priđemo bliže. Vi ste narn rekli šta
da tražimo.
- A ovo? - Debeli smeđi prst ponovo gurnu pepeo i ostatke na stolu. - Kako ste došli do
ovoga?
Havajac slegnu ramenima.
- Kao što sam rekao, policajci su bili zauzeti regulisanjem saobraćaja, i raščišćavanjem
gužve na autoputu. Bili su im potrebni dobrovoljci da ugase vatru, da pomognu da se
izvuče vozač.
- Tako ste se ti i tvoj brat prijavili.
- Da, bili smo u kolima. Odmah smo ušli kad je vatra ugašena - reče Havajac. - Izvadili
smo sve što smo mogli. Ali, kao što i sami vidite, sve je već bilo izgorelo. Sem ovoga. To
smo našli kraj kola tako da nije popisano niti evidentirano.
Pokazao je kratak komad užeta tako tamnocrvene boje da je bio skoro crn.
Debeli Ićimada pogleda u to bez oduševljenja.
- Sta je bilo sa prtljažnikom?
- Prtljažnik se otvorio sam od sebe ali u njemu nije bilo ničeg neuobičajenog.
Debeli Ićimada napući usne.
— Ah onoga nema?
- Ne onako kako ste vi opisali.
- Ja to želim.
— Znam.
• - Onda nađi.
68/
»Elipsa« klub bio je smešten na aveniji Nju Hempšajer, na sredokraći između Centra
Džon F. Kenedi za dramsku umetnost i hotela »Votergejt«. Iz prostorija kluba i prozora
zastrvenih teškim zave-sama čovek je imao nesmetan pogled na park Rok krik i reku
Potomak.
Majki nikada nije čuo za klub »Elipsa« što ni najmanje nije bilo čudno u ovom gradu u
kome je bilo na stotine i hiljade klubova, organizacija, udruženja. Sem toga, on nikada
nije bio član vašingtonskog društva.
Popeo se granitnim stepeništem zgrade sa impozantnom fasadom u federalnom stilu.
Uniformi-sani stujard ga je sačekao u prostranom ulaznom holu i, pošto je čuo njegovo
ime, samo se naklonio i pokazao mu kuda da krene. Poveli su ga stepeništem sa visokim
gelenderom od mahagonija. Odveli su ga na drugi sprat. Stjuard je zakucao na teška
hrastova vrata a onda ih otvorio da bi Majki mogao da prođe.

31. Prostorija, veoma prostrana i sa visokim plafonom, odisala je atmosferom džentlmenskog
kluba u najboljem smislu te reci. Tri ogromna prozora zauzimala su jedan čitavi zid.
Između njih su bile smeštene ogromne kožne fotelje, potamnele od godina i upotrebe.
Bile su pravilno raspoređene prema zidovima krem boje. Na svakom kraju sobe stajali su
starinski kredenci od orahovine, sa staklenim vratima. U njima su bila poredana najfinija
vina, likeri, rakije. Mnoga pića poticala su iz 1800. godine. Na zidovima su stajala dva
portreta: jedan je bio Džordža Vašingtona, drugi Teodora Ruzvelta.
Usred sobe bio je postavljen masivan konfe-rencijski sto od trešnjevog drveta a oko njega
je bio poredano 18 stolica. Desetak tih stolica bilo je
69/
zauzeto kad je Majki ušao. Vazduh je bio plav od duvanskog dima.
Jonas Samartin, skidajući naočare s nosa, ustade i požuri da ga pozdravi.
- Ah, Majkle. Stigao si baš na vreme - reče i pruži mu ruku. Hajde da sednemo.
Jonas povede Majkla prema praznoj stolici za konferencijskim stolom.
Majki se za trenutak zagleda u ljude oko stola. Bilo je jasno da vode veoma ozbiljan
razgovor. Zaprepastio se kad je shvatio da mnoge od njih poznaje. Četvorica su bila
Japanci, delegacija, to se odmah jasno videlo. Vođa je bio Nobuo Jamamoto, predsednik
kompanije »Jamamoto teška industrija«. Bila je to najveća japanska firma za proizvodnju
automobila a upravo je radila na razvoju nove eksperimentalne tehnologije proizvodnje
mlaznih aviona. Ako se Majki dobro sećao, porodični koncern Jamamoto domogao se
vrhova u poslovnom svetu tokom godina koje su prethodile drugom svetskom ratu, kad je
firma bila angažo-vana u proizvodnji najmodernijih avionskih motora. Vremena su se
promenila ali ne i prosperitet Jamamoto firme.
Drugi dostojanstveni Japanac bio je šef poznate japanske elektronske firme. Majki ga je
prepoznao jer je nedavno o njemu bio članak u »Internešenel Harald Tribjunu« i novom
odeljenju za proizvodnju kompjuterskih čipova. Kompanija je počinjala da zauzima sve
važnije mesto u industriji SAD i povećavala je američki
uvoz.
Sto se tiče Amerikanaca oko stola i om su svi bili veoma poznati i vezani za vladu. Jonas
mu je gurnuo papirić na kome su bila njihova imena i Majki je pokušavao da vidi ko je
ko. Bila su tu dva člana Kabi-
70/
neta, zamenik sekretara za odbranu, šef Potkomi-teta za spoljnu trgovinu, predsednik
Senatskog komiteta za prekookeanske poslove. Bila su tu i dva čoveka koje je Majki
odmah prepoznao kao predsednikove vrhunske savetnike za spoljnu politiku.
Mlađi od te dvojice je upravo govorio:
- ...jasno je da neke japanske firme izbacuju na tržište poluproizvode kao da su
poludele. Ne optužujem nikoga za ovim stolom zbog toga ali molio bih da se to
primi k znanju. Ili će se ta ilegalna praksa odmah prekinuti ili će Kongres SAD
preduzeti odgovarajuće mere.
- To je tačno - reče predsednik Komiteta -mi se sasvim slažemo sa vašim stavom. Mi se
pripremamo da predložimo značajne uvozne tarife da bismo zaštitili američke
kompanije koje ne mogu da se nadmeću sa japanskim firmama.
- Kongres odgovara željama američkog naroda - rekao je predstavnik kuće. - Na
nas vrše pritisak koji je iz dana u dan sve jači. Senatori i delegati svakodnevno

32. slušaju panične razgovore. Ja dolazim iz velike države Ilinois. Svi moji birači
misle da ako smanjimo uvoz, odmah omogućujemo više zaposlenja Amerikancima.
— Oprostite što ću ovo reći — umeša se Nobuo Jamamoto - ali to bi moglo da znači
ekonomsku izolaciju. Oprostite ako sam grub, mislim da vaša zemlja ne bi to mogla da
izdrži u ovom trenutku, na ovoj istorij-skoj prekretnici. Vaš ogromni nacionalni dug koji
je delimično nastao i zbog malog izvoza vaše zemlje, postaće uskoro nesnosan.
Izolaciomstičko zakonodavstvo uništiće sav izvoz. —Jamamoto je govorio dobro i
odmereno ali kao svi Japanci rođeni u Japanu imao je
711
muke s izgovorima »r« i »l« u engleskom jeziku. Nije bio baš siguran kad treba koje od
njih upotrebiti. Svi su ćutali, pa Nobuo nastavi:
- Nije tajna da je američka privreda veoma slaba. U prošlosti, kada smo mi počinjali sa
prvim izvozom, vi ste mogli da nam uzvraćate vašim poljoprivrednim proizvodima.
Višak žita i ostalog prodavali biste Indiji, Kini, SSSR. Sve više ste bili pod uticajem
kvalitetnih japanskih kola i elektronike. Nekada ste vi mogli raskošno da živite samo tako
što biste snabdevali hranom drugi svet. Ali danas nije više tako. Isporučili ste i izvezli
toliko mnogo tehnologije da ste izgubili najbolje mušterije. Sada višak proizvoda koje
imaju vaši farmeri ide u bescenje na svetskom tržištu. Ali za sve to ste sami krivi. Imali
ste mnogo prilika da promenite svoju industriju i počnete da proizvodite kvalitetne
proizvode. Imali ste vremena da promenite svoju polju-privredu i prilagodite je
svetskoj ekonomskoj slici. Ništa od toga niste učinili. Čini mi se da je nepravedno što
se sada spremate da nas kaznite za nešto za što nismo krivi.
- Samo trenutak - reče stariji predsednikov savetnik, ekonomista velikog ugleda. - Niste
pomenuli uvozne barijere svoje zemlje, ne govorite o tome da je vaša vlada odbila da
potpiše dogovore sa našom vladom o izvozu kompjuterskih čipova na već zasićeno
svetsko tržište.
- A vi - reče ubedljivo Nobuo - ne pominjete da jen neprestano raste zbog čega smo
morali da pro-menimo našu poslovnu metodologiju.
- Zar nije tačno, gospodine Jamamoto - reče ekonomista, dižući glas - da sami nikada
niste imali nameru da smanjite izvoz u ovu zemlju? Zar nije istina da su
»samoinicijativno postavljene izvozne ograde«, u
72/
stvari, bile nametnute američkim zahtevima? Zar nije tačno da je vaša kompanija počela
da proizvodi auto-delove na Tajvanu i u Koreji da biste izbegli uvozne zahteve naše
vlade?
- Gospodine - reče Nobuo mirnim glasom -ja imam sedamdeset i šest godina. Moja želja
je bila da Jamamoto zahvati deset odsto svetskog tržišta automobila. Sumnjam da
ću videti da mi se san ispunjava pre smrti.
- Vi ne odgovarate na moja pitanja - reče ekonomista, pocrvenevši u licu od besa.
- Takva glupa pitanja ne zaslužuju odgovore - reče Nobuo. - Reputaciju Jamamoto
industrije ne može niko da naruši. Ni vi niti bilo ko drugi.
Majki je pažljivo proučavao Japanca. Dok je Nobuo Jamamoto govorio, Majki je
primetio nekoliko stvari. Prva je bila činjenica da je Jamamoto određen da govori u ime
delegacije. Mada je rukovodilac elektronskog koncerna zasluživao veliko poštovanje u
Japanu, u ovoj sobi se ničim nije suprotstavio Jamamotu. Pošto je za Japanca veoma