Vidosav Stevanović Dnevnik jedne televizije 1996/97 Ovo nije prica o meni, mada je ispricana u prvom licu. Ovo je i prica o tom srpskom gradu koji pati; o iznenadnoj slobodi i njenim brojnim paradoksima; o pokusajima rezima Slobodana Milosevica i njegovih saradnika iz opozicije da ponovo uspostave poslusnost; o jednom mentalitetu koji umire u mukama; o klicama sveta koji ce se mozda roditi, a za koji niko ne zna kakav ce biti. Da znam nesto o buducnosti, pisao bih o tome; posto malo znam o proslosti, pisem o sadasnjosti, o trenutku koji nestaje. O kratkom periodu izmedju polovine decembra 1996. i polovine jula 1997. godine, o “dvesta dana koji nisu promenili svet”, ali su zamalo promenili Srbiju.

1. Vidosav Stevanovic
KRADLJIVCI SOPSTVENE SLOBODE
(izvod iz nezavrsenog DNEVNIKA SAMOCE)

2. Mojim sinovima
i njihovim vrsnjacima
Je ne m’attends pas à ce que tu comprennes. Tu n’as rien vu de tout cela et meme si
tu essayais tu ne saurais te l’imaginer. Ce sont les dernières choses.
Paul Auster:
Au pays des shoses dernières/ Le voyage d’Anna Blume
Kragujevac je centar Sumadije koja je centar Srbije koja je centar Balkana. Taj grad
sa prigradskim selima danas ima oko 200 000 stanovnika, nesto manje od Firence u

3. doba procvata. Nalazi se juzno od Dunava i Save, izmedju Zapadne i Velike Morave,
a presecen je Lepenicom, recicom koja sahne. Okruzen je gradovima kao sto su
Cacak, Kraljevo, Jagodina, Arandjelovac i Topola koji su zajedno manji od
Beograda, prestonice sve manje Jugoslavije.
Nastao je oko zabacene turske kasarne, nekoliko sati hoda od carskog druma
prema Istambulu. Tada se zvao Karadjofca ili Karagovindza. Nesto kasnije pominje
se kao Sanac Kragujevac. Ime mu je pozajmila ptica kraguj koje danas nema u ovim
krajevima. U devetnaestom veku bio je prva prestonica tek oslobodjene drzavice i
lukavog otomanskog vazala Kneza MilosaObrenovica. Za to vreme u njemu su
nastale prve institucije moderne Srbije: sud, bolnica, teatar, gimnazija, orkestar,
zatvor, vojska, policija. Nesto kasnije tu je, zbog potreba mlade drzave, otvorena prva
fabrika oruzja na Balkanu koja je, privlaceci tehnicku inteligenciju i radnike, vise
doprinela porastu varosi nego pitoma okolina. Ratovi dvadesetog veka surovo su ga
sakatili, dva puta je okupiran i dva puta oslobadjan. Oktobra 1941. nemacka kaznena
ekspedicija streljala je istog dana nekoliko hiljada ljudi; taj zlocin je deo svetske
istorije dvadesetog veka koliko i Lidice i Oradure-sur-Glaine.
Tokom svoje duge diktature Tito ga je posetio dva puta i s dosadom razgledao
“potemkinova sela” koja su mu pokazana. Kragujevac je bio zrtva nasilne
industrijalizacije i socijalistickog gigantizma u vecoj meri nego drugi gradovi. Tokom
trideset godina stanovnistvo mu se povecalo cetiri puta. To je danas grad dosljaka i
zapustenih periferijskih naselja sa nesto starih kuca u sirem centru i nizom
visepratnih stambenih blokova. U njemu je podignuta velika fabrika automobila
“Crvena zastava” koja danas, posle deset godina razorne vladavine Slobodana
Milosevica, prakticno ne radi. Jedna trecina stanovnistva je socijalni slucaj, druga
trecina zivi na ivici opstanka, a beda je opsta, svakodnevna i zamorna, sve slicnija
hronicnoj anemiji koja napreduje.
Medju ostalim nevoljama postoje i tri ekoloske: nezdrava voda za pice; vazduh
zagadjen sumporom iz toplana; primitivna deponija, smestena pored grada, koja ga
neprestano zasipa belim ljutim dimom.
Ovo nije prica o meni, mada je ispricana u prvom licu. Ovo je i prica o tom
srpskom gradu koji pati; o iznenadnoj slobodi i njenim brojnim paradoksima; o
pokusajima rezima Slobodana Milosevica i njegovih saradnika iz opozicije da
ponovo uspostave poslusnost; o jednom mentalitetu koji umire u mukama; o klicama
sveta koji ce se mozda roditi, a za koji niko ne zna kakav ce biti. Da znam nesto o
buducnosti, pisao bih o tome; posto malo znam o proslosti, pisem o sadasnjosti, o
trenutku koji nestaje. O kratkom periodu izmedju polovine decembra 1996. i polovine
jula 1997. godine, o “dvesta dana koji nisu promenili svet”, ali su zamalo promenili
Srbiju.1
1 Polovinom novembra 1996. godine rezim Slobodana Milosevica ponistio je rezultate lokalnih izbora koje je u
vecini gradova Srbije dobila opozicija, okupljena u Koaliciji “Zajedno”. Bio je to potez tipican za taj rezim i tog

4. DECEMBAR
Poslednji dani u Parizu ispunjeni su mi od jutra do mraka, a snovi kratki i mracni.
Neko hoda ulicama, neki ljudi bez lica; oni zvizde, oni duvaju u pistaljke, oni
trupkaju nogama; cuje se samo sirena kola hitne pomoci ili, mozda, sirena policijskih
kola. Hladno je i kisovito, sunce povremeno blesne i siva, “osnovna pariska boja”
prema Henriju Mileru, postaje blistava duga. Ne stizem da posedim na mestima koja
volim. Uzurbano telefoniram prijateljima: pri kraju boravka vreme se skracuje brze
nego u stvarnosti. Oprastam se, kazem kako cu se uskoro vratiti. Au revoir, à bientot.
Provescu Novu godinu sa svojima; onda cu u Kaliforniju da zavrsim americku verziju
mog scenarija, potom u Prag; eto me s proleca u Parizu bar na nekoliko dana.
Trebalo je da se rodim u Parizu, da zivim na njegovim ulicama. To je greska
koja se moze ispraviti. Mozda cu, kao i mnogi begunci, umreti u njemu. U Parizu ima
mesta za sve one koji nemaju svoje mesto, koji su izgubili “svoje narode” da bi
pronasli sebe. Za sve drukcije, obelezene, lude, nastrane, nesrecne, inventivne,
bolesne i lucidne, za svece i demone, za zlocince, izdajnike i sasvim nevine. Ili se
nama tako cini, a cudesni grad ne cini nista da nas razuveri, osim sto nam katkad kida
jetru i, podsmevajuci se tragedijama i istorijama koje donosimo sa sobom, poji nas
opojnim crnim vinom, lepotom kuca i perverznom raznovrsnoscu zenskih lica i tela.
Tako ja odlazim i vracam se, kruzim izmedju nekoliko tacaka. Lutam sa svojim
portabl kompjuterom kao Ciganin sa cemanetom, menjam hotele i stanove, stalno
ucim nove adrese, nove brojeve telefona, nove kodove. Vazda sam negde ili se
spremam za negde ili se vracam odnekud. Ili sam nigde, u crnoj rupi proznih slika
koje me jure i sustizu kao lovci s naperenim puskama, kao gonioci sa nozevima u
zubima. Moram pisati o bolesti koja je osvojila moju zemlju, bolje reci ljude u mojoj
zemlji. Zasto moram? Da ne pisem, pukao bih od te bolesti. Ili bih joj se mozda
predao: predugo traje, previse je uporna, premalo je snage za otpor i mozda je
coveka - drzak, nepromisljen i nezakonit. Koalicija “Zajedno” - s mukom sastavljena od tri opozicione partije,
Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije - pozvala je svoje pristalice na
demonstracije protiv tog cina. Sve je licilo na dosadnu igru izmedju vlasti i opozicije u Srbiji. Onda se dogodilo
nesto neocekivano, nepredvidjeno, gotovo neverovatno. Ljudi su izasli na ulice i ostali na njima. Niko ih vise nije
mogao vratiti u kuce i pred ekrane rezimske televizije. U vecini gradova pocele su “setnje”, svakodnevne
demonstracije protiv vlasti. One su trajale sve do februara 1997. godine, tacnije 88 dana. Protesti studenata trajali
su 101 dan. Trazene su korenite promene drzave i drustva, vlasti i nacina upravljanja, medija i njihove upotrebe.
Vreli dah pobune grejao je citave zime polumrtvo telo jedne zemlje koja se, suprotno svojoj istorijskoj tradiciji, a
radi ocuvanja jednog prezivelog sistema, iskljucila iz sveta.

5. prekasno za izlecenje. Ali to nije samo licno pitanje: ono se odnosi na kolektive, na
takozvane narode, na citave profesije kao sto je recimo spisateljska.
“Mozda je, na kraju krajeva, u univerzalnoj harmoniji stvari, svrha tog coup d’état i
svih njegovih posledica bila jedino u tome da pruzi nekolicini sposobnih ljudi od pera
nekoliko atraktivnih prizora.” Ali, o kakvoj to univerzalnoj harmoniji govori skeptik
Flober? I cijoj? Ovo je dvadeseti vek, vreme totalitarizama, masovnih zlocina
nevidjenih u istoriji, manipulacija, “izgubljene covecnosti”. Sto se nas u Srbiji tice,
gde su ti “sposobni ljudi od pera” - ako nisu skriveni u misjim rupama, uplaseni,
kijavicavi, sa vatom u usima i daljinskim upravljacem u rukama? “Estetika nema
veze sa etikom.” Svakako. Ali etika ima veze sa onima koji, izgovarajuci se
estetskim, guraju glavu u pesak i odbacuju svako ucesce, svaku odgovornost.
Gostujem u emisiji “Cercle de minuit”. Posle snimanja kazem privlacnoj voditeljki
Laure Adler: “Danas sam duze boravio na vasoj televiziji nego na svim nasim
televizijama u poslednjih deset godina.” Ona se osmehuje: “Ne volite televiziju, zar
ne?” Odgovaram: “Tesko je mrzeti apstrakciju. Ali televizija je strasno orudje,
gotovo kao atomska energija. Nasa televizija je umogome doprinela upropascivanju
sopstvene zemlje, izazivanju rata, sirenju mrznje. Danas lazima odrzava rezim
Slobodana Milosevica. Kako se to cudoviste moze voleti?” Laure kaze: “Zavisi kako
se upotrebljava.” I zeli mi uspeha u borbi koju vodim. “Bon channce, Vidosav!”
Da, sreca nam je zaista potrebna, prosle su mnoge godine otkako je nemamo.
Ni ja, ni moja porodica, ni nasi prijatelji, ni onaj nesrecni svet tamo na ostrvu Balkan,
bolje reci na ostrvu Srbija. Sami smo izazvali svoju nesrecu - i oni koji su zaurlavali
“Slobo-Slobodo” i mi koji nismo uspeli da ih sprecimo i oni koji su cutali. Niko ne
moze biti izuzet od krivice. A “veliki demokratski svet” nam je onda okrenuo ledja,
drzi nas u poluzatvoru kao ludake, sto delimicno i jesmo. Razumnima i odgovornima
se ovo ne bi moglo desiti. Ovo se moglo desiti samo bolesnima koji su zeleli svoju
bolest, koji uzivaju u svom razdrazenom sladostrascu. U ovom veku samo desetini
zemalja u Evropa, samo Nemcima, Italijanima - i nama.
Egzil je sastavljen od paradoksa. Evo jednog: biti odjednom na vise mesta i nijednom
na jednom mestu; iskidan, podeljen, nepotpun, iscepan iznutra; sposoban za vise
stvari odjednom; nesposoban ni za jednu zaista i potpuno. Unustrasnja razdrtost zbog
tog paradoksa smiruje se jedino konacnom odlukom: prihvatiti egzil dozivotno; biti
na jednom mestu, ne micati se; ne nanositi sebi nepotreban bol niti uzivati u njemu;
ne ubedjivati druge da imaju krivo; ne uveravati sebe da si u pravu. Prava formula
egzila je - zatvor, svejedno da li prisilan ili dobrovoljan. Egzilant je slobodnjak koji
povremeno dobija izlaz; pogledavsi prazninu sveta, sam se vraca u celiju da bi u njoj
ponovo pronasao cistotu svoje pobune. Njegova vera je bezverje; njegova hrana je

6. sumnja u sebe, potom u druge; njegovi dani su noci i obrnuto; on zivi pod nebom bez
sunca i zvezda, pod vestackom svetloscu lucidnosti. Egzil nije samo ostrakizam,
proterivanje, stranstvovanje, osuda; to je ono spoljasnje. On je nacin misljenja i nacin
zivota. Ako to nije, onda je samo nesporazum.
Televizije prenose slike iz Srbije. Ljudi hodaju ulicama, hodaju i hodaju; gotovi svi
imaju pistaljke i zvizde; lica su im napeta i ozarena. Cas ih je stotine hiljada, cas
desetine hiljada; nesto nevidljivo upravlja tim plimama i osekama, nesto neideolosko
i nepoliticko; medju njima su i nasi prijatelji, istomisljenici, rodjaci, nasi dojucerasnji
oponenti: oni protestvuju protiv kradje na lokalnim izborima. Opozicija je pobedila u
mnogim gradova, rezim je to bahato ponistio, negde je nesto puklo. Ljudi na ulicama
nece da prihvati odluku vlasti; nose parole, drze govore, vicu, podsmevaju se;
nasmejani su i duhoviti kao nekada. Dojucerasnji poslusnici odjednom su postali
neposlusni, otupeli i ravnodusni su oziveli.
Nezadovoljstvo se izlilo poput siroke, dremljive reke, odjednom. Niko nije
primetio dolazak oluje, niko nije video oblake i munje, niti cuo gromove; vlast ne
moze da vrati poplavu u korito; stotinu puta u praksi proverene obmane o izdaji i
zaveri organizovanoj iz inostranstva vise ne uspevaju; nigde nema “rodoljuba” da se
suprotstave “izdajnicima”. Gde je onaj “narod” na koji se svi godinama pozivaju,
uvek spreman da izadje na “mitinge istine” protiv drugih? Nesto se tamo dogadja,
nesto neobicno i novo, ali zamagljeno crno-belim predstavama novinara i analiticara i
politickim brbljarijama. Odavde se, iz udobne posmatracke loze, ne vidi sta je to.
Govori politicara iz opozicije i njihovih vodja deluju poznato i dosadno, ovestalo kao
staro odelo izvuceno iz zaboravljenog sanduka. Oni svake veceri ponavljaju krupne i
prazne reci, suplje optuzbe protiv rezima, pateticna podsecanja na davnu
demokratsku proslost; oni su na celu, ali ne predvode. Predvodjeni su masom, noseni
njenom energijom, gurani napred nadom koja se sama rodila.
U cemu se prevarant poput Milosevica tako duboko presao? Iznosim prijateljima
svoju hipotezu. “On u svakom coveku vidi samo ono najgore, uglavnom tacno i
nemilosrdno. Kao da na ocima ima naocari koje propustaju samo jedan deo spektra,
onaj tamniji. U Dobrici Cosicu je video sujetnog i vlastoljubivog starca i poigrao se
njime; u Daglasu Herdu je video loseg politicara i potkupio ga je; za beogradske
carsinlije misli, s pravom, da su sitan i jeftin svet i vrti ih oko malog prsta; mase u
Srbiji smatra budalama i robovima koje ceznu za ponizenjima, gladju, bedom,
bezakonjem. Zato im je priredio jos jedne lazne izbore, na kraju ih grubo i otvoreno
pokrao, ubedjen da ce mu se svi prikloniti i pokloniti. Ali, on, kao i svi rodjeni cinici,
previdja drugu stranu ljudske prirode, ono sto je bolje i promenljivo; zato je sada
zbunjen i nespretan. Nesto je puklo u tom skrivenom delu ljudi koji devet godina trpe

7. nezamislive teskoce, hipnotisani svojim stetnim vodjom. Mozda je koprena spala sa
njihovih svesti? Mozda pred sobom vise ne vide predsednika, vec samo opasnog sefa
mafije koji negde krije svoj novac, okruzuje se korupcionasima i zlikovcima i uziva u
besmislu prazne vlasti?”
Na drugoj strani, podjednako udaljeni od vlasti i opozicije, skupljaju se studenti. To
su paralelne demonstracije, a meni se cini da su glavne, da se na njima pojavljuju
klice nade, kvasac rasta i pameti: oni traze postovanje zakona, povlacenje rektora,
izbor novog studenta-prorektora. To nije mnogo, to nije revolucionarno, ali zvuci
dobro i zdravo; posle malih pocetnih zahteva doci ce veci, a svi ce biti normalni kao u
normalnom svetu. Ako hoce da zive, ti mladi ljudi moraju izdiktirati uslove tog
buduceg zivota, nametnuti ih i sprovesti, ne obaziruci se na vlast, na svoje roditelje,
na grobljansko misljenje starijih generacija.
Medju njima su i moji stariji sinovi, Nemanja i Bojan; njihovi glasovi na
telefonu su uzbudjeni, promukli, puni nade i prezira prema onima koji nisu izasli na
ulice; oni se gade ravnodusnosti zrtava, strpljenja onih koji pate. Nesto se desava.
Desava se nesto zaista. Treba pozuriti natrag. Treba sve videti izbliza, svojim starim i
skepticnim ocima. Treba poverovati tudjoj nadi, ne svojoj sumnji, ma koliko sve to
kostalo.
U linku Pariz-Beograd, koji organizuje “Internews”, neko me pita iz beogradskog
studija, neki student: “Zasto niste sa nama?” Odgovaram: “Bolji deo mene je sa
vama. To su moji sinovi. A i ja cu uskoro doci, ako me primate.” Posle se cudim toj
suznoj patetici koja mi iznenada izlece iz usta. Trebalo je da odgovorim: “Zasto vi
niste sa nama, mladi ljudi? Pa mi smo, ma sta vi mislili o nama, u toj borbi jos
odonda kad vi bejaste deca. Umorni smo od te borbe, razocarani, ponekad beznadni.
Neki su oboleli, neki umrli, neki ostarili. Ali se nismo predali, nismo poklekli, nismo
kolaborirali. Zasto vi to ne znate, mladi ljudi?”
Najbolje odgovore srocimo onda kad nemamo kome da ih kazemo. I pricamo
ih sebi, to jest nikom.
Da li svi ti ljudi na ulicama beogradskim, kragujevackim, niskim, na ulicama ostalih
gradova znace nadu, prvi put otskrinuta vrata prema obaranju rezima Slobodana
Milosevica, prema slobodi? To svakako nije “plisana revolucija” na kojoj insistiraju
francuski novinari, skloni pojednostavljenju; za taj tip obaranja rezima potreban je
konsenzus politickih snaga, onaj koji tako fatalno nedostaje Srbiji, iscrpljenoj od
podsvesnog komunizma, od zamorenog nacionalizma, od izgubljenog “rata koji nije
vodila”, od starackih “nacionalnih programa” koji su se pretvorili u masakre i
zlocine, od pohlepe lopova koji sacinjavaju oligarhiju. To nije ni revolucija ni buduci
gradjanski rat; za to nedostaju jasne politicke snage, podeljene na leve i desne. U

8. Srbiji je sve pomesano; desnica je na levici i obratno; socijalisti su nacionalisti;
kriminalci se zagrcavaju od rodoljublja; fanaticni vernici ceznu za komunistima;
marksisti se krstavaju u crkvi posle sezdesete.
Ovo sada je nesto novo. To je nesto drukcije nego ranije, energicnije, snaznije,
smislenije i sire od svih opozicionih partija, od njihovih programa, od svega sto smo i
mi, liberali i antinacionalisti, radili i pokusavali da radimo. Politicki, sve je
heterogeno, mutno, konfuzno, neobjasnjivo strancimo, neshvatljivo i onima koji
ucestvuju; na ulicama su starci i mladici, penzionerke i glumci, novinari i radnici bez
posla, monarhisti i pravoslavci, seljaci i srednja klasa, profesori koliko i moleri; to
znaci opstu zelju za promenom, iskazanu kroz neku vrstu konsenzusa koji je vise
licni nego politicki. Cini se da se vise ne moze natrag, da nijedan marifetluk rezima
vise nece uspeti; ne pomazu mu ni saveznici poput ostarelog nacionalno-rezimskog
pisca Cosica i zelotskog vladike Amfilohija, uzalud ih ubacuju medju govornike;
masa im dobrodusno i prezrivo zvizdi. Nacionalisticke fraze su se istrosile, mlitave su
kao stare ovlazene novine pored kante za djubre.
Da li ce se pojaviti nov politicki iskaz, treci put, ono sto nazivamo alternativom? Ili
ce sve iznenada, kao i toliko puta do sada, naglo izgubiti zamah i snagu i potonuti u
mrtvilo? Rezim igra na iscrpljivanje, na odlaganje, na strpljenje pomesano sa
povremenim nasiljem. To je uspevalo ranije, vise puta, ali sada ne uspeva. Raspored
karata koji je nekada znacio dobitak, sada znaci gubitak, a krupijeove ruke
podrhtavaju. Ko je taj ko ce uci i zatvoriti kockarnicu? “Vi varate, gospodo. Karte su
vam obelezene, ruleti nastimovani. Napolje.”
Prijateljica mog prijatelja pred polazak mi poklanja knjigu Cristoph Ransmayr-a “Le
dernier des mondes”. Bukvalni prevod je “Poslednji od svetova”. Ali, dok je
prelistavam u avionu za Beograd, shvatam da naslov mora biti drukciji. “Poslednji
medju svetovima”. Ili: “Poslednji medju svim svetovima”. U knjizi se opisuje
putovanje jednog obrazovanog Rimljanina u grad Tomi, danas Konstanca, koji onda
bese na samoj ivici civilizovanog sveta; on tamo trazi tragove svog ucitelja Publija
Ovidija Nasona, prognanog pesnika koji je umro u samoci, sam pred divljim morem,
prethodno spalivsi svoje rukopise; bilo je to pre dve hiljade godina.
Samo prelistavam knjigu, nemam snage da je citam. Izgnanstvo je vecno;
secanje na izgnanike je kratko; nas svet se vrti u krugovima koji obrazuju nastranu
spiralu. Izgnanstvo je jedino sto povezuje Ovidija i mene, sto nas drzi u “poslednjem
medju svetovima”. Ali, njegovo bese na ivici ondasnjeg civilizovanog sveta, a moje
se sastoji od lutanje po samom srcu stare Evrope, od izbegavanja mog korumpiranog
i trulog Rima koji se danas zove Beograd, a nekada se zvao Singidunum, upravo u
Ovidijevo vreme. Zurim prema mojoj kuci na brdu pored Kragujevca, Mariji i
Stevanu.

9. Ne, Kragujevac nije moj Tomi, nije taj “grad od gvozdja” koji rdja pod
mokrim vetrovima s Crnog Mora, s tog Ponta koji jos nisam dostigao. Bicu tamo dve-
tri nedelje i otici cu.
Ja sam slobodan. Kao vetar, kao begunac iz dozivotnog zatvora, kao na smrt
osudjeni, kao onaj koga vise nema. Oni koji su me izgnali, izbrisali iz javnosti,
ponizili, zatrpali lazima i propagandom, ucinili da moje knjige nestanu iz knjizara i
biblioteka, precrtali me u bibliografijama, oni su mi dali slobodu koju ni zamisliti ne
mogu. Ja necu robovati njihovom ropstvu, prati njihove neciste savesti, rusiti idole
koje su sami stvorili, opovrgavati lazi s kojima i od kojih zive. Lutacu “medju svim
svetovima”, okruzen svojim vizijama, to je sve. Da Marija i Stevan ne zive na nasem
brdu, a Nemanja i Bojan u Beogradu, nikada se ne bih vratio, cak ni kao turista. Ja
sam nesto izmedju, nesto novo sa malo osobina starog. Da sam mladji, zaboravio bih
i proslost i jezik i postao nesto sasvim drugo, letece bice bez oblika i bez patnje-
pratilje, senka necega.
U Kragujevcu je promenjena opstinska vlast. Umesto socijalista - koji su unistili
grad, privredu, skole, bolnice, fabrike, ulice - izbore su ubedljivo dobili ljudi iz
koalicije “Zajedno”. Jedan paradoks koji skace u oci: na saveznim izborima,
odrzanim istog dana, opozicionari su ubedljivo izgubili. Moji zemljaci glasali su za
socijaliste i radikale na saveznom nivou i protiv socijalista i radikala na lokalnom
nivou. Glasali su, u stvari, za bilo koga ko nije oni. Hteli su malu promenu u svom
susedstvu, medju onima koje licno poznaju, ne onu veliku, sistemsku promenu
temelja i stukture citavog drustva. Oni su uvek lukavi kad treba da budu hrabri i
obrnuto. Oni govore: “Samo da ne bude gore.” Oni veruju u tu budalastinu. I zato im
je svakog dana pomalo, gotovo neprimetno gore.
Ipak, to je velika pobeda, iznenadna kao oluja koja se srucila na zemlju
ispijenu susom. To je gorka pobeda koja lici na nagovestaj propasti, na predaju
necega upropascenog sto se ne moze ni popraviti ni spasiti. Mozda su socijalisti samo
pobegli s vlasti, uplaseni rusevinama koje su napravili. Kragujevac je grad koji
ekonomski umire, odsecen od zemalja bivse Jugoslavije, odsecen od sveta: tesko je
odrzavati ga u zivotu, gotovo nemoguce vratiti na nekadasnji nivo. Novi ljudi imaju
vecinu dovoljnu za upravljanje, malo vlasti (gradska samouprava je takodje unistena
apsurdnim centralizmom rezima) i gotovo nimalo para. Da li je to pocetak neceg
novog ili samo jedna zamka sudbine, rezima i vremena, jos jedno gorko razocaranje
za ljude hiljadu puta razocarane?
Neki medju njima su moji poznanici. To su ljudi sa dobrim namerama, spremni da
misle i rade drukcije. Nisu korumpirani, nisu nasilnici, nisu prevaranti, nisu potajni
milosevicevci na radu medju politickim protivnicima; to je ono sto znam o njima. U

10. trenutku preuzimanja vlasti oni nemaju poroke stare vlasti. To je dovoljno za
promene u mirnim vremenima. Sve to nije dovoljno za pocetak novog zivota, novog
sveta. “Put u pakao poplocan je dobrima namerama.” Banalno, zar ne? Ali i zlo je
banalno, gotovo u svim svojim spoljnim manifestacijama.
Ali, oni nisu sami. Iza njih stoji znacajna masa manifestanata, ponekad, cini
se, bar polovina ovog opljackanog i ponizenog grada koji se godinama nije podigao
na noge. Manifestanti se svakog dana okupljaju Kod Krsta (to je slobodan prostor u
centru, setaliste i neka vrsta nepravilnog trga) i hodaju, pevajuci i galameci i druzeci
se. Oni su zajedno posle nekoliko godina samoce i patnje, nacionalnog ludila i vojnih
poraza. Oni su zaista zajedno zato sto su pomalo izasli iz sebe, zato sto pokusavaju
(polusvesno ili nesvesno) da budu nesto drugo. Oni se osmehuju jedni drugima i
ponovo su ljubazni kao nekada. Oni razgovaraju, caskaju, ne ogovaraju se. Kao deca
koja su upravo pobegla iz skole, a profesori su, ne znajuci sta da rade, otisli kuci. Oni
hodaju. Ko nije s njima, taj je protiv njih. I protiv sebe takodje.
Kad sam se, na poziv prijatelja, nasao medju manifestantima, okruzen postovanjem i
osmesima, u grlu mi se skamenio grc. Zasto me prihvataju, do djavola, kad nista
dobro ne umem da im kazem? I zasto ja prihvatam njih kad znam kakvi su i kakvi su
bili samo pre nekoliko godina? Sta jedan usamljenik poput mene, koji godinama pise
“Dnevnik samoce”, trazi u masi, makar i u onoj koja ga ne mrzi? Da li nas spaja ista
strast za promenom svega, ista zelja za slobodom? Jesu li i oni, poput mojih prijatelja
i mene, presli granicu poslednje odluke i znaju da im nema povratka na staro, da se
moramo otresti utvara poput Seselja?
Na fotografijama koje su mi potom doneli moje lice je bledo i ukoceno poput
posmrtne maske, a oci mokre od suza koje nisam smeo ni umeo isplakati. Covek sa
tim licem kao da nije ja, kao da je neko drugi, neko nov. Sta taj covek hoce od mene,
spremnog da se spakuje i ponovo podje na put, da zaboravi cim sedne u avion?
Namesta li mi taj podmukli dvojnik neku zamku ili prosto moli da ga saslusam? Ne,
ne smem nasedati osecanjima, mutnom bolu, tuzi, sazaljenju. Ja sam pisac samo kad
pisem. Kad osecam, onda sam slamka na vetru. Ovde sam privremeno. Vec sutra
idem dalje. “Dnevnik samoce” se nastavlja - uzivo i na papiru. Samo bolest i smrt ga
mogu prekinuti, nikako sazaljenje prema drugima.
Noc je, hladno je, duva decembarski severac. Sedim na svom “golom brdu”, ne
ocekujem nikoga: ovde imam malo posetilaca, malo zelja za drugima. Marija, Stevan
i ja - to je citav svet, tih, sredjen i dobar, svet u kome nema bolesti od koje pate ljudi
oko nas. Cesto ne zelim nikoga da vidim, nikoga da cujem. “Niko da ne dodje do
prijatelj drag/ A kada se vrati nek pomete trag.” Novinari me ostavljaju na miru: ja
sam zabranjen, izbrisan, zaboravljen. Ja sam pisac cije ime poneko pamti, cije knjige
samo poneko ima. Gde su moji citaoci? Poneko se ponekad iznenadi na ulici: “Otkud

11. ti ovde? Cuo sam da si u Grckoj!” “Bese to pre pet godina, covece!” “Vidi, vidi kako
vreme brzo prolazi!” A vecina se ponasa kao da se nista nije desilo; juce smo se
rastali na istom uglu i nastavljamo istu recenicu.
Zivim negde drugde, boravim u nekoj paralelnoj stvarnosti, van literarnih i
politickih lazi “beogradske carsije”, daleko od drugih, van sebe. Vec nekoliko godina
nisam citao nijednu knjigu mojih kolega, a oni mi uzvracaju ravnom merom. Mada ne
uvek: ja sam ravnodusan, a oni me mrze, potmulo besne i pljuju kroz zube. Neka
bude tako i neka bude zauvek! “Ja ne pisem danas za tebe i njega/ Vec za onog ko ce
doci posle svega.” Da bih mozda imao literarnu buducnost, moram ostati bez
sadasnjosti, biti sam, izopsten, prokazen poput gubavca koji nosi zvono o vratu,
prekriven zaboravom kao divljom travom.
Kasno je, razmisljam kako cu provesti noc. Moj mali pas Dzeri (sa ostrva) laje kao
mahnit: on je hrabar i spreman da napadne svakoga koga ne poznaje. On je moj nocni
drug, nesanica mi je laksa pored njega. Onda se otvaraju vrata. Ulazi moj drug, pored
njega je ozbiljan, meni potpuno nepoznat covek. Istog trenutka znam: to je covek iz
nove kragujevacke vlasti, izaslanik onog mog dvojnika sa fotografija. Nesto ce mi
ponuditi. Nesto moram odgovoriti. Sudbina ide svojim putem, cini ono sto hoce i mi
na to ne mozemo uticati; to je ono nadlicno i nepromenljivo. Ali povremeno postoje
raskrsnice na kojima sami moramo odluciti na koju cemo stranu. “Podjes li desno,
izgubices konja. Podjes li levo, izgubices dusu.” Samo toliko.
Covek iz nove vlasti kaze: “Kasnimo devet godina. Kasnimo za Poljskom,
Madjarskom, Istocnom Nemackom i Ceskom. Sada kasnimo i za Bugarskom i
Albanijom. Vise ne smemo kasniti. Promenili smo vlast u Kragujevcu, promenicemo
je u celoj Srbiji. Dotle svi moramo biti zajedno, ma koliko se razlikovali. Imamo isti
cilj: obaranje rezima, rusenje starog sveta, stvaranje novog. Kasnije cemo imati prava
na razlike. Dragocen nam je svaki covek, svaka pomoc. U nasem gradu dobili smo
radio i televiziju: to je javno preuzece RTK koje pripada opstini. Molimo vas da
prihvatite mesto direktora, da nam pomognete. Mi smo sa vama. Budite vi sa nama.”
Kazem: “Dajte mi cetrdeset osam sati za razmisljanje.” I citave te duge noci
moja nesanica govori: “Shvati da ne mozes odbiti. Shvati.”
Shvatio sam da ne mogu odbiti. Zar se ne gadim pisaca koji su se zavukli u kuce i
pisu uspomene iz detinjstva i mladosti? Treba li da se gadim sebe zbog istog poroka
tastine i sebicnosti? I dok smo dva dana kasnije hodali ispred demonstranata ulicama
Kragujevca, rekoh novim ljudima: “Prihvatam, gospodo. Stavljam vam se na
raspolaganje sest meseci. Ne postavljam nikakve uslove oko novca. Jedino trazim
odresene ruke, pravo da vodim otvorene programe, bez cenzure i crnih lista, u kojima
svako moze izneti svoje misljenje. Od promene vlasti mnogo je bitnija promena

12. ponasanja.” Rekose: “I mi zelimo isto. I svi ovi ljudi iza nas zele to, bili svesni toga
ili ne bili. Ne smemo izneveriti ovu snagu koja se valja iza nas. Pogledaj!”
Na zaokretu bacih pogled unazad; duz citave ulice otegla se tamna, spora
kolona koja korak po korak ide napred.
Pisac koji ostavlja svoje pisanje, bilo dobrovoljno bilo pod pritiskom okolnosti, ne
postaje neko drugi, ma kako se prerusio, ma sta radio. On samo prestaje biti ono sto
jeste. Pisanje zavisi od dara i trenutka, od tihe vatre koja gori negde iznutra i od
napora koji se ulaze. Nepisanje zavisi od mnogo cega spoljasnjeg, a pre svega od
unutrasnje slabosti koja lako nadje licemerne izgovore. Da li ja to hocu da pobegnem
od pisanja, da se nekako zastitim od radioaktivnog zracenja samoce? Ili hocu da
delom opravdam i dokazem smisao svog pisanja? Ili hocu da u zivotu pronadjem ono
jezgro toplote koje sve vise bledi ispod naslaga mojih recenica?
Socijalisti su relativno mirno predali vlast i time su, po mom misljenju, kupili pravo
da budu postedjeni revansizma. Ali, dvojica-trojica medju njima izveli su imbecilan
trik, verovatno ne dobrovoljno. Napisali su pismo Radio-televiziji Srbije: neka
preuzme kragujevacku Radio-televiziju, “radi razvoja i poboljsanja programa i
dovrsenja investicija”. Oktopod iz prestonice brzo je progutao zalogaj koji mu je
ponudjen. Posao je obavljen preko noci, pravno apsurdno; izvrsioci behu sigurni da
im se nista nece dogoditi, pa se nisu mnogo ni trudili da stvar kako-tako prekriju
papirima.
Ali, dogodilo se nesto neocekivano. To je izazvalo ogroman gnev, iznenadni
konsenzus gradjana, krik besa u kome je vrilo ocajanje zbog suvisnog ponizenja.
Nisam sreo nijednog Kragujevcanina koji nece natrag svoju imovinu, svoje pravo da
bude informisan. Svakog dana kolona manifestanata zastane pred televizijom i vice:
“Lopovi, lopovi.” Odgovaraju im cutanje i tamna stakla prozora. U vecernjoj
“Hronici Kragujevca” televizija i ne pominje manifestante niti mitinge: oba radio
programa takodje cute o tome. Ona je izvan stvarnosti. Ona zivi u sopstvenom
autisticnom svetu, vrteci se oko televizije iz Beograda kao ohladjeni mesec.
Samo dvoje sluzbenika nisu potpisali pristupnicu RTS-u. Da li su svi oni uz
socijaliste? Ili tek niko nije protiv socijalista? Da li su zadovoljni onim sto imaju ili
premalo nezadovoljni da bi se bunili? Ili su prosto spremni da slusaju svakog
direktora, da rade sve sto im se kaze, da se ne suprotstavljaju nikom, ako ima nesto
vlasti, ako im moze dati platu? Objasnjena verovatno nisu politicka vec pre svega
mentalitetska. Ovde se svaka politika prilagodjava mentalitetu, gotovo nikada se ne
dogadja obrnuto.
Pretpostavimo da cemo dobiti televiziju, da cu je ja preuzeti. Svakako necu
traziti potpisnicu, izjavu vernosti. Ali, sta cu s ljudima koji tako mirno i bez otpora

13. prihvataju bilo koga, mene ili nekog drugog? Ja ne umem da saradjujem s bicima bez
volje i bez cilja. Ne mogu da ih postujem. Ne zelim da radim s njima. Nijedna zrtva,
nijedan napor ne vrede ako se cine samo zbog principa bez ljudi. To su kontradikcije
mog fantomskog polozaja, nagovestaji muka koje cu imati i sa njima i sa sobom.
Kragujevacke ulice. Prljave, uske, krive, zapustene, slabo osvetljene, prazne vec
posle ranog mraka. Kao da su ljudi, ziveci godinama pod opsadom, navikli da se
kriju, da se nocu ne pokazuju neprijatelju, da strazare iza svojih puskarnica, umorni i
bez nade. Nekoliko sati sam hodao tim ulicama moje mladosti, poguren pod teretom
mantila, osluskujuci bat svojih koraka, trazeci neku vezu s tom praznom ruznocom,
pokusavajuci da nadjem neki smisao u njoj, nesto opstije od pojedinca, blaze i manje
iskvareno od kolektiva koji se ovde nazivaju “nacija” ili “partija”. Nista osim umora i
pitanja bez odgovora. Nestalo je sjaja nekadasnje moje knjizevne metafore2
, a u
stvarnosti okolo nisam mogao nazreti nista skriveno, nista novo. Dakle, to je moj
Tomi, grad izgnanstva, a Rim je daleko, Rim je verovatno prestao da postoji, srusio
se pod teretom svojih grehova, preterivanja i zlocina, ugusio se u krvi svojih zrtava.
Ali, posle prvog Rima dolazi drugi, zatom treci - i tako redom.
JANUAR
Umesto da se pakujem za put (jedan kofer i torba s kompjuterom i dovidjenja), evo
me kako pripremam planove za televiziju koju nemamo, koju mozda necemo ni
imati. Moj telefon zvoni citavog dana, oglasavaju se i oni koje nisam cuo godinama.
Neprekidno stizu faksovi onih kojima sam se obratio za savet i pomoc. Javljaju se i
nepoznati, cudni, izgubljeni. Vaspitacica iz decjeg obdanista predlaze da snima
reportaze iz egzoticnih zemalja. Placamo unapred. Promukao glas tvrdi da je moj
najbolji drug, trazi da ga postavim za sefa predstavnistva u Novom Sadu. On je vec
pronasao prostorije koje cemo iznajmiti. Neki genije misli kako treba da se bavimo
isklucivo filozofijom, od Platona preko Kanta do njega licno. Rodjaci, mora ovog
prostora, poznanici poznanika, ludaci, izgubljeni tipovi.
Nekada sam govorio da su cekaonice izdavackih preduzelja predsoblja
psihijatrije. Televizija, samo senka televizije, to je klinika. Svi su zahvaceni ludilom
slike, sarene i prazne slike i za tu bolest nema doktora, nema leka. Sta ja to
2 Rodjen sam u selu pored Kragujevca. U ovom gradu sam nekoliko godina isao u skolu. Moje prve tri knjige proze -
pripovetke “Refuz mrtvak” i romani “Nisci” i “Konstantin Gorca” - dogadjale su se na jednoj literarnoj pozornici
koju sam nazvao Kragujevac. Nesporazumi su bili neizbezni. Tadasnji gradski oci, skriveni iza uvredjenih gradjana,
pokrenuli su protiv mene sudski proces koji, dobivsi politicku boju, trajao sest godina. Za to vreme sam precutno
bio iskljucen iz javnosti. Time se zavrsio moj prvi knjizevni zivot. Drugi je zapoceo krajem sedamdesetih godina
kada su na vlast u Savezu komunista Srbije ponovo dosli oni koje su nazivali liberalima i koje je Tito, cineci
odsudne greske na kraju svoje karijere, bio smenio pocetkom sedamesetih. Taj period u mom knjizevnom radu
zavrsio se dolaskom na vlast Slobodana Milosevica i njegove politicke garniture 1987. godine; bili su to izraziti
antiliberali koji su ubrzo usvojili tvrdi nacionalizam, sa rezultatima koji su svima poznati. Moj treci knjizevni zivot
zapoceo je tek u egzilu, tek u Francuskoj pocetkom devedesetih godina.

14. pokusavam? Lecenje alkoholicara promenom vrste alkohola?
Predlazem opstini ceo svoj plan ponovnog preuzimanja televizije u tri tacke. 1.
Obratiti se visem sudu. 2. Dici sto vecu buku preko medija, internacionalizovati
slucaj. 3. Boriti se zajedno sa ljudima koji setaju ulicama, usmeriti ih prema
odredjenom cilju. Sve izgleda jednostavno, ali je gotovo neizvodljivo.Upravo to me
privlaci, drzi u igri, cini da ne klonem. Da li se ja to borim za tudju imovinu? Ili
prosto usmeravam i druge protiv cenzure i crnih lista cija sam zrtva godinama? Ulog
je svakako veci od nas pojedinacno. Da su su svi moji saveznici spremni da ga plate?
Stvarnost izgleda ovako: 1. Sud pripada rezimu, sudije takodje. Da li ce se
medju njima naci neko savestan, neko kome je dosta poslusnosti? 2. Beograd, cak i
kad je liberalan, prezire svoju provinciju, nece da cuje o Kragujevcu, a ljudima iz
inostranstva nikako da objasnim gde se nalazi nas grad. Kako prodrmati Beograd,
zauzet sobom? 3. Manifestanti na ulicama najzad su dobili cilj, ali niko ne zna kako
ce se ponasati u odsudnim trenucima. Sta ce televizija onima koji su na ivici gladi?
Ponistili smo sve prethodne odluke i obratili se Privrednom sudu u Beogradu da to
izbrise iz registra, da stvar vrati na predjasnje stanje; obavestili smo javnost preko
svih koji su nam hteli pomoci; zapretili smo da cemo slucaj internacionalizovati.
Iznenada stize novost: Privredni sud je doneo pravu odluku, ponistio tu mucnu
budalastinu. Nije mi jasno zasto je tako postupio taj sud, taj sudija kome ne znam
ime. Odvikao sam se od svega normalnog na ovom tlu, posredno sam tako i ja
prihvatio zakone gluposti i ludosti i slepe poslusnosti. Ali dosta s takvim
razmisljanjima. Sumnjaj, ali pokazuj sigurno lice: nekome je to potrebnije nego tebi.
Dogovorili smo se sa predsednicom Upravnog odbora RTS-a (ona je
istovremeno ministar kulture Srbije) da se nece zaliti na sudsku presudu i da cemo 22.
januara ujutro uci u posed imovine i poceti sa emitovanjem programa, prvih
slobodnih i otvorenih na ovom tlu. Nije mi jasno zasto ona to prihvata tako spremno i
srdacno, ta gospodja koja sluzi rezimu i ceka priliku da o drzavnom trosku ode u
inostranstvo. Strpljivo smo cekali da istekne taj rok i pripremali se. Medjutim, i na
drugoj strani tekle su pripreme.
Odrzavamo prvu sednicu novog Upravnog odbora, otvorenu za novinare. Sve mora
biti javno. Mala opstinaka sala je prepuna, kamere su nam iznad glava. Iznosim
program koji biva prihvacen. “Bicemo otvorena kuca, bez cenzure, bez crnih lista, u
kojoj ce svako moci da kaze svoje misljenje, pa i oni koji su nama zabranjivali da
kazemo svoje.” Na “nasoj” televiziji napad iste veceri; unapred smo se stavili u
sluzbu inostranstva; sednicom je navodno dominirala ekipa nemacke televizije.
Komentar je nepotpisan. Sto ce reci: mi smo izdajnici, saradjujemo sa neprijateljima.
U Kragujevcu, zrtvi nemackog terora protiv civila, to moze izazvati nevolje, cak i

15. kod dobronamernih. Nas demanti se ne objavljuje.
Kazem: “Mi necemo imati nevolja sa pravcem rada i ponasanja. Samo
suprotno od RTS-a i to mora biti dobro. Uvek suprotno.” Fraze mi zvuce suplje i
politikantski. Sto je najgore, nedovrsene su. Da li je nekom potrebno to suprotno?
Kojoj manjini, kojoj vecini, kojoj grupi? Ko su nasi buduci gledaoci? Njihovi
nekadasnji ili mi sami - koji smo u medjuvremenu postali hrabriji i pametniji?
Oko podne 21. januara stize losa vest. Zalba je podneta, zalio se generalni sekretar
RTS-a. To je trik, tipican po svojoj podmuklosti. Navodno su se svi uzdrzali, samo
jedan savestan cinovnik mora da postupa po zakonu kao u losem socrealistickom
filmu. Nekome je ocigledno stalo da izazove jos vecu napetost, da isprovocira sukob,
da zapocne krvavu igru. Da li ti sivi izvrsioci znaju sta rade? Ili ih prosto nosi mracni
samoubilacki nagon, sabijen u glavi usamljenog coveka sa Dedinja koji donosi sve
pogresnije odluke?
Ja znam njegovu glavu, ja znam sta je u njoj. Dve godine sam pokusavao da
napisem roman o njemu i nisam uspeo da ga podignem iznad pamfleta ili karikature.
Opisivao sam senku bez osobina, bice bez zivota. Sve je bilo previse banalno u tom
liku od koga nisam mogao pobeci, koji se nije dao izmeniti. U njemu je sve obicno,
previse obicno, to jest neesteticno. Zapanjujuce su jedino strasne posledice koje
proizvodi ta banalnost, razornija od zle lucidnosti ili strastvene demonske mrznje
prema zivom svetu. On je politicar bez odredjene politike, bez ideologije, bez ideje
vodilje, bez strategije, bez vere u bilo sta, cak i bez mrznje. U tome je njegova
izuzetnost. Nisam pronasao nikoga s kim bih ga mogao uporediti. Na svoj nacin, on
je jedinstven - i nedostupan mojim recenicama.
Mi donosimo jedinu mogucu odluku. Sutra cemo uci u svoje zgrade i poceti s radom.
Dok se stvar sudski ne rasplete, Radio-televizija je nasa. Ma kako da se sudski
rasplete, opet je nasa. Citav grad je kao jedna ogromna i uzbudjena zelja, svi hoce
natrag svoju RTK, bez odlaganja, odmah. U toj jednoj tacki skoncentrisala se sva
energija poslednjih meseci, sva uskracenost i osujecenost ovog sveta koje ga
neumoljivo ganjaju da izadje iz sebe i okrene se drugima. Napetost je ogromna,
neprimerena predmetu koji je izazvao, ali stvarna, gotovo vidljiva u sivom smogu
koji poput retkog i sitnog pepela pada na krovove, okna, ljudska lica. Desetine hiljada
ce sutra biti na ulicama - da proslave pobedu ili da se pobune protiv poraza. Da budu
s nama ili protiv nas, ako ih izneverimo.
Ja svakako necu biti taj koji ce odustati. Upravo pocinje deseta godina moje
pobune i borbe protiv rezima koji se uspostavio jednim obicnim partijskim pucem i
zatim se pretvorio u cudoviste. Neka bude poslednja. Ako to nije, neka bar ne ostane
zaprljana bilo kakvom sitnom racunicom.

16. Sreda je i 22. je. Dok vozim prema gradu osecam da nesto podrhtava u meni, neko
neodredjeno predosecanje opasnosti, mutno kao strah od mraka. U ovom predelu bio
sam dete i decak i znam njegovu varljivost. Da, nesto ce se danas dogoditi, to zna moj
instinkt proganjanog. O postupanju ovog rezima vise ne moram ni da mislim. Oni ce
izabrati najgori potez, bice bahati, bice nasilni. Hladno je, nema snega, grad je prljav i
zapusten, puno je zimskih rupa u asfaltu ulica. Scenografija je avetinjski ruzna.
Kakva se predstava moze odigrati u njoj?
Socijalisti su, odlazeci, primenili neku vrstu principa “spaljene zemlje”:
ispraznili su fondove. U gradskom budzetu zateceno je dve-tri hiljade dinara, nista
vise. Rasporedili su stanove i lokale svojim zasluznim clanovima, razvejali oko sebe
atmosferu straha i progona i zale se. “Bice revansizma. Revansizam je vec na delu.”
Neumoljivi agresor unapred se predstavlja kao zrtva. Da li to ucitava svoje namere
svojim naslednicima? Ili ih poznaje bolje nego ja?
Gradonacelnik, predsednik Izvrsnog odbora, moj zamenik (jedino s njim delim
politicka ubedjenja) i ja stizemo u zgradu Direkcije u Branka Radicevica 9 gde se
nalazi i radio-stanica i mali mracni list “Svetlost”. Stari direktor - on se vec sakrio iza
pune case pica - i njegov zamenik pocinju igru odlaganja. Oni ce predati preduzece,
ali ne mogu sada, treba cekati telefone iz Beograda. Mozemo doci kasnije. Opisujemo
im situaciju u gradu i kazemo da mozemo garantovati mir samo do dva sata. Neka na
stvar gledaju kao Kragujevcani, ne kao sluzbenici jedne partije. I odlazimo u opstinu.
Cekamo mirno, svesni da se rasplet priblizava.
Oko jedan sat u opstini se pojavljuju direktor i njegov zamenik. Nadugacko i
nasiroko objasnjavaju nesto nerazumljivo. Upravo su smenjeni faksom iz Beograda,
ali taj faks nemaju. Direktor hoce da potpise akt o primopredaji, ali vise nije
ovlascen. On je ekonomista ali se razume i u pravo, on “stiti interese radnih ljudi”
(istih onih sto ih je cinicno prodao oktopodu iz Takovske 10, a pri tom dvadesetak
ostavio bez posla), on je bivsi sportista koji zna da podnese poraz, ali pobedjuje i kad
gubi. Govori nesuvislo, trazi pice, vredja i laze. Kazemo da se u opstini vise ne sluzi
pice. Zamenik cuti. Svi imamo utisak da kupuju vreme, da ucestvuju u nekoj podloj
igri. Saljemo ih kuci, kazemo da ce biti bezbedni.
Kazem: “Trebalo bi da vasi ljudi nadgledaju obe zgrade. Tamo se nesto desava,
siguran sam.” Tada stize vest da su upravo dva specijalna odreda policije, naoruzani
do zuba, usli u nase dve zgrade. Sta je to, odbrana reda i poretka ili okupacija? S
obzirom na situaciju u gradu, to je mogao narediti samo lud i neodgovoran covek.
Vlast u Beogradu je odlucila da jos jednom ponizi vec ponizene Kragujevcane, da im
pljune u lice, da pokaze golu silu. Neki Kragujevcani su pristali na to, okrenuli se
protiv svog grada. Ali ostali ce se boriti, siguran sam u to.
Tacno u tri sata svi smo na stepenicama Direkcije i Radija. Iza nas su desetak

17. novinara i nekoliko kamera koje sam blagovremeno pozvao: mediji ne snimaju
dogadjaje, oni ih povremeno preusmeravaju. Policajci nece da otvore vrata, nece da
pregovaraju. Mi stojimo na stepenicama i pokusavamo da pregovaramo. U tesnoj,
klaustrofobicnoj ulici vec ima nekoliko desetina ljudi, zatim nekoliko stotina, a novi
stalno pristizu. Dobacuju nam da ne smemo popustiti. Oni su s nama. Razume se da
necemo popustiti. Mi smo glas njihove volje. Ali necemo dopustiti nikakvo nasilje,
nikakvo krvoprolice.
Gradonacelnik ulazi u zgradu i vraca se ogorcen: gomila naoruzanih policajaca
drzi dvadesetak nasih sluzbenika, “obezbedjuje normalno odvijanje procesa rada”.
Policajce predvodi neki tip sa RTS-a koji se predstavlja kao Profesor. Misicav neki
profa, nema sta. I stalno u sukobu sa jezikom. “Ostanite napolje.”
“Ostajemo napolje.”U ulici Branka Radicevica i okolo ima vec nekoliko hiljada ljudi
a novi neprekidno pristizu. Stize mali improvizovani razglas koji uvek prati
manifestante, pocinju pesme i govori. Uplasen, neko predlaze da se ode na
uobicajeno mesto Kod Krsta, da se tamo nastavi protest. Masa besno odbija, zvizdi,
negoduje. Ovi ljudi se nece pomaci odavde. Oni ce ostati dok bude potrebno, dok ne
dobiju ono po sta su dosli. Grlo mi se steze: nikada nijedan direktor nije ovako dobio
mandat. Sumrak je siv i tmuran, noc brzo pada. Na stepenicama je tesno i hladno,
buka raste, nista se vise ne cuje, sporazumevamo se bukvalno samo pokretanjem
usana. Na zgradi preko puta pali se reflektor: neko nam sa balkona dobacuje svoju
podrsku. Organizuje se kuvanje kafe i caja, grejemo promrzle ruka na tim malim
komadima toplote, trupkamo u mestu.
Pridruzuju mi se Marija i moj sin Nemanja, student koji je upravo stigao iz
Beograda da se ispava. Nocas se nece ispavati. Stoje pored mene na stepenicama.
Upozoravamo ljude da medju njima sigurno ima ubacenih provokatora, da moraju
sami odrzavati red. Oko pola pet javljaju nam da je neko iskljucio struju, da su radio
programi prekinuti upravo pred pocetak “Dnevnika” koji danas treba da vodi
patuljasti novinar, tvorac “Pecata vremena”, ratnohuskacke emisije koja traje
nekoliko godina.
Kroz prozor izlece pismo: vecina nasih sluzbenika pise da su sa nama. To su
zene. Mole da ih izvedemo napolje. Oko sedam sati grmi aplauz: pridruzuju nam se
kragujevacki studenti. Njihova duga kolona uliva se u masu i gubi u njoj. Neki parovi
igraju, pucaju petarde, konfete od novina rasipaju se po glavama. To je praznik na
ivici pobune. To je pobuna prikrivena maskom praznika.
Ne treba cekati, valja nesto preduzeti. Predlazem da nadjemo glavnog policajca, taj
mora biti u televiziji. Gradonacelnik, predsednik Izvrsnog odbora i ja probijamo se
kroz masu, odlazimo u zgradu televizije. Prostorije su pune naoruzanih, uhranjenih
policajaca, a iza njih proviruju uplasena lica novinara i tehnicara. Trojica policajaca u

18. civilu predstavljaju se kao urednici RTS-a. “Mi radimo za emisiju “Srbija danas”.”
“Ne, vi radite za “Srbiju juce”.” Objasnjavamo im situaciju, upozoravamo na gnev
ljudi, predlazemo da se dogovore sa svojim sefovima i da prihvate minimalne
zahteve: odlazak policije i ulazak novog direktora i njegovog zamenika u zgradu,
emitovanje programa. Imam utisak da su pomalo zbunjeni, da nisu navikli na otpor.
Jedan medju policajcima, ocigledno glavni, kaze da se poznajemo, veoma dobro
poznajemo. Nikako ne mogu da se setim tog obicnog, izbrijanog lica sa ukocenim
ocima.
Kazem im otvoreno da ce sutra Kragujevac biti medijski centar Srbije, a
mozda i Evrope, da cu uciniti sve sto mogu da obavestim citav svet o tome i da
odmah mogu pokrenuti sve odgovarajuce postupke protiv mene. Za sada, neka
pozove svoje sefove, neka im kaze da ce biti nevolje. Prvo ovde, zatim u svim
gradovima okolo, najzad u glavnom gradu.
Vracamo se na stepeniste pred Direkcijom. Pritisak u masi raste, prosto se fizicki
oseca kako se gnev siri, kako buja i pulsira. Mnogo je nezadovoljnih, mnogo
odlucnih da se sve sto pre zavrsi. Sa nama su i ljudi iz sindikata “Namenske”3
, a oni,
kao sto rekose, ne proizvode jogurt. Mobilnim telefonima pokusavamo da
uspostavimo vezu sa policajcima. Uzalud. Ubedjen sam da se na RTS-u upravo
montira vest kako mi drzimo zene zarobljene u zgradi. “Snage haosa i bezumlja
razaraju Kragujevac, vrse nasilje nad zenama i decom.” Gradonacelnik ostro
intervenise kod policajaca unutra. Cini se da je neko nesto shvatio.
Svecani trenutak: izlazi trinaest uplasenih zena koje su policajci najzad pustili.
Masa pravi prolaz i ja ih provodim sve do ulice Karadjordjeve, izvan prstena koji se
steze. Gradonacelnik sprovodi onog malenog novinara pod kaputom, stiti ga od
ogorcenih ljudi, dovodi ga do mene i predaje mi ga, maltene kao zavezljaj. Neko iz
mase pokusava da udari tog jadnika, ali udarac pada na moj vrat. Bolje je tako. I tad
vidim coveka, inace bahatog, toliko uplasenog da se odelo na njemu trese kao na
civiluku. Kazem: “Bezbedni ste. Neka vas ove zene odvedu kuci.”
Iz poslasticarnice preko puta, preko jedinog telefona kojim raspolazemo (mobilni su
se ispraznili tokom veceri) organizujem izvestavanje za radio B92, pozivam prijatelje
u Beogradu, molim, trazim pomoc, preklinjem. Gnev u masi raste. U jednom trenutku
cuje se komanda: “Sklanjajte zene i decu! Napadamo!” Nesto se mora brzo preduzeti,
sto pre. Inace... Ne znam sta ce biti inace.
3 “Namenska proizvodnja” je deo fabrike automobila“Crvena zastava”, u stvari fabrika oruzja skrivena pod drvenim
jezikom socijalizma. Proizvodila je tesko i lako naoruzanje, tek nesto malo za civilne potrebe. Titova “nesvrstana i
miroljubiva spoljna politika” prodavala je gotovo sve to zemljama “treceg sveta”. Tokom rata na prostoru bivse
Jugoslavije fabrika je radila punim kapacitetom. Cini se da su tajne klauzule Dejtonskog sprazuma bitno ogranicile
njenu proizvodnju. Nasavsi se bez posla, na lose placenom odsustvu, radnici ove fabrike su tek tada organizovali
svoj sindikat i poceli da traze od drzave ono sto im duguje.

19. Gradonacelnik uspeva da ubedi policajce da puste unutra njega, mog zamenika
i mene, da odatle pregovaramo. Tako cemo, pristajuci da budemo taoci, bar odloziti
obracun. Dok se probijam izmedju stisnutih ljudi sa svih strana me udara oruzje, a
huk mase nas zaglusuje. Neko mi pruza revolver, gura mi ga u ruku. “Pucaj u prvog
koga vidis!” “Ja ne umem da pucam!” kazem. Osecam se kao da lebdim, kao da sve
to posmatram izdaleka. Eno najusamljenijeg srpskog pisca, okruzenog hiljadama
ljudi. Sta on to hoce? I zasto to cini?
Upadamo u mracnu zgradu, neke ruke nas vode kroz hodnik, ulazimo u direktorsku
kancelariju. I policajci su zbunjeni i uplaseni, spolja i dalje odjekuje strasni huk,
slican jauku besa i ocajanja. Jedino predsednik Izvrsnog saveta na stepenistu odoleva
celom tom vapaju za pravdom, moli da se saceka do sutra. Stanje je tako konfuzno da
moj zamenik koristi priliku, krese upaljac, nalazi telefon i javlja se uzivo za B92,
izmedju policajaca sa masinkama. Policajci se tome ne suprotstavljaju.
Gradonacelnik pregovara telefonom, ubedjuje, poziva na razum. Neko negde tamo
prihvata da se sutra nastave pregovori.
Moj zamenik prenosi poruku predsedniku Izvrsnog odbora. Huk se stisava,
slabi i nestaje kao da je otekao susednim ulicama. Ljudi se razilaze, sa obecanjem da
ce se sutra vratiti. Neciji promukao glas kaze u mraku: “Hvala!” Na samom izlazu
Profesor se zbog neceg rukuje sa mnom.
Izlazimo na ulicu pokrivenu komadicima hartije, polumracnu, slicnu tunelu.
Odlazimo do opstine da se dogovorimo sta cemo dalje. Ulice su puste, ali mnogi
prozori su osvetljeni, cini se da se iza njih ne spava; to su bezbrojne oci koje nas
posmatraju. Drugi prozori su tamni, zatvoreni, sa spustenim roletnama.
Gradonacelnik me vozi do mog brda. Kazem: “Nocas je Kragujevac postao veliki
grad, covece. A nas dvojica smo postali prijatelji.” Marija me grli: bila je ubedjena da
se necu vratiti. Moja zena cije oci blistaju, cije je srce jace od svake opasnosti. Nasi
sinovi spavaju. Osluskujemo njihovo disanje kao tihu struju zivota. Mi takodje
padamo u san i u snu se drzimo za ruke. Kao nekada.
Cetvrtak je i 23. je. Spavao sam tri sata, “poslednji izmedju svih svetova” izgleda mi
zamagljen i dalek. Negde na dnu svega toga jedan stari auto vozi prema maglenom
gradu koji vec danas moze eksplodirati, a to ce se sutra zvati istorija. Ili ce biti
zaboravljeno kao i mnogo sta drugo sto je trebalo upamtiti. Ulicama vec lutaju grupe
ozlojedjenih ljudi. Kazu: “Sta cekate? Necemo vise da nas varaju.” Prilazi mi krupan
i ozbiljan covek: “Vidosave, moramo napred. Ako je smrt, neka bude smrt. Dosta mi
je ovakvog zivota.”
Telefoniramo, pozivamo sve koje znamo, saljemo SOS. “Pomozite nam, saljite
novinare. U dva sata cemo blokirati grad. Posle toga ne znamo sta ce se dogoditi.” Da

20. li ce nas iko cuti? Da li novinari stici na vreme?
Ima trenutaka gluve tisine u kojima Marija, moj zamenik i ja sedimo, cuteci,
zureci u telefon. Da li su razumeli? Da li su nas ozbiljno shvatili? Razgovaramo sa
gradonacelnikom i ostalima, niko nije siguran da zna rasplet. Ali necemo odustati,
necemo popustiti obmanjivacima. Zatim nailaze trenuci u kojima se dogadjaju
smenjuju zapanjujucom brzinom. Prva dobra vest: dolazi delegacija Ministarstva
informisanja. Druga: novinari pristizu, okupljaju se kod nas, kazu da ce pomoci. Ima
ih vise nego sto sam ocekivao. Deset, dvadeset, trideset; posle toga prestajem da ih
prebrojavam. Mi nismo sami. Kragujevac nije sam. Ostalo mora doci samo po sebi,
ma sta to bilo.
Iz raznih delova grada cuje se zamor, galama. Na nekoliko mesta okupljaju se
Kragujevcani, oni ciji prozori behu osvetljeni citave noci. Stize delegacija iz
Beograda. To su dve zene i jedan muskarac. Oni su podsekretari; u nedostatku
ministra (folirant Tijanic je podneo ostavku) oni su neka vrsta grupnog ministra.
Pokusavamo da odrzimo sastanak u Direkciji. Vrata su opet zatvorena. Profesor ne
prihvata legitimacije podsekretara, za njega vaze samo naredbe generalnog direktora
RTS-a koji je iznad svake vlasti, potcinjen samo jednom coveku, predsedniku
Republike. Nastrana neka hijerarhija, nema sta.
Vracamo se u opstinu i pregovaramo. Zimsko sunce prodire kroz prozore.
Delegacija nema ovlascenja ali, videvsi prilike, pokusava da uspostavi veze sa
Beogradom. Svaki sat objavljujem novinarima, skupljenim u velikoj sobi Izvrsnog
odbora, dokle smo stigli. “Neko tamo nista ne razume. Neko tamo pokusava da nesto
shvati. Sacekajte, gospodo. I vi i mi zelimo istu vest. Mozda ce losa vest za nas biti
dobra za vas?”
Blokada je pocela, Kragujevac je postao zatvoren grad. Stotine automobila
zakrcile su sve prilaze. Javljaju: “Gotovo prema Lapovu. Zavrseno pema Topoli.
Jagodinski put je zatvoren. Nista ne moze proci prema Kraljevu. Drzimo put za
Gornji Milanovac.” Mi sedimo u trenutno mirnoj zgradi opstine i pregovaramo sa
delegacijom bez ovlascenja. Telefoni iz Beograda prorade pa se prekinu. U zemlji sa
losim vezama nije tesko izazvati telefonski haos. Dok pijemo kafu u pauzi, okrecem
se; Marija i moj zamenik sede iza nas i spavaju, pokoseni umorom. Gradonacelnik je
pun energije i odlucnosti. Niko ne pokazuje zelju za popustanjem.
Pokusavam da se nasalim: “Dobri ste kao opozicija. Kakvi li cete biti kad
dodjete na vlast?” Covek predamnom se ne pomera; on spava otvorenih ociju.
Da li sam sasvim budan, da li mislim kako treba? Povremeno mi se cini da cu leci
bilo gde i zaspati zauvek, ali govorim, dajem saopstenja, koracam, jurim po
spratovima opstine kao lud, organizujem, smirujem, ubedjujem. Ne treba prenagliti.
Ne treba oklevati. Oni ljudi napolju odredjuju ritam zbivanja, daju mu snagu. Svaki

21. dogadjaj dostize trenutak kad se ne moze zaustaviti, kad se njim ne moze upravljati.
Zato, bez dvoumljenja napred. Samo napred, otvorenih ociju.
Javljaju nam da je policija napala blokere na pravcu autoputa, pretukla naseg
mirnog saveznog poslanika, inace pedijatra, da ima prebijenih i ranjenih. Novinari se
vracaju i potvrdjuju. Dolaze i oni koji su dobili batine. Policajci su kamermanima
otimali snimke, ali jedna kaseta je sacuvana: umnozavamo je i rasporedjujemo medju
ljude. Trebace nam dokazi. Nasa porota je ova javnost koja sedi oko nas, ovih
pedesetak novinara koji telefoniraju, salju izvestaje, nasmejani, drugarski
raspolozeni. Nikada se nisam tako dobro osecao medju ljudima koje ne poznajem.
Mase koje lutaju po gradu okupljaju se pred opstinom i pocinje veliki miting.
Sirina prostora ne raspsuje njihov glas. Od te energije gneva trese se ruzna
socijalisticka zgrada. Najzad size jedan mali glas razuma iz Beograda: predlazu nam
da dodjemo sutra na pregovore u RTS. Prihvatamo, a miting se nastavlja. To vise nije
niz govornika, to je onaj neprekidni huk od sinoc. To je duboka, iskonska zelja za
istinom i pravdom. To je ono sto nas cini ljudima. Neka traje samo jedan cas, neka
bude samo jednom u zivotu, to je dovoljno.
Predlazu mi da idem kuci. “Potreban si nam za sutra. Mi cemo reci ljudima da ih
necemo napustiti.” Vozim do mog brda kao u snu. Teturajuci, ukljucujem ponocni
Bi-bi-si preko satelita. Prva vest je iz Vasingtona, druga iz Kragujevca. Mediji
govore, obavestavaju svet, cine suprotno onima iz Beograda. Sad svi znaju ko smo
mi, sta radimo, sta hocemo. Nismo sami i osecamo se kao ljudi.
Moj Tomi, grad automobila u kome vise ne rade fabrike, odjednom je
zablistao punim sjajem metropole, nekadasnje prestonice. Makar na jedan trenutak.
Petak je, 24. januar je. Pregovaramo u Beogradu, u “teve Bastilji”. Samo srce uzasne
propagande je obicna kancelarija, prepunjena ruznim koznim namestajem. A glavni
propagandist je obican cinovnik s brkovima, skroman, jednostavan, suv kao paragraf.
Sa mnom se ponasa ljubazno, kaze da se odavno znamo iz “Sumatovca”, tamo gde
sam nekada sedeo s novinarima. Ja pamtim izvanredno, ali tog lica ne mogu nikako
da se setim. Na njemu nema nicega za pamcenje, niceg osobitog ili licnog. Ne biste
ga zapazili medju prodavcima na pijaci niti medju navijacima na stadionu. Sa koliko
takvih ljudi raspolaze rezim? Da bi se upravljalo jednom drzavom velicine Srbije
potrebno je oko stotinu hiljada takvih, a oni su odavno proizvedeni na istom kalupu i
spremni. To je citava vojska sivih ljudi, zaronjenih u akta, spremnih da slusaju.
Trazimo da se policija odmah povuce iz nasih zgrada. Prihvataju. Traze da se
obustavi program televizije Kragujevac do okoncanja sudskog procesa, znaci do
treceg februara. Prihvatamo. Trazimo da se obustavi izlazenje prljavog listica koji se
neovlasceno zove “Svetlost” sto je simbol Kragujevca, sada zagadjeni simbol.
Prihvataju. Slazemo se da nasi radio programi idu bez informativnih emisija do

22. okoncanja sudskog procesa. Slazu se da moj zamenik i ja udjemo u nase zgrade, da
smirimo ljude, da organizujemo zivot. Do okoncanja sudskog procesa.
Glavni propagandist kaze: “Televizija je skupa igracka, gospodo.” Odgovaram: “Da.
A najskuplja je kad je nemas.”
Izlazimo, na ulici dajemo saopstenje novinarima. Ako hocemo da se
razlikujemo od rezima, sve mora biti javno. Nista ne sme biti skriveno od javnosti.
Gradonacelnik i predsednik Izvrsnog odbora jure u Kragujevac da ljudima objasne sta
smo uradili, a policajci se, cujemo, vec povlace iz nasih zgrada. Ja ostajem u
Beogradu da organizujem novinare, da sacekam prijatelje koji ce pomoci, da trazim
savete i programe koje cemo emitovati. Javlja se moj zamenik: “Majstore, ovo mozda
nije prava pobeda. Ali prvi put nije poraz. Narod na mitingu je bukvalno eksplodirao
od odusevljenja. Ljudi se osecaju kao pobednici.” Da, oni danas i jesu pobednici, prvi
put su dobili ono sto im pripada.
Taj narod vise niko ne moze vratiti u kuce, pod palicu vlasti i RTS-a.
Subota je, 25. januar je. Vozim od Beograda do Kragujevca, a od pobede imam samo
suva usta i glavobolju. Ulice su mirne, ljudi nam masu i pozdravljaju nas. Usli smo u
nase zgrade koje deluju pusto, napusteno. Sedim u istoj kancelariji u kojoj smo bili
taoci pre dve noci. Sve je obicno, banalno, prljavo, namestaj je stari i ruzan, sa
zadahom ustajalog dima i loseg pica. Ovde su boravili ljudi kojih se nista nije ticalo.
Marija je pored mene. Nailazi australijanska novinarka koju sam sreo u Ceskoj,
istovremeno kad i glumica Neda Arneric; nesto se poremetilo u svetu oko nas; neki
ljudi su tamo gde ih nikada ne biste ocekivali. A i ja sam na mestu o kome nikada
nisam ni sanjao.
Profesor je u susednoj sobi: imamo dvovlasce. Povremeno se izgalamim na
njega kao na uljeza sa ulice. “Gde su dva telefonska aparate, daso? Zar vasa policija
krade?” On se ponasa kao da sam mu ja sef, poslusno izvrsava sve sto kazem. “Ce da
nadjemo aparate, ce da vratimo.”
Smirujemo ljude, organizujemo programe. Dobijamo podrsku sa svih strana.
Cekamo i radimo kao da se nista ne desava: telefoni zvone, stizu faksovi, u
predsoblju uvek neko ceka. Mitinzi Kod Krsta su veliki, gromoglasni, odlucni.
Radnici se prikljucuju manifestantima. Radimo groznicavo, pripremamo programe.
Televizija ce poceti gotovo od nule, a radio programi ce se morati menjati, narocito
informativni.
Uvece je kod mene na brdu vecera za mnoge koji su dosli iz Beograda i sveta.
Kucamo se kao pobednici, smejemo se, a meni su usta gorka i sumnja mi steze srce.
Koju prevaru spremaju mracni cinovnici rezima iz Beograda? I da li smo svi mi
spremni da radimo nesto drugo, da budemo drukciji nego ranije? Da li smo se izlecili

23. od bolesti koja nas trese devet godina kao malarija? Gosti odlaze, uvereni da ja znam
vise od njih, da sam odlucniji i hrabriji. Neka im bude. Posle toga najzad padam u san
koji traje dvanaest sati. Ne sanjam, ne pamtim, ne postojim. Da sam mrtav, ne bih bio
manje odsutan. Umesto mene postoje samo grip i glavobolja, bolovi u kostima i
hladnoca. Tonem u nebo bez sunca.
“Svaki covek ima samo jednu sudbinu.” Ali ja ih imam nekoliko i one se neprestano
smenjuju, mesaju, prekidaju i nastavljaju. Takva vrsta sizofrenije zivota da se izbeci
jedino ironijom, samoposmatranjem, disciplinom volje. No gde je moja sposobnost
da se podsmevam sebi, patetici, tastini, svemu sto omeksava koru velikog mozga?
Pred vratima moje kancelarije sedi plava, bleda zena tridesetih godina, skrivena iza
teske sminke. Ruke joj se tresu, ne gleda me u oci. Kad slucajno uhvatim njen pogled,
vidim sev mrznje. To je sekretarica prethodnog direktora. Ljubazan sam kao i uvek,
ali ona izbegava svaki kontakt sa mnom. “Ne zovite me direktore. Ja sam Vidosav.
To je dovoljno.” “U redu, direktore.” Veza sa mojom kancelarijom se tesko dobija:
ona neprekidno razgovara telefonom, nesto sapuce, mrmlja, bez osmeha iza sminke.
Kad je prekinem u tome, kaze kako je upravo pricala s cerkom. “Molim vas,
oslobodite vezu.” No cim ja okrenem glavu, ona ponovo telefonira, mrmlja, sapuce,
zagrcavajuci se od zurbe.
Kad ce ovi ljudi prestati da se dive policajcima i da dobrovoljno obavljaju
njihove poslove?
Marija me prati svakog jutra kao paz, nosi mi kapi za oci, lekove, vitamine,
beleznice s telefonima, maramice, sve u mojoj torbi od kompjutera: lutajuci pisac je
privremeno zaboravio svoju spravu i bavi se necim drugim. Ponekad sve vreme sedi
kod blede, prenasminkane plavuse, pomaze joj, pokusava da otvori to ukoceno lice.
Marija je najljubaznija osoba koju znam, s njom je tesko ne biti nasmejan i otvoren:
sekretarica starog direktora tome odoleva, skrivena iza svoje sminke.
Po tek oslobodjenoj zgradi (u kojoj jos sedi jedan policajac) i po Kragujevcu
prepunom manifestanata vec kruzi prica kako sam Mariju postavio za finansijskog
direktora, kako krademo velike pare. Policijski informativni centri ubacuju klevete i
sire ih preko svojih saradnika i preko nesvesnih koji ih prenose kao bacile? Svakako.
Ali ostavimo malo prilike i ovdasnjem mentalitetu koji, nesposoban da se procisti,
mora uprljati druge sopstvenom prljavstinom. Ako je neko vec dosao da nam se
pridruzi, taj mora imati neki motiv; ako ima neki tajni motiv, onda su to pare; ako su
pare u pitanju, onda je svakako kradja. Da li je nas glavni protivnik gore u glavnom
gradu? Ili ovde, medju nama, u dugoj navici na laz koja se preobrazila u potrebu?
Niko nece da pogleda cinjenice u racunovodstvu koje sam spreman da drzim
otvorenim i svakom dostupnim. Ovo je unisteno preduzece, organizam kome

24. nedostaje kiseonik. Na ziro racunu RTK dnevno je izmedju dve i tri hiljade dinara;
dovijamo se za kafu i sokove; sve drugo ja placam iz svog dzepa, mada sam se
odrekao plate sve dok sud ne potvrdi raniju presudu; moj zamenik takodje ne prima
nista. Prica nije zanimljiva ogovaracima; oni traze nesto vece i gore; oni u sebi nalaze
ono sto im je potrebno; oni uzivaju u svojim otkricima kao deca koja muvama kidaju
krila.
Opstina nas, nekom greskom, nije stavila na budzet i nista nam ne uplacuje. Zar se
moze prevideti citavo jedno preduzece? Gradonacelnik i predsednik Izvrsnog odbora
kazu da ce brzo izvrsiti rebalans budzeta, treba pricekati. Ostavljamo novoj vlasti
nesto vremena da se snadje, da vidi sta ima i sta nema. A posle ce morati da odluci
zeli li televiziju ili ne. To je politicka odluka; iza nje mora stajati politicka volja
sposobna da je sprovede; ako te dve stvari ne postoje, ako nisu povezane, onda je
bitka s vremenom unapred izgubljena. Ovde kosta svaki sekund, svaki minut; kucanje
taksimetra se ne moze zaustaviti tako sto ce neko gurnuti glavu u pesak.
“Televizija je skupa igracka, gospodo.” Glavni propagandist je jednom ipak
rekao istinu.
FEBRUAR
Ponedeljak je, 3.februar je. Danas Visi privredni sud u Beogradu treba da donese
presudu; to je rok koji smo dali na pregovorima. Poneko me prekori: “Zar verujes u
njihova obecanja?” Odgovaram: “Nikada nisam verovao. Ni u jednu jedinu laz koju
su nam prodavali, narocito ne u njihov patriotizam. Zato sam napustio izdavastvo,
profesiju, zemlju, prijatelje, zato sam ostavio sve sto sam imao. Ne treba verovati
njima. Treba verovati sebi i raditi svoj posao kao lekari usred epidemije kuge. Kao
doktor Rije u Kamijevoj knjizi.”
Zvucim sebi kao junak iz neke lose knjige, kao propagandist. “Put u pakao...”
Neka sam proklet, ali ja moram tim putem dobrih namera, ovako bolestan i prepun
sumnji i nesposoban da se nasmejem i siguran da nemam izbora.
Tacno u tri sata okrecem telefon Viseg privrednog suda u Beogradu. Trazim
predsednika. Zacudo, dobijam ga odmah. Glas je ljubazan, gotovo nasmejan. “Dobar
dan, Vidosave. Mi se poznajemo. Dobro se poznajemo.” Izvinjavam se, kazem da ne
mogu da se setim: previse sam putovao, sreo previse ljudi. Glas mi podsmesljivo
navodi mesto, vreme i ljude. Da, u to vreme sam odlazio kod tih ljudi, da, to je ta
ulica, taj stan. Ali nikako ne mogu da se setim lica koje bih spojio s ovim glasom.
“Sta je sa nasom presudom, gospodine?” Glas postaje zvanicniji, tvrdji. “Doneta je
danas. Ne mogu vam reci kakva je. Cekajte da vam stigne postom. Ali to nije jedna
presuda. To su dve presude.” “Ne razumem sta to znaci.” “Razumeces,Vidosave,

25. razumeces.4
” Veza se prekida. Minut-dva stojim sa slusalicom u ruci. Sta bi to trebalo
da znaci?
No, znacilo sta znacilo, mi moramo dalje. Grad ceka, nada se. Ne smemo
izneveriti tu nadu.
Utorak je, 4. februar je. Budilnik zvoni u cetiri sata ujutro. Ustajem, oblacim se kao
za svecanost, a to mi, posto imam samo dva crna sakoa, lako pada. Kravatu ne
stavljam. Ne nosim je od onda kada sam napustio mesto generalnog direktora
“Prosvete”pre osam godina; ona je za mene bila simbol zivota koji sam odbacio, znak
potcinjenosti, ta sarena ropska krpa bez smisla. Nikada vise, zaista nikada vise.
Danas treba da pocne novi informativni program na radiju, posle osam dana
prekida. Prvi put ne samo vesti agencije Tanjug, vec izbor iz svih agencije do kojih
mozemo doci. Obilje vesti dozvoljava izbor i licni sud, samostalni zakljucak onoga
koji slusa. Cuce se jedni za drugim “Slobodna Evropa”, “Dojce vele”, “Bibisi”, “Glas
Amerike”. Vesti nam je besplatno poslala i agencija “Beta”. Crna informativna rupa
bice zasuta pljuskom razlicitih vesti, tacnim informacijama. Usred ostrva lazi
zvanicnih medija uspostavljen je jedan mostobran koji se mora braniti i prosirivati
kao u ratu, jedno unutrasnje ostrvo zelje za istinom.
Dva spikerska glasa, muski i zenski, pocinju i njihov ritam postaje ritam moga
srca. Ne cujem tacno sta citaju. Ja cujem nesto drugo - treptaj novog doba. Koliko je
onih koji cuju to isto?
Moj tekst koji se cita preko radija na svaki sat. Da li ga iko cuje, da li ga iko razume?
Saljemo ekipu na televizijski relej da ukljuci signal, moj zamenik odlazi sa njima i
drzi me u toku preko mobilnog telefona. U masteru je ocekivanje: signal se
pojavljuje. Sedimo i gledamo sopstveni teletest kao cudo. Da li ce slika sutra oziveti?
I sta ce se dogoditi posle toga?
Milosevic je izveo jos jedan zaokret, tako karakteristican za njegovu vrludavu i
nesigurnu politiku od danas do sutra koja zapadnim analiticarima sluzi kao izgovor
da ga nazivaju genijalnim takticarem. Zove se: lex specialis5
. To je vest koju
4 Nesto sam razumeo tek kasnije. Godine 1995. iz preduzeca koje je kasnije postalo RTK izbacena je redakcija
nedeljnog lista “Svetlost”, liberalnijeg nego ostali u Srbiji. Redakcija je - uz pomoc mnogih u zemlji i svetu, pa i
moju - osnovala privatno preduzece “Javnost” i pokrenula novi list “Nezavisna svetlost”. Socijalisti su napravili
novu redakciju, sastavljenu od mracnih propagandista, i nastavili izdavanje “Svetlosti”, nastranog lista koji je od
tiraza od pet hiljada uspevao da se proda samo u nekoliko stotina primeraka. Socijalisticki sud je dakle, popustivsi
pod nasim pritiskom, izveo lukav trik: “Svetlost” se ukida, “Nezavisna svetlost” treba ponovo da postane ono sto je
bila, RTK time gubi registraciju kod suda, otvaraju se mucna pitanja nasledjivanja zgrada i namestaja, a ja fakticki
gubim pravo potpisa na dokumentima. U tom trenutku sam shvatio da cu biti glavna meta rezima u Beogradu i
njegovih prikrivenih saradnika u opoziciji.
5 Evropska zajednica je napravila komisiju radi ispitivanja legalnosti lokalnih izbora u Srbiji. Ne celu je bio bivsi
spanski permijer Felipe Gonzales. Komisija je u kratkom roku utvrdila da je ponistavanje bilo nezakonito i da se
vlast u gradovima mora predati opoziciji. Slobodan Milosevic, pravnik po obrazovanju - za sebe inace rado tvrdi da
je bankar - jos jednom se jevtino izvukao. Prihvativsi ono malo vlasti koju im je predao, nesposobna da formulise

26. ponavljamo celog dana. Izigravajuci pred svetom pravednog i mudrog drzavnika (sto
nije i ne moze biti), on je nalozio (bolje reci naredio) vladi Srbije, svom napirlitanom
i smesnom premijeru da prizna pobedu opozicije u cetrnaest gradova, tamo gde im je
oduzeta sudskim odlukama, sto je takodje bila njegova naredba. Prihvatio je ono
cemu se tako besmisleno opirao tri meseca; priznao je ono sto je poricao; porekao je
ono sto je tvrdio. Neko je tu taktiku nazvao: varanje do poslednjeg daha.
On obmanjuje dosledno - i kad je potrebno i kad nije - zato sto veruje u princip
obmane. A onda odjednom, iznenadjujuci i sluge i protivnike, preda i ono sto mu
niko nije trazio i ceka novu priliku, novu igru prevare, novi poraz koji ce proglasiti
pobedom. Drzava Srbija gubi svaku njegovu partiju, bez ijednog izuzetka, evo vec
gotovo punih deset godina. Gubi i placa kockarski dug, posledice neodrzanih
obecanja, lose procene, glupe odluke, “olako obecanu brzinu”. Ali on neprestano
dobija ono sto jedino hoce: ostanak na vlasti. Mucno produzavanje vlasti.
Okamenjenost vlasti. Ostalo ga se ne tice. Dok nema vecina prihvata da placa racune
koje on ispostavlja, on je zadovoljan. Ako se nesto promeni, i on ce se promeniti. Taj
“genijalni takticar” vazda tetura za dogadjajima kao slepac za svojim stapom i
milostivo dopusta zapadnim politicarima da ga podrzavaju. Posebno onima iz
Francuske i Velike Britanije. Da li i oni sebe smatraju takticarima ili stratezima?
Sreda je, 5. februar je. Danas pocinje program televizije. Ponavljam isti tekst sa
radija, ovoga puta kao telop. Da li to iko vidi, da li iko razume?
“Gradjani Kragujevca,
Juce ste ponovo dobili svoj radio, a danas pocinju programi vase televizije.
Time ste dobili svoje pravo da budete objektivno informisani, da znate istinu, onoliko
koliko je ona dostupna ovim medijima. Za to mozete zahvaliti pre svega sebi, svojoj
upornosti da dobijete ono sto vam pripada i svojoj hrabrosti.
Ponoseci se vama, obecavam da cemo se od danas ponasati drukcije nego do
sada. Na nasim programima nece biti cenzure ni crnih lista, ni za koga, cak ni za one
koji su bili cenzori i koji su pravili crne liste. Bicemo otvorena kuca. Svako ce kod
nas moci da iznese svoje misljenje i svoj politicki stav, pod uslovom da ne siri versku,
nacionalnu i rasnu mrznju. Postovacemo pravila novinarskog zanata i novinarski
kodeks.
Citiracu Volterove reci kao nas moto: “Gospodine, ja sam protiv vaseg
misljenja. Ali dacu svoj zivot da vi imate pravo izneti ga.”
Pomozite nam u danima koji dolaze jer na putu prema slobodi ima mnogo
prepreka. Imajte strpljenja ako bude izvesnih tehnickih gresaka tokom naseg
eksperimentalnog programa. Slusajte nas i gledajte, javljajte nam se i pisite nam.
nove i jasne politicke zahteve, Koalicija “Zajedno” je pozvala ljude na ulicama da prekinu demonstracije. Bio je to
njen poslednji politicki cin. Ulice su odjednom zalosno opustele. Umorni ljudi jos jednom su ostali bez cilja, uskoro
i bez nade. Rezim je dobio predah koji mu je bio neophodan. U igru su ubaceni dotle umukli seseljevci;
propagandna masinerija je ponovo proradila punom snagom; podstrekivane su svadje izmedju lidera opozicije.

27. Mediji moraju da sluze svima, niko ne sme da se sluzi medijima.
Dragi Kragujevcani, srecna vam vasa Radio-televizija.”
Na televizija ima desetak zaposlenih, cetrdesetak spoljnih saradnika, zaostalih iza
bivsih rukovodilaca. Svi su mladi, mislim da gotovo niko nema preko trideset godina.
Jos ne znam njihova imena ni sta rade. Ali me zapanjuju njihova lica. Sledjena,
prazna, basterkitonovska. Ni osmeha, ni gneva. Sa mnom razgovaraju ljubazno i bez
straha. Cega se onda boje? Sta im to smeta kod coveka koji je javno obecao da nece
biti revansizma? Misle li da i ja lazem kao drugi?
Glavni inzenjer “Internjuza”, profesor iz Novog Sada, predlaze da montiramo
program uzivo: ranije su isle samo snimljene emisije, lake za nadzor i cenzuru.
Program uzivo je upravo ono sto nam je potrebno, sto nam je neophodno: otvoren,
demokratski, bice oko grada, radoznalo i hrabro oko. I njegov puls istovremeno. “Ne,
to je nemoguce, televizija nije zavrsena, mi nemamo masine za to.” Nasmejani
Dubravko se zavlaci iza masina, premesta kablove, montira iznova, prevezuje; meni
svi dobri tehnicari lice na madjionicare. Oko pola sedam uvece kaze da je sve gotovo,
mozemo startovati program. Nemamo monitor, pa se svi guramo pred televizorom u
susednoj radnji, i gosti i mi i slucajni prolaznici. Na ekranu se pojavljuju prvi gosti,
troje poznatih novinara “Studija B”, proteranih pre tri godine; to je nas prvi potez
protiv cenzure.
Aplaudiramo i ljubimo se. Ali lica nasih novinara i tehnicara su mrtva,
nepokretna, bez bleska radosti ili mrznje, bez sjaja mladosti. Sta se to dogadja sa
ovom decom? Ili, bolje reci, sta im se to vec dogodilo?
Kasno unoc idem sa Marijom prema kolima, preko ramena nosim torbu od
kompjutera kao na mojim lutanjima. Bolestan sam i umoran, jedva hodam. To cini da
nisam sasvim ovde, da sam udaljen. Ulice su puste, nigde nikoga, nekoliko pasa
lutalica prolazi pored nas. Odjednom, ljudi izlaze iz kafana, dovikuju mi. “Bravo,
direktore!”
Tada i ne slutim da ce me tako mesecima zvati citav Kragujevac. U ovom
gradu niko nema ime, svi nose nadimke i tako se prepoznaju. Moj nadimak ce biti
mesto na kome sam se sucajno nasao. Da li to najnapadaniji srpski pisac pokusava da
promeni zanimanje? Ne, to mi se neko kikoce iza ledja, neko me opominje. To sam ja
sam - onaj ja koji sve posmatra izdaleka. Onaj koji se podsmeva patetici. Onaj koji
zna “da je svaki covjek uvijek na gubitku.”
Sutradan posle podne kod mene se u kancelariji pojavljuje Profesor. “Primio sam faks
iz Beograda. Pobedili ste. Odlazim. Nadam se da cemo se sresti u boljim uslovima.”
Odgovaram: “I ja se nadam. Kad budemo preuzimali RTS.” Rukujemo se i on odlazi.
Sedim nekoliko trenutaka sam, pitajuci se da li je zaista sve gotovo. Ili ce se ponovo

28. otvoriti vrata i uci ce neki drugi policajac? “Salili smo se. Podjite s nama.” Grip me
gotovo obara s nogu, srce mi preskace.
S naporom se penjem na drugi sprat, dahcem. Idem da obavestim dezurne
urednike i novinare kako je zgrada nasa, kako smo najzad slobodni. Nekako to
izgovaram, suvih usta, kao da zvacem mrtvo lisce. Potom sedim na nekoj stolici,
boreci se za dah, gotovo obnevideo od bolova u glavi. Zatim ustajem, a kolena mi
klecaju: treba otici na televiziju i reci to isto, zvucno i prazno, bezmirisno kao papir.
Sloboda je nesto sto moramo ispuniti sopstvenim sadrzajem.
Prvih nekoliko dana svi tekstovi na televiziji ispisani su latinicom. Zatim uvodim
novo pravilo: jednog dana cirilica, drugog latinica. Ravnopravnost ta dva pisma meni
je uvek predstavljala ravnotezu u jednom svetu podeljenom, iscepanom, razdrtom
onim sto bi trebalo da ga spaja. I odjednom, kao pod palicom nevidljivog dirigenta,
pocinju napadi koji se sire od usta do usta, prvo u samom Kragujevcu, zatim sire. Taj
Stevanovic hoce da izbrise cirilicu, hoce da nametne latinicu. Dizu se citavi talasi
prljavog ludila vezanog za pismo kojim se rezimska propaganda tako uspesno sluzila
pre desetak godina. Zar cirilica nije lepsa od latinice? Zar nasa azbuka nije
najsavrsenija na svetu? Zar Englezi nisu hteli da preuzmu nase pismo kome se dive
zbog njegove genijalnosti?
Pre desetak godina probudjena ksenofobija jos nije zalecena. Ona se samo
malo povukla pred umorom, patnjom i bedom. Cinjenice tu ne pomazu kao ni ranije.
Sve se unapred zna, mrznja sve nivelise. Ksenofobija je zatvorena i sebi dovoljna,
besprizivno nema i gluva; ona se ne moze cak ni kritikovati. Kako dokazati celom to
zlobnom i nesrecnom svetu da ja pisem cirilicom, da je volim vise nego svi oni
zajedno, ali da cirilica bez latinice znaci zatvor, rezervat, duhovnu izolaciju, znaci
iskljucenje iz civilizovanog sveta?
Pre devet godina, odlucivsi da raskinem sve veze sa Milosevicevom
“antibirokratskom revolucijom”, izasao sam iz jednog samopravnog preduzeca, koje
je, srecom, poslovalo po trzisnim zakonima: bilo je hibrid koji se nekako kretao
napred. Sada sam se odjednom obreo u javnom, sto ce reci drzavnom preduzecu koje
pripada opstini. Imam utisak da sam zalutao u poznatom predelu i da sam, lutajuci,
pronasao telo neko izumrle zivotinje, neke podvrste koju prepoznajem. Njeno telo je
ruzno, nespretno, nesposobno za zivot, ali krv jos negde pomalo struji, damaraju
poslednji otkucaji staroga srca, noge se trzaju. Nisam radoznao, ne osecam sazaljenje.
Ako smrt sto pre oslobodi muka to nastrano cudoviste, utoliko bolje.
Osnivacka, osnovna i ostala akta, sistematizacija radnih mesta, pravilnici,
zavrsni racuni, gomile papira, dogovori, ugovori, zapisnici, drveni birokratski jezik,
suplje fraze, reci koje nista ne znace na srpskom jeziku, starogovor bez smisla - sve to
zastrasuje, sve to onemogucava da se radi. Kako izaci iz ovog haosa papira i

29. okostalog misljenja? Sistem je paralisan iznutra: pravno, administrativno, finansijski,
psiholoski ako hocete. On je zaostao u razvoju jer se usmerio u pogresnom pravcu.
Bio je to privredni corsokak. On se konzervirao da bi jos malo trajao - i da bi se dao
kontrolisati od strane jedne nekompetentne oligarhije, nedoucene i uplasene od svake
promene. Ali, istovremeno se cini da je taj sistem, braneci se od napada spolja, sebi
uspricao injekciju koja ga ubija.
Javno preduzece, kao sto je nasa RTK, u stvari je drzavna svojina, na raspolaganju
gradu i opstini, nekada produzenim rukama rezima. Javno preduzece pripada svima i
ne pripada nikom. Dobija novac iz gradskog budzeta, uvek nedovoljan, ostatak
nabavlja na trzistu koje ne postoji, neuravnotezeno je iznutra, zavisno je kao
paraplegicar, ima bar pedeset odsto vise zaposlenih nego sto je potrebno, a oni ne
rade otkad rade, potpuno su otupeli i nesposobni da shvate sta se od njih trazi, zato
sve politizuju, drece kao zla deca, ogovaraju se i ogovaraju. Javno preduzece se ne
ponasa prema zakonima trzista niti prema zakonima zivota. Ono neprekidno raste,
trazi sve vise od budzeta, zaduzuje se, trosi ono sto nije zaradilo, stedi na pogresnim
stvarima, rasipa se na gluposti.
Direktor javnog preduzeca je nesrecnik koji juri funkcionere svoje partije po
hodnicima opstine, vuce ih za rukave i moljaka za novac, stanove, usluge, bilo sta,
ponekad samo iz navike. Ili je pripiti oportunist koji gleda da sto duze ostanu na tom
poslu bez posla, da zaposli stranacke drugove i prijatelje, rodjake i rodjake njihovih
rodjaka, da strpne ponesto za sebe, da poveca fond za reprezentaciju i da ga usmeri
prema sebi i sebi slicnima. On je meta ogovaranja i potajnih zelja, a u stvari je obicno
nista koje koristi prazne prostore po budzacima vlasti, maze, petlja i nekako pokusava
da prezivi do kraja mandata.
Naizgled, moj polozaj je nemoguc. Neko zavisan hoce slobodno ponasanje i
neprikosnovenu slobodu javne reci, neko hoce da se bori protiv dementnog Golijata
iz Beograda, a vezanih ruku i nogu i gotovo zapusenih usta. Ali, taj polozaj je moguc
privremeno i ekscesno u trenutku promene vlasti - dok u vazduhu treperi energija
“zime naseg nezadovoljstva”, dok novi ljudi u opstini i moji privremeni saveznici
postuju dogovore koje smo postigli, dok moje ime pokriva sve odluke, dok ne
popustam nikome, dok ne zaposljavam njihove ni svoje rodjake i prijatelje, dok se
rezim ne konsoliduje, a opozicija sasvim ne korumpira ili ne pacifikuje u mlakoj vodi
male vlasti.
Koliko ce to trajati? Ne znam niti je to vazno u ovom casu kada se bivse i
sadasnje razilaze, zauvek ili privremeno, kad vreme iskace iz zgloba. Mozda mesec-
dva, mozda vise. Ako sacekam sest meseci koje sam obecao i drugima i sebi,
smatracu to podvigom. Kako cu uspeti kad sam vec iscrpljen, umoran od tuposti
jednog zabacenog grada, svestan da svuda prepoznajem njegovu bedu i mrznju prema

30. celom svetu, sada prikrivenu retorikom demokratije? Ona je tu negde, ta podmukla i
potmula mrznja koja se smestila u podsvesti, sakrila, preobukla. Osecam je kako
damara ispod usiljenih osmeha, udvornih reci, preteranog postovanja, straha koji
povremeno blesne u necijim ocima, ispod lukavstina kojima me neprestano presrecu.
Ako uspem, mozda ce ostati neki trag, neko secanje, nesto kao primer. Ako ne
uspem, sve ce biti kao pre, ni bolje ni gore. Ali ja vise nikada necu biti isti. “Umetnik
koji se ne menja zalosna je pojava.”
Moji prethodnici nisu placali nikakve racune. Ni telefone, ni struju i vodu, ni
dobavljace, ni radnike na izgradnji televizije, ni popravke auta. Kao da su ziveli u
nekom utopistickom gradu bez novca. Partijski drugovi su cinili usluge jedni
drugima, odlagali placanja za sutra, uvek za sutra, nisu dizali tuzbe jedni protiv
drugih, medjusobno su se cuvali od stecaja, izbegavali su podnosenje racuna. Ili su
prosto sedeli i cekali da se nesto dogodi, sivi, nepreduzimljivi, oportunisti, nenavikli
da sami donose odluke, nespremni da odgovaraju za njih.
(Iznose se cifre koje pokazuju da je takozvani unutrasnji dug “skracene
Jugoslavije” dva puta veci nego spoljasnji, a ovaj je “svega” desetak milijardi dolara.
Ne zaboravimo ni ratne odstete koje sigurno slede, ni neisplacene medjunarodne
obaveze tokom sankcija, ni pokradenu deviznu stednju. Ko ce to vratiti? Nasa deca ili
tek generacije u sledecem veku? Da li ce citava zemlja biti jeftino rasprodata,
raznesena kao upropasceno domacinstvo? Poverioci ce mozda sve to natovariti prvoj
buducoj demokratskoj vladi.)
Sada, odjednom, svi ti zaostali racuni stizu meni, a s njima, u neprekidnoj
koloni molilaca koji prete, i oni koji su do sada cekali. Uvek me neko ceka u
predsoblju, nenajavljen, zapanjen sto nemam vremena za njega. (To je kragujevacki
obicaj od koga patim svakog dana: prolazio sam pa svratio, dosao sam na pice,
hocemo li jednu kafu, nije moguce da jedino ti u ovom gradu nemas vremena.)
Dolazi covek iz poste. Dolaze ljudi iz preduzeca za elektrodistribuciju. Dolaze i
mnogi drugi, majstori, inzenjeri, privatnici, predstavnici raznih preduzeca: svi nose
overene racune, sa pecatom RTK, sa potpisima bivsih direktora. Neki su nestrpljivi,
neki se ljute i vicu, neki prete, tek poneki je spreman da saceka. Sta je tu stvarno, sta
fiktivno? Ko je kome cinio usluge i kakve? Stvar bi mogao da raspetlja - ili da jos
vise zapetlja - samo neko slican njima. Neka komisija koja bi radila godinu-dve i
zatim brdu akata dodala jos jednu gomilu.
Ukupni dug RTK je, to sracunavam za jedan sat, oko milion i po dinara, to jest nesto
preko trista hiljada nemackih maraka, otprilike polovina onoga sto bismo mogli
dobiti za citavu godinu, ako bude para u gradskom budzetu. To je gubitak koji bi u
svakoj drugoj drzavi na svetu morao biti placen ili bi preduzece bilo likvidirano i

31. rasprodato. A nas sef racunovodstva kaze: “To nije gubitak, direktore. U zavrsnom
racunu koji privodim kraju to je pozitivna nula.” I gleda me pokroviteljski kao decaka
koji se petlja u ozbiljne poslove starijih.
Ne vredi da ga ubedjujem, tog ostarelog “radnika rasporedjenog na posao
rukovodioca racunovodstva”. Siguran sam da me nece razumeti. Ovde su cak i
racunovodje ziveli i radili u nestvarnosti, oslanjali se na nepostojece, zadovoljavali se
recima bez znacenja. Fantom “drustvene svojine” - koja pripada svima i ne pripada
nikom, koja ne moze “biti otudjena”, koja jos uvek postoji u nasem Ustavu “kao
jedan od ravnopravnih oblika svojine” - stvorio je preduzeca u kojima je gubitak bio
nemoguc na papiru. To se zvalo pozitivna nula, nesto izmedju plusa i minusa, nesto
potpuno maglovito i neuhvatljivo. Verovatno nesto suprotno negativnoj nuli.
Kolika li je pozitivne nula drzave Srbije? Da li to tacno znaju one negativne
nule koje su je stvorile? Ili prosto spontano kradu dok ima sta da se krade, posle ce se
vec nekako snaci, “narod” ce zaboraviti lazi svojih bucnih “patriota”?
Kazem ljudima iz nove vlasti: “Sto se radija i televizije tice, imacete svu postedu
uobicajenih sto dana. Posto ste zatekli tesku situaciju, mozemo vam jos neko vreme
gledati kroz prste, ako gresite slucajno i bez lose namere. Ali, posle sest meseci
moracemo biti objektivni i, ako treba, nemilosrdni.”
Oni se smeju i slazu se sa mnom. Nadaju se, pretpostavljam, da ne mislim
ozbiljno. To su prijateljski razgovori. Ja sam iskren s njima, nadam se i da su oni sa
mnom, bar privremeno. Mada se ne nadam previse. Iskren politicar je samo bivsi
politicar, onaj koji ne pise memoare i ne pokusava da ubedi svet kako je bio svetac.
Sacekajmo. Vlast je ostra kiselina koja brzo razara lazne osobine i ostavlja samo one
prave, duboke i cesto najgore, one nasledne i neizlecive.
Sloboda je ove zime banula u Kragujevac i na njegove ulice iznenada, nezvana i
mozda nepozeljna. Ona je velika, fluidna, nejasna i opasna. Ona je apstraktna, ako je
ne usvojimo i ne ucinimo da lici na nas, na ono najbolje u nama. Nikom se nije
predstavila, malobrojni su je prepoznali. I evo je medju nama, pojavi se cas ovde, cas
tamo, sevne, blesne, zablista ispod rdje i prljavstine, zaigra na ulici, sakrije se, nema
je nekoliko dana, pojavi se odmah posle nekog pijanog ludaka, skrivena iza njegovih
ledja. Pokazuje se samo radoznalima i hrabrima, samo onima koje nije zahvatila
bolest nacionalizma, samo nama koji imamo nesanicu i bdijemo nad sobom vise nego
nad neprijateljem i mucimo se da ne padnemo u zamke sopstvenog misljenja. Od
ostalih se krije tako dobro da oni misle kako je nema i kako se radi samo o prostom
preuzimanju vlasti.
Mozda je Srbija u ovom trenutku najslobodnija zemlja u Evropi, izlozena svim
mogucnostima slobode? Mozda je Kragujevac danas - i jos nekoliko dana -

32. najslobodniji grad na starom kontinentu, premrezenom vidljivim i nevidljivim
granicama i zakonima i tvrdim sponama istorije, sa budnim storukim paukom
kapitala negde u svajcarskim bankama. U Kragujevcu je za trenutak sve moguce -
najbolje i najgore, visoko i nisko, plemenito i strasno. I skok i pad. A ja se nalazim u
srcu tog vrtloga otvorenih mogucnosti, pod pljuskom neocekivanog. Zar ne bi trebalo
da budem srecan? Koliko je ljudi koji su ikada videli tu dugu iznad blistavog predela
koji je do malopre izgledao mrtav kao pustinja? Tu fatamorganu? Taj san koji cemo
uvek sanjati otvorenih ociju?
Svakog dana dolaze strani novinari. Nekima je dosadno u Beogradu, neki zaista hoce
da vide sta se dogadja u tom cudnom gradu Kragujevcu koji je zamalo iskrvario na
ulicama zbog svoje televizije. Donose svoje predrasude i simpatije, kliseje svojih
sredina i redakcija, naucene osmehe, vec unapred napabircene stvari, gotove fraze
koje mi zvuce poznato. Uvek ih prate ljudi iz Beograda, prevodioci, fotografi, soferi,
istrazivaci, saradnici, citava jedna gomila koja dobro zaradjuje. Ponekad se pitam,
videci ih u tom okruzenju, da li sva njihova pitanja nisu unapred spremna kao i
odgovori koji im slede, da li tekstovi nisu vec napisani negde u Prescentru, u Klubu
knjizevnika, na veceri kod ovog ili onog beogradskog genija i novokomponovonanog
borca protiv rezima.
Svakoga dana dajem im iste tekstove, licnu kartu televizije, opis nase borbe,
nasa nacela. Ponavljam ono sto sam rekao juce, ali bez pretvaranja, bez glume.
Bicemo slobodni dok budemo slodbodni. I svima kazem: “Dodjite posle sest meseci,
vidite da li sam uradio ono sto sam rekao. Ako me ne nadjete ovde, znajte da je stvar
propala.” I pitam da li i sam vec unapred ne znam odgovor. Ja verovatno necu
docekati tih sest meseci koji su mi postali opsesija.
I, kad god me pitaju, ponavljam jednu bizarnu cinjenicu o sebi, egzilantu koji se
vratio, piscu koji se privremno odrekao pisanja, jedinu koja kod njih izaziva
radoznalost, mozda cak i neku vrstu uctivog saucesca. “Mojih knjiga nema u
knjizarama, uskoro ih nece biti ni u bibliotekama. Moje stare knjige se ne
dostampavaju, nove se ne stampaju. U ovom trenutku ja postojim jedino na jezicima
koje ne znam. Mozete me citati na katalonskom ili norveskom.” “Kako je to moguce,
gospodine Stevanovicu? To je zaista nemoguce!”
Dalja objasnjenja su nepotrebna i neukusna; dosadna su i njima i meni. Oni
vole uctive i dobre disidente, one koji lako staju u novinske clanke. Oni vole
kunderizam ili kadarizam6
. Mucna i paradoksalna stvarnost disidenstva im izmice.
6 To su dva pojma koje sam skovao prema imenima dvojice darovitih pisaca, poznatih u Francuskoj i svetu. Po mom
misljenju, kunderizam oznacava ugodno prikupljanje rezultata slave koja je nastala na osnovu nekadasnjeg, odavno
zaboravljenog disidentstva. Kadarizam oznacava prihvatanje jedne uloge koja se nikada nije dogodila u stvarnosti,
disidenstva cija se legenda gradi naknadno. Oba omogucavaju francuskoj javnosti, narocito francuskoj inteligenciji,
da izbegne stvarno angazovanje oko disidenata koje mnogi istocnoevropski rezimi danas istiskuju iz sebe kao i

33. Kao i svaka druga stvarnost koja se ne slaze s njihovim izvestajima.
Jednog dana, u trenutku dok otvaram vrata kancelarije, nesto mi se provlaci ispod
ruke. To je onaj maleni novinar. “Imate li dva minuta za mene? Samo dva minuta?”
On drhti, odelo se ponovo trese na njemu kao u noci opsade televizije. Da li ja
izazivam toliki strah ili ga on prosto nosi u sebi, ne moze bez njega? Kazem:
“Pretpostavljam da ste jos uvek sluzbenik ovog preduzeca. Sedite i recite sta hocete.”
On seda, smiruje se, odjednom mu se lice krivi i postaje drsko; on je smislio nesto sto
ce me oboriti s nogu; on je zadovoljan sobom i spreman da to zadovoljstvo podeli sa
mnom.
“Voljan sam da saradjujem sa vama. Ja znam sve o staroj vlasti, vise nego
drugi. Uz vasu podrsku, iznecu sav njihov prljav ves u mojoj emisji “Pecat vremena”.
Ima tu sjajnih stvari za narod. Sta mislite o tome, gospodine direktore.” Usne mu se
krive, oci skilje, gotovo namiguje. Jedva se uzdrzavam da ne planem, da ga ne
izbacim kroz vrata. Ali, ako skocim, ako se razvicem, on ce ponovo poceti da se
trese, a ja cu biti na ivici povracanja. “Mene ne zanima njihov prljav ves. Mene
zanima buducnost, ako razumete sta hocu da kazem. A vi se vratite na posao, budite
novinar. Bicete pod mojom licnom zastitom.”
Kad je izlazio, nije bio uplasen. Bio je razocaran. Njegove pacovske ocice
odjednom su zasjale; prezirao me je; shvatio je da nista ne shvatam. Dve nedelje
kasnije postao je dopisnik Radio Beograda iz Kragujevca i napadao me je iz dana u
dan; ukinuo sam njegovu emisiju; izbacio sam ga s posla. Tamo su prihvatili njegove
usluge. Koliko je takvih ljudi potrebno rezimu samo za povremenu upotrebu?
Nekoliko stotina ili nekoliko hiljada? Gde ih proizvode, gde ih obucavaju? Ili su svi
oni nastali sami od sebe kao amebe?
Na radiju postoji jedan iskusan tim pijanaca, nekoliko muskaraca i jedna zena. Ljudi
godinama nista ne rade, sede u jeftinom bifeu preko puta od ranog jutra i piju los
alkohol kojim “najzad samostalna srpska drzava” truje svoje potcinjene. Raspravljaju
ni o cemu, ogovaraju, svadjaju se, ponekad se i potuku. Brzo se pomire, opet sede
zajedno, dobacuju svakom ko prodje i o svakom pricaju sve najgore. Oni to rade
svakog dana, ozbiljno i predano, kao da su za to skolovani i placani, kao da
ispunjavaju svoju gradjansku duznost. Niko u gradu im to ne zamera, niko ne
pokusava da ih leci ili bar upristoji. Nekada su se kod nas zvali “bozji ljudi”, ziveli su
oko groblja, cekajuci sahrane i godisnjice da se napiju. Da su u Parizu, bili bi u
metrou. U Stokholmu bi uglavnom boravili u bolnici. U Indiji bi umirali na
trotoarima. Kina bi ih poslala u zatvor. U Americi ne bi znali gde je susedni kvart.
preispitivanje sopstvene savesti; isto tako, oni omogucavaju francuskim i ostalim evropskim vladama da gotovo
javo daju podrsku rezimima kao sto je onaj Slobodana Milosevica. Isticuci ova dva pojma i nacin njihove upotebe,
nemam nameru da sporim knjizevne darove, vestinu pisanja i snagu izaraza koji su, bar u slucaju Kadarea,
neosporni.

34. Ovde i sada, oni su moji punopravni sluzbenici.
Ne pada mi na pamet da im dam otkaz.
Objasnjavam zaposlenima, najrazumljivije sto mogu. “Ovde vise nema
samoupravljanja, radnickih saveta, rasprava ni o cemu, partijskih sastanaka, placenog
nerada. Postoji samo rad. U prvo vreme nece biti ni otkaza; svako ce dobiti priliku da
radi ono sto ume. Niko nece biti proganjan zbog partijske pripadnosti niti zasticen
zbog toga. Sudeci prema cinjenicama, ovo je propalo preuzece, preveliko,
prezaduzeno, lose vodjeno. Na svakom drugom mestu bilo bi likvidirano po kratkom
postupku. Morate raditi vise i bolje jer to cinite za sebe, ne za mene.”
Svi klimaju glavama. Onda neko pita: “Direktore, kad cemo dobiti platu?”
Niko ne pita kad ce i sta raditi. U njihovoj svesti plata nije povezna sa radom niti
zavisi od njega; dovoljno je da budes zaposlen; dovoljno je da dolazis na posao, da se
ne trudis previse, da ne pricas ono sto je zabranjeno; sve ostalo mora da obezbedi
neko drugi, drzava, partija, nacija ili direktor. Duga zavisnost se pretvorila u naviku i
potrebu; svesti su atrofirale usred lenjosti; infantilno su vezane za iracionalni autoritet
kome se ne spori pravo da vlada i upravlja. Ali koji treba ogovarati iza ledja.
Izmedju radija i televizije je mala, uska ulica; u njoj je buvlja pijaca kroz koju
prolazim svakog dana, umoran od vecnog ponavljanja istog, sa torbom preko ramena,
istom onom u kojoj sam nekada nosio portabl kompjuter. Ugojene zene sa lose
ofarbanim zutim kosama stoje iza tezgi; bedno obuceni muskarci sa isturenim
trbusima i veseli od loseg pica nude svoju robu koja ponekad stoji na trotoaru;
prolaznici i kupci su slicni prodavcima, sa licima tek probudjenim i podbulim koja ce
uskoro ponovo zaspati; od njih se siri zadah znoja. Otupelost u nesreci i navika na nju
cini da budu jedno, delovi iste price koja nikoga ne zanima, jednolicne price koja se
ovde prica vekovima, kad god elite odluce da opljackaju svoje stanovnistvo i kad god
njihove zrtve pristanu na to dobrovoljno.
Moja zemlja je, za nekoliko godina nacionalizma i Miloseviceve vlasti, postala
ogroman buvljak, mozda najveci u Evropi, otpad jedne civilizacije, “zemlja
poslednjih stvari”. To je mesto gde oni koji nemaju nista prodaju kojesta sebi
slicnima, onima sto imaju ponesto, ali nedovoljno da legalno kupuju u radnji. Ono
malo novca koji postoji u tankim dzepovima prelazi iz ruke u ruku; on se vraca i
kruzi; lepljiv je od znoja nemastine; zaudara kao stare cipele koje propustaju vodu;
stalno ga je sve manje i stalno sve veci procenat ostaje razbojnicima koji
predstavljaju drzavu, koji je poseduju; koji ce je sutra prodati budzasto prvom
stranom mafiozu, svom pobratimu po nemilosrdju.
Na buvljaku niko ne zaradjuje, niko ne dobija ono sto mu je potrebno; niko
nije zadovoljan niti nezadovoljan. Iz te jednolicnosti nestasice svega profit izbijaju
oni koji se ne vide; to su posrednici, drzavni funkcioneri, politicari,

35. novokomponovani bogatasi, patrioti koji se razmecu na svim drzavnim medijima;
opljackani cute, svercuju, “snalaze se”. Nastavlja se mracna idila lopovluka, bede i
pokornosti.
Kod nas se pojavljuje gradonacelnikov predlog da se vise ne placa televizijska
pretplata kroz taksu na elektricno brojilo. Tako godisnje iz Kragujevca ode oko deset
miliona dinara, po njegovoj racunici. (Po mojoj je to mnogo vise. Ali prihvatimo
njegovu, zaista preskromnu.) Sa petinom te sume resili bismo mnoge probleme
televizije, zavrsili izgradnju, osposobili se tehnicki, vratili dugove koji nas guse kao
ugljenmonoksid, imali nesto novca u rezervi, omogucili sebi nekoliko meseci
sredjivanja, obuke tehnicara i novinara i usavrsavanja programa. Medjutim, RTS nam
to nikada nece dati dobrovoljno. Gradonacelnikova zamisao je dobra. To je prvi test
gradjanske neposlusnosti. Da li ce uspeti?
Ali, valjda se gotovo niko ne odaziva na taj poziv. Ljudi se plase cak i te
sitnice, te male pobune od dvadeset pet dinara po domacinstvu. Kako ce oni, tako
ustraseni, tako nesigurni u sebe, tako lukavi i glupi istovremeno, osvojiti slobodu? I
sta ce sa njom kad je osvoje? Da li ce je ispuniti sopstvenom invencijom ili je odmah
budzasto prodati nekom demagogu koji je spreman da sve njihove brige i nedoumice
preuzme na sebe? Milosevic je proslost i sadasnjost. Mozda je Seselj buducnost.
Ocekujem napade, cudim se sto kasne. Zasto rezim tako dugo okleva?
Ali ne okleva predugo. Sve pocinje uvredama Seseljevog zamenika na BK
televiziji. Stevanovic je izdajnik, poznati antisrbin, covek koji je trazio
bombardovanje Beograda (?!). On pusta na televiziji Hrvate i Muslimane, on pusta
tursku djubrad, on podmece latinicu. Cini se da govori ludak, neko sasvim mahnit.
Ali to grubo prostacko lice je mirno: on izgovara tudj tekst, napisan u nekom
informativnom policijskom centru i zatim prosledjen seseljevcima da bi ga oni
prosledili javnosti. On je smiren i dosledan kao kasetofon: nijednu rec nije smislila
njegova glava.
Upucujem pismo BK televiziji. Naglasavam da su seseljevci “stranka koja se lazno
predstavlja”. Oni nisu srpski radikali. Oni su samo nacisti - nista vise od toga, nista
manje. Opasna grupa nasilnika i pervertita, spremna da seje haos, da ubija, da
provocira novi rat. Sve sto oni nude odavno je vidjeno: ideologija krvi i tla i uzasni
ratovi, etnicko ciscenje, drzave koje lice na koncentracione logore, izolovane i
poludivlje od mrznje i gluposti.
Demokratija pretpostavlja i neka ogranicenja. Ona ne moze biti otvorena za
naciste, za one koji sire versku, rasnu i nacionalnu mrznju. Svi treba da kazu svoje
misljenje na javnoj (drzavnoj ili gradskoj) televiziji. Ja tako mislim, tako radim. Ali
sta sa onima koji bi odmah da zabrane tudje misljenje, da organizuju pogrome, da