SlideShare a Scribd company logo

Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju

•
•
N
Neven Pecelj

All of thr sudden a man from outer space fell on the earth with his all technological knowledge and became enormously rich - David Bowie in the movie.

Technology
1 of 160
Download to read offline
Volter Tevis •Kentaur» N au čn a fantastika
Biblioteka • Kentaur • , Naučna fantastika
Naslov originala THE MAN WHO FELL TO EARTH Slika na koricama Miodrag Knežević U potrazi za samim sobom Urednik Ivan V. Lalić Recenzent Žika Bogdanović Oprema knjige Dobrilo M. Nikolić Tehnički urednik Mirjana Martinović Korektor Aleksandar Radovanović Copyright by Walter Tevis, 1963 Izdavač Izdavački zavod „Jugoslavija", Beograd, 1979. Štampa i povez Beogradski izdavačko-grafič^i zavod Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17 Tiraž osam hiljada primeraka
Volter Tevis Čovek koji je pao na Zemlju Prevela Vukica Đilas JUQOSLAVIJA Beograd
Sadržaj 9 I 1985: Ikar se spušta 69 li 1988: Rumplštilchen 145 III 1990: Ikar se davi
Za Džejmija koji poznaje Anteu bolje od mene
I tako uđoh u porušeni svet Da tragam za vizionarskom družbom ljubavi, njen glas Trenutak je u vetru (ne znam kuda zavitlan) Ali brzo napuštam svaki očajnički izbor. Hart Krejn
I 1985: Ikar se spušta
1 Posle dve milje hoda došao je do varošice. Na rubu varošice nalazila se tabla na kojoj je pisalo H a n iv il : 1400 stanovnika. To je dobro, dobra veličina. Još je bilo rano jutro — odabrao je jutro za dve milje hoda jer je tad svežije — i jer nema još nikog na ulicama. Pri slabom svetlu prošao je nekoliko blokova, zbunjen tuđinom — napet i donekle uplašen. Pokušao je da ne misli na ono što će učiniti. O tome je već dovoljno razmišljao. U maloj poslovnoj četvrti našao je ono što mu je bilo potrebno, radnjicu nazvanu Kutija za nakit. Na obližnjem uglu nalazila se zelena drvena klupa pa je otišao do nje i seo; telo mu je bridelo od napora zbog dugog hoda. Nekoliko minuta kasnije ugledao je ljudsko biće. Bila je to žena, žena umornog izgleda u bezobličnoj plavoj haljini; šepesala je uz ulicu prema njemu. Zabeze­ knut, brzo je odvratio pogled. Nije izgledala kako treba. Očekivao je da oni budu otprilike njegove visine, ali je ova bila za glavu niža od njega. Lice joj je bilo rumenije no što je očekivao, i tamnije. Čudnovat je bio izgled, osećaj — iako je znao da videti ih neće biti isto što i gledati ih na televiziji. Konačno je na ulici bilo više ljudi i otprilike su svi bili nalik onom prvom. Čuo je kako čovek kaže prolazeći: „ ... kao što rekoh, takva kola se više ne prave“, i mada je izgovor bio neobičan, manje odsečan no što je očekivao, čoveka je lako razumeo. Nekoliko ljudi piljilo je u njega, neki od njih sumnjiča­ vo; ali to ga nije zabrinjavalo. Nije očekivao zlostavljanje, a nakon posmatranja drugih bio je uveren da će njegovo odelo izdržati pažljivo zagledanje. Kad se juvelirska radnja otvorila čekao je deset minuta i potom ušao. Jedan čovek je stajao za tezgom, mali zdepast čovek u beloj košulji i s kravatom; brisao je prašinu s polica. Čovek prestade da briše prašinu, jedan trenutak ga je malo neobično gledao, pa reče: „Izvolite, gospodine?“ Oseti se previsok, nezgrapan. I najednom vrlo uplašen. Otvori usta da govori. Ništa nije izlazilo. Pokuša da se osmehne, a lice kao da mu se sledilo. Duboko u sebi
12 osećao je nekakav početak panike i za trenutak pomisli da se može onesvestiti. Čovek ga je i dalje netremice gledao, a pogled kao da mu se nije izmenio. Ponovo reče: „Izvolite, gospodine?“ Uspeo je da progovori uz veliki napor volje. „Ja... pitam se da li bi vas zanimao ovaj... prsten?“ Koliko li je puta smišljao to nezlobivo pitanje, ponavljajući ga i ponavljajući u sebi? A sada mu je ipak zvučalo tuđe, kao smešna skupina besmislenih slogova. Ovaj drugi još je piljio u njega. „Koji prsten?“ reče. ,,Oh.“ Nekako je uspeo da se osmehne. S prsta leve ruke skinuo je zlatan prsten i stavio ga na tezgu, plašeći se da dotakne čovekovu ruku. „Ja... ja sam u prolazu i kola su mi se pokvarila. Na putu, nekoliko milja odavde. Nemam novaca; mislio sam da bih možda mogao da prodam prsten. Vrlo je skupocen.“ Čovek je prevrtao prsten u rukama, gledajući ga sumnjičavo. Na kraju reče: „Otkud vam?“ Zbog načina na koji je čovek to rekao grlo mu se steže. Zar možda nešto nije u redu? Boja zlata? Nešto u vezi s dijamantom? Ponovo je pokušao da se osmehne. „Poklo­ nila mi ga je žena. Pre nekoliko godina.“ Čovekovo lice je i dalje bilo natušteno. „Otkud ja znam da nije ukraden?“ ,,Oh.“ Olakšanje je bilo veliko. „Moje ime je na prstenu.“ Izvadio je buđelar iz džepa na grudima. „Imam i dokumenta.“ Izvadi pasoš i stavi ga na tezgu. Čovek je pogledao prsten i naglas pročitao: ,,T. Dž. od Mari Njutn, godišnjica, 1982.“, a onda: „18 K“. Ostavio je prsten, uzeo pasoš i prelistavao ga. „Engleska?“ „Da, ja sam prevodilac u Ujedinjenim nacijama. Prvi put sam ovde. Pokušavam da upoznam zemlju.“ „Mhm“, reče čovek, ponovo gledajući pasoš. „Vid’o sam da govorite s naglaskom.“ Kad je našao sliku pročitao je ime: „Tomas Džerom Njutn“, a zatim, opet podigavši pogled: „Nema sumnje. Ovo ste sigurno vi“. Ponovo se nasmešio i ovaj put je osmeh bio manje napet, iskreniji, iako se još osećao ispražnjene glave, čudnovato — uvek je tu bila prisutna ogromna težina sopstvenog tela, težina stvorena olovnom gravitacijom ovog mesta. Ali je uspeo da ljubazno kaže: „Pa onda, da li vas interesuje da kupite prsten?“ Za njega je dobio šezdeset dolara i znao je da su mu podvalili. Ali je ovo što sada poseduje za njega bilo vrednije od prstena, vrednije od stotina prstenova koje je imao sa sobom, istih kao taj. Posedovao je prve začetke samopouzdanja, i posedovao je novac.
13 Delom novca kupio je četvrt kilograma slanine, šest jaja, hleb, nekoliko krompira, povrće — sve u svemu pet kilograma hrane, onoliko koliko može da ponese. Njegovo prisustvo pobudilo je izvesnu radoznalost, ali niko nije postavljao pitanja, a on nije sam od sebe davao odgovore. Time se ne bi ništa promenilo; neće se vraćati u tu varošicu u Kentakiju. Kad je napustio varošicu osećao se dovoljno dobro, uprkos svojoj težini i bolu u zglobovima i leđima, jer je savladao prvi korak, otpočeo je, sada je imao svoj prvi američki novac. Ali kad je bio milju daleko od gradića, idući preko pustog polja ka niskim brežuljcima gde se ulogorio, sve to ga iznenada svlada jednim smožđujućim šokom — ta tuđina, opasnost, bol i izmoždenost sopstve- nog tela — pa je pao na tle i tu ležao, a telo i duh su mu jaukali zbog nasilja koje nad njima vrši ovo najstranije, najčudnovatije i najtuđindskije od svih mesta. Pozlilo mu je; bila mu je muka od dugog, opasnog puta koji je poduzeo, muka od svih lekova — od pilula, od vakcina, od udahnutih gasova — muka od brige, od naslućivanja krize, i strašna muka od užasnog bremena sopstvene težine. Godinama je znao da će, kad dođe vreme, kad konačno bude sleteo i otpočeo sprovođenje tog složenog, dugo pripremanog plana, osetiti nešto slično. Ma koliko da ga je proučavao, ma koliko da je uvežbavao svoju ulogu u njemu, ovo je mesto bilo tako nepojamno tuđe — to osećanje je, sad kad je mogao da oseća — to osećanje je sve nadvladalo. Legao je na travu i bilo mu je vrlo zlo. On nije bio čovek; ipak je bio veoma sličan čoveku. Bio je šest i po stopa visok, a neki su ljudi i viši; kosa mu je bila bela kao u albinoa, a lice mu je ipak bilo blago preplanulo; oči su mu bile svetio plave. Bio je neverovat- no sitnih kostiju, krhkih udova, prsti su mu bili dugi, tanki, a koža gotovo prozračna, bez malja. Njegovo lice imalo je nečeg vilinskog; krupne, pametne oči imale su fin dečački izraz, a bela kovrdžava kosa sada mu je malo prelazila preko ušiju. Delovao je vrlo mlado. Postojale su takođe i druge razlike: njegovi nokti su, na primer, bili veštački, pošto mu ih priroda nije dala. Na nogama je imao samo po četiri prsta; nije imao slepo crevo niti umnjake. Bilo bi mu nemoguće da dobije štucavicu jer je njegova dijafragma, kao i ostatak njegovog disajnog aparata, bila izuzetno kruta, vrlo razvijena. Udisanjem bi mogao da poveća obim grudi za oko pet inča. Težio je vrlo malo, oko četrdeset kilograma. Ipak, imao je trepavice, obrve, simetrične palčeve, binokularni vid, i hiljadu fizioloških odlika normalnog
14 ljudskog bića. Nije mogao da dobije bradavice; ali je mogao da dobije čir na želucu, male boginje i zubni karijes. Bio je ljudsko biće; no nije bio pravi čovek. Takođe je, slično čoveku, bio podložan ljubavi, strahu, jakom fizičkom bolu i samosažaljevanju. Posle pola sata osećao se bolje. Želudac mu je još treperio i činilo mu se da ne može da uspravi glavu; ali je postojalo osećanje da je prva kriza prošla, te je objektiv­ nije počeo da posmatra svet oko sebe. Seo je i pogledao niz polje na kojem se nalazio. To je bio iskrčen, ravan pašnjak sa malim oazama smeđe trave, kadulje, i ostrvci- ma staklastog, iznova zaleđenog snega. Vazduh je bio sasvim čist a nebo oblačno te je svetlost bila difuzna i meka i od nje ga nisu bolele oči kao od bleštavog sunca pre dva dana. Iza grupe tamnog, ogolelog drveća koje je ivičilo baru nalazile su se kuća i štala, kroz drveće je mogao da vidi vodu bare i od tog prizora mu zastade dah, jer je bila tako obilna. I pre ju je viđao, za svoja dva dana na Zemlji; ali se na nju još nije navikao. To je još jedna od očekivanih stvari koje su, kad ih je ugledao, ipak bile zapanjujuće. Znao je, naravno, za velike okeane i za jezera i reke, zna za njih otkad je bio dečak; ali od stvarnog prizora obilja vode u jednoj jedinoj bari zastajao mu je dah. Takođe je počeo da sagleda izvesnu lepotu u neobično­ sti polja. Bilo je sasvim drugačije od onoga što su ga naučili da očekuje — već je otkrio da su takve mnoge stvari ovoga sveta — a ipak je nalazio zadovoljstvo u njegovim tuđinskim bojama i materijama, u njegovim novim prizorima i mirisima. Isto tako u zvucima; jer imao je vrlo izoštren sluh i čuo mnoge neobične i prijatne zvuke. u travi, raznorazno trenje i krcketanje onih insekata koji su preživeli hladnoću ranog novembra; sada, s glavom na tlu, čak i ono tiho istančano mrmorenje same zemlje. Iznenada se vazduh zalepršao od uzleta crnih krila; potom hrapavo, žalobno dozivanje, pa je tuce vrana preletelo i odletelo preko polja. Antejac ih je posmatrao dok nisu nestale iz vida a onda se osmehnuo. Ovo će, uprkos svemu, biti lep svet... Njegov logor se nalazio na ogoljenom mestu, brižljivo odabranom — na napuštenom površinskom ugljenokopu istočnog Kentakija. Na nekoliko milja unaokolo nije bilo ničeg osim oglodanog tla, malih zakrpa izbledele žutilovke i poneke štrčeće čađave stene. Njegov šator bio je postavljen blizu jedne od ovih izbočina rude, jedva vidljiv spram stene. Šator je bio siv i napravljen od nečeg što je izgledalo kao unakrsno tkani pamuk.
15 Kad je stigao bio je gotovo na kraju snaga i morao je da se odmori nekoliko minuta pre no što je otvorio torbu i izvadio hranu. To je uradio pažljivo, navukavši tanke rukavice pre no što je dodirnuo zamotuljke, a potom ih je poredao na malom stolu na rasklapanje. Ispod stola je izvukao zbirku instrumenata i poredao ih pored stvari koje je kupio u Hanivilu. Trenutak je posmatrao jaja, krompire, celer, rotkvice, pirinač, pasulj, kobasicu i šargarepe. Jedan časak se osmehivao, za sebe. Hrana je delovala bezazleno. Onda je uzeo jednu od malih metalnih naprava, uvukao jedan kraj u krompir i otpočeo kvalitativnu analizu... Tri sata kasnije pojeo je šargarepu, sirovu, i uzeo zalogaj rotkvice koja mu oljuti jezik. Hrana je bila dobra — krajnje neobična, ali dobra. Zatim je zapalio vatru i obario jaje i krompir. Kobasicu je zakopao — budući da je u njoj našao neke aminokiseline u koje nije imao poverenja. Ali, osim uvek prisutnih bakterija, za njega nije bilo opasnosti u ostalom jestivu. Baš kao što su se nadali. Otkri da je krompir, uprkos svih ugljenih hidrata, vrlo ukusan. Bio je vrlo umoran. Ali je, pre nego što se spustio na ležaj, otišao napolje da pogleda mesto gde je pre dva dana — svog prvog dana na Zemlji — uništio mašineriju i instrumente svoje letilice za jednog putnika.
2 Muzika je bila Mocartov klarinetski kvintet u A duru. Tik pred završni allegretto Farnsvort podesi basove na svakom od pretpojačala i ovlaš pojača zvuk. Onda se svom težinom zavali u kožnu fotelju. Dopadao mu se allegretto s jakim gornjim tonovima basova; davali su klarinetu zvučnost koja kao da je u sebi sadržavala nekakvo značenje. Posmatrao je zastrti prozor koji je gledao na Petu aveniju; ukrstio je svoje debeljuškaste prste i slušao kako se muzika grana. Kad je prestala i kad se traka sama od sebe isključila, pogledao je ka vratima koja vode u kancelariju i spazio služavku gde tamo strpljivo stoji, čekajući. Pogledao je porcelanski časovnik na kaminu i namrštio se. Onda pogleda služavku i reče: „Da?“ „Gospodine, ovde je izvesni gospodin Njutn.“ „Njutn?“ Nije poznavo nikakve bogate Njutnove. „Šta hoće?“ „Nije rekao, gospodine.“ Onda je malčice podigla obrvu. „Čudan je, gospodine. I izgleda vrlo... značajno.“ Razmišljao je trenutak i onda rekao: „Uvedite ga“. Služavka je bila u pravu; čovek je bio vrlo čudan. Visok, mršav, bele kose i finih, krhkih kostiju. Imao je glatku kožu i dečačko lice — ali su mu oči bile vrlo neobične, kao da su slabe, preosetljive, a njihov poged je ipak bio star i mudar i umoran. Čovek je imao skupo tamnosivo odelo. Došao je do stolice i pažljivo seo — spustivši se na sedište kao da nosi ogroman teret. Onda je pogledao Farnsvorta i nasmešio se. „Oliver Farnsvort?“ „Gospodine Njutn, hoćete li nešto da popijete?“ „Čašu vode, molim.“ Farnsvort u sebi sleže ramenima te prenese porudžbinu služavci. Kad je ostišla pogledao je svog gosta i malo se nagnuo napred, onom univerzalnom kretnjom koja znači: Hajde da pređemo na stvar. Njutn je, međutim, ostao da sedi uspravno, dugih, mršavih ruku prekrštenih na krilu i rekao: „Koliko razumem, vaš posao su patenti?“ U glasu se osećao akcent a njegov izgovor bio je suviše precizan, suviše zvaničan. Farnsvort nije mogao da prepozna akcent.
17 „Da“, reče Farnsvort, a onda malo osorno: „Gospodine Njutn, moja kancelarija ima radno vreme.“ Njutn ovo kao da nije čuo. Ton mu je bio blag, topao. ,,U stvari, koliko razumem, vi ste najbolji stručnjak za patente u Sjedinjenim Državama. Takođe ste vrlo skupi.“ „Da. Dobar sam.“ „Odlično“, rekao je ovaj drugi. Posegao je nadole, pokraj stolice, i podigao svoju torbu za akta. „1 šta želite?“ Farnsvort ponovo pogleda na časovnik. „Hteo bih da s vama isplaniram neke stvari.“ Visoki čovek je vadio koverat iz torbe. „Nije li prilično kasno?“ Njutn je otvorio koverat i sada izvukao tanki svežanj novčanica obmotan gumenom trakom. Podigao je pogled i dobroćudno se nasmešio. „Molim vas, da li bi prišli i uzeli ovo? Vrlo mi je teško da hodam. Moje noge.“ Ozlovoljen, Farnsvort se diže sa stolice, ode do visokog čoveka, uze novac, vrati se i sede. Novčanice su bile od hiljadu dolara. „Ima ih deset“, reče Njutn. „Vi ste prilično melodramatični, zar ne?“ Stavio je svežanj u džep kućnog kaputa. „A zašta je ovo?“ „Za noćas“, reče Njutn. „Za otpirilike tri sata vaše koncentrisane pažnje.“ „Ali sveca mu, zašto noću?“ Onaj drugi nemarno sleže ramenima. ,,Oh, iz nekoliko razloga. Jedan od njih je neuznemiravanje.“ „Mogli ste dobiti moju pažnju za manje od deset hiljada dolara.“ „Jesam. Ali sam takođe želeo da vas impresioniram . . . značajem našeg razgovora.“ „Dobro.“ Farnsvort se zavali u stolicu. „Razgova­ rajmo.“ Mršavi čovek je delovao opušteno, a nije se naslonio. „Kao prvo“, reče, „koliko zaradite za godinu dana, gospodine Farnsvort?“ „Ja ne primam platu.“ ,,Pa dobro. Koliko ste novaca zaradili prošle godine?“ ,,U redu. Platili ste za to. Oko sto četrdeset hiljada dolara.“ „Razumem. Onda ste vi, u stvari bogati?“ „Da.“ „Ali biste hteli još više?“ Stvar je postajala smešna. Kao jevtin televizijski pro­ gram. Ali ovaj drugi je plaćao; biće najbolje da povlađuje. Izvadio je cigaretu iz kožne kutije i rekao: „Naravno da bih hteo više“ . Ovog puta se Njutn malo nagnuo napred. „Mnogo više,
18 gospodine Farnsvort?“, reče smešeći se; počeo je da nalazi veliko zadovoljstvo u situaciji. I ovo je, naravno, bila televizija, ali je bilo ubedljivo. „Da“, rekao je, a zatim: Cigaretu?“ Pružio je kutiju ka gostu. Ne osvrćući se na ponudu, čovek s belom kovrdžavom kosom reče: „Ja mogu da vas učinim vrlo bogatim, gospodine Farnsvort, ako isključivo meni posvetite svojih narednih pet godina.“ Farnsvort je sačuvao lice bez izraza, pripaljivao je cigaretu, za to vreme mu je duh radio brzo, pretresajući ceo ovaj neobični razgovor, zbunjen situacijom i malom mogućnošću da je ponuda ovog čoveka data pri zdravoj pameti. Ali čovek, kakav god da je čudak, ima novaca. Bilo bi mudro donekle mu ugađati. Ušla je služavka sa čašama i ledom na srebrnom poslužavniku. Njutn je oprezno uzeo svoju čašu vode sa poslužavnika, a onda ju je držao u jednoj ruci dok je drugom iz džepa izvadio kutiju aspirina, otvorio je palcem i jednu od tableta ubacio u vodu. Tableta se rastvorila, bela i mutna. Držao je čašu i posmatrao je za trenutak, a onda je, vrlo sporo, počeo da pije. Farnsvort je bio advokat; imao je oko za detalje. Odmah je video da nešto nije u redu s kutijom za aspirin. To je bio običan predmet, očigledno kutija Bajerovih aspirina; ali nešto s njom nije bilo kako treba. A nešto nije bilo u redu ni sa sporim načinom na koji je Njutn ispijao vodu, pazeći da ne prospe ni kap — kao da je dragocena. A voda se zamutila od jednog aspirina; to nije izgledalo kako treba. Moraće kasnije, kad čovek bude otišao, da pokuša to s aspirinom i vidi šta će se dogoditi. Pre no što je služavka otišla Njutn je zamoli da Farnsvortu doda njegovu torbu za akta. Kad je otišla, s ljubavlju je ispio poslednji gutljaj, pa spustio još gotovo punu čašu pored sebe na sto. ,,U toj torbi ima nekih stvari koje bih voleo da pročitate.“ Farnsvort je otvorio torbu, našao debeo svežanj papira i izvukao ih na krilo. Odmah je zapazio, pod rukom, da je papir neobičan. Čvrst a ipak savitljiv, izuzetno tanak. Gornji list se uglavnom sastojao od hemijskih formula, uredno ispisanih plavičastim mastilom. Prelistao je ostalo: šeme elektronskih kola, tabele, i nacr'i nečeg što je izgledalo kao fabrička oprema. Alatke i boje. Neke od formula su na prvi pogled izgledale poznato. Podigao je pogled. „Elektronika?“ „Da. Jednim delom. Upoznati ste s tom vrstom opreme?“ Farnsvort nije odgovorio. Ukoliko ovaj drugi uopšte
19 išta zna o njemu, onda zna i da je kao predvodnik grupe od gotovo četrdeset advokata izborio pola tuceta bitki za korporacijski život jednog od najvećih svetskih koncerna za proizvodnju elektronske opreme. Počeo je da čita papire... Njutn je sedeo uspravno, gledao ga, bela kosa se presija­ vala pod svetlom lustera. Smešio se; ali ga je celo telo bolelo. Posle nekog vremena uzeo je čašu i počeo da pijucka vodu koja je celog njegovog dugog života bila najdragocenija od svih stvari u njegovoj domovini. Polako je otpijao i posmatrao Farnsvorta kako čita, a napetost koju je osećao, brižljivo prikrivana nelagodnost koju mu je ulivala ova potpuno nepoznata kancelarija u ovom još tuđem svetu, strah što ga je osećao pred ovim debelim ljudskim bićem s nabreklim podvaljcima, zategnutom kožom na glavi i prasećim očicama počeli su da ga napuštaju. Sada je znao da je pridobio ovog čoveka; došao je na pravo mesto... Prošlo je više od dva sata pre no što je Farnsvort digao pogled sa papira. Za to vreme popio je tri čaše viskija. Oči su mu u uglovima blago pocrvenele. Trepnuo je ka Njutnu, isprva jedva da ga je video, a onda je razrogače- nih očica uoštrio pogled na njega. „Pa?“ reče Njutn i dalje se smešeći. Debeli čovek je uzeo dah a onda zatresao glavom kao da pokušava da razbistri misli. Kad je progovorio, glas mu je bio mek, uzdržan, izuzetno obazriv. „Ne razumem baš sve“, rekao je. „Samo nekoliko. Nekoliko. Ne razumem se u optiku — ni u fotografske filmove.“ Opet je pogledao papire u ruci, kao da proverava jesu li još tu. „Gospodine Njutn, ja sam advokat“, reče. „Ja sam advokat.“ A onda mu je glas iznenada oživeo, drhtav i jak; debelo telo i sitne oči bili su napeti, u pripravnosti. „Ali elektroniku poznajem. I boje poznajem. Mislim da razumem vaše... pojačalo i mislim da razumem vašu televiziju, i.. Zastao je za trenutak, žmirkajući: „Bože moj, mislim da će se moći proizvoditi onako kako vi kažete.“ Polako je ispuštao vazduh. „Gospodine Njutn, deluju uverljivo. Mislim da će funkcionisati.“ Njutn mu se i dalje osmehivao. „Funkcionisaće. Svi do jednog.“ Farnsvort izvadi cigaretu i pripali je, smirujući se. „Moraću da ih proverim. Metale, elektronska kola.. A onda, iznebuha, prekinuvši samoga sebe, stežući debelim prstima cigaretu: „Blagi bože, čoveče, znate li šta sve ovo znači? Znate li da ovde imate devet osnovnih — i to
20 osnovnih — patenata?“ Digao je ćuftastom rukom list papira: „Samo ovde, u video-transmisiji i u ovom malom ispravljaču? I ... znate li šta to znači?“ Izraz Njutnovog lica se nije promenio. „Da. Znam šta to znači“, reče. Farnsvort je polako uvlačio dim cigarete. „Gospodine Njutn, ukoliko ste u pravu“, reče, a glas mu je sad postao smireniji, „ako ste u pravu možete imati Američku radio korporaciju, Istman Kodak. Gospode moj, možete imati DiPona. Znate li šta ovde imate?“ Njutn ga je netremice gledao. „Znam šta tu imam“, reče. Trebalo im je šest sati da se dovezu do Farnsvortove kuće na selu. Njutn je neko vreme pokušavao da održava razgovor, čvrsto se poduprevši u uglu zadnjeg sedišta limuzine, ali je velika brzina automobila bila isuviše zaslepljujuće bolna za njegovo telo, već preopterećeno gravitacionim privlačenjem; znao je da će mu trebati godine da se privikne na njega, te je bio prisiljen da kaže advokatu kako je vrlo umoran i da hoće da se odmori. Onda je zatvorio oči, pustivši da tapacirani naslon sedišta primi što više može njegove težine, i odupirao se bolu najbolje što je mogao. I vazduh u kolima bio je za njega vrlo topao — temperatura najvrelijih dana kod kuće. Kad su izišli iz grada šofer konačno poče da vozi ujednačenije, i bolni trzaji prilikom zaustavljanja i ponov­ nog kretanja počeše da jenjavaju. Nekoliko puta je pogledao Farnsvorta. Advokat nije dremao. Sedeo je nalakćen na kolena, i dalje preturajući papire koje mu je dao Njutn, a njegove očice bile su blistave, usredsređene. Kuća je bila ogromno zdanje, osamljeno usred velikog šumovitog područja. Građevina i drveće izgledali su vlažni, prigušeno bleskajući pod sivom jutarnjom svetlo- šću koja je veoma ličila na svetio antejskog podneva. Osvežavala je njegove preosetljive oči. Dopadale su mu se šume, smireno osećanje života u njima, i bleskava vlaga — osećaj vode i plodnosti kojih je bila prepuna ova Zemlja, sve do neprekidnih treperavih i zrikutavih zvuko­ va insekata. Biće to jedan beskrajni izvor zadovoljstva u poređenju s njegovim svetom, s njegovom isušenošću, prazninom, s bezglasnošću prostranih, praznih pustinja između gotovo napuštenih gradova gde je jedini zvuk cviljenje hladnog i neprestanog vetra koji oglašava ropac njegovog umirućeg naroda... Na vratima ih je dočekao sluga sanjivih očiju u frotirskoj domaćoj haljini. Farnsvort ga otposla naručivši kafu, a onda viknu za njim da se za njegovog gosta spremi
21 soba <da najmanje tri dana neće odgovarati na telefon­ ske : ive. Onda ga Farnsvort odvede u biblioteku. Prostorija je bila vrlo velika i nameštena još raskošnije od radne sobe u njujorškom stanu. Farnsvort je očigledno čitao najbolje časopise za bogataše. Nasred sobe nalazila se bela statua nage žene koja drži kitnjastu liru. Police za knjige prekrivale su dva zida, a na trećem se nalazila velika slika religiozne figure u kojoj Njutn prepozna Isusa prikovanog na drveni krst. Lice na slici ga je zaprepastilo na trenutak — onako mršavo i s krupnim prodornim očima moglo je biti lice nekog Antejca. Onda je pogledao Farnsvorta koji je, iako zamućenih očiju, sada bio pribraniji; zavaljen u fotelju, malih šaka sklopljenih na stomaku, gledao je u svoga gosta. Pogledi su im se susreli za jedan nelagodni trenutak, i advokat odvrati svoj. Onda je, namah, ponovo uzvratio pogled i mirno rekao: „Pa, gospodine Njutn, kakvi su vaši planovi?“ Nasmešio se. „Vrlo su jednostavni. Želim da zaradim što više novaca. Sto brže.“ Advokatovo lice bilo je bez izraza, ali je u njegovom glasu bilo jetkosti. „Gospodine Njutn, vaša jednostavnost poseduje eleganciju. Koliko novca imate na umu?“ Njutn je rasejano gledao skupe ukrasne predmete u sobi. „Koliko možemo da zaradimo za, recimo, pet godina?“ Farnsvort ga je jedan časak gledao a onda ustade. Umorno se odgegao do police za knjige i počeo da okreće male prekidače sve dok se iz zvučnika, sakrivenih negde u sobi, nije začula violinska muzika. Njutn nije prepoznao melodiju, no bila je smirena i složena. Zatim Farnsvort reče, podešavajući prekidače: „To zavisi od dve stvari“. „Da?“ „Prvo, gospodine Njutn, u kojoj meri želite da igrate pošteno?“ Njutn je ponovo usredsredio pažnju na Farnsvorta. „Sasvim pošteno“, reče. „Zakonski.“ „Razumem.“ Izgledalo je da Farnsvort ne može da podesi visoke tonove po svom ukusu. „Dobro, onda drugo: koliki će biti moj deo?“ „Deset posto neto prihoda. Pet posto od svih akcija.“ Farnsvort je naglo digao ruke od podešavanja pojačala. Polako se vratio do svoje stolice. Onda se malčice osmehnuo. ,,U redu, gospodine Njutn“, rekao je. „Mislim da za pet godina mogu da vam obezbedim neto dobitak od... tri stotine miliona dolara.“ Njutn je o tome premišljao trenutak. Onda je rekao: „To neće biti dovoljno“.
22 Farnsvort je jedan dugi minut podignutih obrva buljio u njega pre no što je rekao: „Neće biti dovoljno za šta, gospodine Njutn?“ Njutnov pogled otvrdnu. „Z a... istraživački projekat. Vrlo skup.“ „U to sam uveren.“ „Pretpostavimo“, reče visoki čovek, „da mogu da vam omogućim proces prerade nafte koji bi bio za petnaest procenata efikasniji od svakog koji je sada u upotrebi? Da li bi to vašu cifru podiglo na pet stotina miliona?“ „Može li vaš... proces da uđe u upotrebu za godinu dana?“ Njutn klimnu glavom. „Za godinu dana može da pro­ izvodi više od kompanije Standard O jl— pretpostavljam da bismo ga mogli njoj iznajmiti.“ Farnsvort se opet zabulji u njega. Napokon reče: „Sutra ću početi da pravim ugovore.“ „Dobro.“ Njutn kruto ustade sa stolice. „Tada ćemo detaljnije razgovarati o uslovima. Postoje u stvari samo dve važne stavke: da novac dobijete pošteno i da ja imam što manje kontakta s bilo kim osim sa vama.“ Njegova spavaća soba bila je na spratu i načas pomisli da neće moći da se popne uz stepenice. Ali uspeo je, stepenik po stepenik, dok se Farnsvort peo pored njega, ništa ne govoreći. Onda ga advokat, pošto ga je otpratio do sobe, pogleda i reče: „Gospodine Njutn, vi ste neobičan čovek. Smeta li vam ako vas upitam odakle ste?“ Pitanje je bilo potpuno iznenađujuće, ali je ostao pribran. „Ni najmanje“, reče, „ja sam iz Kentakija, gospodine Farnsvort.“ Advokat samo malčice podiže obrve. „Tako“, reče. Potom se okrenuo i teško otišao niz hodnik popločan mermerom od kojeg su odjekivali koraci... Njegova soba je imala visoku tavanicu i bila kitnjasto nameštena. Primeti televizor tako ugrađen u zid da se može gledati iz kreveta i umorno se nasmeši kad je to video — moraće ponekad da ga gleda, da vidi kakav je prijem u poređenju s onim na Antei. A biće zabavno ponovo pogledati neke programe. Uvek su mu se dopadali vesterni, iako su kvizovi i obrazovni programi nedeljom timu kod kuće pružili najveći deo podataka koje je naučio napamet. Nije gledao televizijski program... koliko je trajao put?... četiri meseca. A na Zemlji je boravio dva meseca — nabavljao je novac, proučavao prenosioce bolesti, proučavao hranu i vodu, usavršavao svoj izgovor, čitao novine, pripremao se za odlučujući razgovor s Farnsvortom. Pogledao je kroz prozor sve jasniju svetlost jutra, bledo
23 plavo nebo. Negde na nebu, verovatno tačno gde mu je uperen pogled, nalazila se Antea. Hladno mesto na umoru, ali je za njim čeznuo; mesto gde su oni koje voli, oni koje neće videti još dugo... Ali će ih videti ponovo. Navukao je zavese na prozor, a onda je nežno spustio svoje umorno, bolano telo na krevet. Kao da je sve uzbuđenje nestalo i bio je miran i spokojan. Zaspao je za nekoliko minuta. Probudilo ga je popodnevno sunce, i mada su ga od njegovog sjaja bolele oči — jer su zavese na prozoru bile providne — probudio se osećajući se odmorno i ugodno. Verovatno je to bilo od mekote kreveta u poređenju s onima u zabitim hotelima u kojima je boravio, i verovatno od olakšanja zbog sinoćnog uspeha. Nekoliko minuta je ležao u krevetu razmišljajući, a onda je ustao i otišao u kupatilo. Tamo je za njega bio spremljen električni brijač, zajedno sa sapunom, rukavicom za trljanje i peškirom. Na ovo se osmehnuo — Antejci nemaju bradu. Okrenuo je slavinu lavaboa i posmatrao ju je trenutak, kao i uvek opčinjen prizorom sve te vode. Onda se umio ne upotre­ bljavajući sapun — jer mu je nadraživao kožu — već pomadu iz teglice u svojoj torbi. Onda je uzeo uobičajene pilule, presvukao se, i sišao da počne zarađivati pola milijarde dolara... To veče je dugo stajao, posle šest sati pričanja i planiranja, na balkonu svoje sobe, uživao u svežem vazduhu i posmatrao crno nebo. Zvezde i planete izgledale su tuđe dok su svetlucale u gustoj atmosferi, i uživao je posmatra- jući ih raspoređene na nepoznat način. Ali je slabo znao astronomiju, i figure su ga zbunjivale — osim one Velikog medveda i nekoliko manjih sazvežđa. Napokon se vratio u sobu. Bilo bi prijatno znati koja je od njih Antea; ali nije mogao da razazna...
3 Jednog za to godišnje doba pretoplog prolećnog popodne- va profesor Natan Brajs našao je, penjući se stepenicama do svog stana na četvrtom spratu, rolnu dečjih kapisli na odmorištu trećeg sprata. Setivši se glasnog praskanja pištolja na kapisle, prošlog popodneva na stepeništu, podigao ih je, s namerom da ih baci u klozet čim stigne kući. Nije isprve prepoznao mali smotuljak jer je bio svetio žut. Kad je on bio dečak, kapisle su uvek imale crvenu, osobeno rđastu nijansu, i to je uvek izgledalo kao prava boja za kapisle i „žabice“ i slične stvari. Ali sad očigledno prave žute, kao što prave ružičaste frižidere i žute čaše od aluminijuma i druga slična nedolična čudesa. Nastavio je, znojeći se, da se penje, misleći sad na neke od hemičarskih tananosti koje su potrebne i za to da se naprave žute aluminijumske čaše. Razmišljao je o tome kako su pećinski ljudi pijući iz svojih skupljenih žuljevitih dlanova mogli sasvim dobro da prođu bez sve te složene nauke o hemijskim procesima — tog veštičarskog, usavr­ šenog znanja o ponašanju molekula i o komercijalnoj preradi — a njemu, Natanu Brajsu, plaćali su za njeno poznavanje i objavljivanje naučnih radova o njoj. Dok je stigao do stana zaboravio je na kapisle. Bilo je suviše drugih stvari o kojima je trebalo razmišljati. Tamo gde se nalazila već šest nedelja, na ivici njegovog velikog, izgrebanog hrastovog pisaćeg stola, ležala je neuredna gomila studentskih seminarskih radova na koju je bilo užasno i pomisliti. Pored stola je bio prastari, sivo obojeni parni radijator, anahronizam u ovim danima grejanja na struju, a na njegovom poštovanja dostojnom gvozdenom poklopcu bila je naslagana neuredna, preteča hrpa stu­ dentskih svezaka za vežbe. Gomila je bila toliko visoka da je skoro potpuno zaklanjala malu grafiku Lazanskog koja je visila prilično iznad radijatora. Videle su se samo oči s teškim kapcima — možda oči izmoždanog boga nauke kako u nemoj patnji vire preko beležaka s laboratorijskih vežbi. Budući čovek sklon neobičnoj vrsti uvrnute ćudljivosti, profesor Brajs je razmišljao o tome. Takođe je uočio činjenicu da malu grafiku — bradato čovekovo lice — jednu od malobrojnih valjanih stvari na
25 koje je naišao tokom tri godine u ovom gradiću srednjeg Zapada, sada nije moguće videti zbog radova njegovih, Brajsovih, studenata. Na raščišćenom delu stola nalazila se, kao drugi zemaljski bog, pisaća mašina — geački, sitničavi bog s prevelikim zahtevima — u njoj je još bila sedamnaesta stranica rada o dejstvu jonizirajuće radijacije na poliester- ske smole, rad nikom potreban, ni od koga cenjen, i koji će verovatno ostati zauvek nedovršen. Brajsov pogled se suoči s ovim turobnim neredom: s razbacanim listovima papira nalik na porušeni, bombama sravnjeni grad kuća od karata, s beskrajnim, zastrašujuće urednim studentskim rešenjima jednačina o oksidaciji-redukciji i o industrijskoj preradi neprivlačnih kiselina; s podjednako dosadnim, dosadnim člankom o poliesterskim smolama. S tupom obeshrabrenošću zurio je u ove stvari, s rukama u džepovima kaputa, punih trideset sekundi. Onda, pošto je u sobi bilo toplo, skide kaput, baci ga na zlatnim brokatom presvučeni kauč, zavuče ruku ispod košulje i počeša se po stomaku, pa ode u kuhinju i poče da kuva kafu. U sudoperi su bile nagomilane prljave retorte, laboratorijske čaše i male posude zajedno sa tanjirima od doručka, a jedan je bio umrljan žumancetom. Posmatra- jući tu nemoguću zbrku za trenutak je hteo da zavrišti od očajanja: ali nije. Samo je odstojao minut, a potom tiho rekao: „Brajse, prokleto si zabrljao“. Onda je pronašao umereno čistu laboratorijsku čašu, isplaknuo je, u nju nasuo kafu u prahu i vruću vodu iz slavine, promešao je laboratorijskim termometrom i popio, zagledavši se preko čaše u veliku, skupu reprodukciju Ikarovog pada od Brojgela koja je visila na zidu iznad belog štednjaka. Lepa slika. To je slika koju je nekad voleo, a sad se na nju jednostavno navikao. Zadovoljstvo koje mu je sad pružala bilo je samo intelektualno — dopadale su mu se boje, oblici, stvari koje se dopadaju diletantima — a savršeno dobro je znao da se to smatra rđavim znakom, i da, povrh svega, to osećanje ima mnogo veze sa zlosrećnom hrpom papira koja okružuje njegov pisaći sto u drugoj sobi. Dovršivši kafu, citirao je blagim, ritualnim glasom, bez ikakvog određenog izraza ili osećanja, stihove iz Odnove pesme o toj slici: „.. .skupi, krhki brod koji je sigurno video nešto zapanjujuće, dečaka dok pada s neba, morao je nekud da stigne i spokojno jedrio dalje." Spustio je neisplaknutu čašu na štednjak. Onda je zasukao rukave, skinuo kravatu i počeo da puni sudoperu
26 vrućom vodom, posmatrajući deterdžentsku penu kako pod pritiskom iz slavine narasta kao neki višećelijski živi stvor, složeno oko ogromnog albino insekta. Onda je počeo da stavlja staklariju kroz penu u vruću vodu ispod nje. Našao je sunđer za pranje sudova i počeo s radom. Od nečeg je morao da počne... Četiri sata kasnije prikupio je gomilicu ocenjenih seminarskih radova i počeo da pretura po džepu tražeći gumicu kojom bi ih povezao. Tada otkri rolnu kapisli. Izvadio ju je iz džepa, za trenutak držao na dlanu, a onda se bleskasto nasmejao. Trideset godina nije opalio kapislu — otkad je, u neko pradavno doba bubuljičave nevinosti s pištolja na kapisle i Vrta dečjih stihova prešao na džinovski komplet Malog hemičara — izgledao je kao za odrasle — koji mu je poklonio deda kao neposredni podsticaj Sudbine. Odjednom uhvati sebe kako želi pištolj na kapisle; voleo bi da tu, u svom praznom stanu, ispuca kapisle, jednu po jednu. A zatim se prisetio da se jednom, pre bog bi ga znao koliko godina, pitao šta bi se dogodilo kad bi potpalio celu rolnu kapisli — očaravajuća, ekstre­ mistička ideja. Ali nikad nije pokušao. Pa, sad je najbolji trenutak. Ustao je, umorno se smeškajući, i otišao u kuhinju. Stavio je rolnu kapisli na list bakarne mrežice, namestio list na tronožni stalak, prosuo na njih malo alkohola iz alkoholne lampe, pedantno mrmljajući: „Paljenje garantovano“, uzeo s gomile cepku drveta, zapalio je upaljačem i onda pažljivo ispalio kapisle. Bio je iznenađen i zadovoljan rezultatom; očekivao je samo neujednačenu seriju slabih pfrtova i nešto sivog barutnog dima, a umesto toga dobio je, dok je rolna divlje poskakivala na žicanoj mreži, finu buku glasnih, zado­ voljavajućih bangova. Začudo, iz crnog ostatka se nije digao crni dim. Sagnuo se i pomirisao malo preostale crne mase. Bez ikakvog mirisa. To je neobično. Bože moj, pomisli, kako se to brzo događa! Neka druga bedna budala od hemičara već je pronašla zamenu za barut. Na kratko se zapita šta bi to moglo biti, a onda sleže ramenima. Možda će to jednom da razmotri. Ali mu je nedostajao miris baruta — fini, opori miris. Pogledao je na sat. Pola osam. Iza prozora je bio prolećni sumrak. Prošlo je vreme večere. Otišao je u kupatilo, oprao ruke i lice, odmahujući glavom na sopstvenu sivu usukanost u ogledalu. Onda je uzeo kaput sa kauča, obukao ga i izašao. Siiazeći, neodređeno je motrio po stepenicima za drugom rolnom kapisli, ali nije bilo nijedne. Posle pljeskavice i šolje kafe odluči da ode u bioskop. Imao je težak dan — četiri sata rada u laboratoriji, tri sata predavanja, četiri sata čitanja onih idiotskih radova. Išao
27 je ka centru nadajući se naučno-fantastičnom filmu — nekom s oživljenim dinosaurusima što u praznoglavom iščuđavanju trupkaju Menhetnom, ili s osvajačima-insek- tožderima s Marsa koji su došli da unište ceo prokleti svet (daleko mu lepa kuća), kako bi mogli da pojedu bube. Ali se nije davalo ništa slično, pa se zadovoljio mjuziklom, kupivši pre ulaska u malu tamnu salu kokice i filovanu čokoladicu i tragajući za izdvojenim sedištem pored prolaza. Poče da jede kokice pokušavajući da odagna ukus jevtinog senfa s pljeskavice. Filmske novosti su bile u toku i gledao ih je tupo, s blagom stravom koju su mu ulivale takve stvari. Snimci nereda u Africi. Koliko li već godina traju neredi u Africi? Još od početka šezdesetih?Tu je bio i govor političara sa Zlatne Obale koji preti upotrebom „taktičkog hidrogenskog naoružanja“ protiv nekih nesreć- nih „bundžija“. Brajs se promeškoljio na sedištu, stideći se svog zanimanja. Pre mnogo godina, kao diplomac koji mnogo obećava, radio je neko vreme na originalnom projektu hidrogenske bombe. Kao jadnog starog Open- hajmera, čak i tada su ga mučile ozbiljne sumnje. Filmske novosti su prešle na snimke postavljanja rampi za projek­ tile duž reke Kongo, onda na trke raketa s pilotima u Argentini, i konačno na njujoršku modu, prikazujući haljine bez gornjeg dela i muške kitnjasto nabrane pantalone. Ali Brajs nije mogao da prestane da misli na Afrikance; ti ozbiljni crni mladići bili su unuci prašnih, natuštenih porodičnih skupina iz časopisa National Geo- graphic, prelistavanog u bezbrojnim lekarskim čekaonica­ ma i u salonima uvaženih rođaka. Setio se ženskih otromboljenih dojki, neizbežnog crvenog šala ili skerletne marame na svakoj fotografiji u boji. Sada potomci tih ljudi nose uniforme i pohađaju univerzitete, piju martinije, prave sopstvene hidrogenske bombe. Poče mjuzikl u jarkim prostačkim bojama, kao da bi da drečavom silom izbriše sećanje na filmske novosti. Zvao se Priča o Lesli Šari i bio dosadan i bučan. Brajs je pokušao da se izgubi u nesuvislom kretanju i bojama, no otkri da ne može, pa je u početku morao da se zadovolji utegnutim grudima i dugim nogama mladih žena u filmu. To je samo po sebi bilo dovoljno ošamućujuće, ali je to bila ona ošamućenost koja može biti bolna a i apsurdna za sredovečnog udovca. Vrpoljeći se suočen s razmetljivom senzualnošću, preneo je svoju pažnju na fotografiju, i po prvi put postao svestan zadivljujućeg tehničkog kvaliteta slike. Konture i detalji, mada povećani na ogromno dupliskopsko platno, izgledali su oštro kao na kontakt kopiji. Sa<f je, videći to, zatreptao, pa zatim obrisao naočari maramicom. Nije bilo sumnje: slika je savršena.
Znao je ponešto o fotohemiji; ovaj kvalitet nije izgledao potpuno ostvariv pomoću onoga što je znao o procesima prenošenja boje i kolor filmu s tri emulzije. Uhvati sebe kako je tiho zviznuo od zapanje'.osti, pa je ostatak filma gledao zainteresovanije — jedino mu je povremeno razbijalo pažnju što bi neka od ružičastih slika skinula prsluče — na tu se stvar u filmovima nikad nije navikao. Dok je kasnije izlazio iz bioskopa na trenutak se zaustavio da pogleda reklame za film, da vidi šta bi mogle da kažu o kolor procesu. To uopšte nije bilo teško pronaći; preko drečavih reklama šepurila se traka na kojoj je pisalo: N o v a , n o v a , n o v a s e n z a c ija u b o ji — s v e t s k ik o l o r . Nije, međutim, bilo ničeg više, osim malog zaokruženog R koje je značilo „registrovani zaštitni znak“, a ispod toga, najmanjim mogućim slovima, Registrovala S. I. Korporacija. Preturao je po glavi tražeći kombinaciju koja bi odgovarala inicijalima, ali su zbog povremene naopake ćudljivosti njegovog duha jedine stvari koje je pronašao bile besmislene: Sanjivi Izraštaj, Savremena Ispraznost, Sova Isposnica, Svetski Imalin. Slegnuo je ramenima, i s rukama u džepovima pantalona pošao niz večernju ulicu u neonsko srce univerzitetskog gradića. Nemiran, pomalo razdražen, još ne želeći da ode kući i opet bulji u one radove, obreo se u traganju za jednom od onih pivnica u kojima se okupljaju studenti. Našao je jednu malu točionicu, zvala se Kod Hernija, nacifrani lokalčić u čijem su izlogu stajale nemačke krigle. Dolazio je u nju i ranije, ali samo izjutra. To je bio jedan od malobrojnih poroka koje je urpažnjavao. Od onog vreme­ na od pre osam godina kad mu je umrla žena (u blistavoj bolnici s kilo i po tumora u želucu), utvrdio je da se može reći ponešto u korist jutarnjeg pijanstva. Otkrio je pukim slučajem da može biti ugodno, u suro, turobno jutro — u jutro mlitavog, ostrigasto obojenog vremena — blago, ali temeljno se napijati, pretvoriti melanholiju u zadovoljstvo. No to se mora poduzimati s apotekarskom preciznošću; u slučaju pogreške mogu se dogoditi gadne stvari. Postoje bezimene stene sa kojih se može pasti, a u sure dane tu uvek grickaju, kao revnosni miševi u kutu jutarnjeg pijanstva, samosažaljenje i ojađenost. Ali on je bio mudar čovek, razumevao se u te stvari. Sve to, kao morfijum, zavisi od pravilnog doziranja. Otvorio je vrata Kod Henrija a dobrodošlicu mu požele prigušeni ropac džuboksa koji je gospodario sredinom prostorije, pulsirajući od basova i crvenog svetla, kao obolelo i mahnito srce. Ušao je malo nesigurno, između redova plastičnih loža, ujutro obično praznih i bezbojnih, sada prepunih studenata. Neki su marljivo mrmorili; 28
29 mnogi su bili bradati i pomodno otrcani — kao teatralni anarhisti ili „agenti stranih sila“ u starim, starim filmovi­ ma iz tridesetih godina. A iza brada? Pesnici? Revolucio­ nari? Jedan od njih, student na njegovom kursu organske hernije, pisao je za studentske novine članke o slobodnoj ljubavi i „gnjilom truplu hrišćanske etike koji zagađuje izvore života“. Brajs mu klimnu glavom, a dečak mu preko durljive brade uputi postiđen pogled. Većina su bili dečaci sa farmi u Nebraski i Ajovi; potpisuju peticije o razoružanju; raspravljaju o socijalizmu. Za trenutak se oseti nelagodno; umoran stari boljševik u kaputu od tvida usred nove klase. Našao je skučen prostor za šankom i od žene s prosedim šiškama i naočarima u crnom okviru poručio čašu piva. Nikad je ranije nije ovde video; izjutra ga je posluživao mučaljiv stariji čovek lošeg varenja po imenu Artur. Muž ove žene? Uzimajući pivo neodređeno joj se osmehnuo. Gutao ga je brzo, osećao se neugodno, želeo je da izađe. Iz džuboksa koji je sad iza njegove glave, počela je sa svirkom ploča folk pesama, sa citrom koja je metalno drndala. O, Bogo, nabrah balu pamuka! O, bogo... Kraj njega za barom bela devojka govorila je tužnookoj crnoj devojci o „strukturi“ poezije i zapitkivala je da li pesma „dejstvuje“, vrsta razgovora od kojeg se Brajs naježi. Kako prokleto sveznajuća mogu da budu ova deca? Onda se seti žargona kojim je on govorio tokom godine kad mu je engleski bio glavni predmet, bilo mu je dvadeset: „nivoi značenja“, „semantički problem“, „simbolička ravan“ . Pa da, postoje mnoge zamene za znanje i poimanje — lažnih metafora ima svuda. Dovršio je svoje pivo i onda je, ne znajući zašto, poručio sledeće, mada je želeo da ode, da pobegne od galame i izveštačenosti. I nije li nepravedan prema ovim klincima, nije li uobraženi magarac? Mladi ljudi uvek izgledaju budalasto, zavodi ih spoljašnost — kao i svakog. Bolje da puštaju brade nego da se učlanjuju u studentska udruženja ili diskusione tribine. Uskoro će dovoljno naučiti o toj vrsti umilnog idiotizma, kad sveže obrijani iziđu iz škole i potraže posao. Ili i tu greši? Uvek postoji mogućnost da su oni — bar neki od njih — bogomdani Ezre Paundi, neće nikad obrijati brade, postaće briljantni i kričavi fašisti, anarhisti, socijalisti, i umreće u evropskim gradovima za koje niko nije čuo, kao pisci dobrih pesama, slikari značajnih slika, zlosrećni ljudi čije će ime nešto predstavljati. Dovršio je pivo i uzeo još jedno. Dok ga je ispijao, kroz glavu mu prolete slika bioskopskog plakata i džinovske reči s v e t s k ik o l o r i pade mu na pamet da S u S. I. Korporaciji može da označava Svetskikolor. Ili, možda, Svet. A /.? Izlišan?
30 Ismejan? Iskusan? Ili, turobno se osmehnuvši, jednostav­ no Izlaz? Mudro se nasmeši devojci u crvenoj jakni pored sebe, koja je sada pričala o „fakturi“ jezika. Nije joj više od osamnaest. Sumnjičavo ga je pogledala ozbiljnim tamnim očima. I onda oseti da ga je nešto zabolelo; bila je tako lepa. Prestao je da se smeši, brzo dovršio pivo i krenuo. Dok je na izlasku prolazio pored lože, bradati student organske hernije reče vrlo uljudnim glasom: „Dobro veče, profesore Brajs.“ Brajs mu klimnu glavom, odmumla i progura se kroz vrata u toplu noć. Bilo je jedanaest sati, ali nije hteo da ide kući. Za trenutak je mislio da nazove Gelbera, svog jedinog bliskog prijatelja na fakultetu, ali odluči da ga ne zove. Gelber je bio saosećajan čovek; no izgleda da baš sad nema šta da se kaže. Nije želeo da govori o sebi, o svom strahu, o svojoj jevtinoj požudi, o svom užasnom i glupavom životu. Nastavio je da hoda. Pred samu ponoć zaustavio se u jedinom gradskom dragstoru otvorenom cele noći, koji je, osim postarijeg prodavca iza blistave, plastične tezge-šanka, bio prazan. Seo je i naručio kafu, a kad su mu se oči privikle na veštački sjaj fluorescentnih svetiljki, poče dokono da zija po tezgi, čitajući etikete na bočicama aspirina, priboru za foto-aparate, na paketima žileta... Škiljio je, a počela je da ga boli i glava. Pivo; svetlost. . . Losion za sunčanje i džepni češljevi. A onda mu je nešto privuklo i zaustavilo pogled. SvetskiKolor: film za foto-aparate, lajka format, 35 mm., odštampano na svakoj u nizu četvrtastih plavih kutija, pored džepnih češljeva, ispod kartona s reckalica- ma za nokte. To ga, nije znao zašto, zapanji. Prodavač je stajao u blizini i Brajs iznebuha reče: „Molim vas, dajte mi da vidim onaj film.“ Prodavač zaškilji u njega — da li je svetiosmetalo i njegovim očima — i reče: „Koji film?“ ,,U boji. SvetskiKolor.“ ,,Oh, nisam vas.. ,,U redu, znam.“ Iznenadilo ga je što mu je glas nestrpljiv. Nije imao naviku da prekida ljude. Stari čovek se malo namršti a onda odfulja i skide kutiju filma. Stavi je prenaglašeno čvrsto na tezgu ispred Brajsa, ne rekavši ništa. Brajs uze kutiju i pogleda etiketu. Ispod velikih slova bilo je odštampano malim slovima: bez zrna; savršeno ujednačen kolor film. A ispod toga: osetljivost 200 do 3000 ASA, u zavisnosti od razvijanja. Bože moj! pomisli, Ne može biti tako osetljiv. A promenljiv raspon? Pogledao je prodavca. „Pošto je ovo?“
31 „Šest dolara. To je za trideset šest snimaka. Za dvadeset je dva i sedamdeset pet.“ Odvagnuo je kutiju, bila je laka na dlanu. „To je prilično skupo, zar ne?“ Prodavač napravi grimasu, nekakva staračka mrzovolja. „Nije kad ne plaćate razvijanje.“ „A, razumem. Oni ga razviju za vas. Dobijete kove- r a t . Z a u s t a v i o se. Ovo je glupav razgovor. Neko je pronašao nov film. Baš ga briga; nije on fotograf. Posle pauze prodavač reče: „Ne.“ Zatim, okrenuvši se i polazeći ka vratima: „Sam se razvija.“ „Šta?“ „Sam se razvija, slušajte, je 1’ hoćete da kupite film?“ Ne odgovorivši, okrenu kutiju na dlanu. Na oba kraja upadljivo su bile odštampane reči s a m o r a z v u a n je . To je napravilo utisak. Kako nisam za ovo doznao iz časopisa za herniju? Nov proces. .. „Da“, reče, rasejano gledajući etiketu. Tu su se, na dnu, nalazila sitna slova: S.I. Korporacija. „Da. Kupicu ga.“ Iščeprkao je novčanik i čoveku dao šest zgužvanih novčanica. „Kako to funkcioniše?“ „Vratite ga u metalnu kutiju.“ Čovek pokupi novac. On kao da ga je smirio, učinio manje nadmenim. ,,U kutiju?“ ,,U metalnu kutiju u koju je zapakovan. Vratite ga u kutijicu kad ispucate sve snimke. Onda pritisnite dugmen- ce na vrhu kutije. Piše tamo. Unutra je uputstvo. Pritisnete dugme jedanput, ili više puta — zavisi od onoga što zovu „osetljivost“. To je sve što treba da radite.“ ,,Oh.“ Ustao je, ne dovršivši kafu, polako stavio kutiju u džep od kaputa. Odlazeći, zapitao je prodavca: „Otkad je ovo na tržištu?“ „Film? Oko dve-tri nedelje. Dobar je. Mnogo se prodaje.“ Išao je pravo kući, razmišljajući o filmu. Kako nešto, može biti dobro, tako jednostavno? Rasejano je izvadio kutiju iz džepa, otvorio je noktom palca. Unutra se nalazila plava metalna kutijica s poklopcem na zavrtanj iz koga je štrcalo crveno dugme. Otvorio ju je. U list s uputstvima bila je zavijena kaseta s filmom, izgledala je kao obično. Na unutrašnjoj strani poklopca kutijice, ispod dugmeta, nailazila se mala rešetka. Opipa je noktom palca. Kao da je napravljena od porcelana. Kod kuće je iz fijoke iskopao prastari foto-aparat marke Argus. Zatim je, pre nego što će ga staviti unutra, izvukao oko trideset santimetara filma iz kasete, osvetlio ga, a onda otkinuo. Bio je rapav pod rukom, bez uobičajene glatkoće želatinske emulzije. Zatim je ostatak
32 stavio u aparat i brzo ga utrošio, nasumce fotografišući zidove, radijator, hrpu papira na svom radnom stolu, snimajući s 800 ASA pri prigušenom svetlu. Kad je završio razvio je film u metalnoj kutiji, pritisnuvši osam puta dugme, a onda je otvori i pri tom je omirisa. Pojavio se jedva primetan plavičasti gas oštrog neprepoznatljivog mirisa. U kutiji nije bilo nikakve tečnosti. Gasno razvi- jar|ie‘? Žurno je izvadio film, izvukao rolnu iz kasete i držeći je prema svetlu otkrio niz savršenih slajdova, s finim, prirodnim bojama i detaljima. Zviznuo je i rekao: „Boga mu ljubim.“ Onda je uzeo komad osvetljenog filma i niz slajdova i s njima otišao u kuhinju. Počeo je da reda materijale za brzu analizu, da postavlja u redove posude, izvadio uređaj za određivanje jačine rastvora. Našao se u grozničavom radu i nije zastao da se upita zbog čega je ovo u njemu izazivalo tu mahnitu radoznalost. Nešto u vezi s tim ga je kopkalo, ali je to zanemario — bio je suviše zauzet... Pet sati kasnije, u šest ujutro, dok je nebo iza prozora bilo sivo i bučno od ptica, izmoždeno se skljokao na kuhinjsku stolicu, držeći komadić filma. Nije s njim baš sve pokušao; ali je pokušao dovoljno da bi saznao kako na filmu nema ni jedne od uobičajenih fotografskih hemikalija, ni jedne od srebrnih soli. Sedeo je nekoliko minuta crvenih očiju, ukočenog pogleda. Onda ustade, vrlo umorno ode do spavaće sobe i polumrtav pade na nenamešten krevet. Pre nego što je, još u odelu, zaspao, dok su ptice pred njegovim prozorom galamile a sunce se uspinjalo, rekao je, jetkim i hrapavim glasom: „To mora da je potpuno nova tehnologija... neko je iskopao nauku u ruševinama M aja... ili na nekoj drugoj planeti...
4 Prolećno obučen svet išao je pločnikom u gibajućim, žurnim skupinama. Svuda je bilo mladih žena, lupkanja potpetica (mogao je da ih čuje čak i u kolima), mnoge su bile upadljivo obučene, odeća im je bila neprirodno jarka na jakom jutarnjem suncu. Uživajući u prizoru ljudi i boja — mada su ga još uvek preosetljive oči od toga bolele — rekao je šoferu da polako vozi Park avenijom. Dan je bio divan, jedan od prvih zaista sunčanih dana njegovog drugog proleća na Zemlji. S osmehom se zavalio na posebno dizajnirane naslone za leđa, a kola su išla ka centru, malom i ravnomernom brzinom. Šofer Artur bio je vrlo dobar; odabran je zbog svoje lake ruke, zbog sposobnosti da održava ravnomernu brzinu, da izbegava nagle promene kretanja. U centru su skrenuli u Petu aveniju, zaustavivši se ispred zgrade u kojoj se nalazila stara Farnsvortova kancelarija, gde se s jedne strane ulaza nalazila mesingana ploča na kojoj je neupadljivim, ispupčenim slovima pisalo: sv et sk a in d u s t r ijs k a k o r p o r a c ija . Njutn podesi svoje nao- čari za sunce na tamniju nijansu kako bi se zaštitio od spoljašnjeg sunca, i izađe iz limuzine. Stao je na ploč­ nik protežući se, osećajući na licu sunce — za ljude oko njega umereno toplo, za njega prijatno vruće. Artur promoli glavu kroz prozor i reče: „Gospodine Njutn, da li da sačekam?“ Ponovo se protegao, uživajući u sunčevoj svetlosti, u vazduhu. Više od mesec dana nije izlazio iz stana. „Ne“, reče. „Pozvaću vas, Arture. Ali sumnjam da ćete mi biti potrebni do večeras; ako hoćete, možete da odete u bioskop.“ Ušao je, prošao kroz glavno predvorje pored niza liftova, sve do specijalnog lifta na kraju hodnika gde ga je očekivao ukrućeni poslužitelj u besprekornoj uniformi. Njutn se nasmeja u sebi; mogao je da zamisli kovitlac naredbi koji mora da je nastao prethodnog dana pošto je telefonirao i rekao da će doći sledećeg jutra. Tri meseca nije bio u kancelariji. Retko je uopšte izlazio iz stana. Liftboj mu uputi uvežbano i nervozno: „Dobro jutro, gospodine Njutn.“ Nasmešio mu se i stupio unutra.
34 Lift ga je polako i vrlo glatko dovezao do sedmog sprata gde se nekad nalazila Farnsvortova advokatska kancelarija. Farnsvort ga je čekao na izlasku iz lifta. Advokat je bio kraljevski obučen u sivo svileno odelo, a blistavi crveni dragulj sijao se na debelom i savršenom manikiranom domalom prstu. „Dobro izgledate, gospodi­ ne Njutn“, reče on, prihvativši sa nežnim obzirom njegovu ispruženu ruku. Farnsvort je imao moć zapažanja; vrlo brzo je primetio kako se Njutn zgrčio ako ga dodirnu na malo grublji način. „Hvala, Olivere. Osećao sam se izuzetno dobro.“ Farnsvort ga povede mimo kancelarija niz hodnik u prostorije s tablom S.I. Korporacija. Prošli su pored buljuka sekretarica koje su se s poštovanjem utišale na njihov nailazak, pa u Farnsvortovu kancelariju na čijim su vratima bila mala mesingana slova. O.V. Farnsvort, Predsednik. Kancelarija je kao i ranije bila nameštena raznoraznim primercima rokokoa kojim je dominirao gromadni, gro­ teskno izrezbareni pisaći sto od Kafijerija. Soba je, kao i uvek, bila ispunjena muzikom — ovog puta to je bio komad za violinu. Nije prijao Njutnovom uhu, ali nije ništa rekao. Služavka im donese čaj dok su oni nekoliko minuta ćaskali — Njutn je naučio da voli čaj, iako je morao da ga pije mlak — a onda su počeli da razgovaraju o poslu; o svom pravnom statusu, o postavljanju i premeštanju direktora, o kompanijama koje im pripadaju, o zakupni­ nama, licencama i prihodima od patenata, o finansiranju novih fabrika i kupovini starih, o tržištima, cenama i kretanju interesovanja javnosti za sedamdeset tri potrošna artikla koje su proizvodili — televizijske antene, tranzi­ store, filmove za foto i kino kamere i detektore radijacije — i o otprilike tri stotine patenata koje su iznajmljivali, od procesa prerade nafte do bezopasne zamene za barut koja se upotrebljavala za dečje igračke. Njutn je imao vrlo jasnu predstavu o Farnsvortovoj zapanjenosti — čak većoj nego obično — zbog njegovog poznavanja ovih stvari, te u sebi reče da bi bilo mudro napraviti nekoliko namemih pogrešaka pri pominjanju brojki i pojedinosti. Ipak, bilo je prijatno i uzbudljivo — mada je znao da to zadovolj­ stvo potiče od ispraznog i tričavog ponosa — koristiti svoj antejski um za takve stvari.. To je kao kad bi se neko od ovih ljudi — uvek je o njima mislio kao o „ovim ljudima“, ma koliko im se divio i voleo ih — obreo kako obavlja poslove s grupom vrlo okretnih i snalažljivih šimpanza. Bili su mu dragi i nije mogao, sa svojom u osnovi ljudskom taštinom, odoleti površnom uživanju da ispoljava
35 svoju duhovnu nadmoć na njihovo zabezeknuto divljenje. Ipak, ma koliko to bilo prijatno nije smeo da zaboravi da su ovi ljudi opasniji od šimpanza — a prošle su hiljade godina otkad je neki od njih video neprerušenog Antejca. Razgovarali su sve dok im služavka nije donela ručak — za Farnsvorta sendviče s piletinom i bocu rajnskog vina; za Njutna pogačice od ovsenog brašna i čašu vode. ustanovio je da je ovseno brašno jedna od najlakše svarljivih namirnica za osobenosti njegovog organizma i često ga je jeo. Nastavili su još prilično dugo s razgovorom o složenom poslu finansiranja raznoraznih i rasprostranje­ nih preduzeća. Njutn je u ovom delu igre počeo da uživa radi nje same. Morao je da je nauči od osnova — mnogo šta o ovom društvu i o ovoj planeti nije se moglo naučiti gledanjem televizije — i otkrio je da za nju ima urođenu sklonost, verovatno atavizam što potiče još od davnih predaka iz onih starih, moćnih vremena koja su predsta­ vljala sjaj prvobitne antejske kulture. To je bilo u doba kad se ova Zemlja nalazila u svom drugom ledenom dobu — doba okrutnog kapitalizma i ratovanja, pre no što su antejski izvori energije gotovo iscrpeni a voda presahia. Uživao je u igranju žetonima i brojkama finansija, mada mu je ta moć pružala mala uzbuđenja, mada je u igru ušao s napakovanim kartama kakve je moglo da obezbedi samo deset hiljada godina antejske elektronike, hernije i optike. Ali nikada nije ni za trenutak zaboravio zbog čega je došao na Zemlju. To je uvek neizbežno bilo s njim, kao potmuli bol koji još obitava u njegovim očvrsnutim ali uvek umornim mišićima, kao nemoguća tuđina, ma koliko mogla postati poznata, ove ogromne i raznolike planete. Prijao mu je Farnsvort. Prijalo mu je ono malo ljudi koje poznaje. Nije poznavao ni jednu ženu, jer ih se plašio, iz razloga koji ni sam nije razumeo. Ponekad je bio tužan što je zbog bezbednosti suviše opasno bolje upoznati ovaj narod. Hedonist kakav je, Farnsvort je bio prepre­ den, sladostrasan učesnik u igri novcem; čovek koji povremeno iziskuje nadzor; čovek verovatno opasan, ali čiji duh ima mnogo finih i tananih faceta. Nije jedino reputacijom stekao svoj ogromni prihod koji mu je Njutn utrostručio. Kad je Farnsvortu dovoljno razjasnio šta želi da bude učinjeno, za trenutak se zavalio u stolicu, odmarajući se, a potom reče: „Olivere, sad kad novac počinje da se... akumulira, želim da poduzmem jednu novu stvar. Govorio sam vam ranije o istraživačkom projektu.. Farnsvort nije delovao iznenađeno. Ali verovatno je očekivao da svrha ove posete bude nešto značajnije. „Molim, gospodine Njutn?“
36 Meko se osmehnu. „To će biti poduhvat druge vrste, Olivere. I to, bojim se, skup. Mislim da ćete imati nešto posla oko njegovog osnivanja — u svakom slučaju oko finansijskog dela.“ Za časak pogleda kroz prozor; nena­ metljivi niz sivih radnji u Petoj aveniji; drveće. „To neće donositi profit, i mislim da će najbolje biti da se osnuje istraživačka fondacija.“ „Istraživačka fondacija?“ napući se advokat. „Da.“ Ponovo se okrenuo ka Farnsvortu. „Da, mislim da ćemo js osnovati i registrovati u Kentakiju, sa otprilike onoliko kapitala koliko mogu da prikupim. Mislim da će to biti oko četrdeset miliona dolara — ako uspemo da dobijemo pomoć od banaka.“ Farnsvort diže obrve. „Četrdeset miliona? Gospodine Njutn, vi ne vredite ni pola od toga. Možda kroz šest meseci, ali tek smo počeli.. „Da, znam. Ali mislim da sva svoja prava na Svetski- Kolor prodam Istman Kodaku. Vi, naravno, ukoliko želite, možete zadržati svoje deonice. Mislim da će ga Istman inteligentno upotrebiti. Spremni su da idu prilično visoko kako bi ga dobili — uz uslov da narednih pet godina ne tržište ne iznosim konkurentski kolor film.“ Farnsvortovo lice je sad počelo da crveni. „Nije li to kao prodavanje doživotne kamate na budžet Sjedinjenih Država?“ „Pretpostavljam da je tako. Ali, potreban mi je kapital; a i sami znate da je sa tim patentima spojena stalna opasnost da dođu pod udar zakona protiv trustova. A Kodak ima bolji pristup svetskom tržištu od nas. U stvari, poštedećemo sebe jedne velike gnjavaže.“ Donekle umiren, Farnsvort je odmahnuo glavom. „Kad bih imao autorska prava na Bibliju ne bih ih prodao izdavačkom preduzeću. Ali, pretpostavljam da znate šta radite. Uvek ste znali.“
5 Na Državnom Univerzitetu Pendli u Pendliju, država Ajova, Natan Brajs je svratio u kancelariju šefa svoje katedre. To je bio profesor Kanuti, a njegov položaj je imao naziv Koordinator i savetnik Odseka, što je ličilo na nazive većine šefova katedri u današnje vreme, još od perioda velike izmene naziva koja je svakog trgovačkog putnika pretvorila u zastupnika na terenu, svakog nastoj- nika u lice zaduženo za problematiku zgrade. Potrajalo je malo duže dok je dospela na univerzitete. Ali je od njih dospela i sada više ne postoje sekretarice već službenice na prijemnom i administrativne pomoćnice, ne postoje šefovi, već samo koordinatori. Kratko podšišan i gumastog tena, profesor Kanuti dočekao ga je širokim osmehom, pušeći lulu, ukazao mu rukom preko tepiha plavog kao golubije jaje na plastičnu stolicu boje lavande, i rekao: „Milo mi je što te vidim, Nat.“ Brajs se gotovo vidljivo lecnuo na ovo ’Nat’, i pogledav­ ši na sat kao da je u žurbi, reče: „Zanima me jedna stvar, profesore Kanuti." Nije se nigde žurio — osim da obavi ovaj razgovor; sada, kad su ispiti bili završeni, nedelju dana nije imao nikakvog posla. Kanuti se ljubazno osmehivao a Brajs u magnovenju opsova samog sebe što je uopšte dolazio kod ovog idiota koji igra golf. Ali možda Kanuti zna nešto što će mu biti od koristi; barem nije budala kao hemičar. Brajs izvadi iz džepa kutiju i stavi je na Kanutijev sto. „Jeste li videli ovaj novi film?“, reče. Kanuti je uze mekom, nežuljevitom rukom, pa ju je trenutak začuđeno gledao. „Svetski Kolor? Da, upotre­ bljavao sam ga, Nate.“ Spusti je s izvesnom konačnošću. „Đavolski dobar film. Sam se razvija.“ „Znate li kako radi?“ Kanuti zamišljeno pućnu na neupaljenu lulu. „Ne, Nate. Ne bih mogao reći. Valjda kao svaki drugi film. Samo je malo... savršeniji.“ Nasmeja se svojoj šali. „Nije baš tako.“ Brajs se nagnu i dohvati kutiju, odmeravajući je na dlanu i posmatrajući Kanutijevo nezainteresovano lice. „Izvršio sam s njim neke opite i bio
38 sam prilično zapanjen. Znate, najbolji kolor filmovi imaju tri odvojene emulzije, po jednu za svaku osnovnu boju. E, ovaj nema nikakvu emulziju.“ Kanuti podiže obrve. I bolje je da izgledaš iznenađeno, idiote jedan, pomisli Brajs. Izvadivši lulu iz usta, Kanuti reče: „Zvuči nemoguće. Gde je osetljivost na svetio?“ „Očigledno u podlozi. I izgleda da se to postiže barijumovim solima — sam bog zna kako. Kristalizovane barijumske soli koje se slobodno raspoređuju.“ A, uzeo je vazduh, „razvijač je gasovit — u maloj čauri ispod poklopca metalne kutije. Pokušao sam da otkrijem šta je unutra i jedino u šta sam bio siguran jesu kalijum nitrat, malo hiperoksida i nešto što se, sveca mu, ponaša kao kobalt. I sve je blago radioaktivno, što možda nešto objašnjava, mada mi nije jasno šta.“ Kanuti mu obezbedi dužu pauzu kakvu je nalagala pristojnost posle ovog malog predavanja. Zatim reče: „Nate, zvuči sumanuto. Gde ga prave?“ „Postoji fabrika u Kentakiju. Ali im je sedište u Njujorku, koliko sam mogao da doznam. Akcije im nisu registrovane na berzi.“ Slušajući, Kanuti je poprimio ozbiljan izraz lica; vero- vatno onaj, pomisli Brajs, koji čuva za svečane prilike kao što je primanje u novi klub dobrostojećih građana. „Shvatam. Pa, to je škakljivo, zar ne?“ Škakljivo? Sta mu to, do đavola, znači? Naravno da je škakljivo. Nemoguće je. „Da, škakljivo je. Hteo sam da vas zamolim za nešto u vezi s tim.“ Malčice je oklevao, opirući se tome što ovog naduvenog malog ekstroverta moli za uslugu. „Želeo bih da nastavim, da otkrijem na kakav to vraški način funkcioniše. Pitam se da li bih mogao da koristim jednu od velikih istraživačkih laborato­ rija dole u suterenu — bar u periodu između semestara. A dobro bi mi došao i pomoćnik student, ako je neki na raspolaganju.“ Usred njegovog govora Kanuti se zavalio duboko u svoju plastikom presvučenom stolicu, kao da ga je Brajs gurnuo u mekane i valovite sunđeraste jastuke. „Nate, sve laboratorije su zauzete“, reče. „Znaš da ne možemo da izađemo na kraj sa svim industrijskim i vojnim projektima koje sada imamo. Zašto ne pišeš kompaniji koja proizvodi film, pa ne pitaš njih?“ Pokušao je da održi smiren ton. „Već sam im pisao. Ne odgovaraju na poštu. Niko ne zna ništa o njima. Nema ničeg o njima u časopisima — čak ni u časopisu American Photochemistry.“ Zastade malo. „Čujte, profesore Kanu­ ti, sve što mi je potrebno jeste laboratorija... Mogu i bez pomoćnika.“
39 „Volte. Volt Kanuti. Ali Nate, laboratorije su pune. Koordinator Džonson bi mi popio mozak kad bih...“ „Čuj... Volte... Ovo je bazično istraživanje. Džonson uvek drži govorancije o bazičnom istraživanju, zar ne? O kičmi nauke? Izgleda da je sve što ovde radimo razrađi­ vanje jevtinijih načina proizvodnje insekticida i usavrša­ vanje gasnih bombi.“ Kanuti diže obrve, njegovo zdepasto telo i dalje beše utonulo u jastučasti sunđer. „Nije nam običaj da na takav način govorimo o svojim vojnim projektima, Nate. Naše primećeno taktičko istraživanje je...“ „U redu, u redu.“ Napinjao se da ne diže glas, pokušavao da mu ovaj zvuči normalno. „Pretpostavljam da je ubijanje ljudi bazično. To je takođe deo života ove nacije. Ali ovaj film...“ Kanutija obli crvenilo zbog sarkazma. „Čuj, Nate“, reče, „ti hoćeš da se zamlaćuješ s komercijalnim proce­ som. I, štaviše, s procesom koji već sasvim lepo funkcioni- še. Zašto padaš u vatru zbog toga? Pa šta ako je film malo neobičan. Tim bolje.“ „Bože moj“, rekao je, „ovaj film je mnogo više od neobičnog. To vidite. Vi ste hemičar — bolji hemičar od mene. Zar ne shvatate tehnologiju koju ovo podrazume- va? Gospode, barijumove soli i gasoviti razvijač!“ Odjed­ nom se priseti rolne filma koja mu je još bila u ruci, i pruži ga kao da je neka zmija ili svete mošti. „To je kao da smo... kao da smo mi pećinski ljudi, iščešavamo buve ispod pazuha, i jedan od nas nađe... nađe rolnu dečjih kapisli...“ A onda ga to u magnovenju ošinu kao udarac posred grudi i prekinuvši za sekund svoj govor pomisli: Presveti blagi bože — ona rolna kapisli! „ i baci je u vatru. Pomislite na tradiciju, na tehničku traciiju koja je ugrađena u stvaranje papirne trake s ravnomerno poreda­ nim barutnim čaurama da bismo mogli da čujemo mala prt, prt, prt! Ili kad biste stanovniku starog Rima dali ručni sat, a on znao za sunčani časovnik...“ Nije dovršio poređenje, sada je mislio na onu rolnu kapisli, na to kako su glasno eksplodirale, kako uopšte nisu mirisale na barut. Kanuti se hladno osmehnu. „Pa, Nate, vrlo si rečit. Ali ja se ne bih toliko uznemiravao zbog nečeg što je smislio nekakav promućurni istraživački tim.“ Pokušao je da bude duhovit, da neslaganje okrene na šalu. „Sumnjam da su nas posetili ljudi budućnosti. Bar ne zato da bi nam prodali film za kameru.“ Brajs ustade stiskajući kutiju filma u šaci. Govorio je blago: „Promućuran istraživački tim, ’jes’ đavola! A po svemu što zinam — po načinu na koji ovaj film ne primenjuje ni jedan hemijski postupak iz više od stotinu
godina razvoja fotografije — ovaj proces može da bude vanzemaljski. Ili se negde u Kentakiju krije genije koji će nam iduće nedelje prodavati perpetuum mobile.“ Naglo se okrenuo, zgađen razgovorom, i krenuo ka vratima. Kao majka dok dovikuje detetu koje odlazi u nastupu besa, Kanuti reče: „Ne bih previše pričao o vanzemalj- skom, Nate. Ja, naravno, razumem šta hoćeš da kažeš...“ „Naravno da razumeš“, reče Brajs, izlazeći. Otišao je pravo kući popodnevnim mono-šinobusom i počeo da motri — ili, tačnije, da osluškuje — tragajući za dečacima s pištoljima na kapisle. 40
6 Pet minuta pošto je napustio aerodrom shvatio je da je napravio veliku grešku. Nije smeo da preduzima dolazak na tako daleki jug u vreme leta, ma koliko to bilo neophodno. Mogao je da pošalje Farnsvorta, da pošalje nekog ko bi kupio zemljište, uglavio poslove. Temperatura je bila preko četrdeset, a budući nesposoban da se znoji jer mu je telo bilo stvoreno za temperature oko deset stepeni, bilo mu je rđavo gotovo do nesvestice na zadnjem sedištu aerodromske limuzine koja ga je vozila u centar Luisvila, mrveći o svoj tvrdi naslon njegovo na gravitaciju još osetljivo telo. Ali se, za više od dve godine koje je proveo na Zemlji i tokom deset godina telesnog prilagođavanja kojem je bio podvrgnut pre no što je napustio Anteu, osposobio da podnosi bol i da snagom volje, jarosno, mada ošamućeno, ostane pri svesti. Uspeo je da iz limuzine pređe u hotelsko predvorje, i iz predvorja do lifta — laknulo mu je što se lift kreće ujednačeno, sporo — pa u svoju sobu na trećem spratu, gde se sručio na krevet čim ga je liftboj ostavio samog. Malo posle uspeo je da se dovuče do rashladnog uređaja i podesi ga na vrlo hladno. Zatim se opet skljokao na krevet. To je bio dobar rashladni uređaj; zasnivao se na grupi patenata koje je iznajmio kompaniji koja ga je proizvela. Soba ubrzo postade dovoljno ugodna, ali je uređaj ostavio uključen, pun zahvalnosti što je njegov doprinos nauci rashlađivanja omogućio da njemu toliko potrebne ružne male kutije budu bešumne. Bilo je podne; nešto kasnije naručio je telefonom da mu se donesu boca „šablija“ i malo sira. Počeo je tek odskora da pije vino, sa zadovoljstvom utvrdivši da na njega, očigledno, deluje kao i na ljude sa Zemlje. Vino je bilo dobro ali je sir bio pomalo gumast. Uključio je televizor, koji je takođe radio na osnovu patenata S. I. Korporacije, i zavalio se u fotelju odlučivši da uživa, kad već ovog vrelog popodneva ne može da radi ništa drugo. Prošlo je više od godinu dana otkako je duže gledao televiziju, i izgledalo mu je vrlo neobično što je ponovo gleda u ovom luksuznom i vulgarno modernom hotelskom apartmanu — toliko sličnom apartmanima u kojima žive
42 televizijski privatni detektivi, sa foteljama ležaljkama, policama s nikad korišćenim knjigama, apstraktnim slika­ ma i sobnim barom s gornjom površinom od plastike — ovde u Luisvilu, država Kentaki. Gledati male muškarce i žene ljudskog roda kako se kreću na ekranu onako kako ih je gledao toliko godina kod kuće, na Antei. Sad je mislio na te dane, pijuckajući hladno vino, grickajući sir — tuđu, neobičnu hranu — dok je propratna muzika ljubavne priče ispunjavala prohladnu sobu a jedva čujni glasovi iz malog zvučnika su njegovom osetljivom sluhu iz drugog sveta zvučali kao tuđinsko grgotanje i frfljanje, što su, u osnovi, i bili. Nimalo nalik mrmorenju njegovog jezika, iako se nekad u davnini jedan razvio iz drugog. Dozvolio je sebi da prvi put posle mnogo meseci misli na tihi razgovor starih antejskih prijatelja, na blagu i krtu hranu kakvu je u domovini jeo celog života; na svoju ženu i decu. Možda zbog sobne svežine koja ga je tako smirila posle neizdržljivog letnjeg putovanja, možda zbog alkoho­ la koji je još bio novost za njegove vene, zapao je u duševno stanje tako slično ljudskoj nostalgiji — sentimen­ talno, samoposmatračko i gorko. Iznenada zažele da čuje zvuk svog glasno izgovorenog jezika, da vidi svetle boje antejskog tla, da miriše opori miris pustinje, da čuje pune zvuke antejske muzike, i da ugleda tanke, gazi slične zidove zgrada, prašinu gradova Anteje. I požele svoju ženu, potmulom, antejskom, telesnom seksualnošću — pritajen, uporan bol. I, odjednom, ponovo pogledavši svoju sobu, njene diskretne sive zidove i prostački nameštaj, oseti gađenje, zamor od ovog jevtinog i tuđinskog mesta, od njegove bučne, grlate i senzualne kulture bez korena, od te rulje oštroumnih, svrabljivih, sobom obuzetih majmuna — vulgarnih, bezobzirnih, dok se njihova civilizacija ruši li ruši, kao londonski i svi ostali mostovi. Počeo je da oseća ono što je i ranije pokatkad osetio: tešku posustalost, umor od sveta, duboku premorenost od ovog toliko užurbanog, razornog sveta i od sve te nje­ gove neskladne galame. Osećao je da bi mogao da digne ruke od svega, da je bilo glupo, neverovatno glupavo što se još pre više od dvadeset godina otpočinjalo s ovim. Ponovo umorno pogleda oko sebe. Šta on radi ovde — ovde na tom svetu, trećem od Sunca, sto miliona milja daleko od svog doma. Ustao je i isključio televizor, a onda se opet duboko zavalio u stolicu i dalje pijući vino; sada je osećao alkohol i bilo mu je svejedno. Petnaest godina je gledao američku, englesku i rusku televiziju. Njegove kolege prikupile su ogromnu filmoteku presnimljenih televizijskih emisija, i u vreme kad je pre
43 četrdeset godina Amerika počela sa stalnim televizijskim programom već su, na osnovu kratkotalasnih radio emisi­ ja, bili odgonetnuli većinu jezičkih tananosti. Svakog dana je radio, učio jezik, običaje, istoriju i geografiju, sve raspoloživo, dok nije zapamtio, pomoću iscrpnog unakr­ snog katalogiziranja, značenje nejasnih reči kao što su „žuto“, „Vaterlo“, „Demokratska republika” — za ovo poslednje nije postojala nikakva protivuvrednost na An- tei. I dok je radio i učio i obavljao beskrajne fizičke pripreme, dok se godinama mučio iščekujući, oni su premišljali donoseći odluku da li da se uopšte pokuša s putom. Osim sunčanih baterija, bilo je tako malo energije u pustinji. Biće potrebno toliko mnogo goriva da bi se samo jedan Antejac poslao preko praznog bezdana, možda u smrt, možda u jedan već mrtav svet, svet koji do tada može biti, kao toliko mnogo same Anteje, zagađen atomskim krhotinama, sagorelim ostacima majmunolikog gneva. Ali su mu, najzad, rekli da će preduzeti putovanje u jednom starom, starom brodu koji se još nalazi u podzemlju. Godinu dana pre puta obavestili su ga da su planovi najzad utvrđeni; da će, kad planete zauzmu povoljan položaj, brod biti spreman za prelazak. Nije mogao da vlada drhtavim rukama kad je svojoj ženi saopštavao odluku... Ne pomerajući se sa stolice čekao je do pet sati u hotelskoj sobi. Onda je ustao, telefonirao kancelariji za trgovinu nekretnina i rekao im da ga mogu očekivati u pola šest. Izašao je iz sobe, ostavljajući polupraznu bocu vina na baru. Nadao se da će vreme sad biti mnogo svežije, ali nije bilo. Odabrao je taj hotel zato što se nalazio samo tri bloka od kancelarije koju se spremao da poseti, kancelarije u kojoj će da otpočne već isplanirane ogromne transakcije zemljištem. Mogao je pešice da pređe tu razdaljinu, ali je od potmulog, teškog i mučiteljski vrelog vazduha koji je poput jastuka poklopio ulice dobio vrtoglavicu, ošamutio se i malaksao. Nekoliko trenutaka mislio je kako bi trebalo da se vrati u hotel, pa neka ljudi od nekretnina dođu k njemu, ali nastavi da hoda. A onda, kad je našao zgradu, otkri stvar koja ga je uplašila: kancelarija koju je tražio nalazila se na devetnae­ stom spratu. U Kentakiju nije očekivao visoke zgrade; ovo nije bio predvideo. Peti se stepenicama nije dolazilo u obzir. A ništa nije znao o liftovima. Ukoliko se bude vozio nekim koji se suviše brzo penje, ili trza, to može biti kobno za njegovo od gravitacije već prenapregnuto telo. Ali liftovi su izgledali novi i dobro napravljeni, a zgrada je
44 bar imala rashladne uređaje. Ušao je u jedan u kome nije bilo nikog osim lifboja, starog čoveka smirenog izgleda, u duvanom umrljanoj uniformi. Primili su još jednog putni­ ka, punačku, zgodnu ženu koja je zadihano dotrčala u poslednjem trenutku. Onda je lifboj zatvorio mesingana vrata, Njutn je rekao: „Devetnaesti, molim“, žena je promrmljala „dvanaesti“, i starac je lenjo, pomalo s prezirom, stavio ruku na polugu za ručno upravljanje. Njutn je u magnovenju užasnuto shvatio da to nije moderni lift u kome se pritiskuju dugmeta, već nekakav star, ponovo doteran. Ali je to shvatio trenutak prekasno, jer pre nego što je mogao da se pobuni, oseti kako mu se želudac uvrće a mišići grče od bola dok se lift cimnuo, zastao, opet cimnuo i potom sunuo uvis u trenutku udvostručivši Njutnovu već utrostručenu težinu. A zatim mu se učinilo da se sve istovremeno odigralo. Video je da žena bulji u njega i znao da mu nos sigurno krvari, da krv lije po grudima košulje, i pogledavši nadole utvrdi da je tako. Istog trena čuo je — ili osetio unutar svog uzdrhtalog tela — krtu lomljavu i noge ga izdadoše i on pade na pod lifta, čudovišno iskrivljen, ugleda kako se jedna noga stravično preklapa pod njim, dok nije izgubio svest, a duh mu pao u tminu duboku kao bezdan koji ga je razdvajao od kuće... Pre toga je dvaput u životu bio bez svesti: jednom kod kuće, za vreme obuke u centrifugi, i jednom za vreme najvećeg ubrzanja pri poletanju broda. Oba puta se brzo povratio, došavši sebi sa zbunjenošću i bolom. I ovog puta se osvestio u bolovima zlostavljenog tela i uplašeno pometen jer nije znao gde se nalazi. Ležao je na leđima, na nečem glatkom i mekom, a u oči mu je sijala jaka svetlost. Zažmurio je, a onda se trgnuo i okrenuo glavu. Ležao je na nekakvom kauču. Na drugom kraju sobe jedna žena je stajala za stolom, držeći telefon u ruci. Gledala ga je. Zurio je u nju a onda shvati ko je to — žena iz lifta. Videvši da se osvestio, oklevala je i kao da nije znala šta da učini s telefonom, mlitavo ga držeći u ruci. Nesigurno mu se osmehnula. „Gospodine, je I’ vam do­ bro?“ Glas mu je zvučao kao da pripada nekom drugom, slab i tih. „Čini mi se. Ne znam...“ Noge su mu bile ispružene. Bojao se da pokuša da ih pokrene. Krv na njegovoj košulji još je bila lepljiva, ali sada već hladna. Nesvestica nije mogla dugo potrajati. „Mislim da sam povredio noge.. Posmatrala ga je ozbiljno, klimajući glavom. „Bogami, jeste. Jedna vam se iskrivila k’o da je od stare žice.“
45 Nastavio je da je gleda, ne znajući šta da kaže, pokušavajući da smisli šta da učini. U bolnicu nije mogao; tamo će biti pregleda, rendgenskih zraka... „Pet minuta pokušavam da vam nađem doktora.“ Glas joj je bio hrapav i delovala je uplašeno. „Već sam zvala trojicu ali su izašli.“ Zažmirka na nju pokušavajući da razmišlja suvislo. .Ne“, reče, „ne! Nemojte . . .“ „Da ne zovem doktora? Ali, gospodine, doktor mora da vas vidi. Gadno te nastradali.“ Bila je u nedoumici, zabrinuta, ali su.;se preplašena da bude sumnjičava. „Ne.“ Pokuša o je da kaže još nešto ali ga iznenada obuze mučnina 1 jedva svestan onoga što čini, oseti da povraća preko ruba kauča, dok mu pri svakom trzaju noge bolno jauču. Onda je ponovo legao na leđa, iscrpljen. Ali je svetlost bila suviše jaka, palila mu je oči čak i kroz spuštene kapke — tanke, prozirne očne kapke — i on, ječeći, podiže ruku da ih zakloni. To što mu je pripala muka kao da ju je odnekud umirilo. Možda prepoznatljiva ljudskost tog čina. Glas joj je bio smireniji. „Mogu li da pomognem?“ reče. „Je 1‘ ima nešto čime bi’ ja mogla da pomognem?“ Oklevala je. „Da vam donesem piće . . . “ „Ne. Nije mi potrebno . . . “ Šta da radi? Odjedanput njen glas posta bezbrižan, kao da je bila nadomak histerije i tek od nje ustuknula. „Baš ste u sosu“, reče. „Pretpostavljam.“ Okrenuo je lice Ka naslonu kauča, pokušavajući da izbegne svetlost. „Možete li. . . možete li jednostavno da me ostavite samog? Biće mi bolje . . . ako se odmorim.“ Prigušeno se nasmejala. „Ne vidim kako. Ovo ovde je kancelarija; ujutru će tu da se skupi svet. Liftboj mi je dao ključ.“ ,,Oh.“ Morao je da uradi nešto s bolom, ili neće još dugo ostati pri svesti. „Slušajte“, reče, ,,u džepu mi je hotelski ključ, iz hotela Braun. To je tri bloka odavde, kad izađete, krenete . . .“ „Znam gde je hotel Braun.“ ,,Oh. Izvrsno. Možete li da uzmete ključ pa da iz plakara u spavaćoj sobi uzmete crnu torbu za akta? I donesete mi je? U njoj su m i. . . lekovi. Molim vas.“ Ćutala je. „Platiću vam . . .“ „Ne sekiram se ja za to.“ Okrenuo se i otvorio oči da je pogleda za trenutak. Njeno široko lice natuštilo se, namrštenih obrva, kao nekakva parodija dubokog razmi­ šljanja. Onda se, ne gledajući ga, ovlaš nasmejala. „Ne
46 znam da 1’ će me pustiti u hotel Braun — ili mi dozvoliti da ušetam u sobu kao da je moja.“ „Zašto ne?“ Bolelo ga je negde u grudima kad govori. Osećao se kao da će uskoro ponovo izgubiti svest. „Zašto ne možete?” ,,Vi, gospodine, izgleda ne znate mnogo o haljinama? Izgledate kao da nikad niste imali briga. Nemam ništa osim cicane haljine, a i ta je pocepana. A može da im se ne dopadne našta mirišem.“ ,,Oh!“ rekao je. „Na džin. Pa, možda bi’ i mogla . . .“ Izgledala je zamišljeno. „Ne, ne bi’.“ Osetio je kako se opet rasplinjava, telo kao da mu je lebdelo. Žmirkajući, prisiljavao se da izdrži pokušavajući da zanemari malaksalost, bol. ,,U mom novčaniku. Uzmite novčanice od dvadeset dolara. Dajte osoblju novac. Moći ćete.“ Soba se uskovitlala oko njega, svetiljke su sada bile prigušenije, kao da se u zamagljenoj koloni kreću kroz njegovo vidno polje. „Molim vas.“ Osetio je kako mu pretura po džepu, osetio je njen vreli dah na licu, da bi, trenutak kasnije, čuo kako se zagrcnula. „Bogo moj!“ reče, ,,ala ste vi nafatirani . . .! Pa mogla bi’ da uteknem s ovim.“ „Nemojte“, rekao je. „Molim vas, pomozite mi. bogat sam. Mogu da . . .“ „Neću", reče natmureno. A zatim, veselije: „Drš’te se, gospodine. Vratiću se s vašim lekom, makar morala da kupim hotel. Ni brige vas.“ Dok je gubio svest čuo je kako se vrata zatvaraju za njom . . . Izgledalo je da se samo časak kasnije vratila u sobu, zadihana, i da na stolu otvara torbu. A onda je, pošto je uzeo kapsule protiv bola i pilule koje će pomoći pri srašćivanju noge, ušao liftboj s čovekom koji reče da je nadzornik zgrade i Njutn je morao da ih umiruje da nikog neće tužiti, da se, zaista, oseća dobro i da će sve biti u redu. Ne, nije mu potrebna hitna pomoć. Da, potpisaće potvrdu kojom zgradu osloba­ đa odgovornosti. Da li bi sada mogli da mu pozovu taksi? Nekoliko puta tokom ovog žučnog raspravljanja zamalo što se nije ponovo onesvestio, a kad je sve bilo obavljeno ponovo je izgubio svest. Došao je sebi u taksiju, sa ženom. Blago ga je drmusala. „Kuda hoćete da idete?“ rekla je. „Gde vam je kuća?“ Pogledao ju je. „Ja . . ja, u stvari, ne znam.“
7 Donekle iznenađen, podigao je pogled sa svog štiva. Nije znao da je ona u sobi. Cesto bi to radila, pojavljivala se iznebuha, a njen hrapavi, ozbiljni glas znao je da mu zasmeta. No bila je dobra žena i nimalo podozriva. Postala mu je vrlo draga tokom četiri nedelje, kao da je nekakva korisna domaća životinja. Pre nego što će joj se obratiti namestio je nogu u udobniji položaj. „Popodne idete u crkvu, zar ne?“ Pogledao je preko ramena. Mora da je tek bila ušla; nosila je crvenu plastičnu torbu za bakaluk, prigrlivši je na svoje velike grudi kao da je dete. Osmehnula mu se široko, malo blesasto, te je shvatio da je verovatno već malo pijana, iako je rano popodne. „To sam i mislila, gospodine Njutn. Mislila sam, možda ćete želiti da idete u crkvu.“ Spustila je torbu na sto pored rashladnog uređaja — onog koji joj je kupio tokom svoje prve sedmice u njenoj kući. „Donela sam vam vina“, reče. Opet se okrenuo svojoj nozi, podignutoj na klimavo sanduče koje su svojom težinom pridržavali stari stripovi, njena jedina lektira. Bio je ljut. To što je kupila vino značilo je da bezuslovno namerava da se napije te večeri, i mada je dobro podnosila piće, uvek je strepeo od njenog pijanstva. Iako je često s udivljenim čuđenjem spominjala njegovu lakoću i lomnost, verovatno i dalje nije imala predstavu o šteti koju bi mogla da nanese njegovom telu — njegovim lakim, pticolikim kostima — ako se ma kad saplete o njega, padne na njega, ili čak ako ga samo jače mune. Bila je čvrsta, puna žena i bar trideset kilograma teža od njega. „Baš je pažljivo od vas što ste doneli vina, Beti Džo“, rekao je. „Da li je rashlađeno?“ „Aha“, reče ona. ,,U stvari, prokleto je hladno.“ Izvadila je bocu iz torbe i čulo se kako ova zvecka o ostale, još sakrivene drugarice. Zamišljeno ju je opipala. „Ovaj put ga nisam kupila kod Rejhmana. Danas je dan kad primam ček socijalne pomoći, pa sam je kupila čim sam izašla iz zgrade socijalnog. Tamo ima radnjica, zove se Kod Goldija s nogu. Mnogi na socijalnom tu pazare.“ Uzela je jednu iz reda vodenih čaša koje su stajale na vrhu prepotopske, crveno obojene police za knjige i stavila je na prozorsku dasku. Potom je, s lenjom
48 odsutnošću karakterističnom za njeno ponašanje u vezi s pićem, iz torbe izvadila bocu džina, i sad je stajala s bocom vina u jednoj ruci, a s bocom džina u drugoj, kao da ne može da odluči koju prvo da spusti. „Vino drže u pravoim frižideru pa se suviše ohladi. Trebalo je da kupim kod Rejhmana.“ Najzad je spustila bocu s vinom i otvorila džin. „U redu je“, reče on. „Brzo će se zagrejati,“ „Staviću je ovde, i kad god budete hteli, samo zatražite, čujete li?“ Nasula ie sebi pola čaše džina i onda otišla u kuhinjicu. Čuo je kako čangrlja posudom za šećer, kašičicom sipa šećer koji je uvek stavljala u džin; a trenutak kasnije se vratila, pijući u hodu. „Boga mu, baš volim džin!“ rekla je samozadovoljno. „Ne verujem da ću moći da idem u crkvu.“ Izgledala je iskreno razočarana. Prišla je i nezgrapno sela u otrcanu, jevtinim platnom presvučenu fotelju, naspram njegove, povukavši jednom rukom šarenu cicanu suknju preko kolena, dok je drugom držala čašu. „Žao mi je. to je stvarno dobra crkva, a i otmena. Uopšte ne biste štrcali.“ Prvi put je primetio da nosi dijamantski prsten. Verovatno ga je kupila njegovim novcem. Nije joj to uzeo za zlo; svakako ga je zaslužila starajući se o njemu. Uprkos njenih navika i pričanja, bila je izvrsna bolničarka. I nije bila radoznala. Ne želeći dalje da razgovara o crkvi, ćutao je, dok se ona udobno smestila u fotelju i otpočela temeljan rad na džinu. Spadala je u onu vrstu neredovnog i sentimantalnog posetioca crkve koga televizijski intervjuisti nazivaju duboko religioznim — tvrdila je kako joj je religija veliki izvor snage. To se uglavnom sastojalo od odlaženja nedeljom popodne na predavanja o ličnom magnetizmu, i sredom uveče na predavanja o ljudima koji su putem molitve postigli poslovne uspehe. Ova vera zasnivala se na ubeđenju da će sve biti dobro, ma šta se dogodilo; njena etika sastojala se u tome da svako mora da odluči za sebe šta je za njega ispravno. Kao i toliki drugi, Beti Džo se očigledno odlučila za džin i socijalnu pomoć. Tokom nekoliko nedelja života sa ovom ženom doznao je mnogo o jednom vidu američkog društva o kojem ga televizija uopšte nije informisala. Bio mu je poznat opšti napredak koji neprestano cveta, četrdeset godina od završetka drugog svetskog rata, kao cvet neke ogromne i izdržljive travuljine, i znao je kako je ovo bogatstvo raspodeljeno i trošeno od strane srednjeg staleža, u koji spadaju skoro svi, a koji, svake naredne godine, ulaže sve više vremena u sve nereproduktivniji rad i za to dobija sve više novaca. Gotovo sve televizijske emisije bavile su se
tom nakinđurenom srednjom klasom i njenim vrlo lagod­ nim životom, tako da je bilo lako dobiti predstavu da su svi Amerikanci mladi, preplanuli, bistrog pogleda i ambi­ ciozni. Upoznavši Beti Džo saznao je da postoji veliki društveni sloj na koji uopšte ne utiče ovaj građanski prototip, da ogromna i ravnodušna masa ljudskih bića nema nikakvih ambicija i nikakav sistem vrednosti. Čitao je dovoljno istorije da shvati kako su ljudi kao Beti Džo nekad bili industrijska sirotinja, ali su oni sada industrijska nesirotinja koja udobno živi u stanovima koje gradi država — Beti Džo je iznajmljivala trosoban stambeni prostor u ogromnoj zgradurini od cigala, sada poluzapuštenoj — od čekova sluđujućeg mnoštva agencija: Federalne socijalne pomoći, Državne socijalne pomoći, Pomoći u hitnim slučajevima, Socijalne pomoći za seosku sirotinju. Ovo američko društvo je tako bogato da može da u gradovima izdržava osam ili deset miliona pripadnika sloja Beti Džo u svojevrsnom ofucanom luksuzu od džina i polovnog nameštaja, dok gro zemlje sunča svoje zdrave obraze kraj svojih bazena u gradskoj okolini i prati poslednju modu u oblačenju i podizanju dece i pravljenju koktela i u ženama, beskonačno se igrajući religijom, psihoanalizom i „stvara­ lačkom dokolicom“. Izuzimajući Farnsvorta koji je pripa­ dao jednom drugom, još ređem sloju, sloju zaista bogatih, svi ljudi koje je Njutn upoznao pripadali su ovoj srednjoj klasi. Svi su bili vrlo slični i izgledali su, kad ih čovek zatekne nespremne, kad ne pružaju prijateljski ruku i kad im lice nije namešteno u uobičajenu masku samozadovolj­ nog i dečačkog šarina, pomalo usplahireno, pomalo izgubljeno. Njutnu se činilo da je Beti Džo sa svojim džinom, svojom dosadom, svojim mačkama i svojim polovnim nameštajem bolje prošla u tom društvenom sporazumu. Jednom je priredila sedeljku za neke „prijateljice" koje su stanovale u istoj zgradi. Ostao je u spavaćoj sobi, daleko od pogleda, ali je mogao dovoljno dobro da ih čuje dok pevaju stare himne kao što su Stena što vekovima stoji i Vera otaca naših, i opijaju se džinom i sentimental- nošću, te mu se činilo da su našle valjaniju vrstu zadovoljstva u toj emotivnoj razularenosti od one koju srednja klasa izvlači iz svojih starorimskih roštiljskih gozbi, iz pijanog ponoćnog plivanja i seksa na brzinu. A ipak je i Beti Džo bila neverna tim starim detinjastim himnama, jer kad su se ostale žene pijano vratile u svoje trosobne ćelije, legla je pored njega na krevet i kikotala se šašavosti baptističke, himnopojuće religije novog buđenja vere u kojem ju je odgojila njena porodica iz Kentakija, ona je „sve to prerasla, iako je ponekad nekako zgodno 49
50 pevati pesme“. Njutn na to nije ništa rekao, ali nije mogao da se ne čudi. Na starim antejskim tv snimcima nekoliko puta je gledao emisiju „Starovremsko buđenje vere", a gledao je i program „moderne" crkve koja „stvaralački primenjuje Boga“, a čija se muzika sastojala jedino od Strausovih valcera i odlomaka uvertire Pesnik i seljak, odsviranih na električnim orguljama. Nije uopšte bio siguran da ovi ljudi odista mudro čine što razvijaju te svoje čudnovate pojave, tu stvar koju Antea uopšte nije imala — a za koju su verovatno krivi Antejci i njihove davne posete ovoj planeti — taj čudnovati zbir premisa i obećanja nazvan religija. Međutim, nije je sasvim dobro razumeo. Antejci su, naravno, verovali da u svemiru verovatno postoje bogovi ili bića koja se mogu nazvati bogovima, no za njih to nije bilo od velike važnosti, ništa više no što je u stvari bilo i za većinu ljudi. Mada mu je staro ljudsko verovanje u greh i iskupljenje bilo shvatljivo, a kao i svim Antejcima bilo mu je dobro poznato osećanje krivnje i potreba njenog otkajavanja. No izgleda da sada ljudi grade labave konstrukcije od polovičnih verovanja i sentimentalnosti kojima zamenjuju svoje religije, i nije znao kako to da objasni; nije mogao stvarno da dokuči zbog čega je Beti Džo toliko stalo do navodne snage koju dobija u nedeljnim porcijama od svoje plastične crkve, do jednog vida snage koja je izgledala neizvesnija i nespokoj- nija od one koju je dobijala od džina. Malo kasnije zamoli je za čašu vina, koju mu je uslužno donela, pruživši mu malu kristalnu vinsku čašu koju je kupila specijalno za njega i onda mu stručno nasuvši iz boce. Ispio ju je prilično brzo. Tokom svog oporavljanja naučio je da prilično uživa u alkoholu. „Pa“, reče dok mu je sipala drugu čašu, „mislim da ću iduće nedelje moći da se selim odavde.“ Malo je zastala a zatim dovršila sipanje vina. Onda je rekla: ,,A zašto, Tomi?“ Kad bi se napila ponekad ga je zvala Tomi. „Nigde se ne žuriš.“
8 Gospode, baš je uvrnut. Visok i mršav, a oči mu velike kao u tice; ali može da se kreće kao mačka, čak i sa slomljenom nogom. Stalno uzima pilule i nikad se ne brije. Izgleda da ni ne spava; ponekad bi noću ustala, probudivši se suvog grla i sa vrtoglavicom koje bi dobijala od džina ako nije dovoljno pazila, a on bi bio u dnevnoj sobi, poduprte noge, čitao bi ili slušao mali zlatni gramofon koji mu je debeli čovek doneo iz Njujorka, ili bi samo sedeo u fotelji, s bradom na rukama, stisnutih usana zurio u zid, a sam bog zna gde bi mu mogle biti misli. Tada je pokušavala da se kreće tiho, kako ga ne bi uznemirila, ali ma koliko bila tiha uvek bi je čuo i videla je da ga je iznenadila. Ali uvek bi joj se osmehnuo a pokatkad bi rekao reč-dve. Jednom, tokom druge nedelje, činio joj se tako izgubljen i usamljen dok sedi i bulji u zid kao da tu pokušava da nađe nešto s čim bi porazgovarao; sa svojom iskrivljenom nogom izgledao je kao ranjeno ptiče koje je ispalo iz gnezda. Bio je tako kukavan da je poželela da mu obgrli glavu i majčinski ga pomazi. No to nije uradila; već je znala da on ne voli da ga dodiruju. A tako je lagašan, mogla bi da ga povredi. Nikad neće zaboraviti koliko je bio lak kad ga je iznela iz onog lifta prvi put, na košulji mu krv i noga mu iskrivljena kao savijena žica. Dovršila je četkanje kose i onda počela da maže usne. Po prvi put je upotrebljavala onaj srebrnasti ruž i senku za oči kakve nose mlade devojke; kad je završila pogledala se u ogledalo s izvesnim zadovoljstvom. Nije loše izgledala za četrdeset, ukoliko sakrije male ljubičaste mrlje oko očiju koje nastaju od džina i šećera. Večeras ih je prikrivala šminkom kupljenom baš za to. Pošto je neko vjerne posmatrala svoje lice počela je da se oblači, navukla je tanušne zlatne gaćice i prsluče kupljene tog popodneva, a onda grimizne pantalone i odgovarajuću bluzu u istom tonu. Drečave minđuše, i, najposle, srebrnasti prah po kosi. Sada je izgledala kao neko drugi, i, stojeći pred ogledalom, isprva se oseti nelagodno. Kakve joj to budalaštine padaju na pamet pa se tako obukla? Ali negde u dnu njenog uma, u toj nebuloznoj, retko pregledanoj kartoteci u kojoj su nemi­
52 losrdno bile pobrojane sve boce džina i neprijatne uspomene na blagodarno mrtvog supruga, savršeno dobro je znala zašto to čini. Ali nije to izvukla na videlo svog duha radi ispitivanja. Bila je stručnjak za taj metod. Trenutak potom već je bila priviknutija na taj novi sredovečni seksi izgled, pa je, uzevši čašu džina sa stočića jednom rukom i poravnavši uske crvene pantalone dru­ gom, gurnula vrata i ušla u sobu u kojoj je sedeo Tomi. Razgovarao je telefonom i mogla je da vidi na malom ekranu lice onog advokata, Farnsvorta. Obično su razgo­ varali tri-četiri puta na dan, a jednom je Farnsvort došao sa četom mladih ljudi ozbiljnog izgleda i proveli su dan raspravljajući se i svađajući u njenoj dnevnoj sobi, ne primećujući je kao da je deo nameštaja. To jest, svi osim Tomija, jer on je bio uljudan i fin i milo joj se zahvalio kad je ljudima donela kafu i ponudila ih džinom. Dok je on razgovarao sa Farnsvortom sela je na kauč i uzela neki stari strip, pa je lenjo listala sočnije stranice dovršavajući svoje piće. Ali joj je to bilo dosadno, a Tomi je još pričao o nekakvom istraživačkom projektu koji izvode u južnom delu države i o prodaji akcija ovoga i onoga. Spustila je strip, dovršila piće, uzela jednu od njegovih knjiga koja se nalazila na stočiću. Dobijao je na kuću stotine knjiga, i počele su da zakrčuju sobu. Pokazalo se da je knjiga nekakva poezija pa je hitro ostavi, uzevši drugu. Ta se zvala Termonuklearni motori i bila je puna linija i brojeva. Opet poče da se oseća smešna, obučena u ovu odeću. Ustala je i odlučno smešala dva džina, jedan ostavila na televizor a drugi ponela natrag do kauča. Ma koliko se osećala smešnom, ipak je zatekla sebe kako na kauču automatski zauzima zavodljivu pozi filmske zvezde i kako lenjo opruža punačke noge. Posmatrala ga je preko ruba čaše, gledala odsjaj svetlosti lampe na njegovoj beloj kosi i na njegovoj delikatnoj, smeđkastoj, gotovo prozirnoj koži, a onda njegovu gra­ cioznu, ženskastu ruku, nemarno lako položenu na pisaći sto. Toga časa počela je svesno da razmatra svoj naum, i pri blagoj svetlosti, dok joj je džin grejao stomak, poče u sebi da oseća tračak nevaljalog uzbuđenja od poigravanja na ivici zamišljanja tog čudnovatog, krhkog tela pokraj njenog. Posmatrajući ga i dozvolivši svojoi mašti da se zabavlja tom mišlju, znala je da je posebno uzbuđuje njegova neobičnost — njegova čudna, nemuževna, nesek- sualna priroda. Možda je kao one žene koje vole da vode ljubav s nakazama i bogaljima. Pa, on je oboje — i sada je nije bilo briga; s uskim pantalonama i puna džina, nije se stidela. Ako uspe da ga uzbudi — ako ga je moguće uzbuditi — ponosiće se sobom. A ako ne — svejedno, on
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju
Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju

Recommended

Sejn 099 dzek slejd - avantura
Sejn 099 dzek slejd - avanturaSejn 099 dzek slejd - avantura
Sejn 099 dzek slejd - avanturazoran radovic
 
He Sp Ub - HE
He Sp Ub - HEHe Sp Ub - HE
He Sp Ub - HEStripovi Klub
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica Balkanski Posetilac
 
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti mojaSejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti mojazoran radovic
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom Balkanski Posetilac
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganje
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganjeFrederik pohl i jack williamson podmorsko traganje
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganjezoran radovic
 

Recommended

Sejn 099 dzek slejd - avantura
Sejn 099 dzek slejd - avanturaSejn 099 dzek slejd - avantura
Sejn 099 dzek slejd - avanturazoran radovic
 
He Sp Ub - HE
He Sp Ub - HEHe Sp Ub - HE
He Sp Ub - HEStripovi Klub
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica Balkanski Posetilac
 
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti mojaSejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti moja
Sejn 086 dzek slejd - ledi ce ipak biti mojazoran radovic
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom Balkanski Posetilac
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganje
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganjeFrederik pohl i jack williamson podmorsko traganje
Frederik pohl i jack williamson podmorsko traganjezoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecniKupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecnizoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Daniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinDaniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinzoran radovic
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraBalkanski Posetilac
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414zoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatozoran radovic
 
Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomzoran radovic
 
Dejvid morel uljezi
Dejvid morel uljeziDejvid morel uljezi
Dejvid morel uljezizoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Nula
NulaNula
Nulazoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvaKupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvazoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfzoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapanaMilenko Gavric
 
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821zoran radovic
 
Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01Stripovi Klub
 

More Related Content

Similar to Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju

Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucezoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecniKupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecnizoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomzoran radovic
 
Daniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinDaniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinzoran radovic
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraBalkanski Posetilac
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414zoran radovic
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvarazoran radovic
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatozoran radovic
 
Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomzoran radovic
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvaraMilenko Gavric
 
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvaKupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvazoran radovic
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfzoran radovic
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanazoran radovic
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapanaMilenko Gavric
 
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821zoran radovic
 
Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01Stripovi Klub
 

Similar to Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju (20)

Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
 
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznucePhilip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
Philip k. dick marsovsko vremensko iskliznuce
 
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecniKupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
Kupdf.com ashtonfrederick 55-lun-i-dugovecni
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 
Daniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasinDaniel silva engleski asasin
Daniel silva engleski asasin
 
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvaraSejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
Sejn 028 dzek slejd - tajanstvena mocvara
 
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
Sejn028 dzekslejd-tajanstvenamocvarapanoramiksjuni-170415154414
 
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvaraNindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
Nindja 021 derek finegan - sablast crnih mocvara
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
 
Pod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecomPod blijedim mjesecom
Pod blijedim mjesecom
 
Dejvid morel uljezi
Dejvid morel uljeziDejvid morel uljezi
Dejvid morel uljezi
 
21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara21 sablast crnih mocvara
21 sablast crnih mocvara
 
Nula
NulaNula
Nula
 
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistvaKupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
Kupdf.com ashtonfrederick 12-lun-i-ad-za-ubistva
 
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdfEric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
Eric_Van_Lustbader_-_Kaiso.pdf
 
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapanaNindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
Nindja 026 derek finegan - tajna rusevina uruapana
 
26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana26 tajna rusevina uruapana
26 tajna rusevina uruapana
 
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
Sejn075 dzekslejd-lepoticaseigravatromvasojevic-170506170821
 
Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01Co iz Dzo - FL - DH - 01
Co iz Dzo - FL - DH - 01
 

Socidoc.com volter tevis-ovek-koji-je-pao-na-zemlju

  • 1. Volter Tevis •Kentaur» N au čn a fantastika
  • 2.
  • 3. Biblioteka • Kentaur • , Naučna fantastika
  • 4. Naslov originala THE MAN WHO FELL TO EARTH Slika na koricama Miodrag Knežević U potrazi za samim sobom Urednik Ivan V. Lalić Recenzent Žika Bogdanović Oprema knjige Dobrilo M. Nikolić Tehnički urednik Mirjana Martinović Korektor Aleksandar Radovanović Copyright by Walter Tevis, 1963 Izdavač Izdavački zavod „Jugoslavija", Beograd, 1979. Štampa i povez Beogradski izdavačko-grafič^i zavod Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17 Tiraž osam hiljada primeraka
  • 5. Volter Tevis Čovek koji je pao na Zemlju Prevela Vukica Đilas JUQOSLAVIJA Beograd
  • 6.
  • 7. Sadržaj 9 I 1985: Ikar se spušta 69 li 1988: Rumplštilchen 145 III 1990: Ikar se davi
  • 8.
  • 9. Za Džejmija koji poznaje Anteu bolje od mene
  • 10. I tako uđoh u porušeni svet Da tragam za vizionarskom družbom ljubavi, njen glas Trenutak je u vetru (ne znam kuda zavitlan) Ali brzo napuštam svaki očajnički izbor. Hart Krejn
  • 11. I 1985: Ikar se spušta
  • 12.
  • 13. 1 Posle dve milje hoda došao je do varošice. Na rubu varošice nalazila se tabla na kojoj je pisalo H a n iv il : 1400 stanovnika. To je dobro, dobra veličina. Još je bilo rano jutro — odabrao je jutro za dve milje hoda jer je tad svežije — i jer nema još nikog na ulicama. Pri slabom svetlu prošao je nekoliko blokova, zbunjen tuđinom — napet i donekle uplašen. Pokušao je da ne misli na ono što će učiniti. O tome je već dovoljno razmišljao. U maloj poslovnoj četvrti našao je ono što mu je bilo potrebno, radnjicu nazvanu Kutija za nakit. Na obližnjem uglu nalazila se zelena drvena klupa pa je otišao do nje i seo; telo mu je bridelo od napora zbog dugog hoda. Nekoliko minuta kasnije ugledao je ljudsko biće. Bila je to žena, žena umornog izgleda u bezobličnoj plavoj haljini; šepesala je uz ulicu prema njemu. Zabeze­ knut, brzo je odvratio pogled. Nije izgledala kako treba. Očekivao je da oni budu otprilike njegove visine, ali je ova bila za glavu niža od njega. Lice joj je bilo rumenije no što je očekivao, i tamnije. Čudnovat je bio izgled, osećaj — iako je znao da videti ih neće biti isto što i gledati ih na televiziji. Konačno je na ulici bilo više ljudi i otprilike su svi bili nalik onom prvom. Čuo je kako čovek kaže prolazeći: „ ... kao što rekoh, takva kola se više ne prave“, i mada je izgovor bio neobičan, manje odsečan no što je očekivao, čoveka je lako razumeo. Nekoliko ljudi piljilo je u njega, neki od njih sumnjiča­ vo; ali to ga nije zabrinjavalo. Nije očekivao zlostavljanje, a nakon posmatranja drugih bio je uveren da će njegovo odelo izdržati pažljivo zagledanje. Kad se juvelirska radnja otvorila čekao je deset minuta i potom ušao. Jedan čovek je stajao za tezgom, mali zdepast čovek u beloj košulji i s kravatom; brisao je prašinu s polica. Čovek prestade da briše prašinu, jedan trenutak ga je malo neobično gledao, pa reče: „Izvolite, gospodine?“ Oseti se previsok, nezgrapan. I najednom vrlo uplašen. Otvori usta da govori. Ništa nije izlazilo. Pokuša da se osmehne, a lice kao da mu se sledilo. Duboko u sebi
  • 14. 12 osećao je nekakav početak panike i za trenutak pomisli da se može onesvestiti. Čovek ga je i dalje netremice gledao, a pogled kao da mu se nije izmenio. Ponovo reče: „Izvolite, gospodine?“ Uspeo je da progovori uz veliki napor volje. „Ja... pitam se da li bi vas zanimao ovaj... prsten?“ Koliko li je puta smišljao to nezlobivo pitanje, ponavljajući ga i ponavljajući u sebi? A sada mu je ipak zvučalo tuđe, kao smešna skupina besmislenih slogova. Ovaj drugi još je piljio u njega. „Koji prsten?“ reče. ,,Oh.“ Nekako je uspeo da se osmehne. S prsta leve ruke skinuo je zlatan prsten i stavio ga na tezgu, plašeći se da dotakne čovekovu ruku. „Ja... ja sam u prolazu i kola su mi se pokvarila. Na putu, nekoliko milja odavde. Nemam novaca; mislio sam da bih možda mogao da prodam prsten. Vrlo je skupocen.“ Čovek je prevrtao prsten u rukama, gledajući ga sumnjičavo. Na kraju reče: „Otkud vam?“ Zbog načina na koji je čovek to rekao grlo mu se steže. Zar možda nešto nije u redu? Boja zlata? Nešto u vezi s dijamantom? Ponovo je pokušao da se osmehne. „Poklo­ nila mi ga je žena. Pre nekoliko godina.“ Čovekovo lice je i dalje bilo natušteno. „Otkud ja znam da nije ukraden?“ ,,Oh.“ Olakšanje je bilo veliko. „Moje ime je na prstenu.“ Izvadio je buđelar iz džepa na grudima. „Imam i dokumenta.“ Izvadi pasoš i stavi ga na tezgu. Čovek je pogledao prsten i naglas pročitao: ,,T. Dž. od Mari Njutn, godišnjica, 1982.“, a onda: „18 K“. Ostavio je prsten, uzeo pasoš i prelistavao ga. „Engleska?“ „Da, ja sam prevodilac u Ujedinjenim nacijama. Prvi put sam ovde. Pokušavam da upoznam zemlju.“ „Mhm“, reče čovek, ponovo gledajući pasoš. „Vid’o sam da govorite s naglaskom.“ Kad je našao sliku pročitao je ime: „Tomas Džerom Njutn“, a zatim, opet podigavši pogled: „Nema sumnje. Ovo ste sigurno vi“. Ponovo se nasmešio i ovaj put je osmeh bio manje napet, iskreniji, iako se još osećao ispražnjene glave, čudnovato — uvek je tu bila prisutna ogromna težina sopstvenog tela, težina stvorena olovnom gravitacijom ovog mesta. Ali je uspeo da ljubazno kaže: „Pa onda, da li vas interesuje da kupite prsten?“ Za njega je dobio šezdeset dolara i znao je da su mu podvalili. Ali je ovo što sada poseduje za njega bilo vrednije od prstena, vrednije od stotina prstenova koje je imao sa sobom, istih kao taj. Posedovao je prve začetke samopouzdanja, i posedovao je novac.
  • 15. 13 Delom novca kupio je četvrt kilograma slanine, šest jaja, hleb, nekoliko krompira, povrće — sve u svemu pet kilograma hrane, onoliko koliko može da ponese. Njegovo prisustvo pobudilo je izvesnu radoznalost, ali niko nije postavljao pitanja, a on nije sam od sebe davao odgovore. Time se ne bi ništa promenilo; neće se vraćati u tu varošicu u Kentakiju. Kad je napustio varošicu osećao se dovoljno dobro, uprkos svojoj težini i bolu u zglobovima i leđima, jer je savladao prvi korak, otpočeo je, sada je imao svoj prvi američki novac. Ali kad je bio milju daleko od gradića, idući preko pustog polja ka niskim brežuljcima gde se ulogorio, sve to ga iznenada svlada jednim smožđujućim šokom — ta tuđina, opasnost, bol i izmoždenost sopstve- nog tela — pa je pao na tle i tu ležao, a telo i duh su mu jaukali zbog nasilja koje nad njima vrši ovo najstranije, najčudnovatije i najtuđindskije od svih mesta. Pozlilo mu je; bila mu je muka od dugog, opasnog puta koji je poduzeo, muka od svih lekova — od pilula, od vakcina, od udahnutih gasova — muka od brige, od naslućivanja krize, i strašna muka od užasnog bremena sopstvene težine. Godinama je znao da će, kad dođe vreme, kad konačno bude sleteo i otpočeo sprovođenje tog složenog, dugo pripremanog plana, osetiti nešto slično. Ma koliko da ga je proučavao, ma koliko da je uvežbavao svoju ulogu u njemu, ovo je mesto bilo tako nepojamno tuđe — to osećanje je, sad kad je mogao da oseća — to osećanje je sve nadvladalo. Legao je na travu i bilo mu je vrlo zlo. On nije bio čovek; ipak je bio veoma sličan čoveku. Bio je šest i po stopa visok, a neki su ljudi i viši; kosa mu je bila bela kao u albinoa, a lice mu je ipak bilo blago preplanulo; oči su mu bile svetio plave. Bio je neverovat- no sitnih kostiju, krhkih udova, prsti su mu bili dugi, tanki, a koža gotovo prozračna, bez malja. Njegovo lice imalo je nečeg vilinskog; krupne, pametne oči imale su fin dečački izraz, a bela kovrdžava kosa sada mu je malo prelazila preko ušiju. Delovao je vrlo mlado. Postojale su takođe i druge razlike: njegovi nokti su, na primer, bili veštački, pošto mu ih priroda nije dala. Na nogama je imao samo po četiri prsta; nije imao slepo crevo niti umnjake. Bilo bi mu nemoguće da dobije štucavicu jer je njegova dijafragma, kao i ostatak njegovog disajnog aparata, bila izuzetno kruta, vrlo razvijena. Udisanjem bi mogao da poveća obim grudi za oko pet inča. Težio je vrlo malo, oko četrdeset kilograma. Ipak, imao je trepavice, obrve, simetrične palčeve, binokularni vid, i hiljadu fizioloških odlika normalnog
  • 16. 14 ljudskog bića. Nije mogao da dobije bradavice; ali je mogao da dobije čir na želucu, male boginje i zubni karijes. Bio je ljudsko biće; no nije bio pravi čovek. Takođe je, slično čoveku, bio podložan ljubavi, strahu, jakom fizičkom bolu i samosažaljevanju. Posle pola sata osećao se bolje. Želudac mu je još treperio i činilo mu se da ne može da uspravi glavu; ali je postojalo osećanje da je prva kriza prošla, te je objektiv­ nije počeo da posmatra svet oko sebe. Seo je i pogledao niz polje na kojem se nalazio. To je bio iskrčen, ravan pašnjak sa malim oazama smeđe trave, kadulje, i ostrvci- ma staklastog, iznova zaleđenog snega. Vazduh je bio sasvim čist a nebo oblačno te je svetlost bila difuzna i meka i od nje ga nisu bolele oči kao od bleštavog sunca pre dva dana. Iza grupe tamnog, ogolelog drveća koje je ivičilo baru nalazile su se kuća i štala, kroz drveće je mogao da vidi vodu bare i od tog prizora mu zastade dah, jer je bila tako obilna. I pre ju je viđao, za svoja dva dana na Zemlji; ali se na nju još nije navikao. To je još jedna od očekivanih stvari koje su, kad ih je ugledao, ipak bile zapanjujuće. Znao je, naravno, za velike okeane i za jezera i reke, zna za njih otkad je bio dečak; ali od stvarnog prizora obilja vode u jednoj jedinoj bari zastajao mu je dah. Takođe je počeo da sagleda izvesnu lepotu u neobično­ sti polja. Bilo je sasvim drugačije od onoga što su ga naučili da očekuje — već je otkrio da su takve mnoge stvari ovoga sveta — a ipak je nalazio zadovoljstvo u njegovim tuđinskim bojama i materijama, u njegovim novim prizorima i mirisima. Isto tako u zvucima; jer imao je vrlo izoštren sluh i čuo mnoge neobične i prijatne zvuke. u travi, raznorazno trenje i krcketanje onih insekata koji su preživeli hladnoću ranog novembra; sada, s glavom na tlu, čak i ono tiho istančano mrmorenje same zemlje. Iznenada se vazduh zalepršao od uzleta crnih krila; potom hrapavo, žalobno dozivanje, pa je tuce vrana preletelo i odletelo preko polja. Antejac ih je posmatrao dok nisu nestale iz vida a onda se osmehnuo. Ovo će, uprkos svemu, biti lep svet... Njegov logor se nalazio na ogoljenom mestu, brižljivo odabranom — na napuštenom površinskom ugljenokopu istočnog Kentakija. Na nekoliko milja unaokolo nije bilo ničeg osim oglodanog tla, malih zakrpa izbledele žutilovke i poneke štrčeće čađave stene. Njegov šator bio je postavljen blizu jedne od ovih izbočina rude, jedva vidljiv spram stene. Šator je bio siv i napravljen od nečeg što je izgledalo kao unakrsno tkani pamuk.
  • 17. 15 Kad je stigao bio je gotovo na kraju snaga i morao je da se odmori nekoliko minuta pre no što je otvorio torbu i izvadio hranu. To je uradio pažljivo, navukavši tanke rukavice pre no što je dodirnuo zamotuljke, a potom ih je poredao na malom stolu na rasklapanje. Ispod stola je izvukao zbirku instrumenata i poredao ih pored stvari koje je kupio u Hanivilu. Trenutak je posmatrao jaja, krompire, celer, rotkvice, pirinač, pasulj, kobasicu i šargarepe. Jedan časak se osmehivao, za sebe. Hrana je delovala bezazleno. Onda je uzeo jednu od malih metalnih naprava, uvukao jedan kraj u krompir i otpočeo kvalitativnu analizu... Tri sata kasnije pojeo je šargarepu, sirovu, i uzeo zalogaj rotkvice koja mu oljuti jezik. Hrana je bila dobra — krajnje neobična, ali dobra. Zatim je zapalio vatru i obario jaje i krompir. Kobasicu je zakopao — budući da je u njoj našao neke aminokiseline u koje nije imao poverenja. Ali, osim uvek prisutnih bakterija, za njega nije bilo opasnosti u ostalom jestivu. Baš kao što su se nadali. Otkri da je krompir, uprkos svih ugljenih hidrata, vrlo ukusan. Bio je vrlo umoran. Ali je, pre nego što se spustio na ležaj, otišao napolje da pogleda mesto gde je pre dva dana — svog prvog dana na Zemlji — uništio mašineriju i instrumente svoje letilice za jednog putnika.
  • 18. 2 Muzika je bila Mocartov klarinetski kvintet u A duru. Tik pred završni allegretto Farnsvort podesi basove na svakom od pretpojačala i ovlaš pojača zvuk. Onda se svom težinom zavali u kožnu fotelju. Dopadao mu se allegretto s jakim gornjim tonovima basova; davali su klarinetu zvučnost koja kao da je u sebi sadržavala nekakvo značenje. Posmatrao je zastrti prozor koji je gledao na Petu aveniju; ukrstio je svoje debeljuškaste prste i slušao kako se muzika grana. Kad je prestala i kad se traka sama od sebe isključila, pogledao je ka vratima koja vode u kancelariju i spazio služavku gde tamo strpljivo stoji, čekajući. Pogledao je porcelanski časovnik na kaminu i namrštio se. Onda pogleda služavku i reče: „Da?“ „Gospodine, ovde je izvesni gospodin Njutn.“ „Njutn?“ Nije poznavo nikakve bogate Njutnove. „Šta hoće?“ „Nije rekao, gospodine.“ Onda je malčice podigla obrvu. „Čudan je, gospodine. I izgleda vrlo... značajno.“ Razmišljao je trenutak i onda rekao: „Uvedite ga“. Služavka je bila u pravu; čovek je bio vrlo čudan. Visok, mršav, bele kose i finih, krhkih kostiju. Imao je glatku kožu i dečačko lice — ali su mu oči bile vrlo neobične, kao da su slabe, preosetljive, a njihov poged je ipak bio star i mudar i umoran. Čovek je imao skupo tamnosivo odelo. Došao je do stolice i pažljivo seo — spustivši se na sedište kao da nosi ogroman teret. Onda je pogledao Farnsvorta i nasmešio se. „Oliver Farnsvort?“ „Gospodine Njutn, hoćete li nešto da popijete?“ „Čašu vode, molim.“ Farnsvort u sebi sleže ramenima te prenese porudžbinu služavci. Kad je ostišla pogledao je svog gosta i malo se nagnuo napred, onom univerzalnom kretnjom koja znači: Hajde da pređemo na stvar. Njutn je, međutim, ostao da sedi uspravno, dugih, mršavih ruku prekrštenih na krilu i rekao: „Koliko razumem, vaš posao su patenti?“ U glasu se osećao akcent a njegov izgovor bio je suviše precizan, suviše zvaničan. Farnsvort nije mogao da prepozna akcent.
  • 19. 17 „Da“, reče Farnsvort, a onda malo osorno: „Gospodine Njutn, moja kancelarija ima radno vreme.“ Njutn ovo kao da nije čuo. Ton mu je bio blag, topao. ,,U stvari, koliko razumem, vi ste najbolji stručnjak za patente u Sjedinjenim Državama. Takođe ste vrlo skupi.“ „Da. Dobar sam.“ „Odlično“, rekao je ovaj drugi. Posegao je nadole, pokraj stolice, i podigao svoju torbu za akta. „1 šta želite?“ Farnsvort ponovo pogleda na časovnik. „Hteo bih da s vama isplaniram neke stvari.“ Visoki čovek je vadio koverat iz torbe. „Nije li prilično kasno?“ Njutn je otvorio koverat i sada izvukao tanki svežanj novčanica obmotan gumenom trakom. Podigao je pogled i dobroćudno se nasmešio. „Molim vas, da li bi prišli i uzeli ovo? Vrlo mi je teško da hodam. Moje noge.“ Ozlovoljen, Farnsvort se diže sa stolice, ode do visokog čoveka, uze novac, vrati se i sede. Novčanice su bile od hiljadu dolara. „Ima ih deset“, reče Njutn. „Vi ste prilično melodramatični, zar ne?“ Stavio je svežanj u džep kućnog kaputa. „A zašta je ovo?“ „Za noćas“, reče Njutn. „Za otpirilike tri sata vaše koncentrisane pažnje.“ „Ali sveca mu, zašto noću?“ Onaj drugi nemarno sleže ramenima. ,,Oh, iz nekoliko razloga. Jedan od njih je neuznemiravanje.“ „Mogli ste dobiti moju pažnju za manje od deset hiljada dolara.“ „Jesam. Ali sam takođe želeo da vas impresioniram . . . značajem našeg razgovora.“ „Dobro.“ Farnsvort se zavali u stolicu. „Razgova­ rajmo.“ Mršavi čovek je delovao opušteno, a nije se naslonio. „Kao prvo“, reče, „koliko zaradite za godinu dana, gospodine Farnsvort?“ „Ja ne primam platu.“ ,,Pa dobro. Koliko ste novaca zaradili prošle godine?“ ,,U redu. Platili ste za to. Oko sto četrdeset hiljada dolara.“ „Razumem. Onda ste vi, u stvari bogati?“ „Da.“ „Ali biste hteli još više?“ Stvar je postajala smešna. Kao jevtin televizijski pro­ gram. Ali ovaj drugi je plaćao; biće najbolje da povlađuje. Izvadio je cigaretu iz kožne kutije i rekao: „Naravno da bih hteo više“ . Ovog puta se Njutn malo nagnuo napred. „Mnogo više,
  • 20. 18 gospodine Farnsvort?“, reče smešeći se; počeo je da nalazi veliko zadovoljstvo u situaciji. I ovo je, naravno, bila televizija, ali je bilo ubedljivo. „Da“, rekao je, a zatim: Cigaretu?“ Pružio je kutiju ka gostu. Ne osvrćući se na ponudu, čovek s belom kovrdžavom kosom reče: „Ja mogu da vas učinim vrlo bogatim, gospodine Farnsvort, ako isključivo meni posvetite svojih narednih pet godina.“ Farnsvort je sačuvao lice bez izraza, pripaljivao je cigaretu, za to vreme mu je duh radio brzo, pretresajući ceo ovaj neobični razgovor, zbunjen situacijom i malom mogućnošću da je ponuda ovog čoveka data pri zdravoj pameti. Ali čovek, kakav god da je čudak, ima novaca. Bilo bi mudro donekle mu ugađati. Ušla je služavka sa čašama i ledom na srebrnom poslužavniku. Njutn je oprezno uzeo svoju čašu vode sa poslužavnika, a onda ju je držao u jednoj ruci dok je drugom iz džepa izvadio kutiju aspirina, otvorio je palcem i jednu od tableta ubacio u vodu. Tableta se rastvorila, bela i mutna. Držao je čašu i posmatrao je za trenutak, a onda je, vrlo sporo, počeo da pije. Farnsvort je bio advokat; imao je oko za detalje. Odmah je video da nešto nije u redu s kutijom za aspirin. To je bio običan predmet, očigledno kutija Bajerovih aspirina; ali nešto s njom nije bilo kako treba. A nešto nije bilo u redu ni sa sporim načinom na koji je Njutn ispijao vodu, pazeći da ne prospe ni kap — kao da je dragocena. A voda se zamutila od jednog aspirina; to nije izgledalo kako treba. Moraće kasnije, kad čovek bude otišao, da pokuša to s aspirinom i vidi šta će se dogoditi. Pre no što je služavka otišla Njutn je zamoli da Farnsvortu doda njegovu torbu za akta. Kad je otišla, s ljubavlju je ispio poslednji gutljaj, pa spustio još gotovo punu čašu pored sebe na sto. ,,U toj torbi ima nekih stvari koje bih voleo da pročitate.“ Farnsvort je otvorio torbu, našao debeo svežanj papira i izvukao ih na krilo. Odmah je zapazio, pod rukom, da je papir neobičan. Čvrst a ipak savitljiv, izuzetno tanak. Gornji list se uglavnom sastojao od hemijskih formula, uredno ispisanih plavičastim mastilom. Prelistao je ostalo: šeme elektronskih kola, tabele, i nacr'i nečeg što je izgledalo kao fabrička oprema. Alatke i boje. Neke od formula su na prvi pogled izgledale poznato. Podigao je pogled. „Elektronika?“ „Da. Jednim delom. Upoznati ste s tom vrstom opreme?“ Farnsvort nije odgovorio. Ukoliko ovaj drugi uopšte
  • 21. 19 išta zna o njemu, onda zna i da je kao predvodnik grupe od gotovo četrdeset advokata izborio pola tuceta bitki za korporacijski život jednog od najvećih svetskih koncerna za proizvodnju elektronske opreme. Počeo je da čita papire... Njutn je sedeo uspravno, gledao ga, bela kosa se presija­ vala pod svetlom lustera. Smešio se; ali ga je celo telo bolelo. Posle nekog vremena uzeo je čašu i počeo da pijucka vodu koja je celog njegovog dugog života bila najdragocenija od svih stvari u njegovoj domovini. Polako je otpijao i posmatrao Farnsvorta kako čita, a napetost koju je osećao, brižljivo prikrivana nelagodnost koju mu je ulivala ova potpuno nepoznata kancelarija u ovom još tuđem svetu, strah što ga je osećao pred ovim debelim ljudskim bićem s nabreklim podvaljcima, zategnutom kožom na glavi i prasećim očicama počeli su da ga napuštaju. Sada je znao da je pridobio ovog čoveka; došao je na pravo mesto... Prošlo je više od dva sata pre no što je Farnsvort digao pogled sa papira. Za to vreme popio je tri čaše viskija. Oči su mu u uglovima blago pocrvenele. Trepnuo je ka Njutnu, isprva jedva da ga je video, a onda je razrogače- nih očica uoštrio pogled na njega. „Pa?“ reče Njutn i dalje se smešeći. Debeli čovek je uzeo dah a onda zatresao glavom kao da pokušava da razbistri misli. Kad je progovorio, glas mu je bio mek, uzdržan, izuzetno obazriv. „Ne razumem baš sve“, rekao je. „Samo nekoliko. Nekoliko. Ne razumem se u optiku — ni u fotografske filmove.“ Opet je pogledao papire u ruci, kao da proverava jesu li još tu. „Gospodine Njutn, ja sam advokat“, reče. „Ja sam advokat.“ A onda mu je glas iznenada oživeo, drhtav i jak; debelo telo i sitne oči bili su napeti, u pripravnosti. „Ali elektroniku poznajem. I boje poznajem. Mislim da razumem vaše... pojačalo i mislim da razumem vašu televiziju, i.. Zastao je za trenutak, žmirkajući: „Bože moj, mislim da će se moći proizvoditi onako kako vi kažete.“ Polako je ispuštao vazduh. „Gospodine Njutn, deluju uverljivo. Mislim da će funkcionisati.“ Njutn mu se i dalje osmehivao. „Funkcionisaće. Svi do jednog.“ Farnsvort izvadi cigaretu i pripali je, smirujući se. „Moraću da ih proverim. Metale, elektronska kola.. A onda, iznebuha, prekinuvši samoga sebe, stežući debelim prstima cigaretu: „Blagi bože, čoveče, znate li šta sve ovo znači? Znate li da ovde imate devet osnovnih — i to
  • 22. 20 osnovnih — patenata?“ Digao je ćuftastom rukom list papira: „Samo ovde, u video-transmisiji i u ovom malom ispravljaču? I ... znate li šta to znači?“ Izraz Njutnovog lica se nije promenio. „Da. Znam šta to znači“, reče. Farnsvort je polako uvlačio dim cigarete. „Gospodine Njutn, ukoliko ste u pravu“, reče, a glas mu je sad postao smireniji, „ako ste u pravu možete imati Američku radio korporaciju, Istman Kodak. Gospode moj, možete imati DiPona. Znate li šta ovde imate?“ Njutn ga je netremice gledao. „Znam šta tu imam“, reče. Trebalo im je šest sati da se dovezu do Farnsvortove kuće na selu. Njutn je neko vreme pokušavao da održava razgovor, čvrsto se poduprevši u uglu zadnjeg sedišta limuzine, ali je velika brzina automobila bila isuviše zaslepljujuće bolna za njegovo telo, već preopterećeno gravitacionim privlačenjem; znao je da će mu trebati godine da se privikne na njega, te je bio prisiljen da kaže advokatu kako je vrlo umoran i da hoće da se odmori. Onda je zatvorio oči, pustivši da tapacirani naslon sedišta primi što više može njegove težine, i odupirao se bolu najbolje što je mogao. I vazduh u kolima bio je za njega vrlo topao — temperatura najvrelijih dana kod kuće. Kad su izišli iz grada šofer konačno poče da vozi ujednačenije, i bolni trzaji prilikom zaustavljanja i ponov­ nog kretanja počeše da jenjavaju. Nekoliko puta je pogledao Farnsvorta. Advokat nije dremao. Sedeo je nalakćen na kolena, i dalje preturajući papire koje mu je dao Njutn, a njegove očice bile su blistave, usredsređene. Kuća je bila ogromno zdanje, osamljeno usred velikog šumovitog područja. Građevina i drveće izgledali su vlažni, prigušeno bleskajući pod sivom jutarnjom svetlo- šću koja je veoma ličila na svetio antejskog podneva. Osvežavala je njegove preosetljive oči. Dopadale su mu se šume, smireno osećanje života u njima, i bleskava vlaga — osećaj vode i plodnosti kojih je bila prepuna ova Zemlja, sve do neprekidnih treperavih i zrikutavih zvuko­ va insekata. Biće to jedan beskrajni izvor zadovoljstva u poređenju s njegovim svetom, s njegovom isušenošću, prazninom, s bezglasnošću prostranih, praznih pustinja između gotovo napuštenih gradova gde je jedini zvuk cviljenje hladnog i neprestanog vetra koji oglašava ropac njegovog umirućeg naroda... Na vratima ih je dočekao sluga sanjivih očiju u frotirskoj domaćoj haljini. Farnsvort ga otposla naručivši kafu, a onda viknu za njim da se za njegovog gosta spremi
  • 23. 21 soba <da najmanje tri dana neće odgovarati na telefon­ ske : ive. Onda ga Farnsvort odvede u biblioteku. Prostorija je bila vrlo velika i nameštena još raskošnije od radne sobe u njujorškom stanu. Farnsvort je očigledno čitao najbolje časopise za bogataše. Nasred sobe nalazila se bela statua nage žene koja drži kitnjastu liru. Police za knjige prekrivale su dva zida, a na trećem se nalazila velika slika religiozne figure u kojoj Njutn prepozna Isusa prikovanog na drveni krst. Lice na slici ga je zaprepastilo na trenutak — onako mršavo i s krupnim prodornim očima moglo je biti lice nekog Antejca. Onda je pogledao Farnsvorta koji je, iako zamućenih očiju, sada bio pribraniji; zavaljen u fotelju, malih šaka sklopljenih na stomaku, gledao je u svoga gosta. Pogledi su im se susreli za jedan nelagodni trenutak, i advokat odvrati svoj. Onda je, namah, ponovo uzvratio pogled i mirno rekao: „Pa, gospodine Njutn, kakvi su vaši planovi?“ Nasmešio se. „Vrlo su jednostavni. Želim da zaradim što više novaca. Sto brže.“ Advokatovo lice bilo je bez izraza, ali je u njegovom glasu bilo jetkosti. „Gospodine Njutn, vaša jednostavnost poseduje eleganciju. Koliko novca imate na umu?“ Njutn je rasejano gledao skupe ukrasne predmete u sobi. „Koliko možemo da zaradimo za, recimo, pet godina?“ Farnsvort ga je jedan časak gledao a onda ustade. Umorno se odgegao do police za knjige i počeo da okreće male prekidače sve dok se iz zvučnika, sakrivenih negde u sobi, nije začula violinska muzika. Njutn nije prepoznao melodiju, no bila je smirena i složena. Zatim Farnsvort reče, podešavajući prekidače: „To zavisi od dve stvari“. „Da?“ „Prvo, gospodine Njutn, u kojoj meri želite da igrate pošteno?“ Njutn je ponovo usredsredio pažnju na Farnsvorta. „Sasvim pošteno“, reče. „Zakonski.“ „Razumem.“ Izgledalo je da Farnsvort ne može da podesi visoke tonove po svom ukusu. „Dobro, onda drugo: koliki će biti moj deo?“ „Deset posto neto prihoda. Pet posto od svih akcija.“ Farnsvort je naglo digao ruke od podešavanja pojačala. Polako se vratio do svoje stolice. Onda se malčice osmehnuo. ,,U redu, gospodine Njutn“, rekao je. „Mislim da za pet godina mogu da vam obezbedim neto dobitak od... tri stotine miliona dolara.“ Njutn je o tome premišljao trenutak. Onda je rekao: „To neće biti dovoljno“.
  • 24. 22 Farnsvort je jedan dugi minut podignutih obrva buljio u njega pre no što je rekao: „Neće biti dovoljno za šta, gospodine Njutn?“ Njutnov pogled otvrdnu. „Z a... istraživački projekat. Vrlo skup.“ „U to sam uveren.“ „Pretpostavimo“, reče visoki čovek, „da mogu da vam omogućim proces prerade nafte koji bi bio za petnaest procenata efikasniji od svakog koji je sada u upotrebi? Da li bi to vašu cifru podiglo na pet stotina miliona?“ „Može li vaš... proces da uđe u upotrebu za godinu dana?“ Njutn klimnu glavom. „Za godinu dana može da pro­ izvodi više od kompanije Standard O jl— pretpostavljam da bismo ga mogli njoj iznajmiti.“ Farnsvort se opet zabulji u njega. Napokon reče: „Sutra ću početi da pravim ugovore.“ „Dobro.“ Njutn kruto ustade sa stolice. „Tada ćemo detaljnije razgovarati o uslovima. Postoje u stvari samo dve važne stavke: da novac dobijete pošteno i da ja imam što manje kontakta s bilo kim osim sa vama.“ Njegova spavaća soba bila je na spratu i načas pomisli da neće moći da se popne uz stepenice. Ali uspeo je, stepenik po stepenik, dok se Farnsvort peo pored njega, ništa ne govoreći. Onda ga advokat, pošto ga je otpratio do sobe, pogleda i reče: „Gospodine Njutn, vi ste neobičan čovek. Smeta li vam ako vas upitam odakle ste?“ Pitanje je bilo potpuno iznenađujuće, ali je ostao pribran. „Ni najmanje“, reče, „ja sam iz Kentakija, gospodine Farnsvort.“ Advokat samo malčice podiže obrve. „Tako“, reče. Potom se okrenuo i teško otišao niz hodnik popločan mermerom od kojeg su odjekivali koraci... Njegova soba je imala visoku tavanicu i bila kitnjasto nameštena. Primeti televizor tako ugrađen u zid da se može gledati iz kreveta i umorno se nasmeši kad je to video — moraće ponekad da ga gleda, da vidi kakav je prijem u poređenju s onim na Antei. A biće zabavno ponovo pogledati neke programe. Uvek su mu se dopadali vesterni, iako su kvizovi i obrazovni programi nedeljom timu kod kuće pružili najveći deo podataka koje je naučio napamet. Nije gledao televizijski program... koliko je trajao put?... četiri meseca. A na Zemlji je boravio dva meseca — nabavljao je novac, proučavao prenosioce bolesti, proučavao hranu i vodu, usavršavao svoj izgovor, čitao novine, pripremao se za odlučujući razgovor s Farnsvortom. Pogledao je kroz prozor sve jasniju svetlost jutra, bledo
  • 25. 23 plavo nebo. Negde na nebu, verovatno tačno gde mu je uperen pogled, nalazila se Antea. Hladno mesto na umoru, ali je za njim čeznuo; mesto gde su oni koje voli, oni koje neće videti još dugo... Ali će ih videti ponovo. Navukao je zavese na prozor, a onda je nežno spustio svoje umorno, bolano telo na krevet. Kao da je sve uzbuđenje nestalo i bio je miran i spokojan. Zaspao je za nekoliko minuta. Probudilo ga je popodnevno sunce, i mada su ga od njegovog sjaja bolele oči — jer su zavese na prozoru bile providne — probudio se osećajući se odmorno i ugodno. Verovatno je to bilo od mekote kreveta u poređenju s onima u zabitim hotelima u kojima je boravio, i verovatno od olakšanja zbog sinoćnog uspeha. Nekoliko minuta je ležao u krevetu razmišljajući, a onda je ustao i otišao u kupatilo. Tamo je za njega bio spremljen električni brijač, zajedno sa sapunom, rukavicom za trljanje i peškirom. Na ovo se osmehnuo — Antejci nemaju bradu. Okrenuo je slavinu lavaboa i posmatrao ju je trenutak, kao i uvek opčinjen prizorom sve te vode. Onda se umio ne upotre­ bljavajući sapun — jer mu je nadraživao kožu — već pomadu iz teglice u svojoj torbi. Onda je uzeo uobičajene pilule, presvukao se, i sišao da počne zarađivati pola milijarde dolara... To veče je dugo stajao, posle šest sati pričanja i planiranja, na balkonu svoje sobe, uživao u svežem vazduhu i posmatrao crno nebo. Zvezde i planete izgledale su tuđe dok su svetlucale u gustoj atmosferi, i uživao je posmatra- jući ih raspoređene na nepoznat način. Ali je slabo znao astronomiju, i figure su ga zbunjivale — osim one Velikog medveda i nekoliko manjih sazvežđa. Napokon se vratio u sobu. Bilo bi prijatno znati koja je od njih Antea; ali nije mogao da razazna...
  • 26. 3 Jednog za to godišnje doba pretoplog prolećnog popodne- va profesor Natan Brajs našao je, penjući se stepenicama do svog stana na četvrtom spratu, rolnu dečjih kapisli na odmorištu trećeg sprata. Setivši se glasnog praskanja pištolja na kapisle, prošlog popodneva na stepeništu, podigao ih je, s namerom da ih baci u klozet čim stigne kući. Nije isprve prepoznao mali smotuljak jer je bio svetio žut. Kad je on bio dečak, kapisle su uvek imale crvenu, osobeno rđastu nijansu, i to je uvek izgledalo kao prava boja za kapisle i „žabice“ i slične stvari. Ali sad očigledno prave žute, kao što prave ružičaste frižidere i žute čaše od aluminijuma i druga slična nedolična čudesa. Nastavio je, znojeći se, da se penje, misleći sad na neke od hemičarskih tananosti koje su potrebne i za to da se naprave žute aluminijumske čaše. Razmišljao je o tome kako su pećinski ljudi pijući iz svojih skupljenih žuljevitih dlanova mogli sasvim dobro da prođu bez sve te složene nauke o hemijskim procesima — tog veštičarskog, usavr­ šenog znanja o ponašanju molekula i o komercijalnoj preradi — a njemu, Natanu Brajsu, plaćali su za njeno poznavanje i objavljivanje naučnih radova o njoj. Dok je stigao do stana zaboravio je na kapisle. Bilo je suviše drugih stvari o kojima je trebalo razmišljati. Tamo gde se nalazila već šest nedelja, na ivici njegovog velikog, izgrebanog hrastovog pisaćeg stola, ležala je neuredna gomila studentskih seminarskih radova na koju je bilo užasno i pomisliti. Pored stola je bio prastari, sivo obojeni parni radijator, anahronizam u ovim danima grejanja na struju, a na njegovom poštovanja dostojnom gvozdenom poklopcu bila je naslagana neuredna, preteča hrpa stu­ dentskih svezaka za vežbe. Gomila je bila toliko visoka da je skoro potpuno zaklanjala malu grafiku Lazanskog koja je visila prilično iznad radijatora. Videle su se samo oči s teškim kapcima — možda oči izmoždanog boga nauke kako u nemoj patnji vire preko beležaka s laboratorijskih vežbi. Budući čovek sklon neobičnoj vrsti uvrnute ćudljivosti, profesor Brajs je razmišljao o tome. Takođe je uočio činjenicu da malu grafiku — bradato čovekovo lice — jednu od malobrojnih valjanih stvari na
  • 27. 25 koje je naišao tokom tri godine u ovom gradiću srednjeg Zapada, sada nije moguće videti zbog radova njegovih, Brajsovih, studenata. Na raščišćenom delu stola nalazila se, kao drugi zemaljski bog, pisaća mašina — geački, sitničavi bog s prevelikim zahtevima — u njoj je još bila sedamnaesta stranica rada o dejstvu jonizirajuće radijacije na poliester- ske smole, rad nikom potreban, ni od koga cenjen, i koji će verovatno ostati zauvek nedovršen. Brajsov pogled se suoči s ovim turobnim neredom: s razbacanim listovima papira nalik na porušeni, bombama sravnjeni grad kuća od karata, s beskrajnim, zastrašujuće urednim studentskim rešenjima jednačina o oksidaciji-redukciji i o industrijskoj preradi neprivlačnih kiselina; s podjednako dosadnim, dosadnim člankom o poliesterskim smolama. S tupom obeshrabrenošću zurio je u ove stvari, s rukama u džepovima kaputa, punih trideset sekundi. Onda, pošto je u sobi bilo toplo, skide kaput, baci ga na zlatnim brokatom presvučeni kauč, zavuče ruku ispod košulje i počeša se po stomaku, pa ode u kuhinju i poče da kuva kafu. U sudoperi su bile nagomilane prljave retorte, laboratorijske čaše i male posude zajedno sa tanjirima od doručka, a jedan je bio umrljan žumancetom. Posmatra- jući tu nemoguću zbrku za trenutak je hteo da zavrišti od očajanja: ali nije. Samo je odstojao minut, a potom tiho rekao: „Brajse, prokleto si zabrljao“. Onda je pronašao umereno čistu laboratorijsku čašu, isplaknuo je, u nju nasuo kafu u prahu i vruću vodu iz slavine, promešao je laboratorijskim termometrom i popio, zagledavši se preko čaše u veliku, skupu reprodukciju Ikarovog pada od Brojgela koja je visila na zidu iznad belog štednjaka. Lepa slika. To je slika koju je nekad voleo, a sad se na nju jednostavno navikao. Zadovoljstvo koje mu je sad pružala bilo je samo intelektualno — dopadale su mu se boje, oblici, stvari koje se dopadaju diletantima — a savršeno dobro je znao da se to smatra rđavim znakom, i da, povrh svega, to osećanje ima mnogo veze sa zlosrećnom hrpom papira koja okružuje njegov pisaći sto u drugoj sobi. Dovršivši kafu, citirao je blagim, ritualnim glasom, bez ikakvog određenog izraza ili osećanja, stihove iz Odnove pesme o toj slici: „.. .skupi, krhki brod koji je sigurno video nešto zapanjujuće, dečaka dok pada s neba, morao je nekud da stigne i spokojno jedrio dalje." Spustio je neisplaknutu čašu na štednjak. Onda je zasukao rukave, skinuo kravatu i počeo da puni sudoperu
  • 28. 26 vrućom vodom, posmatrajući deterdžentsku penu kako pod pritiskom iz slavine narasta kao neki višećelijski živi stvor, složeno oko ogromnog albino insekta. Onda je počeo da stavlja staklariju kroz penu u vruću vodu ispod nje. Našao je sunđer za pranje sudova i počeo s radom. Od nečeg je morao da počne... Četiri sata kasnije prikupio je gomilicu ocenjenih seminarskih radova i počeo da pretura po džepu tražeći gumicu kojom bi ih povezao. Tada otkri rolnu kapisli. Izvadio ju je iz džepa, za trenutak držao na dlanu, a onda se bleskasto nasmejao. Trideset godina nije opalio kapislu — otkad je, u neko pradavno doba bubuljičave nevinosti s pištolja na kapisle i Vrta dečjih stihova prešao na džinovski komplet Malog hemičara — izgledao je kao za odrasle — koji mu je poklonio deda kao neposredni podsticaj Sudbine. Odjednom uhvati sebe kako želi pištolj na kapisle; voleo bi da tu, u svom praznom stanu, ispuca kapisle, jednu po jednu. A zatim se prisetio da se jednom, pre bog bi ga znao koliko godina, pitao šta bi se dogodilo kad bi potpalio celu rolnu kapisli — očaravajuća, ekstre­ mistička ideja. Ali nikad nije pokušao. Pa, sad je najbolji trenutak. Ustao je, umorno se smeškajući, i otišao u kuhinju. Stavio je rolnu kapisli na list bakarne mrežice, namestio list na tronožni stalak, prosuo na njih malo alkohola iz alkoholne lampe, pedantno mrmljajući: „Paljenje garantovano“, uzeo s gomile cepku drveta, zapalio je upaljačem i onda pažljivo ispalio kapisle. Bio je iznenađen i zadovoljan rezultatom; očekivao je samo neujednačenu seriju slabih pfrtova i nešto sivog barutnog dima, a umesto toga dobio je, dok je rolna divlje poskakivala na žicanoj mreži, finu buku glasnih, zado­ voljavajućih bangova. Začudo, iz crnog ostatka se nije digao crni dim. Sagnuo se i pomirisao malo preostale crne mase. Bez ikakvog mirisa. To je neobično. Bože moj, pomisli, kako se to brzo događa! Neka druga bedna budala od hemičara već je pronašla zamenu za barut. Na kratko se zapita šta bi to moglo biti, a onda sleže ramenima. Možda će to jednom da razmotri. Ali mu je nedostajao miris baruta — fini, opori miris. Pogledao je na sat. Pola osam. Iza prozora je bio prolećni sumrak. Prošlo je vreme večere. Otišao je u kupatilo, oprao ruke i lice, odmahujući glavom na sopstvenu sivu usukanost u ogledalu. Onda je uzeo kaput sa kauča, obukao ga i izašao. Siiazeći, neodređeno je motrio po stepenicima za drugom rolnom kapisli, ali nije bilo nijedne. Posle pljeskavice i šolje kafe odluči da ode u bioskop. Imao je težak dan — četiri sata rada u laboratoriji, tri sata predavanja, četiri sata čitanja onih idiotskih radova. Išao
  • 29. 27 je ka centru nadajući se naučno-fantastičnom filmu — nekom s oživljenim dinosaurusima što u praznoglavom iščuđavanju trupkaju Menhetnom, ili s osvajačima-insek- tožderima s Marsa koji su došli da unište ceo prokleti svet (daleko mu lepa kuća), kako bi mogli da pojedu bube. Ali se nije davalo ništa slično, pa se zadovoljio mjuziklom, kupivši pre ulaska u malu tamnu salu kokice i filovanu čokoladicu i tragajući za izdvojenim sedištem pored prolaza. Poče da jede kokice pokušavajući da odagna ukus jevtinog senfa s pljeskavice. Filmske novosti su bile u toku i gledao ih je tupo, s blagom stravom koju su mu ulivale takve stvari. Snimci nereda u Africi. Koliko li već godina traju neredi u Africi? Još od početka šezdesetih?Tu je bio i govor političara sa Zlatne Obale koji preti upotrebom „taktičkog hidrogenskog naoružanja“ protiv nekih nesreć- nih „bundžija“. Brajs se promeškoljio na sedištu, stideći se svog zanimanja. Pre mnogo godina, kao diplomac koji mnogo obećava, radio je neko vreme na originalnom projektu hidrogenske bombe. Kao jadnog starog Open- hajmera, čak i tada su ga mučile ozbiljne sumnje. Filmske novosti su prešle na snimke postavljanja rampi za projek­ tile duž reke Kongo, onda na trke raketa s pilotima u Argentini, i konačno na njujoršku modu, prikazujući haljine bez gornjeg dela i muške kitnjasto nabrane pantalone. Ali Brajs nije mogao da prestane da misli na Afrikance; ti ozbiljni crni mladići bili su unuci prašnih, natuštenih porodičnih skupina iz časopisa National Geo- graphic, prelistavanog u bezbrojnim lekarskim čekaonica­ ma i u salonima uvaženih rođaka. Setio se ženskih otromboljenih dojki, neizbežnog crvenog šala ili skerletne marame na svakoj fotografiji u boji. Sada potomci tih ljudi nose uniforme i pohađaju univerzitete, piju martinije, prave sopstvene hidrogenske bombe. Poče mjuzikl u jarkim prostačkim bojama, kao da bi da drečavom silom izbriše sećanje na filmske novosti. Zvao se Priča o Lesli Šari i bio dosadan i bučan. Brajs je pokušao da se izgubi u nesuvislom kretanju i bojama, no otkri da ne može, pa je u početku morao da se zadovolji utegnutim grudima i dugim nogama mladih žena u filmu. To je samo po sebi bilo dovoljno ošamućujuće, ali je to bila ona ošamućenost koja može biti bolna a i apsurdna za sredovečnog udovca. Vrpoljeći se suočen s razmetljivom senzualnošću, preneo je svoju pažnju na fotografiju, i po prvi put postao svestan zadivljujućeg tehničkog kvaliteta slike. Konture i detalji, mada povećani na ogromno dupliskopsko platno, izgledali su oštro kao na kontakt kopiji. Sa<f je, videći to, zatreptao, pa zatim obrisao naočari maramicom. Nije bilo sumnje: slika je savršena.
  • 30. Znao je ponešto o fotohemiji; ovaj kvalitet nije izgledao potpuno ostvariv pomoću onoga što je znao o procesima prenošenja boje i kolor filmu s tri emulzije. Uhvati sebe kako je tiho zviznuo od zapanje'.osti, pa je ostatak filma gledao zainteresovanije — jedino mu je povremeno razbijalo pažnju što bi neka od ružičastih slika skinula prsluče — na tu se stvar u filmovima nikad nije navikao. Dok je kasnije izlazio iz bioskopa na trenutak se zaustavio da pogleda reklame za film, da vidi šta bi mogle da kažu o kolor procesu. To uopšte nije bilo teško pronaći; preko drečavih reklama šepurila se traka na kojoj je pisalo: N o v a , n o v a , n o v a s e n z a c ija u b o ji — s v e t s k ik o l o r . Nije, međutim, bilo ničeg više, osim malog zaokruženog R koje je značilo „registrovani zaštitni znak“, a ispod toga, najmanjim mogućim slovima, Registrovala S. I. Korporacija. Preturao je po glavi tražeći kombinaciju koja bi odgovarala inicijalima, ali su zbog povremene naopake ćudljivosti njegovog duha jedine stvari koje je pronašao bile besmislene: Sanjivi Izraštaj, Savremena Ispraznost, Sova Isposnica, Svetski Imalin. Slegnuo je ramenima, i s rukama u džepovima pantalona pošao niz večernju ulicu u neonsko srce univerzitetskog gradića. Nemiran, pomalo razdražen, još ne želeći da ode kući i opet bulji u one radove, obreo se u traganju za jednom od onih pivnica u kojima se okupljaju studenti. Našao je jednu malu točionicu, zvala se Kod Hernija, nacifrani lokalčić u čijem su izlogu stajale nemačke krigle. Dolazio je u nju i ranije, ali samo izjutra. To je bio jedan od malobrojnih poroka koje je urpažnjavao. Od onog vreme­ na od pre osam godina kad mu je umrla žena (u blistavoj bolnici s kilo i po tumora u želucu), utvrdio je da se može reći ponešto u korist jutarnjeg pijanstva. Otkrio je pukim slučajem da može biti ugodno, u suro, turobno jutro — u jutro mlitavog, ostrigasto obojenog vremena — blago, ali temeljno se napijati, pretvoriti melanholiju u zadovoljstvo. No to se mora poduzimati s apotekarskom preciznošću; u slučaju pogreške mogu se dogoditi gadne stvari. Postoje bezimene stene sa kojih se može pasti, a u sure dane tu uvek grickaju, kao revnosni miševi u kutu jutarnjeg pijanstva, samosažaljenje i ojađenost. Ali on je bio mudar čovek, razumevao se u te stvari. Sve to, kao morfijum, zavisi od pravilnog doziranja. Otvorio je vrata Kod Henrija a dobrodošlicu mu požele prigušeni ropac džuboksa koji je gospodario sredinom prostorije, pulsirajući od basova i crvenog svetla, kao obolelo i mahnito srce. Ušao je malo nesigurno, između redova plastičnih loža, ujutro obično praznih i bezbojnih, sada prepunih studenata. Neki su marljivo mrmorili; 28
  • 31. 29 mnogi su bili bradati i pomodno otrcani — kao teatralni anarhisti ili „agenti stranih sila“ u starim, starim filmovi­ ma iz tridesetih godina. A iza brada? Pesnici? Revolucio­ nari? Jedan od njih, student na njegovom kursu organske hernije, pisao je za studentske novine članke o slobodnoj ljubavi i „gnjilom truplu hrišćanske etike koji zagađuje izvore života“. Brajs mu klimnu glavom, a dečak mu preko durljive brade uputi postiđen pogled. Većina su bili dečaci sa farmi u Nebraski i Ajovi; potpisuju peticije o razoružanju; raspravljaju o socijalizmu. Za trenutak se oseti nelagodno; umoran stari boljševik u kaputu od tvida usred nove klase. Našao je skučen prostor za šankom i od žene s prosedim šiškama i naočarima u crnom okviru poručio čašu piva. Nikad je ranije nije ovde video; izjutra ga je posluživao mučaljiv stariji čovek lošeg varenja po imenu Artur. Muž ove žene? Uzimajući pivo neodređeno joj se osmehnuo. Gutao ga je brzo, osećao se neugodno, želeo je da izađe. Iz džuboksa koji je sad iza njegove glave, počela je sa svirkom ploča folk pesama, sa citrom koja je metalno drndala. O, Bogo, nabrah balu pamuka! O, bogo... Kraj njega za barom bela devojka govorila je tužnookoj crnoj devojci o „strukturi“ poezije i zapitkivala je da li pesma „dejstvuje“, vrsta razgovora od kojeg se Brajs naježi. Kako prokleto sveznajuća mogu da budu ova deca? Onda se seti žargona kojim je on govorio tokom godine kad mu je engleski bio glavni predmet, bilo mu je dvadeset: „nivoi značenja“, „semantički problem“, „simbolička ravan“ . Pa da, postoje mnoge zamene za znanje i poimanje — lažnih metafora ima svuda. Dovršio je svoje pivo i onda je, ne znajući zašto, poručio sledeće, mada je želeo da ode, da pobegne od galame i izveštačenosti. I nije li nepravedan prema ovim klincima, nije li uobraženi magarac? Mladi ljudi uvek izgledaju budalasto, zavodi ih spoljašnost — kao i svakog. Bolje da puštaju brade nego da se učlanjuju u studentska udruženja ili diskusione tribine. Uskoro će dovoljno naučiti o toj vrsti umilnog idiotizma, kad sveže obrijani iziđu iz škole i potraže posao. Ili i tu greši? Uvek postoji mogućnost da su oni — bar neki od njih — bogomdani Ezre Paundi, neće nikad obrijati brade, postaće briljantni i kričavi fašisti, anarhisti, socijalisti, i umreće u evropskim gradovima za koje niko nije čuo, kao pisci dobrih pesama, slikari značajnih slika, zlosrećni ljudi čije će ime nešto predstavljati. Dovršio je pivo i uzeo još jedno. Dok ga je ispijao, kroz glavu mu prolete slika bioskopskog plakata i džinovske reči s v e t s k ik o l o r i pade mu na pamet da S u S. I. Korporaciji može da označava Svetskikolor. Ili, možda, Svet. A /.? Izlišan?
  • 32. 30 Ismejan? Iskusan? Ili, turobno se osmehnuvši, jednostav­ no Izlaz? Mudro se nasmeši devojci u crvenoj jakni pored sebe, koja je sada pričala o „fakturi“ jezika. Nije joj više od osamnaest. Sumnjičavo ga je pogledala ozbiljnim tamnim očima. I onda oseti da ga je nešto zabolelo; bila je tako lepa. Prestao je da se smeši, brzo dovršio pivo i krenuo. Dok je na izlasku prolazio pored lože, bradati student organske hernije reče vrlo uljudnim glasom: „Dobro veče, profesore Brajs.“ Brajs mu klimnu glavom, odmumla i progura se kroz vrata u toplu noć. Bilo je jedanaest sati, ali nije hteo da ide kući. Za trenutak je mislio da nazove Gelbera, svog jedinog bliskog prijatelja na fakultetu, ali odluči da ga ne zove. Gelber je bio saosećajan čovek; no izgleda da baš sad nema šta da se kaže. Nije želeo da govori o sebi, o svom strahu, o svojoj jevtinoj požudi, o svom užasnom i glupavom životu. Nastavio je da hoda. Pred samu ponoć zaustavio se u jedinom gradskom dragstoru otvorenom cele noći, koji je, osim postarijeg prodavca iza blistave, plastične tezge-šanka, bio prazan. Seo je i naručio kafu, a kad su mu se oči privikle na veštački sjaj fluorescentnih svetiljki, poče dokono da zija po tezgi, čitajući etikete na bočicama aspirina, priboru za foto-aparate, na paketima žileta... Škiljio je, a počela je da ga boli i glava. Pivo; svetlost. . . Losion za sunčanje i džepni češljevi. A onda mu je nešto privuklo i zaustavilo pogled. SvetskiKolor: film za foto-aparate, lajka format, 35 mm., odštampano na svakoj u nizu četvrtastih plavih kutija, pored džepnih češljeva, ispod kartona s reckalica- ma za nokte. To ga, nije znao zašto, zapanji. Prodavač je stajao u blizini i Brajs iznebuha reče: „Molim vas, dajte mi da vidim onaj film.“ Prodavač zaškilji u njega — da li je svetiosmetalo i njegovim očima — i reče: „Koji film?“ ,,U boji. SvetskiKolor.“ ,,Oh, nisam vas.. ,,U redu, znam.“ Iznenadilo ga je što mu je glas nestrpljiv. Nije imao naviku da prekida ljude. Stari čovek se malo namršti a onda odfulja i skide kutiju filma. Stavi je prenaglašeno čvrsto na tezgu ispred Brajsa, ne rekavši ništa. Brajs uze kutiju i pogleda etiketu. Ispod velikih slova bilo je odštampano malim slovima: bez zrna; savršeno ujednačen kolor film. A ispod toga: osetljivost 200 do 3000 ASA, u zavisnosti od razvijanja. Bože moj! pomisli, Ne može biti tako osetljiv. A promenljiv raspon? Pogledao je prodavca. „Pošto je ovo?“
  • 33. 31 „Šest dolara. To je za trideset šest snimaka. Za dvadeset je dva i sedamdeset pet.“ Odvagnuo je kutiju, bila je laka na dlanu. „To je prilično skupo, zar ne?“ Prodavač napravi grimasu, nekakva staračka mrzovolja. „Nije kad ne plaćate razvijanje.“ „A, razumem. Oni ga razviju za vas. Dobijete kove- r a t . Z a u s t a v i o se. Ovo je glupav razgovor. Neko je pronašao nov film. Baš ga briga; nije on fotograf. Posle pauze prodavač reče: „Ne.“ Zatim, okrenuvši se i polazeći ka vratima: „Sam se razvija.“ „Šta?“ „Sam se razvija, slušajte, je 1’ hoćete da kupite film?“ Ne odgovorivši, okrenu kutiju na dlanu. Na oba kraja upadljivo su bile odštampane reči s a m o r a z v u a n je . To je napravilo utisak. Kako nisam za ovo doznao iz časopisa za herniju? Nov proces. .. „Da“, reče, rasejano gledajući etiketu. Tu su se, na dnu, nalazila sitna slova: S.I. Korporacija. „Da. Kupicu ga.“ Iščeprkao je novčanik i čoveku dao šest zgužvanih novčanica. „Kako to funkcioniše?“ „Vratite ga u metalnu kutiju.“ Čovek pokupi novac. On kao da ga je smirio, učinio manje nadmenim. ,,U kutiju?“ ,,U metalnu kutiju u koju je zapakovan. Vratite ga u kutijicu kad ispucate sve snimke. Onda pritisnite dugmen- ce na vrhu kutije. Piše tamo. Unutra je uputstvo. Pritisnete dugme jedanput, ili više puta — zavisi od onoga što zovu „osetljivost“. To je sve što treba da radite.“ ,,Oh.“ Ustao je, ne dovršivši kafu, polako stavio kutiju u džep od kaputa. Odlazeći, zapitao je prodavca: „Otkad je ovo na tržištu?“ „Film? Oko dve-tri nedelje. Dobar je. Mnogo se prodaje.“ Išao je pravo kući, razmišljajući o filmu. Kako nešto, može biti dobro, tako jednostavno? Rasejano je izvadio kutiju iz džepa, otvorio je noktom palca. Unutra se nalazila plava metalna kutijica s poklopcem na zavrtanj iz koga je štrcalo crveno dugme. Otvorio ju je. U list s uputstvima bila je zavijena kaseta s filmom, izgledala je kao obično. Na unutrašnjoj strani poklopca kutijice, ispod dugmeta, nailazila se mala rešetka. Opipa je noktom palca. Kao da je napravljena od porcelana. Kod kuće je iz fijoke iskopao prastari foto-aparat marke Argus. Zatim je, pre nego što će ga staviti unutra, izvukao oko trideset santimetara filma iz kasete, osvetlio ga, a onda otkinuo. Bio je rapav pod rukom, bez uobičajene glatkoće želatinske emulzije. Zatim je ostatak
  • 34. 32 stavio u aparat i brzo ga utrošio, nasumce fotografišući zidove, radijator, hrpu papira na svom radnom stolu, snimajući s 800 ASA pri prigušenom svetlu. Kad je završio razvio je film u metalnoj kutiji, pritisnuvši osam puta dugme, a onda je otvori i pri tom je omirisa. Pojavio se jedva primetan plavičasti gas oštrog neprepoznatljivog mirisa. U kutiji nije bilo nikakve tečnosti. Gasno razvi- jar|ie‘? Žurno je izvadio film, izvukao rolnu iz kasete i držeći je prema svetlu otkrio niz savršenih slajdova, s finim, prirodnim bojama i detaljima. Zviznuo je i rekao: „Boga mu ljubim.“ Onda je uzeo komad osvetljenog filma i niz slajdova i s njima otišao u kuhinju. Počeo je da reda materijale za brzu analizu, da postavlja u redove posude, izvadio uređaj za određivanje jačine rastvora. Našao se u grozničavom radu i nije zastao da se upita zbog čega je ovo u njemu izazivalo tu mahnitu radoznalost. Nešto u vezi s tim ga je kopkalo, ali je to zanemario — bio je suviše zauzet... Pet sati kasnije, u šest ujutro, dok je nebo iza prozora bilo sivo i bučno od ptica, izmoždeno se skljokao na kuhinjsku stolicu, držeći komadić filma. Nije s njim baš sve pokušao; ali je pokušao dovoljno da bi saznao kako na filmu nema ni jedne od uobičajenih fotografskih hemikalija, ni jedne od srebrnih soli. Sedeo je nekoliko minuta crvenih očiju, ukočenog pogleda. Onda ustade, vrlo umorno ode do spavaće sobe i polumrtav pade na nenamešten krevet. Pre nego što je, još u odelu, zaspao, dok su ptice pred njegovim prozorom galamile a sunce se uspinjalo, rekao je, jetkim i hrapavim glasom: „To mora da je potpuno nova tehnologija... neko je iskopao nauku u ruševinama M aja... ili na nekoj drugoj planeti...
  • 35. 4 Prolećno obučen svet išao je pločnikom u gibajućim, žurnim skupinama. Svuda je bilo mladih žena, lupkanja potpetica (mogao je da ih čuje čak i u kolima), mnoge su bile upadljivo obučene, odeća im je bila neprirodno jarka na jakom jutarnjem suncu. Uživajući u prizoru ljudi i boja — mada su ga još uvek preosetljive oči od toga bolele — rekao je šoferu da polako vozi Park avenijom. Dan je bio divan, jedan od prvih zaista sunčanih dana njegovog drugog proleća na Zemlji. S osmehom se zavalio na posebno dizajnirane naslone za leđa, a kola su išla ka centru, malom i ravnomernom brzinom. Šofer Artur bio je vrlo dobar; odabran je zbog svoje lake ruke, zbog sposobnosti da održava ravnomernu brzinu, da izbegava nagle promene kretanja. U centru su skrenuli u Petu aveniju, zaustavivši se ispred zgrade u kojoj se nalazila stara Farnsvortova kancelarija, gde se s jedne strane ulaza nalazila mesingana ploča na kojoj je neupadljivim, ispupčenim slovima pisalo: sv et sk a in d u s t r ijs k a k o r p o r a c ija . Njutn podesi svoje nao- čari za sunce na tamniju nijansu kako bi se zaštitio od spoljašnjeg sunca, i izađe iz limuzine. Stao je na ploč­ nik protežući se, osećajući na licu sunce — za ljude oko njega umereno toplo, za njega prijatno vruće. Artur promoli glavu kroz prozor i reče: „Gospodine Njutn, da li da sačekam?“ Ponovo se protegao, uživajući u sunčevoj svetlosti, u vazduhu. Više od mesec dana nije izlazio iz stana. „Ne“, reče. „Pozvaću vas, Arture. Ali sumnjam da ćete mi biti potrebni do večeras; ako hoćete, možete da odete u bioskop.“ Ušao je, prošao kroz glavno predvorje pored niza liftova, sve do specijalnog lifta na kraju hodnika gde ga je očekivao ukrućeni poslužitelj u besprekornoj uniformi. Njutn se nasmeja u sebi; mogao je da zamisli kovitlac naredbi koji mora da je nastao prethodnog dana pošto je telefonirao i rekao da će doći sledećeg jutra. Tri meseca nije bio u kancelariji. Retko je uopšte izlazio iz stana. Liftboj mu uputi uvežbano i nervozno: „Dobro jutro, gospodine Njutn.“ Nasmešio mu se i stupio unutra.
  • 36. 34 Lift ga je polako i vrlo glatko dovezao do sedmog sprata gde se nekad nalazila Farnsvortova advokatska kancelarija. Farnsvort ga je čekao na izlasku iz lifta. Advokat je bio kraljevski obučen u sivo svileno odelo, a blistavi crveni dragulj sijao se na debelom i savršenom manikiranom domalom prstu. „Dobro izgledate, gospodi­ ne Njutn“, reče on, prihvativši sa nežnim obzirom njegovu ispruženu ruku. Farnsvort je imao moć zapažanja; vrlo brzo je primetio kako se Njutn zgrčio ako ga dodirnu na malo grublji način. „Hvala, Olivere. Osećao sam se izuzetno dobro.“ Farnsvort ga povede mimo kancelarija niz hodnik u prostorije s tablom S.I. Korporacija. Prošli su pored buljuka sekretarica koje su se s poštovanjem utišale na njihov nailazak, pa u Farnsvortovu kancelariju na čijim su vratima bila mala mesingana slova. O.V. Farnsvort, Predsednik. Kancelarija je kao i ranije bila nameštena raznoraznim primercima rokokoa kojim je dominirao gromadni, gro­ teskno izrezbareni pisaći sto od Kafijerija. Soba je, kao i uvek, bila ispunjena muzikom — ovog puta to je bio komad za violinu. Nije prijao Njutnovom uhu, ali nije ništa rekao. Služavka im donese čaj dok su oni nekoliko minuta ćaskali — Njutn je naučio da voli čaj, iako je morao da ga pije mlak — a onda su počeli da razgovaraju o poslu; o svom pravnom statusu, o postavljanju i premeštanju direktora, o kompanijama koje im pripadaju, o zakupni­ nama, licencama i prihodima od patenata, o finansiranju novih fabrika i kupovini starih, o tržištima, cenama i kretanju interesovanja javnosti za sedamdeset tri potrošna artikla koje su proizvodili — televizijske antene, tranzi­ store, filmove za foto i kino kamere i detektore radijacije — i o otprilike tri stotine patenata koje su iznajmljivali, od procesa prerade nafte do bezopasne zamene za barut koja se upotrebljavala za dečje igračke. Njutn je imao vrlo jasnu predstavu o Farnsvortovoj zapanjenosti — čak većoj nego obično — zbog njegovog poznavanja ovih stvari, te u sebi reče da bi bilo mudro napraviti nekoliko namemih pogrešaka pri pominjanju brojki i pojedinosti. Ipak, bilo je prijatno i uzbudljivo — mada je znao da to zadovolj­ stvo potiče od ispraznog i tričavog ponosa — koristiti svoj antejski um za takve stvari.. To je kao kad bi se neko od ovih ljudi — uvek je o njima mislio kao o „ovim ljudima“, ma koliko im se divio i voleo ih — obreo kako obavlja poslove s grupom vrlo okretnih i snalažljivih šimpanza. Bili su mu dragi i nije mogao, sa svojom u osnovi ljudskom taštinom, odoleti površnom uživanju da ispoljava
  • 37. 35 svoju duhovnu nadmoć na njihovo zabezeknuto divljenje. Ipak, ma koliko to bilo prijatno nije smeo da zaboravi da su ovi ljudi opasniji od šimpanza — a prošle su hiljade godina otkad je neki od njih video neprerušenog Antejca. Razgovarali su sve dok im služavka nije donela ručak — za Farnsvorta sendviče s piletinom i bocu rajnskog vina; za Njutna pogačice od ovsenog brašna i čašu vode. ustanovio je da je ovseno brašno jedna od najlakše svarljivih namirnica za osobenosti njegovog organizma i često ga je jeo. Nastavili su još prilično dugo s razgovorom o složenom poslu finansiranja raznoraznih i rasprostranje­ nih preduzeća. Njutn je u ovom delu igre počeo da uživa radi nje same. Morao je da je nauči od osnova — mnogo šta o ovom društvu i o ovoj planeti nije se moglo naučiti gledanjem televizije — i otkrio je da za nju ima urođenu sklonost, verovatno atavizam što potiče još od davnih predaka iz onih starih, moćnih vremena koja su predsta­ vljala sjaj prvobitne antejske kulture. To je bilo u doba kad se ova Zemlja nalazila u svom drugom ledenom dobu — doba okrutnog kapitalizma i ratovanja, pre no što su antejski izvori energije gotovo iscrpeni a voda presahia. Uživao je u igranju žetonima i brojkama finansija, mada mu je ta moć pružala mala uzbuđenja, mada je u igru ušao s napakovanim kartama kakve je moglo da obezbedi samo deset hiljada godina antejske elektronike, hernije i optike. Ali nikada nije ni za trenutak zaboravio zbog čega je došao na Zemlju. To je uvek neizbežno bilo s njim, kao potmuli bol koji još obitava u njegovim očvrsnutim ali uvek umornim mišićima, kao nemoguća tuđina, ma koliko mogla postati poznata, ove ogromne i raznolike planete. Prijao mu je Farnsvort. Prijalo mu je ono malo ljudi koje poznaje. Nije poznavao ni jednu ženu, jer ih se plašio, iz razloga koji ni sam nije razumeo. Ponekad je bio tužan što je zbog bezbednosti suviše opasno bolje upoznati ovaj narod. Hedonist kakav je, Farnsvort je bio prepre­ den, sladostrasan učesnik u igri novcem; čovek koji povremeno iziskuje nadzor; čovek verovatno opasan, ali čiji duh ima mnogo finih i tananih faceta. Nije jedino reputacijom stekao svoj ogromni prihod koji mu je Njutn utrostručio. Kad je Farnsvortu dovoljno razjasnio šta želi da bude učinjeno, za trenutak se zavalio u stolicu, odmarajući se, a potom reče: „Olivere, sad kad novac počinje da se... akumulira, želim da poduzmem jednu novu stvar. Govorio sam vam ranije o istraživačkom projektu.. Farnsvort nije delovao iznenađeno. Ali verovatno je očekivao da svrha ove posete bude nešto značajnije. „Molim, gospodine Njutn?“
  • 38. 36 Meko se osmehnu. „To će biti poduhvat druge vrste, Olivere. I to, bojim se, skup. Mislim da ćete imati nešto posla oko njegovog osnivanja — u svakom slučaju oko finansijskog dela.“ Za časak pogleda kroz prozor; nena­ metljivi niz sivih radnji u Petoj aveniji; drveće. „To neće donositi profit, i mislim da će najbolje biti da se osnuje istraživačka fondacija.“ „Istraživačka fondacija?“ napući se advokat. „Da.“ Ponovo se okrenuo ka Farnsvortu. „Da, mislim da ćemo js osnovati i registrovati u Kentakiju, sa otprilike onoliko kapitala koliko mogu da prikupim. Mislim da će to biti oko četrdeset miliona dolara — ako uspemo da dobijemo pomoć od banaka.“ Farnsvort diže obrve. „Četrdeset miliona? Gospodine Njutn, vi ne vredite ni pola od toga. Možda kroz šest meseci, ali tek smo počeli.. „Da, znam. Ali mislim da sva svoja prava na Svetski- Kolor prodam Istman Kodaku. Vi, naravno, ukoliko želite, možete zadržati svoje deonice. Mislim da će ga Istman inteligentno upotrebiti. Spremni su da idu prilično visoko kako bi ga dobili — uz uslov da narednih pet godina ne tržište ne iznosim konkurentski kolor film.“ Farnsvortovo lice je sad počelo da crveni. „Nije li to kao prodavanje doživotne kamate na budžet Sjedinjenih Država?“ „Pretpostavljam da je tako. Ali, potreban mi je kapital; a i sami znate da je sa tim patentima spojena stalna opasnost da dođu pod udar zakona protiv trustova. A Kodak ima bolji pristup svetskom tržištu od nas. U stvari, poštedećemo sebe jedne velike gnjavaže.“ Donekle umiren, Farnsvort je odmahnuo glavom. „Kad bih imao autorska prava na Bibliju ne bih ih prodao izdavačkom preduzeću. Ali, pretpostavljam da znate šta radite. Uvek ste znali.“
  • 39. 5 Na Državnom Univerzitetu Pendli u Pendliju, država Ajova, Natan Brajs je svratio u kancelariju šefa svoje katedre. To je bio profesor Kanuti, a njegov položaj je imao naziv Koordinator i savetnik Odseka, što je ličilo na nazive većine šefova katedri u današnje vreme, još od perioda velike izmene naziva koja je svakog trgovačkog putnika pretvorila u zastupnika na terenu, svakog nastoj- nika u lice zaduženo za problematiku zgrade. Potrajalo je malo duže dok je dospela na univerzitete. Ali je od njih dospela i sada više ne postoje sekretarice već službenice na prijemnom i administrativne pomoćnice, ne postoje šefovi, već samo koordinatori. Kratko podšišan i gumastog tena, profesor Kanuti dočekao ga je širokim osmehom, pušeći lulu, ukazao mu rukom preko tepiha plavog kao golubije jaje na plastičnu stolicu boje lavande, i rekao: „Milo mi je što te vidim, Nat.“ Brajs se gotovo vidljivo lecnuo na ovo ’Nat’, i pogledav­ ši na sat kao da je u žurbi, reče: „Zanima me jedna stvar, profesore Kanuti." Nije se nigde žurio — osim da obavi ovaj razgovor; sada, kad su ispiti bili završeni, nedelju dana nije imao nikakvog posla. Kanuti se ljubazno osmehivao a Brajs u magnovenju opsova samog sebe što je uopšte dolazio kod ovog idiota koji igra golf. Ali možda Kanuti zna nešto što će mu biti od koristi; barem nije budala kao hemičar. Brajs izvadi iz džepa kutiju i stavi je na Kanutijev sto. „Jeste li videli ovaj novi film?“, reče. Kanuti je uze mekom, nežuljevitom rukom, pa ju je trenutak začuđeno gledao. „Svetski Kolor? Da, upotre­ bljavao sam ga, Nate.“ Spusti je s izvesnom konačnošću. „Đavolski dobar film. Sam se razvija.“ „Znate li kako radi?“ Kanuti zamišljeno pućnu na neupaljenu lulu. „Ne, Nate. Ne bih mogao reći. Valjda kao svaki drugi film. Samo je malo... savršeniji.“ Nasmeja se svojoj šali. „Nije baš tako.“ Brajs se nagnu i dohvati kutiju, odmeravajući je na dlanu i posmatrajući Kanutijevo nezainteresovano lice. „Izvršio sam s njim neke opite i bio
  • 40. 38 sam prilično zapanjen. Znate, najbolji kolor filmovi imaju tri odvojene emulzije, po jednu za svaku osnovnu boju. E, ovaj nema nikakvu emulziju.“ Kanuti podiže obrve. I bolje je da izgledaš iznenađeno, idiote jedan, pomisli Brajs. Izvadivši lulu iz usta, Kanuti reče: „Zvuči nemoguće. Gde je osetljivost na svetio?“ „Očigledno u podlozi. I izgleda da se to postiže barijumovim solima — sam bog zna kako. Kristalizovane barijumske soli koje se slobodno raspoređuju.“ A, uzeo je vazduh, „razvijač je gasovit — u maloj čauri ispod poklopca metalne kutije. Pokušao sam da otkrijem šta je unutra i jedino u šta sam bio siguran jesu kalijum nitrat, malo hiperoksida i nešto što se, sveca mu, ponaša kao kobalt. I sve je blago radioaktivno, što možda nešto objašnjava, mada mi nije jasno šta.“ Kanuti mu obezbedi dužu pauzu kakvu je nalagala pristojnost posle ovog malog predavanja. Zatim reče: „Nate, zvuči sumanuto. Gde ga prave?“ „Postoji fabrika u Kentakiju. Ali im je sedište u Njujorku, koliko sam mogao da doznam. Akcije im nisu registrovane na berzi.“ Slušajući, Kanuti je poprimio ozbiljan izraz lica; vero- vatno onaj, pomisli Brajs, koji čuva za svečane prilike kao što je primanje u novi klub dobrostojećih građana. „Shvatam. Pa, to je škakljivo, zar ne?“ Škakljivo? Sta mu to, do đavola, znači? Naravno da je škakljivo. Nemoguće je. „Da, škakljivo je. Hteo sam da vas zamolim za nešto u vezi s tim.“ Malčice je oklevao, opirući se tome što ovog naduvenog malog ekstroverta moli za uslugu. „Želeo bih da nastavim, da otkrijem na kakav to vraški način funkcioniše. Pitam se da li bih mogao da koristim jednu od velikih istraživačkih laborato­ rija dole u suterenu — bar u periodu između semestara. A dobro bi mi došao i pomoćnik student, ako je neki na raspolaganju.“ Usred njegovog govora Kanuti se zavalio duboko u svoju plastikom presvučenom stolicu, kao da ga je Brajs gurnuo u mekane i valovite sunđeraste jastuke. „Nate, sve laboratorije su zauzete“, reče. „Znaš da ne možemo da izađemo na kraj sa svim industrijskim i vojnim projektima koje sada imamo. Zašto ne pišeš kompaniji koja proizvodi film, pa ne pitaš njih?“ Pokušao je da održi smiren ton. „Već sam im pisao. Ne odgovaraju na poštu. Niko ne zna ništa o njima. Nema ničeg o njima u časopisima — čak ni u časopisu American Photochemistry.“ Zastade malo. „Čujte, profesore Kanu­ ti, sve što mi je potrebno jeste laboratorija... Mogu i bez pomoćnika.“
  • 41. 39 „Volte. Volt Kanuti. Ali Nate, laboratorije su pune. Koordinator Džonson bi mi popio mozak kad bih...“ „Čuj... Volte... Ovo je bazično istraživanje. Džonson uvek drži govorancije o bazičnom istraživanju, zar ne? O kičmi nauke? Izgleda da je sve što ovde radimo razrađi­ vanje jevtinijih načina proizvodnje insekticida i usavrša­ vanje gasnih bombi.“ Kanuti diže obrve, njegovo zdepasto telo i dalje beše utonulo u jastučasti sunđer. „Nije nam običaj da na takav način govorimo o svojim vojnim projektima, Nate. Naše primećeno taktičko istraživanje je...“ „U redu, u redu.“ Napinjao se da ne diže glas, pokušavao da mu ovaj zvuči normalno. „Pretpostavljam da je ubijanje ljudi bazično. To je takođe deo života ove nacije. Ali ovaj film...“ Kanutija obli crvenilo zbog sarkazma. „Čuj, Nate“, reče, „ti hoćeš da se zamlaćuješ s komercijalnim proce­ som. I, štaviše, s procesom koji već sasvim lepo funkcioni- še. Zašto padaš u vatru zbog toga? Pa šta ako je film malo neobičan. Tim bolje.“ „Bože moj“, rekao je, „ovaj film je mnogo više od neobičnog. To vidite. Vi ste hemičar — bolji hemičar od mene. Zar ne shvatate tehnologiju koju ovo podrazume- va? Gospode, barijumove soli i gasoviti razvijač!“ Odjed­ nom se priseti rolne filma koja mu je još bila u ruci, i pruži ga kao da je neka zmija ili svete mošti. „To je kao da smo... kao da smo mi pećinski ljudi, iščešavamo buve ispod pazuha, i jedan od nas nađe... nađe rolnu dečjih kapisli...“ A onda ga to u magnovenju ošinu kao udarac posred grudi i prekinuvši za sekund svoj govor pomisli: Presveti blagi bože — ona rolna kapisli! „ i baci je u vatru. Pomislite na tradiciju, na tehničku traciiju koja je ugrađena u stvaranje papirne trake s ravnomerno poreda­ nim barutnim čaurama da bismo mogli da čujemo mala prt, prt, prt! Ili kad biste stanovniku starog Rima dali ručni sat, a on znao za sunčani časovnik...“ Nije dovršio poređenje, sada je mislio na onu rolnu kapisli, na to kako su glasno eksplodirale, kako uopšte nisu mirisale na barut. Kanuti se hladno osmehnu. „Pa, Nate, vrlo si rečit. Ali ja se ne bih toliko uznemiravao zbog nečeg što je smislio nekakav promućurni istraživački tim.“ Pokušao je da bude duhovit, da neslaganje okrene na šalu. „Sumnjam da su nas posetili ljudi budućnosti. Bar ne zato da bi nam prodali film za kameru.“ Brajs ustade stiskajući kutiju filma u šaci. Govorio je blago: „Promućuran istraživački tim, ’jes’ đavola! A po svemu što zinam — po načinu na koji ovaj film ne primenjuje ni jedan hemijski postupak iz više od stotinu
  • 42. godina razvoja fotografije — ovaj proces može da bude vanzemaljski. Ili se negde u Kentakiju krije genije koji će nam iduće nedelje prodavati perpetuum mobile.“ Naglo se okrenuo, zgađen razgovorom, i krenuo ka vratima. Kao majka dok dovikuje detetu koje odlazi u nastupu besa, Kanuti reče: „Ne bih previše pričao o vanzemalj- skom, Nate. Ja, naravno, razumem šta hoćeš da kažeš...“ „Naravno da razumeš“, reče Brajs, izlazeći. Otišao je pravo kući popodnevnim mono-šinobusom i počeo da motri — ili, tačnije, da osluškuje — tragajući za dečacima s pištoljima na kapisle. 40
  • 43. 6 Pet minuta pošto je napustio aerodrom shvatio je da je napravio veliku grešku. Nije smeo da preduzima dolazak na tako daleki jug u vreme leta, ma koliko to bilo neophodno. Mogao je da pošalje Farnsvorta, da pošalje nekog ko bi kupio zemljište, uglavio poslove. Temperatura je bila preko četrdeset, a budući nesposoban da se znoji jer mu je telo bilo stvoreno za temperature oko deset stepeni, bilo mu je rđavo gotovo do nesvestice na zadnjem sedištu aerodromske limuzine koja ga je vozila u centar Luisvila, mrveći o svoj tvrdi naslon njegovo na gravitaciju još osetljivo telo. Ali se, za više od dve godine koje je proveo na Zemlji i tokom deset godina telesnog prilagođavanja kojem je bio podvrgnut pre no što je napustio Anteu, osposobio da podnosi bol i da snagom volje, jarosno, mada ošamućeno, ostane pri svesti. Uspeo je da iz limuzine pređe u hotelsko predvorje, i iz predvorja do lifta — laknulo mu je što se lift kreće ujednačeno, sporo — pa u svoju sobu na trećem spratu, gde se sručio na krevet čim ga je liftboj ostavio samog. Malo posle uspeo je da se dovuče do rashladnog uređaja i podesi ga na vrlo hladno. Zatim se opet skljokao na krevet. To je bio dobar rashladni uređaj; zasnivao se na grupi patenata koje je iznajmio kompaniji koja ga je proizvela. Soba ubrzo postade dovoljno ugodna, ali je uređaj ostavio uključen, pun zahvalnosti što je njegov doprinos nauci rashlađivanja omogućio da njemu toliko potrebne ružne male kutije budu bešumne. Bilo je podne; nešto kasnije naručio je telefonom da mu se donesu boca „šablija“ i malo sira. Počeo je tek odskora da pije vino, sa zadovoljstvom utvrdivši da na njega, očigledno, deluje kao i na ljude sa Zemlje. Vino je bilo dobro ali je sir bio pomalo gumast. Uključio je televizor, koji je takođe radio na osnovu patenata S. I. Korporacije, i zavalio se u fotelju odlučivši da uživa, kad već ovog vrelog popodneva ne može da radi ništa drugo. Prošlo je više od godinu dana otkako je duže gledao televiziju, i izgledalo mu je vrlo neobično što je ponovo gleda u ovom luksuznom i vulgarno modernom hotelskom apartmanu — toliko sličnom apartmanima u kojima žive
  • 44. 42 televizijski privatni detektivi, sa foteljama ležaljkama, policama s nikad korišćenim knjigama, apstraktnim slika­ ma i sobnim barom s gornjom površinom od plastike — ovde u Luisvilu, država Kentaki. Gledati male muškarce i žene ljudskog roda kako se kreću na ekranu onako kako ih je gledao toliko godina kod kuće, na Antei. Sad je mislio na te dane, pijuckajući hladno vino, grickajući sir — tuđu, neobičnu hranu — dok je propratna muzika ljubavne priče ispunjavala prohladnu sobu a jedva čujni glasovi iz malog zvučnika su njegovom osetljivom sluhu iz drugog sveta zvučali kao tuđinsko grgotanje i frfljanje, što su, u osnovi, i bili. Nimalo nalik mrmorenju njegovog jezika, iako se nekad u davnini jedan razvio iz drugog. Dozvolio je sebi da prvi put posle mnogo meseci misli na tihi razgovor starih antejskih prijatelja, na blagu i krtu hranu kakvu je u domovini jeo celog života; na svoju ženu i decu. Možda zbog sobne svežine koja ga je tako smirila posle neizdržljivog letnjeg putovanja, možda zbog alkoho­ la koji je još bio novost za njegove vene, zapao je u duševno stanje tako slično ljudskoj nostalgiji — sentimen­ talno, samoposmatračko i gorko. Iznenada zažele da čuje zvuk svog glasno izgovorenog jezika, da vidi svetle boje antejskog tla, da miriše opori miris pustinje, da čuje pune zvuke antejske muzike, i da ugleda tanke, gazi slične zidove zgrada, prašinu gradova Anteje. I požele svoju ženu, potmulom, antejskom, telesnom seksualnošću — pritajen, uporan bol. I, odjednom, ponovo pogledavši svoju sobu, njene diskretne sive zidove i prostački nameštaj, oseti gađenje, zamor od ovog jevtinog i tuđinskog mesta, od njegove bučne, grlate i senzualne kulture bez korena, od te rulje oštroumnih, svrabljivih, sobom obuzetih majmuna — vulgarnih, bezobzirnih, dok se njihova civilizacija ruši li ruši, kao londonski i svi ostali mostovi. Počeo je da oseća ono što je i ranije pokatkad osetio: tešku posustalost, umor od sveta, duboku premorenost od ovog toliko užurbanog, razornog sveta i od sve te nje­ gove neskladne galame. Osećao je da bi mogao da digne ruke od svega, da je bilo glupo, neverovatno glupavo što se još pre više od dvadeset godina otpočinjalo s ovim. Ponovo umorno pogleda oko sebe. Šta on radi ovde — ovde na tom svetu, trećem od Sunca, sto miliona milja daleko od svog doma. Ustao je i isključio televizor, a onda se opet duboko zavalio u stolicu i dalje pijući vino; sada je osećao alkohol i bilo mu je svejedno. Petnaest godina je gledao američku, englesku i rusku televiziju. Njegove kolege prikupile su ogromnu filmoteku presnimljenih televizijskih emisija, i u vreme kad je pre
  • 45. 43 četrdeset godina Amerika počela sa stalnim televizijskim programom već su, na osnovu kratkotalasnih radio emisi­ ja, bili odgonetnuli većinu jezičkih tananosti. Svakog dana je radio, učio jezik, običaje, istoriju i geografiju, sve raspoloživo, dok nije zapamtio, pomoću iscrpnog unakr­ snog katalogiziranja, značenje nejasnih reči kao što su „žuto“, „Vaterlo“, „Demokratska republika” — za ovo poslednje nije postojala nikakva protivuvrednost na An- tei. I dok je radio i učio i obavljao beskrajne fizičke pripreme, dok se godinama mučio iščekujući, oni su premišljali donoseći odluku da li da se uopšte pokuša s putom. Osim sunčanih baterija, bilo je tako malo energije u pustinji. Biće potrebno toliko mnogo goriva da bi se samo jedan Antejac poslao preko praznog bezdana, možda u smrt, možda u jedan već mrtav svet, svet koji do tada može biti, kao toliko mnogo same Anteje, zagađen atomskim krhotinama, sagorelim ostacima majmunolikog gneva. Ali su mu, najzad, rekli da će preduzeti putovanje u jednom starom, starom brodu koji se još nalazi u podzemlju. Godinu dana pre puta obavestili su ga da su planovi najzad utvrđeni; da će, kad planete zauzmu povoljan položaj, brod biti spreman za prelazak. Nije mogao da vlada drhtavim rukama kad je svojoj ženi saopštavao odluku... Ne pomerajući se sa stolice čekao je do pet sati u hotelskoj sobi. Onda je ustao, telefonirao kancelariji za trgovinu nekretnina i rekao im da ga mogu očekivati u pola šest. Izašao je iz sobe, ostavljajući polupraznu bocu vina na baru. Nadao se da će vreme sad biti mnogo svežije, ali nije bilo. Odabrao je taj hotel zato što se nalazio samo tri bloka od kancelarije koju se spremao da poseti, kancelarije u kojoj će da otpočne već isplanirane ogromne transakcije zemljištem. Mogao je pešice da pređe tu razdaljinu, ali je od potmulog, teškog i mučiteljski vrelog vazduha koji je poput jastuka poklopio ulice dobio vrtoglavicu, ošamutio se i malaksao. Nekoliko trenutaka mislio je kako bi trebalo da se vrati u hotel, pa neka ljudi od nekretnina dođu k njemu, ali nastavi da hoda. A onda, kad je našao zgradu, otkri stvar koja ga je uplašila: kancelarija koju je tražio nalazila se na devetnae­ stom spratu. U Kentakiju nije očekivao visoke zgrade; ovo nije bio predvideo. Peti se stepenicama nije dolazilo u obzir. A ništa nije znao o liftovima. Ukoliko se bude vozio nekim koji se suviše brzo penje, ili trza, to može biti kobno za njegovo od gravitacije već prenapregnuto telo. Ali liftovi su izgledali novi i dobro napravljeni, a zgrada je
  • 46. 44 bar imala rashladne uređaje. Ušao je u jedan u kome nije bilo nikog osim lifboja, starog čoveka smirenog izgleda, u duvanom umrljanoj uniformi. Primili su još jednog putni­ ka, punačku, zgodnu ženu koja je zadihano dotrčala u poslednjem trenutku. Onda je lifboj zatvorio mesingana vrata, Njutn je rekao: „Devetnaesti, molim“, žena je promrmljala „dvanaesti“, i starac je lenjo, pomalo s prezirom, stavio ruku na polugu za ručno upravljanje. Njutn je u magnovenju užasnuto shvatio da to nije moderni lift u kome se pritiskuju dugmeta, već nekakav star, ponovo doteran. Ali je to shvatio trenutak prekasno, jer pre nego što je mogao da se pobuni, oseti kako mu se želudac uvrće a mišići grče od bola dok se lift cimnuo, zastao, opet cimnuo i potom sunuo uvis u trenutku udvostručivši Njutnovu već utrostručenu težinu. A zatim mu se učinilo da se sve istovremeno odigralo. Video je da žena bulji u njega i znao da mu nos sigurno krvari, da krv lije po grudima košulje, i pogledavši nadole utvrdi da je tako. Istog trena čuo je — ili osetio unutar svog uzdrhtalog tela — krtu lomljavu i noge ga izdadoše i on pade na pod lifta, čudovišno iskrivljen, ugleda kako se jedna noga stravično preklapa pod njim, dok nije izgubio svest, a duh mu pao u tminu duboku kao bezdan koji ga je razdvajao od kuće... Pre toga je dvaput u životu bio bez svesti: jednom kod kuće, za vreme obuke u centrifugi, i jednom za vreme najvećeg ubrzanja pri poletanju broda. Oba puta se brzo povratio, došavši sebi sa zbunjenošću i bolom. I ovog puta se osvestio u bolovima zlostavljenog tela i uplašeno pometen jer nije znao gde se nalazi. Ležao je na leđima, na nečem glatkom i mekom, a u oči mu je sijala jaka svetlost. Zažmurio je, a onda se trgnuo i okrenuo glavu. Ležao je na nekakvom kauču. Na drugom kraju sobe jedna žena je stajala za stolom, držeći telefon u ruci. Gledala ga je. Zurio je u nju a onda shvati ko je to — žena iz lifta. Videvši da se osvestio, oklevala je i kao da nije znala šta da učini s telefonom, mlitavo ga držeći u ruci. Nesigurno mu se osmehnula. „Gospodine, je I’ vam do­ bro?“ Glas mu je zvučao kao da pripada nekom drugom, slab i tih. „Čini mi se. Ne znam...“ Noge su mu bile ispružene. Bojao se da pokuša da ih pokrene. Krv na njegovoj košulji još je bila lepljiva, ali sada već hladna. Nesvestica nije mogla dugo potrajati. „Mislim da sam povredio noge.. Posmatrala ga je ozbiljno, klimajući glavom. „Bogami, jeste. Jedna vam se iskrivila k’o da je od stare žice.“
  • 47. 45 Nastavio je da je gleda, ne znajući šta da kaže, pokušavajući da smisli šta da učini. U bolnicu nije mogao; tamo će biti pregleda, rendgenskih zraka... „Pet minuta pokušavam da vam nađem doktora.“ Glas joj je bio hrapav i delovala je uplašeno. „Već sam zvala trojicu ali su izašli.“ Zažmirka na nju pokušavajući da razmišlja suvislo. .Ne“, reče, „ne! Nemojte . . .“ „Da ne zovem doktora? Ali, gospodine, doktor mora da vas vidi. Gadno te nastradali.“ Bila je u nedoumici, zabrinuta, ali su.;se preplašena da bude sumnjičava. „Ne.“ Pokuša o je da kaže još nešto ali ga iznenada obuze mučnina 1 jedva svestan onoga što čini, oseti da povraća preko ruba kauča, dok mu pri svakom trzaju noge bolno jauču. Onda je ponovo legao na leđa, iscrpljen. Ali je svetlost bila suviše jaka, palila mu je oči čak i kroz spuštene kapke — tanke, prozirne očne kapke — i on, ječeći, podiže ruku da ih zakloni. To što mu je pripala muka kao da ju je odnekud umirilo. Možda prepoznatljiva ljudskost tog čina. Glas joj je bio smireniji. „Mogu li da pomognem?“ reče. „Je 1‘ ima nešto čime bi’ ja mogla da pomognem?“ Oklevala je. „Da vam donesem piće . . . “ „Ne. Nije mi potrebno . . . “ Šta da radi? Odjedanput njen glas posta bezbrižan, kao da je bila nadomak histerije i tek od nje ustuknula. „Baš ste u sosu“, reče. „Pretpostavljam.“ Okrenuo je lice Ka naslonu kauča, pokušavajući da izbegne svetlost. „Možete li. . . možete li jednostavno da me ostavite samog? Biće mi bolje . . . ako se odmorim.“ Prigušeno se nasmejala. „Ne vidim kako. Ovo ovde je kancelarija; ujutru će tu da se skupi svet. Liftboj mi je dao ključ.“ ,,Oh.“ Morao je da uradi nešto s bolom, ili neće još dugo ostati pri svesti. „Slušajte“, reče, ,,u džepu mi je hotelski ključ, iz hotela Braun. To je tri bloka odavde, kad izađete, krenete . . .“ „Znam gde je hotel Braun.“ ,,Oh. Izvrsno. Možete li da uzmete ključ pa da iz plakara u spavaćoj sobi uzmete crnu torbu za akta? I donesete mi je? U njoj su m i. . . lekovi. Molim vas.“ Ćutala je. „Platiću vam . . .“ „Ne sekiram se ja za to.“ Okrenuo se i otvorio oči da je pogleda za trenutak. Njeno široko lice natuštilo se, namrštenih obrva, kao nekakva parodija dubokog razmi­ šljanja. Onda se, ne gledajući ga, ovlaš nasmejala. „Ne
  • 48. 46 znam da 1’ će me pustiti u hotel Braun — ili mi dozvoliti da ušetam u sobu kao da je moja.“ „Zašto ne?“ Bolelo ga je negde u grudima kad govori. Osećao se kao da će uskoro ponovo izgubiti svest. „Zašto ne možete?” ,,Vi, gospodine, izgleda ne znate mnogo o haljinama? Izgledate kao da nikad niste imali briga. Nemam ništa osim cicane haljine, a i ta je pocepana. A može da im se ne dopadne našta mirišem.“ ,,Oh!“ rekao je. „Na džin. Pa, možda bi’ i mogla . . .“ Izgledala je zamišljeno. „Ne, ne bi’.“ Osetio je kako se opet rasplinjava, telo kao da mu je lebdelo. Žmirkajući, prisiljavao se da izdrži pokušavajući da zanemari malaksalost, bol. ,,U mom novčaniku. Uzmite novčanice od dvadeset dolara. Dajte osoblju novac. Moći ćete.“ Soba se uskovitlala oko njega, svetiljke su sada bile prigušenije, kao da se u zamagljenoj koloni kreću kroz njegovo vidno polje. „Molim vas.“ Osetio je kako mu pretura po džepu, osetio je njen vreli dah na licu, da bi, trenutak kasnije, čuo kako se zagrcnula. „Bogo moj!“ reče, ,,ala ste vi nafatirani . . .! Pa mogla bi’ da uteknem s ovim.“ „Nemojte“, rekao je. „Molim vas, pomozite mi. bogat sam. Mogu da . . .“ „Neću", reče natmureno. A zatim, veselije: „Drš’te se, gospodine. Vratiću se s vašim lekom, makar morala da kupim hotel. Ni brige vas.“ Dok je gubio svest čuo je kako se vrata zatvaraju za njom . . . Izgledalo je da se samo časak kasnije vratila u sobu, zadihana, i da na stolu otvara torbu. A onda je, pošto je uzeo kapsule protiv bola i pilule koje će pomoći pri srašćivanju noge, ušao liftboj s čovekom koji reče da je nadzornik zgrade i Njutn je morao da ih umiruje da nikog neće tužiti, da se, zaista, oseća dobro i da će sve biti u redu. Ne, nije mu potrebna hitna pomoć. Da, potpisaće potvrdu kojom zgradu osloba­ đa odgovornosti. Da li bi sada mogli da mu pozovu taksi? Nekoliko puta tokom ovog žučnog raspravljanja zamalo što se nije ponovo onesvestio, a kad je sve bilo obavljeno ponovo je izgubio svest. Došao je sebi u taksiju, sa ženom. Blago ga je drmusala. „Kuda hoćete da idete?“ rekla je. „Gde vam je kuća?“ Pogledao ju je. „Ja . . ja, u stvari, ne znam.“
  • 49. 7 Donekle iznenađen, podigao je pogled sa svog štiva. Nije znao da je ona u sobi. Cesto bi to radila, pojavljivala se iznebuha, a njen hrapavi, ozbiljni glas znao je da mu zasmeta. No bila je dobra žena i nimalo podozriva. Postala mu je vrlo draga tokom četiri nedelje, kao da je nekakva korisna domaća životinja. Pre nego što će joj se obratiti namestio je nogu u udobniji položaj. „Popodne idete u crkvu, zar ne?“ Pogledao je preko ramena. Mora da je tek bila ušla; nosila je crvenu plastičnu torbu za bakaluk, prigrlivši je na svoje velike grudi kao da je dete. Osmehnula mu se široko, malo blesasto, te je shvatio da je verovatno već malo pijana, iako je rano popodne. „To sam i mislila, gospodine Njutn. Mislila sam, možda ćete želiti da idete u crkvu.“ Spustila je torbu na sto pored rashladnog uređaja — onog koji joj je kupio tokom svoje prve sedmice u njenoj kući. „Donela sam vam vina“, reče. Opet se okrenuo svojoj nozi, podignutoj na klimavo sanduče koje su svojom težinom pridržavali stari stripovi, njena jedina lektira. Bio je ljut. To što je kupila vino značilo je da bezuslovno namerava da se napije te večeri, i mada je dobro podnosila piće, uvek je strepeo od njenog pijanstva. Iako je često s udivljenim čuđenjem spominjala njegovu lakoću i lomnost, verovatno i dalje nije imala predstavu o šteti koju bi mogla da nanese njegovom telu — njegovim lakim, pticolikim kostima — ako se ma kad saplete o njega, padne na njega, ili čak ako ga samo jače mune. Bila je čvrsta, puna žena i bar trideset kilograma teža od njega. „Baš je pažljivo od vas što ste doneli vina, Beti Džo“, rekao je. „Da li je rashlađeno?“ „Aha“, reče ona. ,,U stvari, prokleto je hladno.“ Izvadila je bocu iz torbe i čulo se kako ova zvecka o ostale, još sakrivene drugarice. Zamišljeno ju je opipala. „Ovaj put ga nisam kupila kod Rejhmana. Danas je dan kad primam ček socijalne pomoći, pa sam je kupila čim sam izašla iz zgrade socijalnog. Tamo ima radnjica, zove se Kod Goldija s nogu. Mnogi na socijalnom tu pazare.“ Uzela je jednu iz reda vodenih čaša koje su stajale na vrhu prepotopske, crveno obojene police za knjige i stavila je na prozorsku dasku. Potom je, s lenjom
  • 50. 48 odsutnošću karakterističnom za njeno ponašanje u vezi s pićem, iz torbe izvadila bocu džina, i sad je stajala s bocom vina u jednoj ruci, a s bocom džina u drugoj, kao da ne može da odluči koju prvo da spusti. „Vino drže u pravoim frižideru pa se suviše ohladi. Trebalo je da kupim kod Rejhmana.“ Najzad je spustila bocu s vinom i otvorila džin. „U redu je“, reče on. „Brzo će se zagrejati,“ „Staviću je ovde, i kad god budete hteli, samo zatražite, čujete li?“ Nasula ie sebi pola čaše džina i onda otišla u kuhinjicu. Čuo je kako čangrlja posudom za šećer, kašičicom sipa šećer koji je uvek stavljala u džin; a trenutak kasnije se vratila, pijući u hodu. „Boga mu, baš volim džin!“ rekla je samozadovoljno. „Ne verujem da ću moći da idem u crkvu.“ Izgledala je iskreno razočarana. Prišla je i nezgrapno sela u otrcanu, jevtinim platnom presvučenu fotelju, naspram njegove, povukavši jednom rukom šarenu cicanu suknju preko kolena, dok je drugom držala čašu. „Žao mi je. to je stvarno dobra crkva, a i otmena. Uopšte ne biste štrcali.“ Prvi put je primetio da nosi dijamantski prsten. Verovatno ga je kupila njegovim novcem. Nije joj to uzeo za zlo; svakako ga je zaslužila starajući se o njemu. Uprkos njenih navika i pričanja, bila je izvrsna bolničarka. I nije bila radoznala. Ne želeći dalje da razgovara o crkvi, ćutao je, dok se ona udobno smestila u fotelju i otpočela temeljan rad na džinu. Spadala je u onu vrstu neredovnog i sentimantalnog posetioca crkve koga televizijski intervjuisti nazivaju duboko religioznim — tvrdila je kako joj je religija veliki izvor snage. To se uglavnom sastojalo od odlaženja nedeljom popodne na predavanja o ličnom magnetizmu, i sredom uveče na predavanja o ljudima koji su putem molitve postigli poslovne uspehe. Ova vera zasnivala se na ubeđenju da će sve biti dobro, ma šta se dogodilo; njena etika sastojala se u tome da svako mora da odluči za sebe šta je za njega ispravno. Kao i toliki drugi, Beti Džo se očigledno odlučila za džin i socijalnu pomoć. Tokom nekoliko nedelja života sa ovom ženom doznao je mnogo o jednom vidu američkog društva o kojem ga televizija uopšte nije informisala. Bio mu je poznat opšti napredak koji neprestano cveta, četrdeset godina od završetka drugog svetskog rata, kao cvet neke ogromne i izdržljive travuljine, i znao je kako je ovo bogatstvo raspodeljeno i trošeno od strane srednjeg staleža, u koji spadaju skoro svi, a koji, svake naredne godine, ulaže sve više vremena u sve nereproduktivniji rad i za to dobija sve više novaca. Gotovo sve televizijske emisije bavile su se
  • 51. tom nakinđurenom srednjom klasom i njenim vrlo lagod­ nim životom, tako da je bilo lako dobiti predstavu da su svi Amerikanci mladi, preplanuli, bistrog pogleda i ambi­ ciozni. Upoznavši Beti Džo saznao je da postoji veliki društveni sloj na koji uopšte ne utiče ovaj građanski prototip, da ogromna i ravnodušna masa ljudskih bića nema nikakvih ambicija i nikakav sistem vrednosti. Čitao je dovoljno istorije da shvati kako su ljudi kao Beti Džo nekad bili industrijska sirotinja, ali su oni sada industrijska nesirotinja koja udobno živi u stanovima koje gradi država — Beti Džo je iznajmljivala trosoban stambeni prostor u ogromnoj zgradurini od cigala, sada poluzapuštenoj — od čekova sluđujućeg mnoštva agencija: Federalne socijalne pomoći, Državne socijalne pomoći, Pomoći u hitnim slučajevima, Socijalne pomoći za seosku sirotinju. Ovo američko društvo je tako bogato da može da u gradovima izdržava osam ili deset miliona pripadnika sloja Beti Džo u svojevrsnom ofucanom luksuzu od džina i polovnog nameštaja, dok gro zemlje sunča svoje zdrave obraze kraj svojih bazena u gradskoj okolini i prati poslednju modu u oblačenju i podizanju dece i pravljenju koktela i u ženama, beskonačno se igrajući religijom, psihoanalizom i „stvara­ lačkom dokolicom“. Izuzimajući Farnsvorta koji je pripa­ dao jednom drugom, još ređem sloju, sloju zaista bogatih, svi ljudi koje je Njutn upoznao pripadali su ovoj srednjoj klasi. Svi su bili vrlo slični i izgledali su, kad ih čovek zatekne nespremne, kad ne pružaju prijateljski ruku i kad im lice nije namešteno u uobičajenu masku samozadovolj­ nog i dečačkog šarina, pomalo usplahireno, pomalo izgubljeno. Njutnu se činilo da je Beti Džo sa svojim džinom, svojom dosadom, svojim mačkama i svojim polovnim nameštajem bolje prošla u tom društvenom sporazumu. Jednom je priredila sedeljku za neke „prijateljice" koje su stanovale u istoj zgradi. Ostao je u spavaćoj sobi, daleko od pogleda, ali je mogao dovoljno dobro da ih čuje dok pevaju stare himne kao što su Stena što vekovima stoji i Vera otaca naših, i opijaju se džinom i sentimental- nošću, te mu se činilo da su našle valjaniju vrstu zadovoljstva u toj emotivnoj razularenosti od one koju srednja klasa izvlači iz svojih starorimskih roštiljskih gozbi, iz pijanog ponoćnog plivanja i seksa na brzinu. A ipak je i Beti Džo bila neverna tim starim detinjastim himnama, jer kad su se ostale žene pijano vratile u svoje trosobne ćelije, legla je pored njega na krevet i kikotala se šašavosti baptističke, himnopojuće religije novog buđenja vere u kojem ju je odgojila njena porodica iz Kentakija, ona je „sve to prerasla, iako je ponekad nekako zgodno 49
  • 52. 50 pevati pesme“. Njutn na to nije ništa rekao, ali nije mogao da se ne čudi. Na starim antejskim tv snimcima nekoliko puta je gledao emisiju „Starovremsko buđenje vere", a gledao je i program „moderne" crkve koja „stvaralački primenjuje Boga“, a čija se muzika sastojala jedino od Strausovih valcera i odlomaka uvertire Pesnik i seljak, odsviranih na električnim orguljama. Nije uopšte bio siguran da ovi ljudi odista mudro čine što razvijaju te svoje čudnovate pojave, tu stvar koju Antea uopšte nije imala — a za koju su verovatno krivi Antejci i njihove davne posete ovoj planeti — taj čudnovati zbir premisa i obećanja nazvan religija. Međutim, nije je sasvim dobro razumeo. Antejci su, naravno, verovali da u svemiru verovatno postoje bogovi ili bića koja se mogu nazvati bogovima, no za njih to nije bilo od velike važnosti, ništa više no što je u stvari bilo i za većinu ljudi. Mada mu je staro ljudsko verovanje u greh i iskupljenje bilo shvatljivo, a kao i svim Antejcima bilo mu je dobro poznato osećanje krivnje i potreba njenog otkajavanja. No izgleda da sada ljudi grade labave konstrukcije od polovičnih verovanja i sentimentalnosti kojima zamenjuju svoje religije, i nije znao kako to da objasni; nije mogao stvarno da dokuči zbog čega je Beti Džo toliko stalo do navodne snage koju dobija u nedeljnim porcijama od svoje plastične crkve, do jednog vida snage koja je izgledala neizvesnija i nespokoj- nija od one koju je dobijala od džina. Malo kasnije zamoli je za čašu vina, koju mu je uslužno donela, pruživši mu malu kristalnu vinsku čašu koju je kupila specijalno za njega i onda mu stručno nasuvši iz boce. Ispio ju je prilično brzo. Tokom svog oporavljanja naučio je da prilično uživa u alkoholu. „Pa“, reče dok mu je sipala drugu čašu, „mislim da ću iduće nedelje moći da se selim odavde.“ Malo je zastala a zatim dovršila sipanje vina. Onda je rekla: ,,A zašto, Tomi?“ Kad bi se napila ponekad ga je zvala Tomi. „Nigde se ne žuriš.“
  • 53. 8 Gospode, baš je uvrnut. Visok i mršav, a oči mu velike kao u tice; ali može da se kreće kao mačka, čak i sa slomljenom nogom. Stalno uzima pilule i nikad se ne brije. Izgleda da ni ne spava; ponekad bi noću ustala, probudivši se suvog grla i sa vrtoglavicom koje bi dobijala od džina ako nije dovoljno pazila, a on bi bio u dnevnoj sobi, poduprte noge, čitao bi ili slušao mali zlatni gramofon koji mu je debeli čovek doneo iz Njujorka, ili bi samo sedeo u fotelji, s bradom na rukama, stisnutih usana zurio u zid, a sam bog zna gde bi mu mogle biti misli. Tada je pokušavala da se kreće tiho, kako ga ne bi uznemirila, ali ma koliko bila tiha uvek bi je čuo i videla je da ga je iznenadila. Ali uvek bi joj se osmehnuo a pokatkad bi rekao reč-dve. Jednom, tokom druge nedelje, činio joj se tako izgubljen i usamljen dok sedi i bulji u zid kao da tu pokušava da nađe nešto s čim bi porazgovarao; sa svojom iskrivljenom nogom izgledao je kao ranjeno ptiče koje je ispalo iz gnezda. Bio je tako kukavan da je poželela da mu obgrli glavu i majčinski ga pomazi. No to nije uradila; već je znala da on ne voli da ga dodiruju. A tako je lagašan, mogla bi da ga povredi. Nikad neće zaboraviti koliko je bio lak kad ga je iznela iz onog lifta prvi put, na košulji mu krv i noga mu iskrivljena kao savijena žica. Dovršila je četkanje kose i onda počela da maže usne. Po prvi put je upotrebljavala onaj srebrnasti ruž i senku za oči kakve nose mlade devojke; kad je završila pogledala se u ogledalo s izvesnim zadovoljstvom. Nije loše izgledala za četrdeset, ukoliko sakrije male ljubičaste mrlje oko očiju koje nastaju od džina i šećera. Večeras ih je prikrivala šminkom kupljenom baš za to. Pošto je neko vjerne posmatrala svoje lice počela je da se oblači, navukla je tanušne zlatne gaćice i prsluče kupljene tog popodneva, a onda grimizne pantalone i odgovarajuću bluzu u istom tonu. Drečave minđuše, i, najposle, srebrnasti prah po kosi. Sada je izgledala kao neko drugi, i, stojeći pred ogledalom, isprva se oseti nelagodno. Kakve joj to budalaštine padaju na pamet pa se tako obukla? Ali negde u dnu njenog uma, u toj nebuloznoj, retko pregledanoj kartoteci u kojoj su nemi­
  • 54. 52 losrdno bile pobrojane sve boce džina i neprijatne uspomene na blagodarno mrtvog supruga, savršeno dobro je znala zašto to čini. Ali nije to izvukla na videlo svog duha radi ispitivanja. Bila je stručnjak za taj metod. Trenutak potom već je bila priviknutija na taj novi sredovečni seksi izgled, pa je, uzevši čašu džina sa stočića jednom rukom i poravnavši uske crvene pantalone dru­ gom, gurnula vrata i ušla u sobu u kojoj je sedeo Tomi. Razgovarao je telefonom i mogla je da vidi na malom ekranu lice onog advokata, Farnsvorta. Obično su razgo­ varali tri-četiri puta na dan, a jednom je Farnsvort došao sa četom mladih ljudi ozbiljnog izgleda i proveli su dan raspravljajući se i svađajući u njenoj dnevnoj sobi, ne primećujući je kao da je deo nameštaja. To jest, svi osim Tomija, jer on je bio uljudan i fin i milo joj se zahvalio kad je ljudima donela kafu i ponudila ih džinom. Dok je on razgovarao sa Farnsvortom sela je na kauč i uzela neki stari strip, pa je lenjo listala sočnije stranice dovršavajući svoje piće. Ali joj je to bilo dosadno, a Tomi je još pričao o nekakvom istraživačkom projektu koji izvode u južnom delu države i o prodaji akcija ovoga i onoga. Spustila je strip, dovršila piće, uzela jednu od njegovih knjiga koja se nalazila na stočiću. Dobijao je na kuću stotine knjiga, i počele su da zakrčuju sobu. Pokazalo se da je knjiga nekakva poezija pa je hitro ostavi, uzevši drugu. Ta se zvala Termonuklearni motori i bila je puna linija i brojeva. Opet poče da se oseća smešna, obučena u ovu odeću. Ustala je i odlučno smešala dva džina, jedan ostavila na televizor a drugi ponela natrag do kauča. Ma koliko se osećala smešnom, ipak je zatekla sebe kako na kauču automatski zauzima zavodljivu pozi filmske zvezde i kako lenjo opruža punačke noge. Posmatrala ga je preko ruba čaše, gledala odsjaj svetlosti lampe na njegovoj beloj kosi i na njegovoj delikatnoj, smeđkastoj, gotovo prozirnoj koži, a onda njegovu gra­ cioznu, ženskastu ruku, nemarno lako položenu na pisaći sto. Toga časa počela je svesno da razmatra svoj naum, i pri blagoj svetlosti, dok joj je džin grejao stomak, poče u sebi da oseća tračak nevaljalog uzbuđenja od poigravanja na ivici zamišljanja tog čudnovatog, krhkog tela pokraj njenog. Posmatrajući ga i dozvolivši svojoi mašti da se zabavlja tom mišlju, znala je da je posebno uzbuđuje njegova neobičnost — njegova čudna, nemuževna, nesek- sualna priroda. Možda je kao one žene koje vole da vode ljubav s nakazama i bogaljima. Pa, on je oboje — i sada je nije bilo briga; s uskim pantalonama i puna džina, nije se stidela. Ako uspe da ga uzbudi — ako ga je moguće uzbuditi — ponosiće se sobom. A ako ne — svejedno, on