zoran

1. LliM^RAfLjr H
FREDERIK EŠTON
LUN PROTIV
KANIBALA
^ ■■'•/'■''■'li

3. ( LUN - KHAU POMOĆI )
64
1991
F. Ešton
LUN PROTIV
KANIBALA
a^ X -100 ^

4. Odgovorni urednik
MILORAD PREDOJEVIĆ
Urednik izdanja
GRADIMIR PAŠĆANOVIĆ
Recenzenti
PAVLE POPOVIĆ
JOVAN ČANADANOVIĆ
Lektor
VLADO RABAT
Izdaje i štampa NIŠJP »DNEVNIK^ Novi Sad, Vojvođanskih brigada 7, tele­
fon 021/621-555 • Žiro račun 65700-603-7711 • Direktor »Dnevnika^ Miod-
rag Karadžič 9 za izdavača: Ilija Vojnović • Odgovorni urednik: Milorad
Predojević • Grafički urednik: Juliš Arvanitidis 0 Sekretar redakcije:
Zdenka Karabasil 9 Korektor: Jovan Uglješin
YU ISSN 0353—1309

5. I
^^raćajući se kroz tajni prolaz u
salon za dnevni boravak, rezervi-
san isključivo za njega i Džejn, Do-
nald Sikert zateče ovu kako čita ne­
ku knjigu i zagonetno se smeška.
On, kao i mnogo puta pre toga, ose-
ti u grudima nagon da uzdahne od
ushićenja. Video je mnogo žena, ali
ovakvu lepotu, udruženu s mnoš­
tvom veoma razvijenih sposobnosti,
ne samo on, već ni iko drugi nije
imao prilike da vidi. S obzirom na
to da je uređaj tajnih vrata bio bešu-
man, Lunov ulazak nije izazvao ni­
kakav zvuk, pa e izgledalo da je sti­
gao niotkuda. Iako se našao izvan
vidnog polja Džejn Vitington zauze­
te uz to i čitanjem, ona okrenu gla­
vu k njemu već nasmejana i s izra­
zom radosti. Ona je Lunovo prisus­
tvo osećala nekim čulom nepozna­
tim kod drugih ljudi. Moglo se to
pripisati telepatskoj vezi, ali i snazi
njihove ljubavi.
Ostajući da sedi, Džejn raširi ruke
u znak poziva u zagrljaj. On joj pri­
đe, instinktivno proverivši da li mu
se osušila kosa posle tuširanja u la­
boratorijskom kupatilu. Seo je po­
red nje nasmejan, ozaren ljubavlju i
oslobođen stida, siguran u njenu
ljubav i svoju sposobnost da na nju
odgovori.
Svila njene duge košulje i kućnog
ogrtača zašušta, tiho zviznu patent
njegovih pantalona i njih dvoje se
nađoše jedno uz drugo. Bilo bi uza­
lud svakom piscu da pokuša opisati
trenutke ljubavi ova dva ljudska bi­
ća, jer trebalo bi napisati knjigu i
opet ne spomenuti sve što se doga­
đalo. Možda bi veliki pesnik umeo
da nađe stihove iz kojih bi se dalo
naslutiti nešto od te odmerene, du­
boke i u službu ljubavi utkane stras­
ti. Dugo su izmenjivali poljupce u
svaki deo tela jedno drugom. Me-
njali su položaje od onih poznatih u
knjigama o ljubavnoj veštini pa do
onih koje su sami otkrili. Osluškiva­
li su nadolaženje plime i osećali jed­
no drugo valjda do zadnjeg nerva...
Ne, uzalud je govoriti o tome! Mož­
da je najbolje reći: »Oni su se dugo i
snažno grlili«.
Smireni i srećni, ležali su posle to­
ga jedno uz drugo i ćutali dugo, kao
da govore mislima, koje su skladne
i slažu se u čudnu molitvu zahval­
nosti kosmosu i svom postojanju.
— Šta si čitala? — upita Donald
nži kraju.
— Arturovu knjigu — odgovori
Džejn. — U časovima kad te očeku­
jem, ona me podseća na mnogo
onog što smo doživeli.
On po pokretima njenog tela oseti
da ju je već i sama pomisao na pro­
šlost ponovo uzbudila. Redala je po­
ljupce od njegovog ramena, pa po
grudima, jednom rukom opipavaju­
ći da uzme knjigu. Pruži mu je i šap­
nu:
— Čitaj...
On je posluša i nasumice otvori
stranu nedaleko od početka knjige.
Čitao je:
».. .Od onog dana kad je otkrive­
no prvo veliko i usavršeno skrovište
i kad su policija i vojska upale u ne­
obični mali raj pod zemljom, Do-
nald Sikert je morao da ^adi novo.
To novo podzemno skrovište u Lon­
donu nikad nije otkriveno, kao ni vi­
še tajnih stanova, koje su imali Lun
i Džejn. Znam da su izgradili i jedno
skrovište u dvorcu blizu Londona
ne očekujući da će proširenje grada
poći baš tamo. Bili su prisiljeni da
se vrate u gradsko podzemno skro­
vište, koje je moglo da bude otkrive­
no kao i prethodno, jer napredak
mnoštva elektronskih prislušnih i
istražnih uređaja, a onda primena
još uvek tajnih vojnih sredstava po­
stali su ozbiljna opasnost.
Zbog svega toga, Donald Sikert i
Džejn Vitington su, čvrsto veruje-
mo, stvorili svoje novo skrovište,
valjda najsavršenije na svetu. Jed­
nom prilikom Lun mi je rekao da bi
morao Imati skrovište na izgled sas­
vim obično, ali postavljeno tako da

6. uzima u obzir sve uslove, od meteo­
roloških, radi zaštite od atmosfer­
skih zagađenja, pa do saobraćajnih,
kako bi se brzo stizalo i u London i
na more, do Temze i vazdušnih lu­
ka. .. »Valja Imati u vidu da prolaze
godine i dolazi starost, koja bi tre­
balo da bude smirena i zaštićena«,
rekao je s malo sete u glasu. »Žao
mi je što ne mogu okupiti sve prija­
telje, jer brzo bi nam život zagorčali
oni koji ili hoće da nam se osvete, ili
da nam otmu naučna otkrića i bla­
go izvučeno iz dubine mora. No, svi
oni, počev od Makfersona, Ro Hača,
Harl Hofa i detektiva Pipčina imaće
osiguranu zaštitu... To se odnosi i
na tebe, Arture...«
Tom prilikom sam saznao da niko
od Lunovih prijatelja neće znati gde
je glavno skrovište Donalda Siker-
ta, jer tako će biti oslobođeni od
stalnih progona i vihođenja.;.«
— Ja i sam znam da sam čvrst
momak, ali ovako ni ja ne mogu da
čitam — reče Lun i spusti knjigu.
Sagnuo se i njihovi pogledi se sre-
toše. Bila je to već počela nova lju­
bavna igra, jedna od onih kada se
pazi da se hipnotička snaga njih
dvoje izliva kroz taj spoj pogleda. Ni
na tren ne prekidajući uživanje u
pogledima, uživali, su u menjanju
položaja tela... Da postoji način da
se snaga ljubavi pretvori u energiju
za letenje, oni bi se zaista našli viso­
ko na nebu i letell bi do neke svoje
daleke zvezde.
Posle svega, bili su izgubili orijen­
taciju u vremenu. Sve je to moglo
trajati jedan, ali i desetinu sati. Zato
Lvm pogleda na sat i glasno se na-
smeja.
— Već je veće i od našeg odlaska
u London nema ništa — reče on ne­
kako radosno, kao da mu je milo što
su prinuđeni da napuste plan o po-
seti gradu.
— Proleće je i budi ljubav — na-
smeja se Džejn.
— Tebi je bilo proleće cele zime.
— A tebi?
— Priznajem. 1 meni je s tobom
uvek proleće ljubavi. Ti si moj elik­
sir mladosti — odgovori Lim i stavi
joj ruku oko pojasa.
— Ne počinji opet ovde u salonu.
— A šta nedostaje ovim salon­
skim minderlucima? Ovaj istočnjač­
ki kutak u našem dnevnom borav­
ku je genijalno izgrađen.
— Moj predlog je: šetnja parkom,
večera i u krevet.
— Zašto u krevet? — smejao se
Lvm izazovno.
— Znam, ti bi u bazenu i u kreve­
tu. .. Kad samo pomislim...
— Znam šta si pomislila, pa neka
tako i bude. Srećom za ovu noć ni­
smo zamislili nikakav susret, ali
sutra će nas čekati Sam i Ro Hač, a
moramo posetiti i Harija. Uveče je
dogovorena večera s našim susedl-
ma u »Fantastik klubu«... — govo­
rio je Lun.
— Ima nešto o čemu smo često
razgovarali, a što se sada jasnije is­
tiče u Arturovoj knjizi — prekide ga
Džejn. — Evo, možeš sam da proči­
taš.
Ona otvori knjigu »Lim u Londo­
nu« od Artura Markinča i nađe stra­
nicu koju je želela. Lim uze knjigu i
poče da čita tamo gde mu je Džejn
pokazala;
».. .Ne može se bez žaljenja i du­
ševnog bola pomisliti na prošlost.
Nije bilo davno kad je London neos­
porno bio središte civilizovanog
sveta (čak i geografski »od Grini-
ča«). Zatim je grad počeo čak i da se
smanjuje. Iz njega su bežali indus­
trija i trgovina. Iz nužde je spao na
nivo džinovskog zabavišta i pretvo­
rio se u džinovskog klovna. U čet­
vrtima kao što su Kemden, Islin-
gton, Tauer Hamlets, ili Lambet či­
tave ulice .su opustele. Iz nužde su
vlasti stvarale satelitske gradove,
kao što su Milton Kejnes, Stivenedž,
ili Bazilđon i u njih naseljavali kva-
lifikovane radnike I smeštali fabri­
ke u njihovoj blizini. To nije pomog­
lo Londonu. Naprotiv, stvarao se va­
kuum, koji je omogućio useljavanje
izbeglića iz celog sveta. London je

7. postao grad lovaca u mutnom s do­
sta kapitala, jer država je jedno vre-
me prodavala sve što neko hoće da
kupi. No, uz to je London postao i
grad prosjaka, beskućnika i lutalica
iz celog sveta. Takva .podloga je raj
za zločinačke bande svih vrsta...«
Lun uzdahnu i odloži knjigu.
Džejn ga je gledala ^ očekivanjem.
— Znam sve o propadanju Londo­
na — poče Lun. — Kaiastrofalno za­
gušen saobraćaj, prljavština i gomi­
le prosjaka i beskućiuka nisu pro-
mom posmatrtoju. Istina, ti i
ja često bežimo u okrilje naučnih is­
traživanja sve u nadi da ćemo ne­
čim pomoći da se smanji beda čove-
čanstva. No to ne dolazi. Ne postoji
perpetvun mobile!
— Ne pristajem na beznađe — re­
če Džejn.
— Ni ja —osmehnu se Lim. — Re­
torte britanske religijske i rasne
mešavine ključaju i spremaju se ek­
splozije. Mora se činiti što se mo­
že. ..
— A može li se? — opet upade
Džejn. — Gradovi poput Londona i
Njujorka su oboleli od neizlečive
bolesti. To je kao gubitak imimiteta
kod čoveka, koji je izazvan zaraz­
nim virusima. Za ejds ne postoji lek.
Ni za London lekovl nisu naoruža-
vanje policije, vodeni topovi i gasne
bombe za demonstrante...
— Znam čak 1 brojke iz statistič­
kih pregleda o porastu kriminala.
Samo u jednoj godini broj ublstava
porastao e za sedam, a broj silova­
nja za sedamnaest odsto. Broj neza­
poslenih raste, pa će i dalje rasti
broj zločina...
— Oprosti što sam započela ovaj
razgovor.
— Znam da je i tvoja savest stvo­
rena tako da te muči to što nam je
sada dobro, a u svetu je sve više
užasnih patnji. Sve to i ja doživlja­
vam kao moru. Nema dana da se na
neki način sa tirh ne susrećemo...
— Veruješ 11i ti u to da je već vrlo
često moderno Ijudožderstvo? —
upade Džejn.
— Da, verujem 1 znam da je sve
više tog užasa — uzdahnu Lim. —
Stotine, a valjda već i hiljade ljudi
bivaju oteti, a nlko ih ne traži. Njih
drže zatvorene i krčme na delove,
kao mrtvu robu. Živim ljudima uzi­
maju krv, odsecaju udove, vade
žlezde, k r^ u bubrege 1kona^o ih
sasvim pretvaraju u »materijed« za
transplantacije, kriminalna pod-
mladlvanja i održavanje u životu
svih koji bi prirodno nestali da nisu
bogati. I sama znaš šta je sve mogu­
će u hirurgiji, ako je moguće izabra­
ti žrtvu da bude davalac »materija­
la«.
— Znam da od mene ništa ne
skrivaš, ali si mi prećutao sve ono
što si sakupio iz štampe 1 elektron­
skih Informativnih centara prova­
ljujući linije policijskih izveštaja. Za­
brinuta sam što te to zanima — reče
Džejn.
— Pomisli koliko bi važno bilo da
se otkrije jedna velika zločinačka
banda, koja najčešće otima strance
i od njih stvara skupu hlruršku »ro­
bu«. Počela je era modernog Ijudož-
derstva. Treba ustati protivu toga.
Jedno dokazano otkriće tog užasa
pokrenulo bi ljude... — govorio je
Lun.
Još neko vreme razgovarali su o
tome, a onda iziđoše u večernju šet­
nju. Snagom uvežbane volje preki­
nuli su tokove mcračnlh misli. Prise-
ćall su se šala i anegdota koje nisu
jedno drugom pričali. Kad uđoše da
večeraju, već su opet bili dobro ras­
položeni,
— Znaš 11 koje su dve stvari naj­
važnije da se zadobije muškarac? —
pitao je Lun.
— Koja je ona druga? — reče
Džejn.
Ova šala »s bradom« je ipak delo-
vala. U mislima je stvarala predsta­
vu o uživanjima u ljuba,vi.
*
Iz dvorca koji je, recimo bio negde
između Vikforda i Vudhema, kre­

8. nuli su već u osam sati. S prevoja se
video Sautend ispred čijih obala se
svetlelo more u odsjajima jutarnjeg
sunca. Kad su skrenuli ka jugoza­
padu, uskoro su ugledali London u
Blagoj izmaglici. Oko njega su se
pojavljivali oblačići dima mnogob­
rojnih fabrika.
— Još uvek bi to trebalo sve da
bude dobro — reče Lun vozeći.
Džejn ga pogleda s nerazumeva-
njem, ali nije pitala ništa, er se za­
ču kratki signal automobilske sire­
ne iza njih. Lun osmotri u retrovizo­
ru i dva puta kratko odgovori sire­
nom svojih kola.
—To su Šipli i njegovi prijatelji —
obavesti Lun svoju saputnicu.
Džejn se na časak okrenu i mah­
nu rukom. Lun uspori, pa ih Rupret
Sipli obiđe svojim velikim kolima
ali se nije zaustavio. Samo pokaza
rukom ka Londonu. Lun pokretom
ruke potvrdi raniji dogovor o susre­
tu sa susedima. Odmah zatim stigo­
še još jedna kola sa zatamnjenim
staklenim delovima, pa se nije mog­
lo jasno vldeti ko je u njima. Ona su
se kretala ispred Lunovih kola pra­
teći Šiplijeva. Neko vreme Lim je
mislio da je to neka slučajnost, ali
malo kasnije bilo mu je jasno da ta
kola prate Šiplija i da je on to sigur­
no primetio i ništa ne preduzima.
— Šipli ima kola Londonske re­
gistracije, a ova druga nose broj
Brajtona — primeti Lun i za svaki
slučaj pomoću svog kompjutera u
kolima zabeleži oba broja.
— Zašto brineš o Šipliju? —pitala
se Džejn. — I uopšte zašto smo se i
upoznali s tom porodicom?
— Kad se živi daleko od grada,
onda susedi postaju važni — odgo­
vori Lun. — I sama znaš da su se
oni trudili da nas upoznaju.
— Istina je — potvrdi Džejn sme-
jući se bez mnogo vidnih razloga.
— I šta je u tome smešno? — upi­
ta Lim.
— Navikla sam da s tobom govo­
rim o svemu onako kako mislim, a
to ponekad može da ti pokvari ras­
položenje. No moram ti reći zašto se
smejem. Moram sve da ispričam u
najkraćem mogućem obliku — od­
govori Džejn Vitington i opet se
smejala nekoliko trenutaka.
— Približavamo se Ilfordu, što
znači da smo na ulazu u London, pa
počni da govoriš, jer kad se nađemo
u saobraćajnoj gužvi, neću biti u
stanju da te slušam kako je red —
podstače je Lun.
— Evo kako ja sve to vidim — po­
če Džejn. — Stari Hari Sipli je veo­
ma bogat i još uvek se ponaša kao
pravi bos. On gospodari, a sam
mnogo pije, razvratnik je i cinik.
Svojih šezdeset i osam godina ne
može da skrije, ali sve želi da nado-
mesti novcem. Kad smo bili u dru­
goj, zadnjoj poseti kod njih, našao je
zgodnu priliku da mi šapatom kaže;
»Dve hiljade funti za samo jednu
noć s vama, ledi Vičerli.« Odgovori­
la sam mu da sam počašćena tak­
vom željom, ali uopšte ne znam po­
ker. Samo me je iskosa pogledao i
ko zna zašto nekoliko puta klimnuo
glavom...
— Sećam se tog razgovora, jer ti
si namerno ostavila uključen svoj
primopredajnik za emitovanje do
našeg prijemnika koji sve snima.
Znam i da te Šipli sin zaljubljeno
gleda. To nisam čuo sa trake, već
sam video očima. Istina, i ostali pri­
sutni su te gledali s divljenjem. Mo­
ja je sreća što to nikad ne izaziva
moju ljubomoru — upade Lun.
—A ja priznajem da me nešto ste­
že u grudima kad vidim da neka le-
pa žena i ne skriva da ti se divi i da
te želi — nastavi Džejn. — Ovoga
puta primetila sam da Besi Šipli,
Rupertova sestra, prosto gubi pa­
met zbog tebe.
— Da ti ne preteruješ?
— Videćeš... — zastade i uzdah­
nu Džejn. — Dogovoreno je da veče­
ramo samo s Rupertom i njegovom
prijateljicom Ani Karlin. Ali, smela
bih da se kladim u to, kao slučajno
stvoriće se uz nas i Besi.
— Valjda ćemo se spasiti od tako

9. agresivnih suseda svojim veštim
manevrima — smejao se Lun. — No
tražio bih način da izbegnem veče­
ru samo sa Šiplljevima, da ostaU su-
sedi nisu tako zanimljivi. Stari Tur­
čin Ugrasan Hajali i pored svojih
osamdeset godina izgleda svež i
svak bi mu dao najviše šezdeset. Po­
red svog matemjeg jezika dobro go­
vori engleski, nemački i grčki. On je
prava enciklopedija znanja. Poveš-
će i svoju kći Behiju, što na turskom
znači dražesna.
— Ona i jeste držesrte, ali mu nije
kći, već imuka. Njen dtac je Ahmet,
drugi po redu među Ugrasanovim
sinovima. Posle Ahmeta su Niiri i
Abaz... — pričala je E>žejn.
— Tmaš kompjutersko pamćenje
— primeti Lun.
— Znam i imena Ugrasanovih že­
na. To su Cerima, što znači plemeni­
ta, Džemila, lepa, Đulazara, ružič-
njak i Edila, što treba prevesti kao
fina. Kćeri su Đoja, Sevda, Adila...
Među imučadima, kojih im a...
— Uzalud mi pričaš o unučadima,
jer će to hteti da mi ponovi i starac,
ako lihvati priliku — reče Lun. —
Dobro je što si me upozorila da je
Behija unuka. Starac je veoma voli i
ponosi se njome. Njihovo ponašanje
u svemu je evropsko. Ona je učitelji­
ca u muslimanskoj ženskoj školi
smeštenoj u Hokliju.
— Pa to će društvo suseda biti po
mnogo čemu neobično — reče
Džejn. —Evo: doktor Bazil Maplbek
i njegova prijateljica, koja je po pri­
čanju Besi Šipli,.veoma lepa, ali vet-
ropirasta. Zatim će biti Lester Ouks,
pisac fantastičnih i kriminalističkih
priča, verovatno i on sa nekom da­
mom. ..
— Vratimo se na di' Mepibeka ~
upade Lun. — On |e vrlo čudan le-
kar. Specijalizirao je internu medi­
cinu, pa hiixu-giju i na kraju psihi­
jatriju. ..
— Po čemu is čudan? upita
Dž0jn znajući da će dr Meplbek biti
njihov kućili l'jkar, jer tu uiogu ima
i kod 1oš nek-vliko suseda.
— Pa on ne operiše u nekoj bolni­
ci, niti je bilo gde vezan. Ima malu
ordinaciju, kako sam kaže, u koju
sem suseda niko ne dolazi. Pored
svega toga izgleda da je imućan, ili
tačnije vrlo bogat. To sam procenlo
po njegovoj kući, posluzi, automo­
bilskom parku i luksuznoj opremi
svega što je njegovo — objasni Lun.
— Pokušao sam da nenapadno saz­
nam njegove izvore prihoda, ali ni­
sam uspeo.
— Bez jasnih izvora prihoda je,
kaže Besi Šipli, još i plejboj Piter
Malori, ali ne izbegava troškove,
kakav će biti učešće u ovoj večeri —
primeti Džejn.
— On je posebna priča. Pošto
skriva istinu o sebi, mi ga nećemo
»provaliti« kod ostalih — reče Lim.
— Piter Malori je specijalni agent
Skotland jarda...
— Valjda ne njuška oko nas?! —
trže se Džejn.
— Si^ ran sam da ga ostali više
zanimaju, jer doselio se pre nas. Za
svaki slučaj jednom sam ga ozvučio
i pratio. Sastao se s inspektorom Fi­
lipom Falerom i, začudo, govorio
najviše o Šiplijevima. O nama je re­
kao da smo »obrazovan, fin svet,
bez mrlja i mana«. Iz celog razgovo­
ra zaključio sam da je agent zadu­
žen »da ono otkrije« bilo gde da se
nalazi u ćelom Eseksu. No, važno je
da nama od njega ne preti nikakva
opasnost samo ako pazimo šta radi­
mo — ispriča Lun. — A sada smo
već u saobraćajnoj gužvi.
— Ne znam zašto sam uzbuđena
zbog dolaska u London — glasno
reče Džejn, jer susednom trakom
kretao se kamion s bučnim moto­
rom.
— Prijatno, ili neprijatno? — upi­
ta Lun.
— Mislim da je moje uzbuđenje
teško definisati — odgovori Džejn.
— Nešto kao snažno predoseća-
nje...
~ To je već oblast fantastike —
nasmeja se Lun.

10. II
N jih petorica su obavili namaz i
klanjanje, a zatim je Sadžad Ali Gu-
lam pozvao ostale da sednu za čist,
nezastrt sto. Kad su seli i po ver-
skim običajima dodirnuli lice. Ali
Gulam poče:
— Braćo, svi znate da nas je ovde
sakupila naša sveta dužnost da spa-
savamo ljude našeg naroda, koji
stradaju ovde u Londonu...
— Talib min Alah hak Ijukmet! —
upade jedan od prisutnih moleći bo­
ga za milost.
— Svaki od vas četvorice mene
zna dobro, ali se ne znate među so­
bom. Upoznaću vas ovako s desna u
levo. Navaz Jilah...
Čovek na koga behu uprte oči bio
je obučen u modre pantalone i crnu
vetrovku i malo tamnija put mogla
je da ga razlikuje od rođenih Londo-
naca britanskog, ili škotskog porek­
la.
— Navaz Jilah je brat kome veru-
je pakistanska vlast, a u Londonu se
zvanično bavi trgovinom i zna mno­
ge ljude. Pore'd njega je Apsal Isken-
der, bivši vojnik, koji je već ratovao,
a sada je bez stalnog zanimanja,
fladi ono što mu ovdašnji munafici*-
ponude — govorio je Ali Gulam u
međuvremenu brišući naočare i vi­
soko čelo velikom, belom marami­
com. Naš treći brat je Mohamed
Ali Corduri, zlatarski majstor zlat­
nih ruku. I na kraju evo Kvaja Šari-
fi, mujezin buduće džamije, koja
treba da se izgradi u Bromliju. Sada
je ovaj čovek, od Alaha stvoren pre-
lepim, samo prodavač stareži...
U tom trenutku vrata sobe se pro­
sto razleteše od udarca velike sna­
ge. Na njima se s pištoljem u ruci
pojavi čovek zapuštene i neuredne
kose, koja mu je napred padala do
očiju. Imao je i poduže, oko usana
oborene brkove. No najupadljivije
na njemu je bio snažan vrat čiji pre-
čnik mora da je bio isto toliko veliki
kao prečnik lica na najširem mestu.
Bio je visok, a snažni grudni deo te-
la otkrivao je čoveka ogromne sna­
ge. Iza njega su bila još dva čoveka i
oba su držala u rukama kratke ma-
šinske puške produžene prigušiva­
čima zvuka.
— Policija! —viknu jedan od njih,
koji je imao riđu bradu uredno po-
tkresanu i uobličenu.
On se provuče pored glomaznog i
s mašinkom u jadnoj i policijskom
kartom u drugoj ruci iskorači udes­
no.
— Ne pokušavajte ništa, jer puca-
ćemo! — opomenu on iznenađenih
pet ljudi, koji behu ustali.
I treći napadač ude i skloni se le­
vo od vrata. Tada je i glomazni
imao revolver u rukama, ali bez pri­
gušivača. On nogom gumu ošteće­
na vrata i ona se nasloniše na do­
vratak.
Visoki Pakistanac Apsal Iskender
na svom jeziku upozori ostale;
— Ne verujem ni da je on polica­
jac, jer div je Jorga', a treći je kok-
ni^-,
— Ućuti! — viknu glomazni i na-
nišani pištoljem na Iskendera.
— Ćutaću — reče Iskender, ali na
pakistanskom dodade: — Razbojni­
ci, ubice...
— Ti, prokleti Paki! — opsova glo­
mazni. — Znam dosta reči iz tvog
prokletog jezika.
— Ne pucaj bez nužde tim topom
bez prigušivača — opomenu ga
onaj što je još uvek u ruci držao po­
licijsku kartu.
Dva napadača se instinktivno be­
hu pogledala, pa Navaz Jilah pote­
že pištolj skriven pod pazuho sakoa
od svetlosive tkanine i brzo opali.
Glomazni se uhvati levom rukom
za desno rame i mka s pištoljem mu
1. Mmiaflci — dvoličnjaci (na arapskom)
Jorga — grčko ime, upotrebljava se i kao sino­
nim uopšte za Grka,
Kokni — šatrovački izraz za loridojislKOg sta­
novnika po rođenju.

11. klonu. Začu se siktanje mašinske
puške i Jilah pade. Zanese se i Kva-
ja Šarifi, ali ostade na nogama. Os­
tala trojica podigoše ruke.
— Ne pucajte! Mi nikom ne želi­
mo zlo! Mi smo se sastali kao zem­
ljaci. .. bez zlih namera ^ skoro
grcajući vikao je Sadžad Ali Gulam.
— Našli ste pravo mesto za susre­
te »bez zlih namera« — podsmehnu
im se čovek s policijskom kartom.
— Iako su zgrade u ovom delu Is-
lingtona napuštene, neki od nas
smo siromašni i stanujemo ovde —
odgovori zlatar Mohamed Ali Čor-
duri.
— Zato je ovo naše lovište — do-
dade policajac.
Iako je na licu glomaznog bio grč
bola, ono se razvuče u osmeh, a on­
da se svi glasno zasmejaše kao da
su čuli novu, dobru šalu.
— Lovište... da, lovište... —gušio
se od smeha treći napadač.
Policajac priđe prozoru i pogleda
napolje, a onda se naže nad teško
ranjenim Jilahom.
— Još je živ... A ti, lepi moj, mo­
žeš li da ideš do previjališta? — ob­
rati se on drugom ranjeniku.
— Mislim da mogu — odgovori
Pakistanac.
Policajac džepnim radio-ureda-
jem pozva nekoga i naredi da dođu
nosioci s jednim nosilima.
— Njega bih ostavio — primeti
glomazni. — Šta da se mučimo s
njim? Neka crkne... Ranio me je,
srećom ne baš teško... Tu, u ra­
me. .. Ruka počinje da mi tm e...
— On i takav dosta vredi. Platiće
nam kao i za zdravog — primeti tre­
ći napadač.
Razgovor prekidoše glasovi sa
stepeništa i policajac odškrinu vra­
ta. Stigoše dva momka u belim
mantilima i s »higijenskim« maska­
ma-na licu, koje su im više služile
da se maskiraju. Policajac im bez
reči pokaza teško ranjenog Jilaha.
Oni ga grubo podigoše i baciše na
nosila, pa brzo učvrstiše kaiše i sko­
ro trčeći odoše.
— Požuri i ti s njima i odvezi se
sanitetskim automobilom, jer tako
ćeš brzo stići tamo gde ti mogu pru­
žiti lekarsku pomoć — obrati se po-
lipajac svom ranjenom čoveku.
Ovaj posluša i osvrćući se reče:
— Pripazite se, jer nismo ih pre­
tresli. Možda je još neki naoružan.
— Obavićemo i to. Nas dvojica
smo dovoljni da to sredimo, ili da ih
pokosimo mašinskim puškama —
odgovori policajac pazeći da ga na­
padnuti dobro čuju.
Niko nije imao oružja, izuzev već
ranjenog Jilaha. Policajac podiže i s
osmehom razgleda nemački »val-
ter« kalibra 7,65 po evropskim me-
rama.
— Spretna stvarčica. Zadržaću je
za sebe — reče policajac.
— Zadrži... Ja ih imam dva, a uz
to i nekoliko drugih — složi se nje­
gov čovek, čije dugo lice je bilo
smračeno.
Pred uperenim cevima, ogorčeni
zbog postupka policije kakav se ne
bi mogao očekivati, pa i kad se radi
o »prokletim Pakijima«, krenuše da
silaze još uvek u nadi da će biti puš­
teni. Paki je u Londonu bio naziv za
Pakistance, ali je zvučao kao psov­
ka i imao pogrdno značenje. Svaki
Paki je često bio meta prezira i
mržnje, jer u Londonu ih je mnogo i
bili su jeftina radna snaga. Nije bilo
baš mnogo lepo ni bogatim Pakis-
tancima, ali oni su dobijali dozvole
polici a da imaju čuvare. I siromaš­
ni Paki su ponekad tražili zaštitu i
pomoć policije, ali su je sve rede do­
bijali.
Kad se nađoše na ulici i ugledaše
policijski automobil s rešetkama, vi­
soki Pakistanac, koji je i gore u kući
upozoravao da su ih napali zločinci,
iskoristi priliku i tiho saopšti Ali
Gulamu;
— Poznajem ranjenog. On je ubi-
ca. I ovi ostali su...
Smrknuti napadač ga gumu cev-
Iju mašinske puške u leđa i glasno
reče:

12. u zatvoru ćeš objasniti i njemu
i meni šta te mućl. •
— Uskoro neću biti ni policajac,
ni otmičar. Otići ću daleko od Lon­
dona — nasmeja se Erik Hobes.
— Covek kakav si ti ne može tako
lako da se spase. Nisam baš srećan
|to sam se udružio s tobom i Nitom.
Grk je zao i ubica, a ti si podlac i
ubica ~ smejući se, jedini put od
trenutka kad su njih trojica napali
Pakistance, reče Hevli Vebster.
Erik Hobes ga je simmjičavo gle­
dao, a onda progunđa:
— Nije moguće da o sebi misliš le-
po?! Pa ja znam kakvi sve zločini su
na tvojoj savesti...
Razgovor prekide zaustavljanje
kola u barakama pretvorenim u ga­
raže. Jedan od momaka u belom
mantilu zavijao je rame Nlkosa Te-
cetisa, gorostasa zamršene kose,
koga su njegovi zločinački kompa­
njoni zvali nadimcima Jorga, ili
Nik. Vebster i Hobes priđdše i raspi­
taše se kako je ranjenik i hoće h mu
biti potrebna njihova pomoć.
— Moći ću da se sam odvezem.
Kola su ml tu blizu, kao i vaša — od­
govori Grk.
Osvrtali su se u očekivanju da se
dogodi ono što su znali da treba. Ta­
da im priđe čovek bujne, kuštrave
kose i tankih potkresanih brkova. O
ramenu je imao obešenu uzi maštn-
sku pušku, a u levoj ruci mu je bio
revolver. Desnom rukom on iz
džepa pod levim pazuhom izvuče tri
koverta. Svaki zagleda, pa poče da
ih deli. Na svakom Je bila brojka i
oznaka.
— Za šefa pet hiljada. Nadoknada
zbog ranjavanja sledi naknadno,
kad je gazda odobri —reče on i pru­
ži treći koverat Nikosu Tercetisu.
Erik Hobes nabra čelo i Ijutito re­
če-.
~ Već sam poručio tom bosu da
a pripremam,' obezbeđujem i rizi-
mfem više od ostalih, a Nik je pla-
iP
ćen kao šef. Je li on odgovorio na
moju poruku?
— Jorga ne radi samo s vama
dvojicom. On ima još ljudi i on je šef
vaše grupe —odgovori čovek koji ih
je platio za otmicu.
— Koliko ste dobili? — u|iita Ter-
cetis.
— Četiri hiljade — pdRžža Hevli
Vebster svoj koverat.
Hobes klirrianjem glave potvrdi
da je i kod njega tako. ,
— Nas trojica smo dobra grupa.
Pelićemo jednako. Imate kod mene
po trećinu hiljadarke — Reče Grk i
iz svog koverta izvadi po trista funti
i pruži Ui kompanjonima.
— U redu je, Nik. Ostatak ćemo ti
ostaviti, pa ćeš platiti piće kad se
nađemo sledeći put —reče Vebster.
— Ja mislim da je tvoj postupak po­
kazao da je pravo da u našoj grupi
baš ti budeš šef. Bilo bi mi neobično
da mi je šef policajac.
— Ne smemo početi da se mrzi­
mo, jer dobro nam ide — glasom
kajama reče Erik Hobes.
— Čim momci previju zarobljeni­
ke, nastavlćemo dalje, a vas trojica
možete odmah da idete. Onaj jedan
nije pri svesti. Pripazite sledeći put
da ne upropašćujete robu — opo­
menu ih nepoznati.
Njih trojica iziđoše zajedno do ka­
pije. Tamo Hevli Vebster reče:
— Zove se Angas Cerston... Ja je­
sam bitanga, ali prema kompanjo­
nima nisam podao. Zato vam ka­
žem da znam ime tog tipa. On je
mnogostruki ubica. Znam da je lu­
tao od Kanade do Australije i po Ev­
ropi. ..
— A zna li on tebe? — upita poli­
cajac.
— Da sluti šta znam, ne bih dugo
živeo, ako ne bih daleko pobegao.
Pokazao mi ga je i ponešto kazao je­
dan moj kompanjon, koji nije više
živ — odgovori Hevli Vebster.
— Hajdemo do prvog paba da ne­
što popijemo, pa možemo i da po­
razgovaramo. Taj čupa'5/i momak
očekuje da se mi udaljimo, kako je

13. uobičajeno — predloži Nikos Tarce-
tis.
Bližilo se podne i uskoro nađoše
sasvim prazan pab za čijim pultom
je sedeo momak sanjivog pogleda.
Oni se smestiše u jednom uglu sup­
rotno od vrata, gde su mogli da raz­
govaraju sasvim slobodno čim se
udalji barmen, koji će ih poslužiti.
Kad dobiše naručeno piće, prvi
poče da govori Hevli Vebster;
— Ja još uvek ne znam kako se
dogodilo da jedan policajac... jedan
tajni agent Skotland jarda...
— Znam na šta misliš — reče Ter-
cetis. — Erik me je nekoliko puta
doveo do pred hapšenje, a onda bi
uzeo novac i zaboravio moje greho-
ve. Jednog dana sam mu predložio
da to prestane i da radimo zajedno.
Tada sam već znao tebe i procenio
sam te kao čoveka kome mogu da
verujem.
—A kako smo se našli u ovom po­
slu? Veće sedmi put otimamo Paki-
je ... — nastavi Hevli Vebster.
— E, to je predložio Erik. On je i
uspostavio vezu, a ja ga nikad ni­
sam pitao za koga radimo. Kad mi
sam ni e rekao, znači da i ne treba.
U ovakvim poslovima je, možd^,
mnogo bolje ako manje znaš, jer i
krivica je manja — objasni Nikos
Tercetis.
— Ni ja sam ne znam mnogo. Ne­
ko me je dobro poznavao, pa je,
možda, znao i da želim novac... Do­
bio sam magnetofonsku kasetu s
objašnjenjima plana proterivanja
Pakistanaca —poče da priča polica­
jac. — Bilo je i pretnji i otkrivana
da- sam »pročitan«. Tako je počelo
krajem prošle godine. Udružio sam
se s Jorgom, a on je uzeo i tebe...
— A šta biva s otetima? Da li ih
progone preko Lamanša? — pitao
se glagno Vebster.
— Ja o tome ništa ne znam. Do­
voljno je da znam da će nagrade biti
dvostruko^veće posle desete isporu­
ke. Mi smo u neku ruku na probi.
Posle stičemo sve veća prava. Mož­
da ćemo kasnije znati šta i za koga
radimo — govorio je Hobes.
— Ako se s otetima događa ono
što se šapuće, onda bi trebalo da
naše nagrade budu deset puta veće.
Mi rizikujemo, a neko zgrće bogat­
stvo. Danas je metak moga,o da me
pogodi i u glavu, ili srce — reče Ter­
cetis.
— Imali smo sreću sve do sada —
primeti policajac. — Niti je bilo puc­
njave, niti uplitanja javnosti.
— Za to treba priznati da si ti sve
pripremio kako treba. Tvoja obaveš-
tenja, koja možeš da dobiješ iz Skot­
land jarda i drugih centara su dra-
gocena — reče Tercetis. — Još ako
saznaš zašto se tako plaća hvatanje
Pakija...
— Mislim da znam šta je u pita­
nju, ali neću da govorim ništa dok
ne budem siguran. Možda otkrije­
mo »zlatnu žicu* — zagonetno se
osmehnu Erik Hobes.
—Ja bih da krenemo. Treba da se
odmorim, jer naveče idem kod moje
devojke. Ti je znaš, Hevli — reče
Tercetis.
— Ona je biser... poslatica... Ni­
sam rekao dobro, a i nema prave
reči da se opiše tvoja Akilina. Kao
da j§ stvorena za takvog gorostasa
— odgovori Vebster.
— Ja od večeri predajem dužnost
i slobodan sam četrdeset osam sati,
ali sam raskinuo s jednom da­
mom. .. No naći će se štogod novo
— reče Hobes. — Ovoga puta novoj
devojci neću reći da sam policajac.
— Ja već dugo poznajem jednu
Finkinju... Zove se Rita Torho-
m en... Uvek nešto preti da tmišti
ljudsku sreću... No krivac će umre-
ti od moje ruke ... — po običaju is­
prekidano je govorio Hevli Vebster.
— U čemu je problem? — upita
policajac. — Bio bih spreman da po­
mognem i tako dokažem da umem
da budem prijatelj...
— Tu se ne može pomoći — uz­
dahnu Vebster. — Neko joj nudi
basnoslovne prihode da »rsudi« za
njega. Verujem da je u pitanju pod­
vođenje, ili nešto slično... No ona...
Ona je žena... Priče o mogućnosti­
11

14. ma da se obogati... N oj je dvadeset
i jedna godina... Učila je muziku i
balet... Zna poljski i nemački jezik,
a engleski govori tako da se teško
primeti da je strankinja... Hteo sam
da se oženim njome... Izgleda da je
za mene suviše lepa, a ja za nju su­
više ružan...
— Eh, žene! — uzdahnu policajac
Hobes i ustade.
Grk plati piće i oni iziđoše. Usko­
ro su se vozili svaki u svojim kolima
i na tri strane Londona.
Erik Hobes odvezao se do Skot-
land jarda da napiše izveštaj i ra-
portira o onome što je saznao u Is-
lingtonu, Pentonvilu i Bemsberiju.
Taj deo starog Londona »pokrivao«
je on kao tajni detektiv već tri godi­
ne. Pokazao je dosta veštine i dono­
sio je dragocene vesti o podzemlju.
Iznenadio se kad ga je dočekao
inspektor Norman Vangen i pozvao
ga da idu kod šefa trećeg odeljenja,
koje se bavilo zagonetnim i neklasi-
fikovanim zločinima.
—Znate li šta šef želi od mene? —
upita Hobes dok su još bili u hodni­
ku.
— Nešto se dogodilo u Islingtonu,
a to je tvoja teritorija. Cućeš već za
koji minut — odgovori inspektor
Vangen.
Glavni Inspektor i šef Trećeg ode-
lenja dočeka ih smrknutog lica i re­
če im da sednu, a onda je neko vre-
me gledao Hobesa kao da ga prou­
čava. Onda upita:
— Neko je javio da je iz napuštene
zgrade nestalo pet Pakistanaca...
Erik Hobes napreže svu snagu da
ne otkrije uzbuđenje. Uspelo mu je
da mimo kaže:
— Do mene je u jednom pabu do­
prla priča o lažnoj policiji i lažnoj
službi hitne pomoći, ali svedoci go­
vore da je to bilo neko pravo hapše­
nje. Zato nisam dalje ništa ni predu-
zeo.
— Nismo ni mi — reče inspektor
Vangen. — Dok smo proverili je li
tamo bilo nastupa policije i hitne
pomoći, bilo je kasno.
12
— Zato ćeš ti, Normane, preuzeti
taj slučaj. Budi u vezi sa detektivom
Hobesom, ali ga ne otkrivaj bez
nužde, jer nam je koristan tamo.
Naši ljudi su bili u toj kući i našli su
sveže tragove krvi... Bilo je i puc­
njave — reče šef. — Nađeni su i sve­
doci koji su videli nosila i dva uni-
formisana policajca. Međutim, nije­
dan pravi policajac nije tamo posre­
dovao, niti vezivao neke uhapšeni-
ke. Evo kratak zbirni izveštaj sa ter­
minala. Proučite sve kako treba i
radite.
— A ja sam završio smenu — os-
mehnu se Erik Hobes.
— Ako si preterano umoran... —
zausti šef.
— A, nije to — odgovori Hobes. —
Nikako ne želim da budem pasivan
kad se događa nešto takvo!
— A neće li neka devojka biti uc-
veljena? — našali se inspektor Van­
gen.
— Neće — odgovori Hobes. — Ta­
mo gde se ja krećem i ne može se
sresti devojka prema kojoj bi čovek
osećao obaveze
— Onda idemo da se nahranimo,
jer ko zna hoćemo li večerati —reče
inspektor i pođe ispred Hobesa.
N iIije ga tištao samo bol u ramenu,
već i nekakva gorčina i beznadnost.
S četiri hiljade i trista funti u džepu
trebalo je da se oseća dobro. Zamiš­
ljao je jedru, izazovnu Akilinu Les-
teres, s kojom treba da se nađe i da
provede pet prijatnih dana i noći,
jer posle toga biće pripremljena no­
va otmica, koja će doneti veliku za­
radu. No ipak ga je spopadala ne­
kakva mučnina. Zato požuri k Akili-
ni, koja je stanovala u iznajmljenom
stančiću na Everard Aveniji u Heje^
su. Blizina prostranog Norman Par­
ka davala je prednost čitavom Heje-
su, gradskom delu izraslom na ne­
kadašnjim imanjima prigradskih
bogataša. London je sve to progu­
tao, ali Norman Park i Šuma Kupo­

15. la su ostali. To je privuklo mnoge
ljude da tamo izgrade rentijerske
kuće i vile za sopstveno stanovanje.
U jednoj od takvih trospratnica za
izdavanje bio je i stan Atinjanke
Akiline Lesteres, koja je trebalo da
postane gospođa Tercetis.
Za svaki slučaj Nikos je pozvonio
da ne iznenadi svoju devojku, koju
je smatrao svojom verenicom, iako
je imao ključeve tog stana, za čije
plaćanje je on davao novac.
— Aki! — zovnuo je kad je ušao u
dnevnu sobu iza kratkog hola. —
Aki!... Gde se kriješ?
Znao je da treba da ga čeka ovog
popodneva, pa ga njeno odsustvo
uznemiri. On pretrča dnevnu sobu i
gumu vrata od male spavaće sobe.
Krevet je bio namešten i sve dove­
deno u red. On još jednom zovnu i s
ostatkom nade otvori kupatilo. I ta­
mo je sve bilo spremljeno i uređeno,
ali ni traga od Akiline. Spreman da
plane, i glasno sam za sebe opsuje,
Jorga se osvrnu po sobi i na ormari­
ću pored kreveta ugleda povelik be-
li koverat. Prilazeći, još izdalje je vi­
deo da na kovertu krupnim slovima
piše: »Za Nika«.
On žurno uze pismo ni sam ne
znajući da će ono što pročita biti
vrlo neprijatno, ali s opakom slut­
njom zla. Otvori nezalepljeni kove­
rat, izvuče presavijeni papir i zasta-
de, kao da razmišlja da li da ga pro­
čita. Konačno otvori papir zureći u
krupna grčka slova. Čitao je, ali nije
znao šta, kao da mu grčki jezik i
^čko pismo nisu bili prvo što je u
životu naučio. Na tom jeziku je i sa­
da mislio, ali kao da ga je neki unut­
rašnji strah sprečavao da prizna sa­
mome sebi da razume ne samo prve
reči, već i sve što na papiru piše. Ta­
ko je ponovo, polako i stojeći rašire­
nih nogu, kao da će pasti, čitao:
»Nik, čoveče.
Ne mogu da izgovorim reč »dra­
gi«, jer tome je kraj. Ja te napuštam
i iz ovog stana odlazim zauvek. Za­
drži ga, ili otkaži. Nećemo se više vi-
deti, jer odlazim daleko. Brzo se ute-
ši. Hoće te drage, možda bolje i lep-
še od mene. Kalinihta, ke kalo ip-
no!‘ Ak. Les.«
Zadnje reči kao da preliše ciniz­
mom svaku napisanu reč. Ona kaže
»prijatno« u ovakvom trenutku.
— Ubiću je!... Ubiću onoga ko je
kriv što odlazi! ... Ubiću, kimem
se... Me ponai! — muklo je govorio
zaključujući na grčkom da se boji.
' Plašio se samog sebe i svoje želje
da sada davi, ubija i raskida. Konač­
no zajeca kao dete i baci se potrbuš­
ke na krevet u kome je do juče lju­
bio basnoslovno lepe i izazovne ob­
line nestale devojke, koju je strasno
voleo.
— Bilo je možda lepših, vitkijih i
viših, koje bi bile srećne da ga za­
grle i uživaju u njegovoj muževnos-
ti, snazi i lepoti. Dosta njih je pro-
menio dok pre nešto više od godinu
dana nije sreo Grkinju. Ona ga je,
onako vedra, podižući levi ugao na-
bubrelih usana gledala s divlje­
njem. Brzo su jedno drugom rekli
da se vole. Zaklinjali su se, a onda
maštali da će se vratiti u simčanu
Grčku, bogati i srećni, da rode ne­
koliko cmpurastih na nju, a snaž­
nih na njega Jorgi.
Zašto? Ko je to odmamio njegovu
Aki? Ko ga je to unesrećio za čitav
život.
— Naći ću ja tebe, Aklindža! Ka-
zaćeš zašto si me izdala — šaputao
je sebi medu dlanove i kao tuđe gle­
dao svoje snažne ručerde.
Pitao se šta da počne i kuda da
krene. Nije mogao ništa da smisli,
pa priđe telefonu i pozva Vebstera.
— Jesi li ti, Hevli?
— Bolje da nisam — odgovori
Vebster.
— Zašto?
— Ostavi me sada, Jorga! Muka
mi je od života!
~ I meni? Snašla me je nesreća.
— I tebe?! A kakva?
— Akilina... Ona je pobegla i os­
tavila pismo... Kaže da je nikad ne-
Kaiinihta ke kalo Ipno (transkribovano na
srpskolirvatsku abecedu) — laku noć i prijat­
no.
13

16. ću videti — govorio je Tercetis na
engleskom jedva se uzdržavajući da
ne zarida.
— Coveče... Pa i ja ... I mene je ...
Moja Rita je otišla i ostavila pismo u
kome kaže... »Zbogom, zauvek. Mo­
ram tako«. Ona »mora«, prokleta
Finkinja!... — grcao je Hevli Veb-
ster, kao da onako grešan ima pra­
vo na sreću.
Dogovoriše se da še sretnu i raz­
govaraju, jer sigurno nijedan neće
dugo moći da se preda snu i odmo­
ru.
III
Inspektor Piter Malori bio je ljut
što ne može da nastavi praćenje
grupe agenata koji su odneli ranje­
ne i odveli xihapšene Pakistance.
Nadao se da će svog poznanika sa
studija, Pakistanca Sadžada Ali Gu-
lama, naći kad se u Skotland Jardu
raspita o hapšenjima u gradu.
Malori je bio stigao u Islington
baš na Ali Gulamov poziv. Njegovo
pismo našao je u svom londonskom
stanu.
» ... Verujem da smo bili prijatelji
i da ćeš mi pomoći. Daogadaju se
strašne stvari. Šteta je što te nisam
dobio telefonom, niti našao u tvom
stanu. Evo ti obaveštenje gde ću kog
dana biti tokom ove sedmice ...«, pi­
sao je Ali Gulam.
S obzirom na to da je bio na taj­
nom zadatku, inspektor Malori, pri­
kriven kao pristali bogati plejboj,
neko vreme je osmatrao kuću u ko­
joj je trebalo toga prepodneva da
bude Pakistanac. Tako se dogodilo
da je video kako ulaze tri ćoveka, pa
je čekao. Video je i dolazak ambu­
lantnih kola prve pomoći i iznoše­
nje ranjenika. Video je uhapšene i
dva policajca kako pomažu agenti­
ma u civilnim odelima. Hteo je da
ne otkriva ko je pred toliko ljudi, pa
je počeo da prati policijska kola. No
vreme je bilo odmaklo. Trebalo je
da već bude na putu ka Skotland
Jardu, gde je trebalo da izvesti sve
što je otkrio pred istražnom gru­
14
pom Inspektora. Zato je skrenuo i
odvezao se prema centru Londona.
Dok je vozio pokušao je da sredi
misli i u sebi sroči ceo izveštaj, koji
će posle i napisati. No misli su mu
bežale. Lice mu se smrklo dok je
mislio na lezbijku Elu Handon. On­
da su Senke njegovim licem prelazi­
le kao senke oWaka preko kakvog
uzvišenja. Mislio je ć dogovorenoj
večeri sa Šiplijem, dr Maplbekom,
šla^alom Ouksom i .,. Da, bilo je
čudno što se među tim ljudima na­
šao i Den Vičerli sa svojom božan­
stvenom Ivon. Onih nekoliko krat­
kih susreta sa tim susedima učvrsti­
li su ga u uverenju da su to najčesti-
tiji ljudi u tom kra u, koga je on šif-
rovano nazivao »Rezervat«. U Re­
zervatu su dvorce, vile, ili bungalo­
ve, pored njega, inspektora pod
maskom plejboja, Imali toliko razli­
čiti ljudi da nije znao kome da po­
sveti više pažse. Najnepristupačniji
bio je stari Turčin Ugrasan Hajeli,
kod koga je viđao njegovu unuku,
modemu Turkinju, zaista dražesnu
Behiju*. Zbog nečega mu je bio ne­
prijatan pisac kriminalističkih priča
i romana Lester Ouks. Bio je to ug­
lađen čovek, veoma lep i privlačan
po mišljenju mnogih žena, ali za
»plejboja« Malorija, sladunjav i pod­
ao. Za tu svoju ocenu nije imao či­
njenica, ali je verovao da ga instin­
kti ne varaju.
— Ti si ljubomoran na Lestera —
rekla mu je jednom prilikom Enda
Hitklif, u neku ruku kopija davno
nestale, ali još uvek slavne Merilin
Monro.
1Enda Hitklif je bila glumica, a u
Rezervatu su je znali kao prijatelji­
cu, ili još tačnije nevenčanu ženu
doktora Bazila Meplbeka.
Malorijeve misli su lutale od Ru-
perta Šiplija, koga je smatrao veli­
kim intrigantom i najsumnjivijom
ličnošću među susedima u dosta ši­
rokom krugu, pa do Dena i Ivon Vi-
1, Behija — tursko žensko ime koje zna­
či Dražesna.

17. čerli. Oboma se divio i o njima je
imao najlepše mišljenje. No Denu je
za^deo zbog božanstvene supruge
Ivoh...
O svemu tome govorio je pred
grupom inspektora zaduženih da
»prodru« u tajne trgovinom robljem
u Londonu i tamo dokle dopiru taj­
ne družine trgovaca robljem. Nisu
to bili trgovci robljem u starom
smislu. Trgovina robljem poprimala
je nove obUke. Ljudska bića su izgle­
dala slobodna, a bila su robovi. To
se odnosilo pre svega na žene, od
onih sa pločnika koje su obične pro­
stitutke, pa do onih koje su bUe omi­
ljene kao poznate umetnice, Hi su
imale čak i plemićke titule, a stvar­
no bile robinje, kojima se trgovalo.
Postojale su najluksuznije »kuće
uživanja« skrivene iza fasada ek­
skluzivnih klubova, ali i »haremi«,
koji su pripadali pojedinim prebo­
gatim ljudima.
— Mislim da ima razloga da još
neko vreme ostanem u Rezervatu
— pričao je inspektor Malori prisut­
nima. — Ja sam 1 počeo od Lestera
Ouksa, odnosno od njegovih priča.
Tako ubedljivo je pisao o haremima
i javnim kućama visoke klase da
sam ocenio da on o tome mnogo
zna...
— On je tako ubedljivo pisao i o
nestancima Pakija — upade jedan
od prisutnih inspektora Skotland
jarda. — A sada ima znakova i još
više sumnji da mnogi nestali za­
vršavaju na klanici...
— Cemu to grubo izražavanje? —
glasom punim protesta upade dru­
gi-
~ Zar to nije klanica ako se ljudi
»krčme« tako što im se vade žlezde,
bubrezi? ... Isisava im se krv, sec-
kaju kosti kad zatreba nekom boga­
tom, ili dere koža za transplantaci­
je ... Čupaju im se .,. nastavljao je
ogorčeni.
— Prestani! — naredi viši inspek­
tor, koji je usmeravao rad grupe
— To je danas stvarnost širom
sveta, iako je mnogo onih koji se
svim snagama trude da to skrivaju.
Ionako je nmogo nemira i napada
na legalne vlasti. Naši ciljevi su og­
raničeni i nisu upereni protivu ko­
risnika materijala za transplantaci­
je ... — govorio je jedan od hlad-
nokrvnljlh inspektora.
— »Materijal«! Kako lep naziv za
jedno iščupano srce! Ili za jedno te-
lo iskasapljeno na stotine, ili čak hi­
ljade delova! — Ijutito reče onaj In­
spektor koji je pomenuo klanice.
— Mislim da smo čuli što je mog­
lo da nas zanima — poče viši in­
spektor. — Imali smo priliku i da is-
kažemo ljudsko zgražavanje. To je
dobro, jer bićenio odlučniji da se bo­
rimo protivu zla. Gospodin Malori
će nastaviti ono što je započeo kao
lepi »plejboj«, iako ima gunđanja
zbog troškova. U onome što je govo­
rio ima razloga da se istraga u tom
pravcu i toj sredini nastavi.
Prisutni ustadoše, ali viši inspek­
tor ih zaustavi:
—Još nije gotovo, gospodo. Jedan
poznati hirurg, čije ima mora ostati
tajna i u slučaju da ga neko od vas
prepozna, govoriće nam o nekim
stručnim stvarima, koje mogu dft
nam koriste u daljim istragama ...
— Kakve veze ima hirurg s kuple­
rajima i haremima? — u p ^ e jedan
od prisutnih.
— Nema do sada — odgovori viši
inspektor. — Ali sada. pored trgovi­
ne »belim robljem«, nama pripada i
trgovina »materijalom«, odnosno
delovima ljudskog tela. Dobićemo
pojačanje u ljudima i sredstvima, ali
u suštini to nam je »šlag na kolaču«,
koji nam je serviran.
— U h... — opsova neko, ali viši
inspektor se činio da ne čuje, pa po­
gleda svoj džepni časovntk.
— Još minut, ili dva i hirurg će
nam pričati ono što su naši šefovi
zamisliti da treba. Vi se malo strpite
i izdržite ... Možete ponešto i da pi­
tate, ali bez sarkazma, ili zgražava-
n ja ...
Začu se melodičan zvučni signal i
viši inspektor pritisnu dugme na
15

18. obodu stola, što pokrenu mehani­
zam za otvaranje vrata »gluve« so­
be, kako su zvali prostoriju osigura­
nu od svakog prisluškivanja.
— Ovo je dobro mesto. Ni sam
Lun, kralj ponoći ne bi uspeo da nas
prisluškuje. To deluje ohrabrujuće
— govorio je viši inspektor, iako su
svi znali da ovde ne može da se
upotrebi ni magnetofon, ni prisluš-
ni uređaj, niti bilo šta od pronalaza­
ka namenjenih prisluškivanju.
Vrata se otvoriše i viši inspektor
pođe u susret ne mnogo visokom,
ali snažnom čoveku. Njegove ruke
su bile snažne, ali prsti negovani i
skoro mršavi. Bile su to nike hirur-
ga, sUčne rukama pijaniste. Uz sna­
žan vrat pele su se malje od grudi
pa ispod kao sneg bele košulje. Bio
je svež i spreman na šalu.
— Nadam se da ćemo imati sreću
da se vidimo samo sada i ovde i ni­
kad više. Ne želim da krpim policaj­
ce, jer oni najčešće svakoga gledaju
sa sumnjom ... Onda da počnemo?
— upita.
— Izvolite, profesore — reče viši
inspektor i dodade nekoliko prigod­
nih reći pozdrava i zahvalnosti.
Svi su znali da će hirurg dobiti
nagradu za to jedno izlaganje koli­
ka je njihova dvonedeljna plata, ali
su znali da bi on za to vreme mogao
da izvrši neku operaciju, koja bi mu
donela možda i trostruko više. Zato
je trebalo da budu zahvalni što im
»čini veliku uslugu« kao građanin
spreman da pomogne svojoj policiji.
— Gospodo — poče hirurg. — Sto
ja smem, vi već ne smete. Ja smem
ljudima da odsecam noge, ili ruke,
da vadim i odbacujem delove tela i
mnogo toga sličnog. I niko nema
prava da kaže radim li dobro, ili na­
opako. Niko ne može da proverava
nisam li nekome oduzeo neki zdravi
deo tela. Tako je sa mnom, čovekom
zaštićenim zakonom i zakletim le-
karskom zakletvom...
U tom trenutku uđoše dva mom­
ka i jedna devojka noseći laki pro-
jekcioni aparat i platno s ugrađe­
nim stativima. Hirurg im se osmeh-
nu i sačeka da oni sve postave tako
da on sam može da rukuje aparatu­
rom. U međuvremenu on proveri je­
su li dobro poredani dijapozitivi, pa
zadovoljno klimnu glavom, a zatim
napomenu:
—Ja se za ovakve prilike još uvek
služim ovim dobrim starim uređaji­
ma, jer nemam vremena da se obu­
čim na elektronskim. Inače ima
mnogo toga oko hirurške opreme
što moram da učim. Skoro iz časa u
čas pojavi se nešto novo.
Kad donosioci projektora iziđoše,
hirurg nastavi;
— Dakle, došli smo do toga šta ja
smem. A sada da zajedno pomisli­
mo šta sve smeju oni koji su izvan
zakona, bilo da su iznad njega po
moći i bogatstvu, ili ispod njega u
podzemlju i kriminalnim dejstvima.
Vi, na primer, ne smete da upotrebi-
te sodijiim amital, odnosno drogu
istine da biste čuli ono što želite da
iščupate od zločinca...
— Mnogo toga mi ne smemo —
reče neko s uzdahom.
— I dobro je što je tako, jer da ne­
ma ograničenja, u vašim redovima
bi se našli mnogi sadisti, izvitopere­
ni ljudi, pa i zločinci. Vi ste vitezovi
odbrane građanskih sloboda... —
nastavljao je hirurg.
— Hvala na komplimentu! — do­
baci neko.
— No, dobro — nastavi hirurg. —
Vi znate šta smete i šta morate da
činite. Znate i šta ne bi smeli da čine
drugi ljudi. No oni nikoga ne pitaju,
ako mogu da skriveno učine ono što
im donosi veliku korist...
— O moralu i zakonima mogli
bismo da pročitamo negde u knjiga­
ma i da ne traćimo vreme slavnog
hirurga — dobaci neko.
— Ne smemo biti nepristojni. Sas­
lušajmo šta profesor ima da kaže —
opomenu prisutne viši inspektor i
zamoli hirurga da slobodno nastavi
da govori o onome što on misli c^a
treba.
16

19. — Namemo sam hteo da naoš-
trim slušaoce — nasmeja se hirurg.
— Dodaću samo to da zločinci ubi­
jaju, pljačkaju, manipulišu već ve-
kovlma. No naše vreme im je dalo u
ruke jednu nOvu oblast za vršenje
zločina. Evo samo jedna činjenica:
postoji žlezda hipofizr, čiji proiz­
vod, koji je ujedno hormon rasta,
nesumnjivo predstavlja sredstvo za
podmla^vanje. Dr Danijel Rud-
man, profesor Medicinskog fakulte­
ta u Viskonsinu, u Sjedinjenim
Državama, dugo je radio na prona­
laženju načina da se uspore procesi
starenja, pa je otkrio sredstvo za
podmladivanje. Svojim pacijentima
dobrovoljcima starijim od šezdeset
godina ubrizgavao je hormone hi­
pofize pripremljene uz mere tehno­
loškog programa bioinženjeringa...
— Jesu li još živi? — ote se neko-
me.
— Ne samo da su živi, već su se i
podmladili — nastavi hirurg os-
mehnut i kao obradovan odsustvom
ukočenosti. — Koža im je dobila to-
nus, mišići se razvili, vratila im se
izgubljena energija... Tu podrazu-
mevam i seksualnu potenciju i op-
štu izdržljivost organizma. Pročišće­
ni su im krvni sudovi, smanjene na­
slage sala...
— I sami maštamo o svemu tome,
a i čuli smo... čitali — upade ovoga
puta sam viši inspektor.
— E, ali za vas, siroto policajce
nema podmlađivanja i nikad ga ne­
će biti, jer nemate novca. Jedna
injekcija hormona hipofize košta
najmanje tri hiljade funti, a u Fran­
cuskoj, na primer, dvadeset i pet hi­
ljada franaka...
— I vredi — ote se nekome.
— Baš i ne vredi mnogo, jer injek­
cije treba primati tri puta nedeljno i
to u toku celog života. Ako napravi­
mo malu računicu...
— Beznadno skupo — dobaci ne­
ko.
—Uz to hipofiza se može uzeti sa­
mo od mrtvog čoveka — nastavi hi­
rurg. — I to ne od svakog mrtvog.
jer porodice to ne dopuštaju. Dakle,
nema dovoljno hipofiza ni za ekspe­
rimente. Ali mogu se oteti od živih
ljudi!
Hirurg zadnju rečenicu izgovori
vičući i s patetikom.
— Ipak je to velilka smetnja —
primeti viši inspektor.
— Kako se uzme — nastavi hi­
rurg. — Ako damo mašti na volju
možemo zamisliti kako neki ljudi
mogu da posliiže samo za dava­
nje. .. davanje hipofize, krvi, srca,
bubrega, kože, kostiju, jetre... Malo
je zemalja sveta u kojima se već ne
vrše transplantacije bubrega, kosti­
ju, koštane, srži, rožnjače, kože,
ki-vnih sudova, tetiva iz mišića,
srca, jetre i pankreasa...
— To su mračne perspektive! —
dobaci jedan inspektor. — No mi o
tome znamo čak i previše. Znamo
da nisu u pitanju davaoci koji su već
živeli više desetina godina, već i de-
ca ... Naročito deca su^ pogodna
zbog vitalnosti. Množe se slučajevi
nestanka dece. Stradaju izbeglice iz
osiromašenih krajeva sveta. Nesta­
ju oni, ili njihova deca.
— Mislim da je sada jasno da je
čovek od sto dvadeset funti pogod­
na »roba« za prodaju po ceni većoj
od zlata. Više od sto dvadeset funti
zlata dobiće se ako se ostvari racio­
nalna i stručna prodaja svega što
nekome treba — nastavljao je hi­
rurg. — Dozvolilte da još napome­
nem kako iskrsavaju mnogi pravni
problemi i tamo gde nema tog kani­
balizma. Ja kao hirurg moram da
kažem da nema razlike u tome da li
će ljudožder ispeći i pojesti nečiju
nogu, ili mu je otseći radi tran­
splantacije. ..
— Da li vi, profesore, obavljate
transplantacije? — čulo se pitanje.
— Obavljam... To mi je posao i
ponosim se uspesima koje postižem.
— A malopre ste rekli...
— Do sada sam uspevao da se
obezbedim, jer sam imao verodos-
tojne podatke od koga je šta uzeto.
Z*X -100 (LU N 64)
17

20. Radilo se isključivo o žrtvama saob­
raćajnih i drugih nesreća..,
—A može li se dogoditi da vam se
podmetne neki organ otet nasilno,
odnosno zločinom?
— Toga se i plašim. Zato je nužno
da policija stvori snage i policijske
veštake za borbu protivu tog novog
zla. Krijumčarenje droga, krađe,
ucenjivanje, pa i organizovanje pri­
silne prostitucije pri ovom zlu izgle­
daju kao nešto jedva vredno pažnje.
Mislilm da ste u stanju da i sami do­
đete do mnogih zaključaka, ako ma­
lo bolje pratite novosti i ako o sve­
mu razmišljate — govorio je hirurg
kao da završava svoje izlaganje.
Ali on je stojao neko vreme ćuteći,
a onda nastavi:
— Postavlja se pitanje može li do­
ći do legalizacije tog sakaćenja lju­
di? Kome nije poznato da u mno­
gim zemljama već cveta trgovina
ljudskim delovima za transplantaci­
je. Primer je Indija, gde odlaze ljudi
da kupe, recimo, jedan bubreg od
vrlo siromašnog čoveka, koji bi s
nešto novca i preostalim jednim
bubregom nastavljao da živi...
Navodio je primere iz štampe, ci­
tirao merodavne izjave eksperata i
apaje humanitarnih organizacija
da se spreči zlo. Zna se da je efikas­
nija zaštita životinja u rezen-^atima i
uopšte preko društava stvorenih da
štite životinje od zaštite ljudi od zlo­
čina koji se množe.
— To su već legalni oblici trgovi­
ne ljudskim telima. To je nova trgo­
vina robljem, sada ne više samo
crnim, ili belim robljem, već rob­
ljem svih boja i rasa. Evo, možda će
čak i neko od nas biti žrtva novog
Ijudožderstva. Na kraju ću da vam
ispričam i jednu novu priču, koja
unosi malo vedrine u ovu mračnu
oblast. Molim, dakle, za još malo
strpljenja — reče hirurg i nasu sebi
malo vode, pa je ispi s osmehom,
kao da se ovde nije razgovaralo o
najcrnjim oblicima zločina, koji su
se ikada nadvili nad čovecanstvom.
Za razliku od njega, slušaoci, iako
sve očvrsli policajci navikli da vide
grozne scene i upoznaju mnoge zlo-
čme, imali su smrknuta lica. Neki
su hirurga gledali s nemlm preko-
rom.
— Postoji izvesni Džon Mur iz Los
Anđelosa. Pre desetak godina njega
je lečio dr Dejvid Gold, specijalista
za bolesti krvi u Medicinskom cen­
tru Kalifornijskog univerziteta. Mur
je bolovao od limfatične leukemije i
zbog toga njegova slezina se uveća­
la dvanaestak puta i umesto jedne
funte, postala teška dvanaest fun­
t i . — nastavljao je da priča hirurg.
Mura je dr Gold operisao i izva­
dio mu slezinu, pa se bolesnikovo
stanje veoma popravilo. Zadovoljni
Mur je potpisao zvanični pristanak
da se izvađena slezina daje na ras-
polatganje u naučno istraživačke
svrhe. Tako se odrekao svoje odba­
čene slezine. Dr Gold je upravo pri­
premao naučni rad o nastanku i
mogućnostima izlečenja leukemije.
Koristeći hipertrofiranu Nurovu
slezinu za analize, on je otkrio da je
slezina stvarala izvesne proteine,
koji izazivaju razvoj dve vrste
krvnih zrnaca sposobnih da ubijaju
bakterije, a možda i rak.
— Pa to je fantastično! — uzvik­
nuo je oduševljen i uzbuđen.
Dr Gold je na bazi ovih otkrića u
laboratoriji proizveo jedinstven će­
li]ski niz sposoban da se sam od se­
be neprekidno razmnožava. Po da­
vaocu slezine on je taj proizvod na­
zvao »Mo lajn«. Izum je patentiran
u ime Univerziteta. A tada je nasta­
la trka ko će pre koristiti otkriće za
plasiranje novog leka protivu raka.
Džon Mur je bio obaveštavan o sve­
mu, pa kad su korporacije za proiz­
vodnju lekova platile licence i pravo
da koriste patentirani pronalazak,
on je naslutio poplavu novca. Pod-
neo je tužbu sudu u nameri da pri­
svoji makar deo prava. No na sudu
je izgubio zato što je nađen doku­
ment kojim se odriče odbačene sle­
zine. On je zaveštao, poklonio, svoju
slezinu u naučne svrhe. Tuženi su
18

21. odahnuli, jer nestale sti smetnje za
dalje naučne uspehe, ali i za veliku
novčanu korist.
— To je moja slezin^! Moje su i
pare! — uzalud je vikao gubitnik
Džon Mur.
— Eto, gospodo — reče hirurg. —
Možete da naslutite raspon sukoba,
nesporazuma i pravnih zavrzlama,
pa dalje sve do jezivih zločind,, do
pravog IjudožderstVa.
On se zahvali slušaocima na paž­
nji i iziđe.
Viši inspektor zaustavi inspekto­
ra Malorija i tiho mu reče:
— Obavešten sam da je naš tajni
agent u Islingtonu dobio pomoć da
se rasvetli afera pojave lažne polici­
je i, verovatno, nove otmice, koja ne
mora, aliimože da bude »Ijudožder-
ska« u sipislu malopređašnjeg raz­
govor^.
— Mpglu li dobiti vezu s tim agen­
tom? — upita Malori.
— Njega još vrlo strogo kriju, ali
zna ga inspektor Norman Vangen.
Dobićeš sve potrebne uslove 2;a ve­
zu s tim iskusnim isnpektorom —
zaključi viši inspektor iz komisije. —
Mislim da si shvatio da je trgovina
robljem širok pojam i da sada sve to
spada u naš delokrug.
B e h ija beše izišla, a stari Ugrasan
Hajali ju je čekao odmarajući se po­
sle kratkog popodnevnog sna. Već
je bilo prošlo vreme u koje je rekla
da će doći, ali starac još nije bio za­
brinut. Pretpostavljao je da se zane-
la u obilasku trgovina, jer dolazak u
London bi6 je prilika i za nabavke.
Kad je zazvonio telefon u Turči-
novom londonskom stanu, on se s
mukom digao i uzeo slušalicu. Jav­
ljala se unuka Behija glasom koji je
otkrivao uzbuđenje.
— Deda, ja neću doći na večeru u
klubu —javila je iznenađenom star­
cu.
— Šteta... A šta je po sredi, Behi­
ja? — upita on još uvek smireno.
— Ne mogu da ti kažem... Neću
doći... Neću više dolaziti ni u taj
tvoj stan, ni tamo gde stalno bora­
viš. .. Tako moram — govorila je Be­
hija sad već plačnim glasom.
— Alah rahmetile' !— uzviknu
starac. — Sta se to događa s to­
bom? !
— Nećeš razumeti... Oprosti mi,
ali tako mora biti — zaključi Behija
i veza se prekide.
Starac otetura do ležaja i neko
vreme je ćutao, a onda prenese tele­
fon i lice mu se malo razvedri kad
je čuo glas koji mu se javi na engles­
kom.
— Jesi li ti to, Abdulah? — upita
starac na arapskom.
—Alah selamet! Poznajem ti glas,
starino — odgovori Abdulah Nečad,
iranski mula, koji beše došao u Lon­
don da propoveda, ili možda da pri­
premi kažnjavanje Alahovih protiv­
nika.
Starac mu ispriča šta je čuo. od
svoje unuke. Požali se da je užasnut
onim što pretpostavlja.
— Neko ju je naterao... Možda je
oteta kao mnogi naši ljudi ovde...
— govorio je potresenim glasom.
— Izvestiću Alžirca o tome. Učini-
ćemo da mnogi naši prijatelji potra­
že tvoju unuku. Alahu ekber! — od­
lučno reče Nečad.
Starac je imao telefonske brojeve
još nekoliko suseda, koji su imali
stanove u Londonu, a trebalo je da s
njima bude na večeri. Obavesti Ru-
perta Šiplija i dr Bazila Meplbeka,
koji se odazvaše na telefonske pozi­
ve i zamoli ih da ga opravdaju kod
prijatelja, jer nema snage da dođe
pogođen onim što se događa s nje­
govom unukom.
Posle toga pozva Skotland jard i
dežurnom objasni da je star i nemo­
ćan i da se nešto događa sa njego­
vom unukom. Obećaše mu da će po­
slati k njemu detektiva, koji treba
da započne istragu.
1. Alah rahmetile (turski) — Bog mi se smilo-
vao.
19

22. — Binler jaša!‘ — zahvali se sta­
rac na tiirskom.
Ostade zemišljen neko vreme, a
onda pripali nargile i odbi kolutove
mirisnog dima. Mislio je o prošlosti
i svemu što je proživeo, on evropsko
oko i uho ne samo Turske, nego i
muslimana širom sveta. Bilo je sve­
ga. .. I zločina... Nije li to božja kaz­
na što mu se sada događa?
Ovog trenutka ostala mu je samo
seđda i on je poče, pa uze »Koran« i
nastavi molitvu.
No starac nije nalazio smirenje.
Spusti »Koran« i poče da se sprema.
Beše se pokajao što je otkazao pri­
sustvo na zajedničkoj večeri, jer
možda će tamo saznati nešto o raz­
lozima Behijinog postupka.
On ponovo pozva Siplija i doktora
i reče da će ipak doći u »Fantastik
klub«.
*
1 oga popodneva tobožnji Den i
Ivon Vičerli posetili su momački
stan Ro Hača, u kome su zatekli i
starog, ali još čvrstog i vitalnog
mornara Samjuela Makfersona. Da
je neko mogao videti radost na lici­
ma njih četvoro pomislio bi da je to
ipak preterano. Čak ni dugo odvo e-
na braća i sestra ne bi se tako rado­
vali susretu. Trebalo je znati šta su
sve zajedno proživeli minulih godi­
na njih četvoro, pa čuđenju ne bi bi­
lo mesta. Prijateljstvo se čeličilo u
svakom zajedničkom poduhvatu.
Više se i nije znalo ko je od njih ko­
me i koliko puta spasao život.
Svi su najviše bili oduševljeni
Makfersonovim izgledom.
— Ti nimalo ne stariš. Da nisi ne-
gde zgrabio eliksir mladosti? — ša­
lila se Džejn Vitington.
— To i ja vas mogu da pitam —
smejao se Samjuel Makferson. —
Jedino moj nemogući posinak, mili-
1. Binler ]aša (turski) — živeo hiljadu godina.
on mu grehova, ne zna šta da čini i
zato će biti stari, propali, oronuli,
nekorisni...
— Tatice, ti to zato što se ne že­
nim — upade Ro Hač.
— Naravno! Milion mu glupih
mangupluka s lošim curama, već
jednom treba da se oženiš.
— KoUko znam, ni ti nisi...
— Samo ćuti, ti prokleti lišće! Ti
ne znaš ništa sem da kradeš »stare
koke« — gunđao je Makferson ne
priznajući da želi da se Ro Hač ože­
ni i ima potomstvo, kad to već nije
učinio on, stari mornar.
Tako dođoše do starenja i nade
da se ono pobedl. Lun je pričao o
naučnim naporima, a Džejn ih je
kao biolog objašnjavala što je jed­
nostavnije mogla. Spominjan je i
novi pronalazak u izučavanju proiz­
voda hipofize. Džejn je objašnjavala
gde se ona nalazi, a Makferson je
opipavao bazu lobanje i gunđao o
tome da njemu ne treba podmlađl-
vanje onim što se uzima s leševa, a
još manje onim što se zločinački oti­
ma od nesrećnih ljudi.
Svi se malo tznenadiše što Mak­
ferson zna o čemu je reč. Istina,
znali su da on čita poneku popular­
nu knjigu, koja na lak način govori
o raznim granama nauke.
Lun pokuša da izbegne razgovor
o zločinima u oblasti hlrurglje i
uopšte medicine, ali Makferson je
već psovao:
— Umrli u klaokama prljavih ot­
padnih voda ovoga grada! Neka ih
pojedu pacovi 1crvi, te proklete lju­
doždere. Treba ih posred njuške,
evo ovako...
Ro Hač je pričao o pokušajima re­
portera Artura Markinča da uđe u
trag pojavama užasa;
— On tvrdi da vlasti i policija skri­
vaju neke činjenice, jer umešani su
ljudi koji iz senke vladaju svetom
pomoću svojih miliona. No svuda
ima poštenih 1bogobojažljlvih ljudi.
Mnogi traže načina da stanu na put
do pre koju godinu nezamislivim
zločinima...
20

23. Džejn ga je iskosa gledala i licem
joj je prelazila sanka tuge. Slutila je
kakve misli se ovoga časa roje u Lu-
novoj glavi.
TV
K a d je počelo okupljanje u »Fan-
tastik« klubu izgledalo je da će po­
četi jedno prijatno veče. U zajednič­
ku dvoranu kluba prvi su stigli Ro-
bert Šipli i njegova sestra Besi. Ma­
lo kasnije ušli su Ivon i Den Vičerli i
pridružili im se, a kad su stigli Enda
Hitklif i dr Bazil Meplbek, svi odlu-
čiše da pređu u malu dvoranu za
grupne večere i slične prilike.
Još dok su bili njih šestoro sami u
dvorani, pokazalo se da je dr Mep­
lbek zbog nečega smrknut. S vre­
mena na vreme ispitivački je gledao
Endu Hitklif. Glumica je nešto čav­
rljala s Lunom i Džejn.
— Ja sam sklona avanturi — go­
vorila je smejući se i često stavljaju­
ći levi kažiprst na jedan donji zub,
što je podsećalo na poznatu Merilin
Monro. — Mislila sam da je glumač­
ki poziv pogodan za osobu kakva
sam ja, ali sam se razočarala. Ja že­
lim da budem nešto kao Džejn Vi-
tington. S Lunom mi ne bi bilo do­
sadno. ..
—Jedan Bazil Meplbek te više ne
oduševljava? — kiselo upita njen
prijatelj. — Nekad si govorila o to­
me da se diviš uspešnim lekarima.
— Ti si bio drugačiji do pre dve
godine — odgovori bez ustezanja
Enda Hitklif. — I kako vreme odmi­
če, ti postaješ sve mračniji. Kao da
menjaš svoj karakter, celu psihičku
konstituciju...
— Preteruješ, Enda — osmehnu
se Meplbek.
Baš tada stiže stari Turčin. Ugra-
san Hajali je umeo da se ponaša i
da postupa kao uglađeni londonski
džentlmen i da se oslobodi musli­
manskih manira i običaja. Osmotri
prisutne i sede dalje od već postav­
ljenog stola okićenog cvećem i bleš-
tavog zbog kristalnih čaša i sjajnog
posuđa.
— Kako ste, gospodine Hajali? —
upita ga prvi Rupert Šiph.
— Ne mogu da se pohvalim. No
ne obraćajte pažnju na starca, jer
ne želim da pokvarim ovo prijatelj­
sko veče — odgovori starac.
—A šta je s vašom tmukom? Obe­
ćala je da će doći s vama — dodade
Šipli.
— Ne znam... Nešto se događa s
njom... Javila se i nagovestila neke
tužne stvari, ali ostavimo to za neko
vreme... Svi mo i prijatelji saznaće
šta me myči, kad to bude trebalo —
govorio je Hajali.
Taj razgovor prekide ulazak plej-
boja Pitera Malorija. Svi ga radoz­
nalo osmotriše, jer bio je obučen po
poslednjoj modi. Preširoke i na dnu
sužene pantalone, sako zavrnutih
rukava i bleštava šal kravata na
njemu su dobro pristajali. Žene ma­
lo bolje osmotriše njegovu partner-
ku. Blistava od utkanih vlakana ha­
ljina, postavljena kao kod rimskih
lepotica s početka milenijuma, ima­
la je otvor duž levog bedra do sa­
mog pojasa.
— Gospođica Ela Handon! —
predstavi je svima Piter Malori.
Čim se upoznavanje i rukovanje
završi, Šipli predloži da se sedne za
sto, jer svi koji su obećali da će doći,
već su stigli.. Večera poče onako ka­
ko su je zamišljali. Jela i pića su za­
dovoljavala i najprefinjeniji ukus, a
obilje i najveći apetit. Jedino je stari
Turčin bio zamišljen i jedva da je
okusio hranu i otpio malo vina.
Večera je bila negde na polovini
kad livrejjsani klupski momak pri­
đe prvo Šipliju, verovatno znajući
da je on inicijator večere, pa ga ne­
što šapatom upita.
— To je plavokosa dama preko
puta od mene — odgovori Robert
Šipli tiho, ali neki su ga čuli, a među
njima i Lun.
Klupski momak priđe i tiho se ob­
rati Endi Hitklif. Ipak su najbliži ču­
li da je neko zove telefonom.
21

24. — Gospodin je rekao da naglasim
da zove Polip. Proverio sam da li do­
bro čujem i nepoznati je potvrdio
spelujući: P—o—1—i—p!
— Enda, o čemu se radi? — upita
dr Meplbek.
— Zovu me na telefon. Znam ko
traži. Pričaću ti i zašto, kad se bu­
dem vratila — odgovori ona.
, Ali prolazilo je vreme i ona se nije
vraćala. Počeli su razgovori u gru-
picama, ili parovima, ali Enda Hit-
klif se nije pojavila. Tek kad su pa­
rovi počeli da odlaze, onaj isti mo­
mak uđe i doktoru predade listić
papira. To je bila poruka od Ende:
»Dragi Bazile,
Ne mogu da izbegnem ono što je
došlo. Odlazim od tebe zauvek. To
je konačno i neizbežno. To je pitanje
života i smrti. Uteši se kako znaš.
Pozdravlja te ne više tvoja Enda.«
Prvo je dr Meplbek pobledeo, a
onda počeo da se znoji. Blizu njega
su bili Lun i Džejn i on im pruži lis­
tić. Lun ga pročita i dade ga Džejn,
koja ga brzo pročita, sleže rameni­
ma i vrati ga unesrećenom doktoru.
— Kad saznate šta je i kad dođete
u brda, kazaćete nam šta se to do­
gađa, ako budete to i želeli — reče
Lun i povede Džejn napolje.
Dr Bazil Meplbek je ostao zadnji i
još uvek se osvrtao kao da očekuje
da se Enda ipak pojavi. Tada mu
priđe isti onaj klupski momak i
predade mu tek prispeli telegram.
— Upućen je na upravu kluba ^
objasni momak.
Dr Meplbek otvori telegram i pro­
čita:
»Doktore Meplbek, hitno idite u
glavnu ordinaciju. Ima hitnih sluča­
jeva. Oligarh.«’
Potreseni dr Meplbek podiže ruke
u vodoravan položaj i pogleda ih.
Drhtale su od uzbuđenja, koja su ga
1. OUgarh (engl. ollgarch) — reć grčkog po­
rekla, koja znači jednu od vladajućih osoba
u oligarhiji. Oligarhija je vlada malene gru­
pe eksploatatora, aristokrata, ili bog£d:aša.
snašla te večeri. On nije znao ko je
Oligarh, ali je znao moć čoveka s
tim nadimkom. Strese se od jeze,
koja ga je podilazila, ah požuri ka
izlazu i uskoro se vozio preko Ilfor-
da ka severoistoku, putem koji je
vodio ka Vikfordu. Pred sobom ug­
leda kola u kojima su bili Ivon i Den
Vičerh. On ih prestiže, mahnu im i
ode dalje. Iza Senfilda nije skrenuo
ka Vikfordu, kuda se stizalo do nje­
gove kuće, već je nastavio ka Inget-
stonu. Spuštajući se ka brzom gor­
njem toku Vajd Rivera nađe se na
uskom asfaltiranom putu, koji je vo­
dio do niza garaža i jednog dobro
ograđenog bungalova. Na pisak
njegove specijalne sirene vrata jed­
ne garaže se otvoriše i on utera svo­
ja kola. Vrata se zatvoriše, a u gara­
ži se upali slabašno svetio.
— Požurimo — doviknu mu jedan
čovek s uskih bočnih vrata, koja su
vodila u susednu iz niza.
Propusti ga čovek u belom manti­
lu i s medicinskom maskom preko
lica. Dr Meplbek ga nije poznavao,
iako ga je viđao.
— Uđite u kontejner — pokaza
mu nepoznati jedan nov kamionet,
uređen kao hladnjača, ili vozilo za
prenos osetljive hrane.
Doktor posluša i nađe se u prosto­
ru obloženom kožom i opremlje­
nom udobnim sedištima, pa čak i
malim barom s hladnjakom podes­
nim da drži pričvršćene boce bezal^
koholnih i alkoholnih pića. Vrata se
zatvoriše i on ni e mogao videti ku­
da ga to voze kola, koja odmah kre­
nuše. Posle dobrog puta naišli su na
neki neravan, pa je doktor morao
da se pridržava za naslon sedišta.
Malo kasnije put je opet bio dobar.
Skoro u minutu je Meplbek mogao
da pogodi kad će početi neravnine,
oštre okuke, ili prav put. Već mnogo
puta za protekle dve godine vozio
se ovim putem, ali nikada nije saz­
nao gde se on nalazi.
O, kako je mrzeo ta} put i mesto
do koga je vodio!
22

25. Sećao se kad mu je nepoznati čo-
vek ponudio stalne prihode da ide
na više hirurških specijalizacija u
Sjedinjene Države i Australiju, a za­
tim ;na lekarske simpozijume u više
evrdjjskih centara. Pošto je bio spe­
cijalista opšte prakse, malo mu je
nedostajalo da usavrši internu me-
dicinii i upozna mnoge tehničke
izume i novosti u medicini. Da nije
bio dužnik onom nepoznatom čove-
ku on bi već postao slavan hirurg...
Ovako, bio je nesrećnik zavisan od
tuđe milosti. Stotine snimljenih ka­
seta stajalo je negde kao pretnja
njemu, dr Meplbeku. Na njima se
videlo kakve je sve hirurške »poslo­
ve« obavio. Pored transplantacija
kasete su mogle da prikažu pravo
kasapljenje ljudi. Cesto se videlo i
ko je osakaćen. Bili su to nestali ne-
srećnici. Prvo vreme se sve snimalo,
a da on i dru^ hirurzi nisu ništa
znali. Posle im je mnogo toga prika­
zano. Bilo je i drugih dokumenata,
od fotografskih snimaka do potpi­
sanih izjava o čuvanju tajni.
S tim mislima dr Meplbek stiže u
već poznati mu tunel, za koji nije
mogao ni da nasluti gde se nalazi.
Međutim, znao je kuda taj podzem­
ni tunel vodi. Tako stiže do priprem­
nog odeljenja, pa kad obuče hirur-
šku odeću i opra ruke, navuče gu­
mene rukavice, jedna medicinska
tehničarka mu veza masku i obrisa
lice od znoja. On tada pređe u og­
romnu hiruršku salu sa četiri hirur-
ška stola.
Oko svakog stola je bila grupa hi-
rurga i medicinskih stručnjaka. Nje­
gov sto Je uvek bio onaj s brojem
dva, pa i sada on pođe tamo. Oko
stola su bila dva hirurga i njihove
instrumentarke. Njegova instru-
mentarka stiže s druge strane.
— Ovoga puta, kolega, preuzmite
urološke delove. Pacijent umire i
neće moći da se stabilizuje. Svi na­
lazi su uzeti, pa ostaje samo da se
seče obavesti ga drugi hirurg već
dobro okrvavljenih rukavica i ne­
promočive hirurške kecelje.
Dr Meplbek nije znao imena pri­
sutnih. Ovde se imena nisu smela
znati. To je bilo zabranjeno uz mno­
ge pretnje.
— A posle? — upita dr Meplbek.
— Ide se do kraja... Sve po redu
— odgovori mu kolega.
— Ali ja obično ne radim deta­
lje. ..
—Ovoga puta rhorate. Vaše je sve
od abdomena pa do nokata — na-
smeja se hirurg s izvesnom dozom
cinizma.
Dok je davalac živeo, javljali su se
mlazevi krvi na rezovima i trebalo
je zatvarati krvne sudove, ali usko­
ro anasteziolog reče da im je sada u
rukama kadaver. Dakle, više nije bi­
lo važno zaustavljati krvavljenja, jer
mnogo važnije je bilo da se leš obra­
di i svi delovi na pravi način kon­
zerviraju.
Dr Meplbek je sekao i sekao, tes-
terisao kosti, izdvajao krvne sudove
i tetive, derao kožu i skupljao srž iz
kostiju... Ruke mu više nisu drhta­
le, ali drhtalo mu je srce.
i ošto su ljudi iz tajnih »fabrika
smrti i života« dr Meplbeka do r.je-
govog automobila prevezli tek pred
zoru, on se odvezao nazad do spoja
puteva i skrenuo ka Vikfordu. Svo­
joj kući stigao je kad se već pomalja­
lo sunce tamo na morskoj površini.
Pošto je njegova kuća bila niže ka
Krouč Riveru, vozio je kroz izmagli­
cu, pa je izgledalo da je početak su­
tona.
Žudio je za odmorom, pre svega
zato što će tada prestati slike stvar­
nosti i javiće se, možda, neke druge
u snovima. No zapao je samo u neki
polusan, u kome su se nastavljale
mutne slike onoga što je radio to­
kom noći. Opet je punio boce i tegle
preparatima i rastvorima, posude
za smrzavanje i one za centrifuge.
Sve se ponavljalo. I u svesti i u po-
lusvesti, kao očajanje i strepnja,
ukazivao rnu se čitav njegov život.
23

26. Znao je da ovoga puta od četiri sata
posle podne treba da nastavi da ra­
di onaj užasni posao.
Događalo se da radi i pravi hirur-
ški posao, pri kome bi se zanosio
svojim uspesima, odbacujući s na­
porom pomisli otkuda mu »materi­
jal« za transplantacije. Ta senka je
nekad bila kao visoM oblak, ali sve
češće se pretvarala u zgusnutu jezu
i tamu u njegovoj duši.
Najlepši časovi bili su mu oni pro­
vedeni sa Endom Hitklif. Uz nju je
uspevao da pomalo smiri svoju sa-
vest, ili bar da utone u časove zabo­
rava. Sada mu je taj oslonac srušen.
Pomišljao je da li vre^di da i dalje ži­
vi. / /
Da makar nakratko pobegne od
svega, on odluči da'poseti susede ta­
mo s druge strane potoka, Već od
prvih susreta dr Meplbek je zavoleo
društvo Dena i Ivon Vičerli, a naro­
čito Ivon. Zavideo im je na sreći. Iz­
gledali su mu bezbrižni, a bio je si-
^ ra n da ga utisak ne vara da su
izuzetno pošteni. Njihova srdačnost
je bila nenameštena i nije nametnu­
la obavezu uzvraćanja. Njihove šale
su bile novi duhovite, a razgovori
zreli i zanimljivi. Iznenađivala su ga
njihova nehotično pokazana znanja
pre svega iz medicine, biologije i he­
rnije, ali i tehnička znanja i spret­
nost.
Ponekad je mislio da takvi ljudi
ne mogu da postoje, ili su neobičan
izuzetak. Jednom se smejao sam se­
bi govoreći svojoj Endi:
— Uvek sam želeo da ti i ja ličimo
na Luna i Džejn, kako ih opisuju. A
sada su mi Ivon i Den postali uzor.
Podsećam se na sve ono što je pisao
slavni reporter Artur Markinč i gle­
dam ovo dvoje. Ne nalazim ništa
kod njih što ne bi odgovaralo njego­
vim opisima...
Oznojen i umorniji nego kad je le­
gao, dr Meplbek ustade i osveži se
pod tušem odlučivši se da poseti De­
na i Ivon Vičerli. Domaćici i njenom
mužu, koji su bili »devojka i momak
za sve«, reče da će se vratiti do ruč­
ka i da danas ne može primiti niko­
ga, ako bude pacijenata. Telefonom
obavesti lekarsku pomoćnicu da je
slobodna i da sutra dođe do ordina­
cije 1poradi na obaveštenju stalnih
pacijenata da će on izostati duže
vreme i da ne može da prima.
Od svoje kuće, proširenim i po­
ravnanim poljskim putem mogao je
da se približi imanju i zanaku Vičer­
li. Simce je bilo već visoko odskočilo
i ceo kraj je blistao svežinom boja.
Lepo je izgledala 1kamenita klisura
s leve strane zamka, koja je bila na
njihovom zemljištu. Desno su bile
uređene livade i teren za golf, a uz
sami zamak staza i drvoredi. Bazen
za kupanje bio je u unutrašnjem
dvorištu zamka. Dr Meplbek požele
da domaćine nađe baš tamo. Oni će
ga pozvati da im se pridruži radi
sunčanja, a i radi kupanja u vodi
dogrejanoj električnim uređajima.
Već je nekoliko puta bio njihov gost
kod bazena, pa je u garderobi za
goste imao svoj ormarić s opremom
kupanje.
Kapiju mu otvori čovek šezdese­
tih godina, koji je bio vrtlar, ali je
brinuo i o bazenu i o kapiji, ako to­
ga dana nije bio na dužnosti njegov
znatno mlađi pomoćnik. Vlčerlljevi
su Imali samo pet članova posluge.
Bio je to neženjeni pomoćnik starog
vrtlara, čija žena je bila znatno mla­
đa. Drugi par su bili smireni i mož­
da preterano pobožni ljudi, koji su
obožavali svoje poslodavce.
— Možda nisam došao u najpo­
godnije vreme — reče dr Meplbek.
— A nisam se čak ni telefonom naj­
avio. Budite mi naklonjeni i iskreno
mi recite da 11sam dobro došao.
— Jeste, gospodine doktore — os-
mehnu se vrtlar. — Oni sii se vratili
tokom noći i sada su kod bazena,
posle dugog trčanja oko svih livada
Inače su mi rekli da ste vi sada nji­
hov kućni lekar, što mi uliva nadu
da ćete pomoći i posluzi, ako zatre­
ba. ..
— Vi ste svi ovde kao jedna poro­
dica. Vaš sam i kao lekar i kao su-
24

27. sed, što bi trebalo da znači više no
prijatelj — odgovori đr Meplbek i
nehotično pomisli šta bi bilo od
starca, ovako vedrog i svežeg, ako
bi dobijao injekcije hormona hipofi­
ze.
Vrtlar je išao napred do ivice zida
kapije, odakle su se videli tobožnji
Den i Ivon. Baš u tom trenutku
spremali su se da skoče u bazen, pa
doktor zastade i s divljenjem osmot­
ri njihove figure. Divio se lepoti sko­
kova, koje su izveli i snažnim pokre­
tima pri plivan u. Do njega je dopi­
rao njihov smeh i on pođe ka baze­
nu. Oni behu zastali uz ivicu na
dubljoj strani bazena i nešto su raz­
govarali, pa je mogao da ih dovikne
i da im se javi.
Prilazeći ivici bazena on reče:
— Oprostite grešniku! Bio sam
usamljen i nesrećan još od prošle
noći, pa sam došao ovde u carstvo
radosti...
— Dobro ste došli — odgovori
Lun. — Hoćete li da nam se pridru­
žite? Ovde u zavetrini sunce već do­
bro greje.
— Prihvatam sa zahvalnošću i
oduševljenjem — radosno odgovori
dr Meplbek.
Lun i Džejn ponovo zaplivaše, a
gost ode u bazensku garderobu da
se presvuče. Lun i Džejn iziđoše na
cvećem okruženi plato i zaviše se u
ogrtače od frotira.
— Kad god vidim ovog čovka, po-
misUm da ga nešto muči. Često gle­
da u ništa, ali s grčevima na licu,
kao da u sebi proživljava nešto ne­
prijatno ~ reče Džejn.
— On jeste neobičan. Njegova
znanja su velika, ali način života ne
odgovara tome. Često je odsutan,
ali niko ne zna kuda ide. Njegova
kola imaju registraciju Brajtona —
odgovori Lun.
-- Uz Endu se pretvori u drugači­
jeg čoveka... — poče Džejn, ali je
prekide doktorov povratak.
Prišao je obučen u ogrtač za ku­
palište stegnut pojasom, pa se spus­
ti na ležaljku tako da Dž' ' stade u
sredini.
~ Voda je ugodno dogrejana —
reče Džejn. — Možete da proverite.
— Prihvatio sam da se pridružim
zato što želim da razgovaram, a bilo
bi šteta da vas odvojim od uživanja
na suncu. Možda ću kasnije i zapli-
vati — odgovori dr Meplbek. .
Džejn ode da presvuče m'okar
kostim s obzirom na to da gost želi
da razgovaraju. Posle nje to učini i
Lun. Kad se vrati kod bazena, zate-
če gosta samog.
— Gospođa Ivon je otišla da done­
se piće —objasni dr Meplbek. — Ni­
je htela da zove poslugu...
— Inače držimo malo posluge, pa
mnogo šta i sami uradimo — objas­
ni Lun.
Njihov razgovor poče o vremenu i
takav je bio do povratka Džejn. A ta­
da dr Meplbek poče;
— Došao bih radi zadovoljstva da
budem s vama u društvu, ah ne da­
nas, s obzirom na to da smo prošle
noći bili zajedno...
— Dođite uvek kad zaželite — re­
če Džejn.
—Svakako! — dodade Lun. — Do­
đite nam što češće, jer i nama je po­
trebno društvo, ako nismo odsutni.
No ako nas nema, slobodno koristi­
te bazen. Posluga zna da ste naš le-
kar, a to je kao član porodice, pa
slobodno zatražite piće, a tako isto i
hranu, ako osećate da vam prija.
— Dobijam više nego što zaslužu­
jem —reče gost. — No o tome drugi
put... Sada hoću da vas molim za
savet. Sad kad je Enda nestala, ne­
mam nikog bliskijeg.
— Ja sam mislila da lekare niko
, ne savetuje i da samo oni svima de-
le savete — našali se Džejn.
— Meni treba prijateljski savet —
nastavi gost. — Ispričaću vam u če­
mu je moja muka...
On ponovi ono što mu je Enda na­
pisala u poruci prošle noći i doda­
de;
— A sada moram da počnem »ab
ovo«...

28. Nastavi da priča o susedu s druge
strane od njegove kuće, koji je bio
na večeri u društvu sa Ani Karlln.
Radilo se o piscu Lesteru Ouksu.
— Uzgred da kažem da su njego­
va partnerka Karlin i partnerka
plejboja Pitera Malorija dve neraz­
dvojne prijateljice. To je u stvari taj­
ni brak dve lezbijke. One, onako le-
pe i naizgled šarmantne i poželjne,
žive od toga što sebe iznaimljuju
kao pratilje muškaraca,, koV nema­
ju pogodne devojke, ili žent, za slu­
čaj da idu u društsro gde je prećutno
pravilo da dolaze parovi. Mislim da
učestvuju i u nekim drugim mrač­
nim igrama — ispriča dr Meplbek.
Dalje je govorio opet o Lesteru
Ouksu.
— Baš zato što smo susedi, čitali
smo njegove priče — primeti Lim.
—Vrlo je zanimljiva, iako mračna
njegova priča o bandi harema. On
je dao svestrano uputstvo o novom i
mogućem vidu trgovine robljem,
odnosno novom vidu javnih kuća,
organizovanlh poput pravih istoč­
njačkih harema... — poče Džejn.
— Mislim da on nije ostao samo
kod priča... Endu je savetovao da
prekine sa' mnom i da iskoristi svoju
lepotu. Tvrdio je da svaka četvrta le-
potica u svetu postaje svesna bogat­
stva svog tela, pa ga pretvori u pra­
vo zlato. Pitala ga je kako se to po­
stiže i on je odgovorio da nema teš­
koća, samo ako ona pristane... —
pričao je dr Meplbek.
Podsetio je i na druge Ouksove
priče, a naročito izdvojio ednu u
kojoj se govori o »bankama krvi«, či­
ji obim je zadnje dve decenije tmmo-
gostručen. To više nisu banke krvi,
već stovarišta živih i mrtvih ljudi i
delova njihovih tela za transplanta­
cije.
— Da — potvrdi Lim. ~ No to su
poznate stvari, iako se sve skriva.
Međutim, Ouksova priča je primer
pokušaja da se stvori atmosfera
straha naročito među Pakistanci-
ma. Jadni Paki su povrveli u Lon­
don. Priča govori kako su mnogi od
26
njih pogodni da budu pretvoreni u
»robu« za prodaju, jer niko ih ne
traži, ne želi i ne ceni. Iz priče pro-
vejava poziv na zločin.
— Više mi Uči na urlikanje zveri,
nego na poziv — primeti Džejn.
Dr Meplbek beše pobledeo, što je
na suncu postalo upadljivo.
— Da vam nije zlo, doktore? —
upita Lun.
— Zlo mi jeste, ali ne organski,
već psihički — odgovori dr Mep­
lbek. — Pomislio sam je 11 Enda
upala u kandže bande harema, ili u
ruke trgovaca telima ljudi. Možda je
jedno i drugo...
— To su veoma sumorna straho­
vanja — reče Lun.
— Ja znam da je sve mnogo gore
nego što mislimo i govorimo — ote
se doktoru.
Svi su nekoliko trenutaka ćutall.
Konačno dr Meplbek nastavi:
— Neko treba da mi pomogne da
nađem Endu i da je spasem. Od vas
tražim savet kako da to otpočnem.
Znate Unekog dobrog privatnog de­
tektiva?
— Nismo imali prilike da upozna­
mo nekoga od njih. VI znate da smo
mi doseljenici iz Australije. Da smo
tamo, znali bismo gde da tražimo
pomoć —reče Lun. — No, ne spomi­
njući nas, porazgovarajte sa Plte-
rom Malorijem. Cuo sam da dosta
priča o privatnim detektivima, od
kojih neke lično poznaje.
— Zar nije mnogo bolje da doktor
obavesti policiju u Londonu, a 1 u
Soutendu? — upita Džejn.
~ Policija traži činjenice i dokaze.
Pismo od Ende nije dovoljno da po­
krene policiju. Ja to moram druga­
čije — odgovori dr Meplbek.
— Umete 11da ćutite o onome što
vam se poveri? — upita Lun.
— I te kako! — uzvlknu doktor. —
To je kod lekara pravilo. U tome
smo kao sveštenici, koji ispoveda-
ju ... Sve što želite da čuv.am kao
tajnu, nikada neće niko čuti od me­
ne.

29. — Onda slušajte! — nastavi Lun.
— Znam da Piter Malorl ima teško­
ća s prihodima, a uživa u životu
plejboja. Predložite mu da vam
nade detektive, a ujedno da bude
vaš tajni zastupnik. Naravno, to će
vas koštati...
— Imam novca koliko god treba,
a naročito sada kad neće biti tu En-
da da ga troši — upade nestrpljivo
dr Meplbek.
Lun klimnu glavom i izvini se, pa
ostavi Džejn i doktora kod bazena.
On ode u kuću i na povratku svrati
u bazensku garderobu. Pored nekih
sićušnih stvarčica na levom dlanu
imao je i kopiju ključa za orman u
kome je lekar ostavio odelo. Među­
tim, ovaj nije bio ni okrenuo ključ u
bravi ormana, pa Lun nije morao
da koristi svoj.
Brzo je bio gotov s doktorovim
odelom, a onda nađe njegov ručni
časovnik. Dobro ga je osmotrio, pa
se vrati u kuću i donese isti takav,
već priređen da bude podmetnut.
Džejn beše shvatila Lunove name-
re, pa je u njegovom odsustvu pri­
premala doktora da sigurno prihva­
ti savet.
— Vi postupite promišljeno i pri­
volite tog momka da vam pomogne.
On to može, jer ima vremena, okre­
tan je i već koristi ne baš fer igru —
govorila je ona.
— Zašto tako mislite? — upita dr
Meplbek.
— Zar mu nije partnerka na veče­
ri bila Ela Handon? — pitanjem od­
vrati Džejn. — Tu e veza sa Leste-
rom Ouksom. Nije li to sredina koja
može da pomogne da nađete Endu?
— Vi ste u pravu — složi se gost.
Malo kasnije, kad se Lim vrati, on
se pozdravi.
— Hoću što pre da razgovaram sa
Malorijem — reče on odlazeći.
*
i^rvi put od doseljavanja u novo
stalno skrovište, pokazalo se da je
dobro što je Lun obuhvatio dosta ve­
liku teritoriju postavljajući relejne
stanice radio-veza, da bi tako u slu­
čaju potrebe mogao da koristi svoje
mikro radio-uredaje za prisluškiva­
nje. Sada je čuo sve zvuke oko dr
Meplbeka.
Čuo je i svaku reč razgovora iz­
među njega i Pitera Malorija. Dr
Meplbek je govorio o Endinom od­
lasku od njega, a s vremena na vre-
me glas mu je podrhtavao.
— Zašto ste došli baš k meni? Zar
mnogo obavešteniji o svemu i kudi­
kamo moćniji nisu neki drugi vaši
susedi? “ pitao je oprezni Malori.
— Ne znam na koga mislite — od­
govori dr Meplbek.
— Pa... na primer, gospodin Ru-
pert Šipli. On i njegov otac su vlas­
nici fabrika, što znači da imaju
mnoge mogućnosti da vam pomog­
nu, a i da vas upute na neku dobru
agenciju. Za sve što je u oblasti zlo­
čina ekspert je pisac Lesli Ouks...
— govorio je Malori.
— Ovaj drugi je odvratan! — upa­
de doktor. — On je prvi savetovao
mojoj Endi da me napusti i da se ba­
vi nečim za šta ja ne znam drugi na­
ziv do prostitucija. Nije mi simpati­
čan ni Sipli.
— Čuo sam neke priče, ali ja u
njih ne verujem. To bi bilo strašno.
Pa Lester Oiiks nam je sused i na­
šao se u krugu časnih ljudi, kakvi su
stari Turčin, vi, gospođa i gospodin
Vičerli... I da ne nabrajam dalje.
— U časne ljude ja ubrajam i vas,
gospodine Malori. Uz to vi ste mlad
i društven čovek. Poznajete nmoge
važne ljude u Londonu i možete bar
da me posavetujete od koga da tra­
žim pomoć — govorio je doktor.
— Nisam ni pomislio da vam ne
pomognem, pre svega savetom. Po­
čnimo onda redom...
— Počnimo od vas — upade dr
Meplbek.
— Zašto od mene? — nasmeja se
policijski inspektor za koga u ovom
kraju niko nije slutio da nije plejboj,
27

30. kome je stalo samo do uživanja, mo­
de i bogatstva.
— Ja znam mnogo o medicini, ali
ne o ljudima koji bi sada mogli da
mi pomognu.
— A možda vama niko i ne treba.
Gospođica Enda će razmisliti i uve-
riće se da je pogrešila, pa će vam se
vratiti.
— Ovo pismo ne daje mesta tak­
voj nadi — odgovori dr Meplbek i
pruži Maloriju pisanu poruku Ende
Hitklif.
Lun je čuo čak i šuštanje papira,
jer uređaj, koji beše ugrađen u pod­
metnuti ručni časovnik emitovao je
čiste i jake zvuke. Lun je 1dalje slu­
šao, ali krenu da nešto pripremi. Na
ravni dao krova južnog krila zamka
izlazilo se ispod nastrešnice za je­
dan sprat višeg i krovom opremlje­
nog dela zamka. Otuda on iznese le­
teće krilo opremljeno najmoderni­
jim motorom. Proveri njegovo palje­
nje, doli goriva i pregleda padob­
ran. Mogao je da uzleti i jedri u visi­
nama za tri do pet minuta. No tre­
balo je još dobiti odobrenje za let od
sportskog centra za male letilice i
leteće »zmajeve« svih vrsta bez mo­
tora. Centar je preuzimao obaveze
oko prijava kontroli letenja.
— Nije bilo reći o nekom letenju
— primeti Džejn.
— Mislim da treba osmotriti kre­
tanje dr Meplbeka posle posete, ko­
ju nam je učinio — odgovori Lun. —
Međutim, praćenje automobilom je
otežano zato što ovde poznajemo
automobile suseda. Doktor bi pri-
metio da ga uhodim.
— Počinje — uzdahnu Džejn. — A
ja mislim da te priče o elitnoj prosti­
tuciji ne treba da okupljaju našu
pažnju. 1ti i ja imamo dosta posla u
laboratorijama.
—Znam da je tako, ali ima još ne­
što. Postoji neka veza svega toga s
našim krajem. Poremećen je i naš
mir, a n’ožda je ugrožena i naša
bezbedno-st. Priča se o nestanku tri
lepe žene još pre nego što smo se mi
doselili. Sada su otišle, a ja smat­
ram nestale, unuka starog Turčina 1
doktorova Eiida. Ne želim da i ti ne-
stsmeš jednog dana — odgovori
Lun.
—Ja imiem da se čuvam, a nikad
nisam ni pomislila da te napustim.
Znaš kad sam to pokušala smatra­
jući da ti to želiš. Istina, želeo si da
ja budem u sigurnosti, a jedva si žl-
veo od tuge zbog toga — smejući se
reče Džejn.
— Sve je to istina —odgovori Lim.
— No nije velika žrtva ako se potru­
dimo da pogledamo šta se to doga-.
da s dr Meplbekom. On je jedini le-
kar u blizini, pa je tako i naš.
— Znam i to da ne treba da te od­
vraćam od nekih tvojih planova, jer
žena ne može da bude nepristrasna
kad se radi o njenom momku.
— Pravi momak! — nasmeja se
Lun. — Do večeri ću doleteti k tebi
na krilima!
— A šta ću ja da radim za to vre-
me? Rado bih proverila neke ekspe­
rimente u laboratoriji.
— Žrtvuj se malo 1 pripremi ure­
đaje da se snimi sve što emltuju
»stenlce« naseljene kod dr Meplbie-
ka, jer možda će mi nešto izmaći u
toku događaja. Mislim da bi bilo le-
po 1 da održavaš vezu sa mnom. Ti
si moja glavna kontrola letenja —
odgovori Lun.
— Biće urađeno, šefe! — šalila se
Džejn ozbiljno misleći da pazi na
uređaje za prisluškivanje i radio-ve-
zu sa Lunom.
U isto vreme, Piter Malori je pri­
premio piće za svog gosta. Skrivač
je radost zbog toga što mu je ličnost
važna za njegovu istragu došla na
noge.
— Da popijemo i malo sredimo
misli — reče Piter Malori. — Ja do­
sta popijem, ali se nikad ne opijem.
A vi, goktore?
— Ja sam hirurg i alkohol retke
uzimam. Lako se napijem, ali sada
28

31. ml treba dobra čaša pića odgovo­
ri dr Meplbek.
Inspektorova boca od brušenog
kristala bila je jedna od onih trik
posuda. Iz nje se mogao sipati viski
u jednu čašu, a obojena slatka voda
u drugu, a da to nlko ne može da
primeti makar s pola metra daljine
motrio u grlić boce.
Ispijali su svoje čaše i Malori je
pazio da ih često puni. Kad je oce-
nio da treba, on je igrao ulogu malo
podnapitog momak.
— Ja hoću... Za vas hoću, dokto­
re!... Vi ste divan čovek. Znam slav­
ne privatne detektive. Istina, to će
koštati možda i koju hiljadu funti...
— Neka košta, do vraga! I Enda
košta... Imao sam više žena, ali s
njom... Čim me dodirne, ja sam za
ljubav... Ne smem da je izgubim! A
moj život je prosto užasan... Bez
nje, ne treba da živim — pijano je
govorio dr Meplbek.
Sada je teže bilo završiti razgo­
vor, jer se vreme nije merilo. Dogo­
voriše se da dr Meplbek odmah is­
piše čekove na pet hiljada funti, ko­
je će Malori unovčiti kad zatreba da
plati detektive. A onda policajac
promeni temu razgovora:
— Postoji moj rođak Stiv Malori.
On ima krvnu bolest i slezina mu se
naglo uvećava. Veruje da će umreti,
pa želi da ja obezbedim da njegov
kadaver dospe u prave ruke i na ko­
rist ljudima... Zar to nije blesavo?
— Ne nije blesavo... E, boga ti...
Pa takvu slezinu je koristio neki
američki naučnik i sada očekuje po­
plavu dolara,.. Jebem ti život kad
čovek živ ne vredi ništa, ako nema
novaca, a mrtav wedi toliko zlata
da preteže na terazijama... Uzmi­
mo ovako.,. da vas prepariram od­
jednom, dobio bih najmanje pola
miliona funti... A postepeno... Za­
rastanja. .. oporavak... i opet uzi­
manje. .. više od miliona...
~ Da niste ko jeste, pomislio bih
da preterujete... Čitao sam da u
Južnoj Americi za pet dolara i do­
bar obrok hrane mnogi daju krv u
količini dozvoljenoj za jedno vizima
nje... A vi kažete...
— To tamo je drugo. A i tamo ne­
staju ljudi... Ovde postoji trfi.šte...
Dolaze bogataši s poverenjem, a u
južnu Ameriku neće ni da zakora­
če. ..
—A možete li mi pomoći da ispu­
nim želju mog rođaka?
— Mogu... Možda sam sve uz­
mem na sebe... Jednoga dana ću se
osloboditi... Mislim na obaveze .
pa ću moći da ostvarim neke svoje
naučne am-am-ambicije — odjed­
nom poče da muca dr Meplbek. —
Ja moram u kupatilo... Posle treba
da idem. Moram!
— Gde ćete da idete? — upita in­
spektor i odmah dodade; — Bilo bi
boljB ia danas ostanete kod kuće.
— Moram... Oni nemaju razume-
vanjf . — gunđao je dr Meplbek
odlazeći ka kupatilu.
Policajac priđe vratima i osluški­
vao je šta se događa u njegovom ku-
pa"^"u Čuo je ono što je i pretpos-
tavlji, 0. Posle se čulo pljuskanje vo­
de r ad lavaboom. Dr Meplbek se
trudio da se otrezni.
Njih dvojica posle toga popiše ja­
ke kafe i na policajčevo pitanje do­
ktor odgovori da će moći da vozi
bez opasnosti i da se- već otreznio.
~ Pomažite mi, ali me ne nalivaj-
te askijem —pokuša da se nasmeši
dr Meplbek.
V
A k o je izdao policiju, zašto da ne
izda nas — govorio je Hevli Vebster
sedeći u svom stanu sa Nikosom
Tercetisera. — On je poznavao, na
našu nesreću, obe naše '^’evojke. Ne­
koliko puta sam primetio da nešto
šapuće Riti. Video sam ga kako se
sašaptava i sa Akilinom.
— Onda on zna i zašto su odbegle
od nas —primeti Nikos Tercetis. —
Meni je neobično i to da on sve pri­
prema i stvarno drži stvari u svojim
rukama, a Ispalo je da sam ja pro­
glašen šefom naše g^-upe. Nešto tu
smrdi.
29

32. — Od početka rada s tim prljavim
i^olismenom osećam se nekako ug­
rožen, nesiguran... Možda preteru-
iem, ali ja tom čoveku ništa ne veru-
Lar bi on podelio hiljadu funti
a je dobio više kao ti?
Z.IAje neko vreme ćutao smrknut
^csto uzdišući. Razmišljao je o sve­
mu, a onda reče;
— Jednom mi je rekao da se na
<Lenama može zaraditi. Ne kao mak-
>, već kao posrednik i organizator
VIoovanja žena za neke važne kru­
gove. »Ti si naočit momak i možeš
a se približiš lepim ženama... Da
lsi zaljubljen u Akilinu, mogao bi
ia je unovčiš tako da izdržavaš dve
love ljubavnice«, rekao mi je taj
podlac.
— Onda bi trebalo da procenlmo
da li da počnemo od njega — pred­
loži Vebster . — Znamo gde stanuje,
pa da ga posetimo. Još je rano i ve-
rujem da Hobes još nije ni ustao.
— Hajdemo! — odlučno prihvati
Grk.
Reklo bi se sasvim instinktivno
oba proveriše svoje revolvere.
Pola sata kasnije pozvoniše na
vrata stana u polunasaljenoj zgradi
u Mejgud Stritu. Ta ulica se proteza­
la iz Pentonovila u Islington.
Čim im otvori Hobes upita:
— Šta vas je dovelo meni ovako
rano?
Bio je u pidžami i još neumiven,
što se videlo po zamršenoj kosi.
Cupkao je svoju već ponegde prose-
du bradu, iako mu je bilo tek dvade­
set i osam godina. Seo je na svoj le­
žaj u jedinoj sobi, koja mu je služila
i kao spavaća i kao soba za rad i
dnevni boravak, jer u njoj je bilo fo­
telja, stočić'’.. ormana i polica. Blizu
prozora bio ^^stari pisaći sto, na či­
joj jednoj polovini je bio televizijski
aparat. Uz njega je bio telefon, a
desno nekoliko korica za papir i do­
kumenta.
Dva gosta sve to dobro osmotriše,
onda Tercetis primeti da policajac
sedi na krevetu i desnu ruku drži ta­
ko da dodirujte jastuk, pa zato reče:
30
— Ovde je zagušljivo. Otvoriću
prozor.
Grk ustade i krenu ka prozoru, a
onda naglo odgurnu polica ca i
podiže jastuk. Otuda uze revolver i
zadenu ga za pojas. Tada i Vebster
ustade i poče da pretražuje ormane
i police. Nađe jednu mašinsku puš­
ku i automatski pištolj, koji je bio u
pisaćem stolu.
—Šta činite!? —s čuđenjem upita
tajni detektiv Erik Hobes.
— Malo opreznosti nikad nije su­
višno — reče Hevli Vebster pretra­
žujući džepove policajčevog odela.
Nađe novčanik i stavi ga u svoj
džep.
— Valjda se niste polakomili na
moj deo jučerašnje zarade?! — ču­
dio se policajac.
— Razvrgavamo poslove s tobom,
pa uzimamo i novac. A ako budeš
pokušao da izvrdavaš, ostaćeš i bez
života. Ti znaš da smo mi odlučni
momci — reče glomazni Tercetis.
— Ništa ne razumem — reče Ho­
bes, a lice mu je bilo bledo i u grču.
— Gde je Akilina? — pretećim
glasom upita Tercetis i u njegovoj
ruci škljocnu patent noža na odska-
kanje.
— Otkud da ja to znam?! — opet
se čudio Hobes.
— Možda imaš sreće da znaš, jer
to ti je jedini spas. Ako ne odgovoriš
gde su Akilina i Rita, onda si mrtav
čovek. No pre toga odseći ćemo ti
jedno, pa drugo uho, probosti jedno,
pa drugo oko... — pretio je Hevli
Vebster.
—Ja o tome ništa ne znam — s iz-
vesnom nesigumošću reče Hobes.
Odmah oseti da je učinio fatalnu
grešku, jer trebalo je da bude ubed-
Ijiviji u odricanju.
Tercetis mu je držao nož pred li­
cem, pa naglo zareza Hobesovo des­
no uho.
— Sada sam samo zarezao da vi­
diš da se ne šalimo. Sledeči potez je
potpuno odsecanje. Još ću te nate-
rati da progutaš svoje sopstveno