zoran

2. [ LUN - KRAU PONOĆI ]
40
1989
F. Ešton
LUNISKRIVENO
OKO
34 X-100 +.

3. BHnUlHB
Odgovoml urednik
MILORAD PREDOJEVIĆ
Uredmk izdaaja
VLADIMIR STEVANOV
Recenzenti
PAVLEPOPOVIĆ
JOVAN ĆANADANOVIČ
Naslovna strana
LAFTTTE
Izdaje i štampa NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR Izdavačka delatnost, Vojvo-
đanskih brigada 7. Novi Sad, telefon (021)621-555 • Žiro-račun
65700-603-6350 • Direktor NIŠRO »D nevnikJovan Smederevac • Ruko-
vodilac OOUR Izdavačke delatnosti: Ilija Vojnović • Clavni i odgovorni
urednik: TodorĐurić • Grafički urednik: Juliš Arvanitidis • Sekretar Re-
dakcije: Zdenka Karabasil • Korektor: Jovan Uglješin

4. Plaha jesenja kiša u Njujorku po-
čela je iznenađa. Niski oblaci na-
vukli su se sa Atlantika kao siva i
tamna zavesa. Spojili su se sa iz-
maglicom iznad Hadsona i Ist Rive-
ra. Bilo je veče, ali do mraka bi po-
trajalo još čitav sat da nije bilo te
neočekivane promene vremena.
Ovako su mnogobrojna vozila ima-
la upaljena svetla, pa je izgledalo
da je gužva veća nego što je stvamo
bila.
Jedan stari, na izgled istrošeni
ade soto«, probijao se Grand stritom
prema istoku.
— Kad god se nađemo u Njujor-
ku, do đavola s njegovim oblakode-
rima, osećam teskobu i slutim opas-
nosti, pa i kada sam, kao sada, sves-
tan da niko živi na Menhetnu ne
zna da su Donald Sikert, slavni Lun,
kralj ponoći i siroti Samjuel Mak-
ferson, nesrećni pomorac u kopne-
noj olupini, stigli da obave neke po-
slove —gunđao je momar ne preki-
dajući dugu rečenicu.
I Vozio je Donald Sikert, uspevaju-
ći da izbegne nekoliko zastoja tako
što je skretao u manje prometne uli-
ce i vraćao se opet na pravac prema
istocnom delu ostrva.
—Ne shvatam kako ti uspeva da
se tako brzo navikneš na vožnju
desnom stranom — reče momar
kad naglo skrenuše u Kolumbija
strit i pođoše prema severu upore-
do sa Ist River parkom.
—Zaboravljaš da sam još kao de-
čak prvi put seo za upravljač auto-
mobila ovde, a ne u Londonu —os-
mehnu se Lun.
On ugleda slobodno mesto za
parkiranje i zaustavi kola s name-
rom da vožnjom unazad stane kako
treba. Međutim, jedna kola naglo
uđoše prednjim krajem na slobod-
no mesto, a iz njih poispadaše četiri
snažna momka u kožnim vetrovka-
ma. Jedan od njih se igrao krutim
lancem od nekog mehaničkog pre-
nosa.
—Gubite se vas dva! —viknu je-
dan od njih i stade uz desni bok Lu-
novih kola.
3

5. Tamo Makferson beše spustio
staklo, pa taj momak pruži ruku da
ga nepristojno pljesne po licu. Nije
shvatio šta se događa, jer se njegova
šaka nađe u momarevoj ruci, kao
da se rukuju. Snažni momak jauk-
nu tako da je to ličilo na urlik divlje
životinje. Tim jaukom on je otkrio
iznenađenost, neslućenu povredu
svoje ličnosti i neizđržljivi bol.
—Ja sam dobro, a kako ste vi? —
reče Samjuel Mekferson tresući ne-
znančevu ruku s izrazom srdačnos-
ti pri rukovanju.
Momak s lancem udari po krovu
automobila.
—Ne dajte im da pobegnu! —vi-
knu treći i postavi se pred vrata na
Lunovoj strani kola.
—Milo mi je što smo se sreli tako
mi svih mora i okeana! Samo nisam
dobro razumeo vaše ime. Suviše ti-
ho ste ga izgovorUi —šalio se Mak-
ferson ne ispuštajući napadačevu
ruku iz svoje i ujedno otvarajući
vrata automobila na svojoj strani.
Visoki i snažni momak nađe se s
jedne, a mornar s druge strane tako
otvorenih vrata »de sota«. Uvijao se
i noge mu popustiše. Nije više mo-
gao da glasno jauče, već zaječa
plačnim glasom:
— Zdrobio. . . Šaku mi je zdro-
bio. . . Pomoć!
Iz automobila istrča i vozač. Tako
se prema momaru uputiše još dva
napadača, a dva se postaviše da do-
čekaju Luna puštajući ga da iziđe,
jer to su želeli, verujući da će nepoz-
nati pokušati da beži vozeći dalje i
ne spuštajući staklo. Onaj s lancem
spremao se da udari svojim oruž-
jem opasnim onoliko koliko se nji-
me vešto rukuje.
— Nisam hteo, tako mi moje
Brende — pravdao se momar. —
Nisam ja kriv štu ti je ručica slabaš-
na, a kosti krte kao prepečen kolač.
Ječeći, napadač klonu na tlo, a
Makferson mu ispusti ruku. Vozač i
onaj drugi momak na momarevoj
strani napadoše. Očekivali su da će
glomazni čovek da se brani, ali nisu
verovali da će i on da pođe u napad.
Malo docnije budili su se s oseća-
njem da je na njih naleteo nekakav
uragan. Onaj s povređenom rukom
je cvileo ležeći pored njih.
I na Lunovoj strani bilo je isto.
Napadač s lancem se zbog nečega
sećao detinjstva. Imao je prut u ruci
i njime je tukao nekoliko godina
mlađeg dečaka. Tada je dotrčao de-
čakov otac i oteo mu prut, pa ga je
njime izudarao po stražnjici. Nešto
slično dogodilo se i ovoga puta. Čo-
vek iz automobila na neki nerazum-
ljiv način jumuo je neslućenom
brzinom u napad. Oteo je lanac i
njime istukao oba napadača.
Kiša postade jača.
—Ustajte, momci, jer pokisnuće-
mo bez nužde, sto mu kostobolja!
Uklonite svoja kola da se mi s mi-
rom smestimo, kao što smo hteli —
reče Samjuel Makferson vozaču
ukoso postavljenog bjuika.
—Ne vredi —reče Lun. —Idemo
dalje, a oni neka zauzmu to nesreć-
no mesto. Zaslužili su ga.
—Eolje reci da su ga dobro platili
— nasmeja se momar. — Ipak ne
razumem zašto im popuštaš. Zar ni-
smo prvi došli?
—Jesmo —složi se Lun. —I ne
bih im popustio, ali oni će se osvetiti
na našim kolima čim se udaljimo.
To ne želimo.
—Vidiš, toga se nisam setio —re-
če momar.
—Srešćemo se već jednom. . . A
onda nećemo napadati goloruki.
Soni nikom ne ostaje dužan —reče
stasit mladić lepo uobličene brade i
negovane kose sedeći na asfaltu is-
4

6. krenut na bok, jer lanac beše povre-
dio njegov tur.
— Moli se bogu i đavolu da te
spasu tog susreta — reče Makfer-
son i uzdahnu ulazeći u automobil.
Lun brzo pokrenu motor i oni se
odvezoše.
—Šteta za ono mesto, jer bilo je
blizu našeg cilja —reče Lun kad se
udaljiše.
—A šta i gde je naš cilj? —upita
momar. —Sad si me potsetio da te
to pitam.
—Nisam hteo da govorim u pri-
sustvu Džejn i Brende : odgovori
Lun. —Večeras treba da posetimo
jednomesto. . .Valjda pogađaš?
— I ne slutim — odgovori mor-
nar.
—Imam adresu jedne kuće u ko-
joj se može svašta doživeti i videti.
—I dobra tuča? Ovo malopre bilo
je prosto bedno. Siledžije na Men-
hetnu nemaju stila. Dakle, jesu li ta-
mo neki borbeniji momci? I jesu li
to oni što su ukrali uran i plutoni-
jum?
—Kud ti otplovi?! —nasmeja se
Lun. —Idemo u jednu »kuću rados-
ti«. To je neka vrsta harema za mili-
onere. . .
— A, to ne dolazi u obzir! Da
Brenda nije došla s nama u Njujork,
onda. . .A i onda! Ja sam za pravu,
čistu ljubav, a ne za plaćene zagrlja-
je —gunđao je momar. —Ne vem-
jem ni u to da si ti željan žena iz tak-
vih kuća.
—Pođsećam te da smo još u Lon-
donu razgovarali o tome da ćemo
potražiti Deboru Hevlej. Njen otac
Mark. . . —zausti Lun.
—Sad sve shvatam! —prekide ga
Makferson. — Tu slatku devojčicu
stavio bih u nedra i odneo je nje-
nom ocu. Mark Hevlej nam je uči-
nio mnoge usluge i siguran sam da
je veran prijatelj. Obradovaćemo ga
kad mu dovedemo kćer. Siguran
sam da ćeš je ti ubediti da se vrati u
London. I šta će ona ovde?
—To se i ja pitam —reče Lun. —
Otac joj nije siromašan i voli je više
nego što. . .
Lun naglo ućuta, jer beše zaustio
da kaže nešto o tome da ljudi bez
dece to ne mogu da zamisle. Mak-
ferson iskoristi trenutak i upita:
—Je li istina ono što ti je neko
pričao u Grinič Vilidžu dok sam ja
bio napolju da pazim na sumnjive
tipove? Čuo sam svaku reč uz po-
moć primopredajnika, jer sam si bio
rekao da ga držim uključen.
—Istina je —potvrdi Lun. —Da
pođe tim putem možda je uticalo i
to što kao bliznakinja liči na Silviju
Kristl, filmsku zvezdu iz filmova se-
rije »Emanuela«.
—Valjda nećemo morati da izgu-
bimo mnogo vremena oko nje —uz-
dahnu momar. —Milijarde mu ato-
ma, zaista sam nestrpljiv da otkrije-
mo ko je Ambasador i šta je učinio s
uranom. Ta devojka... Treba da je
spasemo, ali možda uzalud gubimo
vreme. Znam mnoge takve. Ako je
kao Emanuela, neće hteti da je spa-
savamo.
—Obećao sam njenom ocu —od-
govori Lun. —Istina, ne samo da ve-
mjem, već i znam da ona ne želi da
promeni način života. Promenila je
ime i sada se zove Efi Eft. Njeno
»umetničko« ime je već prilično po-
znato. Neko moćan je štiti, a već bi
bila pred sudom zbog pornograf-
skih filmova koje je snimila.
—Na šta je spao morski vuk Sam-
juel Makferson?! — uzdahnu mor-
nar. —Ipak, ne puštam te samog toj
Efterici! Ne bi li ti još jednom raz-
mislio da li da odustanemo? Sigur-
5

7. no neće ni da čuje o povratku u
London.
—Obećao sam njenom ocu da ću
je naći i da ću razgovarati s njom —
odgovori Lun. — A imam i jedan
drugi razlog za to.
— Valjda nije neki sumnjiv raz-
log?
—Jeste, baš je »sumnjiv«, jer pri-
ča se da ona zna ko je Ambasador.
— Hej, valjđa se ne šališ, milion
mu ajkula?! Zar da ovako, bez oklo-
pa i oružja, uđemo u aždajinu peći-
nu?! Nisu samo prazne priče to da
svaki pokušaj da se zaviri u Amba-
sadorove poslove čoveka staje glave
—zabrinuto reče Makferson.
—Ne bi nam ni vredelo da pone-
semo, oružje jer prolazi se kroz pro-
storije koje neprimetno izlažu čove-
ka najsavremenijim rendgenskim,
elektronskim i mikro-radarskim
uređajima. Neprimećena se ne mo-
že uneti ni obična igla — objasni
Lun.
—Utešno je to što još uvek ume-
mo da se poslužimo pesnicama —s
izrazom skrušenosti zakijuči mor-
nar.
Lun naglo ukoči, jer s malim za-
kašnjenjem beše primetio pogodno
mesto da ostavi automobil. Makfer-
son umalo udari glavom o vetrob-
ran, pa Ijutito reče:
— Postajem šeprtlja, sto mu sta-
račkih mana! A nekad bih se sigur-
nije držao da sam na pramcu kad
se brodovi sudare u najvećoj brzini.
— Šta govoriš? A kako si sredio
ona tri momka malopre? Još uvek
si stari Grizli Sam —smejući se ute-
ši ga Lun.
*
N e silaze mi s uma oni momci —
reče Makferson kad se idući pešice
opet nađoše u Kolumbija stritu. —
Napali su nas bez razloga i sa zio-
bom. Ali, zar ne pomišljaju da po-
stoji policija? Pa ovo nije ni Bruklin,
ni Bronks, ni sevemi Harlem. Ovo
je Menhetn, vragovi zaigrali oko
Rokfeler centra, Frikove kolekcije,
Palate Ujedinjenih nacija i svih tih
menhetenskih znamenitosti!
—Tamo gde je centar bogatstva i
moći, lako može da se skriva i cen-
tar zločina —odgovori Lun.
Drugom stranom ulice prođoše
pored mesta na kome su se pola sa-
ta ranije tukli s pet bezobzirnih mo-
maka. Primetiše da su njihova kola
ostala na onom istom mestu.
—Izgleda da se oni ovde osećaju
sigumi i izvan svake opasnosti. Oni
su ovde »kođkuće«, proklete siledži-
je! —ljutito reče momar.
— Mora da su to bogati momci,
jer baš ovde su se nastanili mnogi
moćni i prebogati ljudi —odgovori
Lun tražeći broj kuće, koju je želeo
da poseti.
U kratkoj ulici, koja je vodila ka
Ruzveltovom putu Lun zastade i os-
motri svog druga. Popravi mu leptir
mašnu na skupoj svilenoj košulji i
privuče revere večemjeg odela raz-
vučene na kao mehovima nadutim
grudima.
— Možeš da prođeš kao ekscen-
trični vlasnik naftonosnih polja, ali
ipak biće najbolje da se ne upuštaš
u duže razgovore. Biće dovoljno da
ponekad uzvikneš »ojes« —posave-
tova ga na kraju. — Pazi na svoju
karticu. To je propusnica za sva uži-
vanja koja poželiš.
—Eh, te kreditne kartice... Razu-
mem da se koriste za kupovinu u
trgovini i za plaćanje u bankama,
hotelima i saobraćaju, ali za javne
kuće... Zamisli, uzmem karticu, po-
kažem je i uzviknem: »Uveri se, lut-
kice, da sam pravi za strastven za-

8. grljaj!« A ona, šta može, mora da se
rastrgne oko starog momara, jer
Ima tu čarobnu karticu — govorio
je Samjuel Makferson pokazujući
kmti kartončić ukrašen omamenti-
ma, brojevima i natpisom »Klub svi-
tanje«, koji je bio utopljen u livenu
plastiku izbrazdanu na naročiti na-
čin raspoređenim šarama.
—Tu svoju kartu dobro čuvaj, jer
nije moguće bez velike muke dobiti
novu —opomenu ga Lun.
— Zar nije falsifikat? — upita
Makferson.
—Ne, nije —odgovori Lun. —Nju
je nemoguće falsifikovati, jer ima
tri zaštite. Prvo je štampa na kar-
tončiću, drugo njegovo svetlucanje
pod naročitim ultraljubičastim svet-
lom i treće naročiti raspored reljefa
na spoljnom prozimom omotaču.
To je po sistemu zareza na ključevi-
ma najskupljih brava. Kartica se
gume u ležište kontrolnog uređaja i
ako nije prava uređaj odbije da je
primi.
—Koliko muke ni oko čega! —uz-
viknu momar.
Lun nije imao vremena ni volje da
mu objašnjava zbog čega su stvore-
ne najsavršenije »kreditne« kartice
sveta. Umesto daljeg razgovora, on
zaključi:
— Sledi me, sem gde te isturim
napred kao starijeg, pa ćeš kasnije
sve shvatiti.
Oni pređoše ulicu i nađoše se
pred najmanje četiri jarda visokom
ogradom od Uvene i ukrašene bron-
ze, kroz koju se iza negovanog šib-
lja videla četvorospratna zgrada u
stilu francuskih srednjevekovnih
dvoraca. Ogromna kapija se otvara-
la pred velikim, skupim i uprkos ki-
ši sjajnim automobilima.
— Dakle, trebalo je da dodemo
automobilom —primeti Makferson.
—To samo tako izgleda. Automo-
bilima dolaze skorojevići, jer dobro
upućeni članovi kluba radije ulaze
kroz jedan od tajnih ulaza, a ima ih
više. Ja znam dva —odgovori Lun.
—Nikad neću razumeti ove pro-
klete Jenkije. Uvek postupaju kako
se ne očekuje, milion mu naopakih
stvari! —huknu momar.
Na kraju velelepne ograde poči-
njala je dvadesetospratna zgrada u
čijem prizemlju su bile dve trgovine
i jedan bar. Lun poveđe Makferso-
na u taj bar. Umesto da uđu u lokal,
oni produžiše, pored pultova za gar-
derobu i nestadoše iza jedne zavese.
Na tom putu ne sretoše nikoga, ali
naiđoše na niz metalnih vrata. Bilo
ih je osam i svaka su imala uzak
prorez umesto brave.
—Može ući samo jedan čovek, ali
ako želimo da ostanemo zajedno,
onda sačekaj jednu minutu, pa ot-
vori ulažući svoju karticu u prorez
istih vrata kroz koja ja budem ušao
—objasni Lun.
Makferson zausti da nešto pita,
ali samo klimnu glavom, jer već je
bio navikao da na ovakvim mesti-
ma možda postoje skrivene televizij-
ske kamere i prislušni uređaji.
Uskoro su išli vrlo uskim hodni-
kom, pa se nađoše u dmgom holu.
Niska ograda od pozlaćenih mito-
loških figura gonila ih je da se kre-
ću desnom stranom hola. Naiđoše
na tri prepreke u obliku panoa sa
fotografijama razodevenih lepotica.
Svaka prepreka se uklanjala kad je
jedan od njih gumuo karticu u os-
vetljeni prorez. Na kraju se pred nji-
ma otvoriše rešetkasta vrata pro-
stranog lifta.
—Osećam se kao u kavezu —uz-
dahnu Makferson i nešto nerazum-
ljivo opsova.
Pri tome pogleda Luna i ukoči se
videći njegov izraz lica. Donald Si-
7

9. kert }e bio napregnut i samo nepri-
metno steže momarevu podlakticu.
Sada i Makferson začu mukli, dale-
ki odjek signala kakav se koristi sa-
mo za uzbunu.
—Nešto ]e krenulo kako ne treba
—šapnu Lun i pokuša da otvori re-
šetkasta vrata prostrane kabine, ali
ona su bila čvrsto zaključana.
U tom trenutku lift se pokrenu,
ali ne prema gore, već kabina poče
da se spušta. Prošli su prvi podzem-
ni nivo i zaustaviše se na drugom.
Jaka svetlost ili zaslepi kroz rešetke
i oni zaštitiše oči dlanovima.
—Pa to su naši večerašnji pozna-
nici — reče Lunu već poznati glas.
— Sad ćemo da se namirimo za
dug..,
— Cekaj, Soni, dok proverimo.
Možda je greška, a ako su gospoda
pravi članovi, onda svaka čast —
upade drugi glas.
— Budite Ijubazni, gospodo, pa
proturite ruke ovamo. Nešto nije u
redu s kontrolom vašeg prava ulaza
u klub —reče Soni.
Snažni reflektor se ugasi i ostade
obično svetlo. Lun i Makferson ug-
ledaše četvoricu od onih pet ljudi iz
tuče zbog mesta za parkiranje.
Držali su u rukama automatske piš-
tolje i zlurado gledali. Momar pro-
turi jednu ruku između dve šipke, a
drugu između dve druge.
—Molim obe ruke zajedno i izme-
đu dve šipke —reče momak koji je
u tuči nosio lanac.
—Biće tesno da mu prođu te ša-
četine zajedno —nasmeja se Soni.
—I pripazi da te ne ubogalji kao Sli-
ma.
—Ne bih tada dao ni cent za nje-
govu snagu, jer bio bi pun olova
kao burence revolvera —reče opo-
menuti momak i vešto nabaci lisice
na Makfersonove ruke.
—Vidiš li ti ovo? —zapanjeno on
upita Luna povlačeći već vezane ru-
ke.
Lun ne reče ništa, jer je pod pre-
tnjom četiri pištolja i nemoćan u ka-
bini lifta sličnoj kavezu za lavove
morao i sam da pruži ruke. lisice
škljocnuše i odmah zatim se rešet-
kasta vrata kabine otvoriše. Lun
prvi iziđe i stade pred četiri naoru-
žana napadača.
—Kad bi znali koga zlostavljate,
odmah biste nestali —reče on mir-
no. —Kad se sve objasni mislim da
više neće biti za vas mesta kod nas.
—Da vi ne blefirate, gospodine?
—upita Soni.
— Slušaj, mladiću — poče Lun i
uprkos lisica na rukama dohvati ga
za revere kožne vetrovke. — Biće
pametno da paziš šta činiš. Zar su
potrebnl sukobi na ulici? Ugrožavaš
sve nas. A sada mi reci šta nije u re-
du sa nama.
—Svetlosni test... Vaša krv... Šta
govorim?! Dok ne znam ko ste po-
stupaću kako je naređeno — zbu-
njeno odgovori Soni i otrže se iz Lu-
novih vszanih ruku. — Sačekaćete
na sigumom da se sve objasni, a on-
da... Teško vama ako blefirate. Bi-
će mi kratka noć da uživam u vašim
mukama.
— Mislim da će ne samo Men-
hetn, nego i čitav Njujork biti tesan,
sto mu mišjih rupa, za sve nas. Ne-
ko neće ispkmti više nikad iz blat-
njavog brloga —progunđa Samjuel
Makferson.
—Štakažete? —upita Soni i lepo
lice tog čoveka dobi izraz koji ga na-
ruži i učini odbojnim i neprijatnim.
—Uzaludno je da ovako razgova-
ramo. Mi želimo da se večeras zaba-
vimo u svom klubu i to nam ne sme-
te usta’atiti —upade Lun.
—Članovima ništa ne uskraćuje-
mo, ali vi niste članovi Kluba dej-
bejk —odgovori Soni.
8

10. — A naše kartice? — upita Lun.
—One su prave, ali vi niste pravi
—odgovori Soni.
—Sta vam daje pravo da tvrdite
nešto tako besmisleno? — pitao je
dalje Lun i sam ne shvatajući kako
je kontrola na ulazu otkrila da se
služe tuđim karticama.
—Ima stvari o kojima ne govori-
mo —reče Soni i zadovoljno se os-
mehnu. —A sada je razgovora do-
sta! Ne opirite se, jer jedva čekamo
dobar razlog da vas udesimo. Kre-
nimo!
Povedoše ih dvadesetak metara
dugim i slabo osvetljenim podrum-
skim hodnikom, pa ih zatvorišeu je-
dan betonski bunker, koji su zatva-
rala zarđala metalna vrata s ozna-
kom za opasnost u vidu mrtvačke
glave nacrtane belom bojom na
crvenoj minijumskoj podlozi. Ostaci
metalnih nosača ugradenih u beton
pokazivali su da je ovde ranije bio
neki uređaj, koji je uklonjen kao su-
višan, ili premešten na drugo mes-
to, pa je bunker mogao da se koristi
kao zatvorska ćelija.
Jedan od Sonijevih momaka do-
nese komad debelog konopa, pa nji-
me za ostatke nosača na podu veza
Luna i Makfersona.
—Vratićemo se po vas s izvinje-
njem, ako ste pravi —reče Soni s iz-
razom sumnje u tu mogućnost na
svom licu negovanog lepotana. —A
ako ste gangsteri... Ne želim da vas
plašim, ali u tom slučaju bilo bi bo-
lje da jedan drugog prekoljete zubi-
ma, jer to možete da dosegnete i ta-
ko vezani. Samo Slimova zdroblje-
na ruka dovoljan je razlog da vas
izubijamo tako da vam ne ostane ni
jedna koščica zdrava.
Utom trenutku on nogom iznena-
da udari Makfersona tako da se
mornar prevali na bok. Ležeći tako
gledao je zločinca pogledom od ko-
ga ovaj požele da se što pre udalji.
Kad se vrata zalupiše, momar
upita:
—A šta sad?
— Uspeo sam da tom momku
ubacim »stenicu« pod kragnu njego-
ve vetrovkeod meke kože —osmeh-
nu se Lun. Čućemo šta nam se spre-
ma, pa ćemo se braniti, iako su nam
oduzeli sve stvarčice iz džepova.
Naši novi primopredajnici opravda-
li su strpljenje i rad uložene u njiho-
vu izradu.
Novi Lunovi primopredajnici bili
su načinjeni tako da ih je teško pri-
metiti, jer su imali boju kože, a sta-
jali su iza uha tako da ih je čak i pi-
panjem bilo teško otkriti. Sićušna
slušalica bila je spojena s mikrofo-
nom i postavljena u uho. Sada su
njih dvojica, u slučaju da budu od-
vojeni mogli da čuju jedan dmgog,
a i onoga kome bi pođmetnuli »ste-
nicu«, minijaturni odašiljač ne veći
od zma žita.
—Ipak je trebalo da napolju osta-
vimo relejni uređaj i tako održimo
vezu sa Džejn i Brendom. Ovako...
—reče Makferson.
—Mislio sam da nema opasnosti
zbog posete u koju smo krenuli, pa
nisam hteo da mučim Džejn i Bren-
du obavezom da nas slušaju i pored
nesigumog prijema, jer ovde na
Menhetnu nemamo releje —odgo-
vori Lun ne čekajući da momar za-
vrši misao.
U tom trenutku oni začuše glaso-
ve iz svojih nevidljivih slušalica. So-
ni je nekome govorio:
—Moram odmah k njemu. Uđi i
kaži da Soni Mankis mora hitno da
razgovara sa Glenom Krančom.
— Gospodin Kranč ima posetu i
naredio je da ga ne smetam makar
negde gorelo — odgovori čovek za
9

11. koga Lun i Makferson pretpostavi-
še da }e Krančov pratilac, ili čuvar.
—Nije požar, ali je izuzetan, ne-
čuven dogadaj. Sumnjivi tipovi pro-
drli su ovamo s pravim karticama.
Uhvaćeni su tek na zadnjoj kontrol-
noj tačci. Još uvek važi naređenje
da proboj na našim ulazima mora
da se javi ne samo Kranču, već i da-
Ije, do glavnog šefa — uzbuđenim
glasom govorio je Soni.
—Pa što ne zatvorite te sumnjive
tipove? —upita sagovornik.
—To smo i učinili. Dobro su veza-
ni i zaključani u podzemni bunker,
ali ja moram odmah do Kranča. Pri-
ma me i zbog mnogo nevažnijih
stvari —insistirao je Mankis.
— Slušaj, Apolone! — uzviknu
Krančov čovek. —Ne verujem da si
glup koliko si lep. Kad kažem da ne
možeš do mog šefa, onda znači da
ga ne treba smetati. A postoji...
—Ne postoji ništa zbog čega bis-
mo čekali kad je u pitanju prodor u
klub! —uzviknu Soni Mankis, zbog
lepote nazvan Apolon.
— Znamo se dugo, Soni, a inače
bih te odalamio da vidiš sve zvezde
iznad kišnih oblaka nad Menhet-
nom. Kod njega je žena, čoveče! I to
kakva žena! Ako uđeš dok je u za-
grljaju te žene, ustreliće me on lič-
no, ili sama Mej Mozes —pravdao
se Krančov čovek.
—Valjda nisu baš sad... Posluži
se telefonom, pa ako te šef ne po-
hvali što si ga pozvao u ovakvom
slučaju dođi i mimo mi razbij nos
pesnicom ili čime hoćeš — bio je
uporan Soni Mankis.
— Hm... Možda bih to smeo da
pokušam — popuštao je Krančov
čovek. —Ali ako me izgrdi, čuvaj se
i nikad više mi ne izlazi na oči, Soni.
—Samo kaži: »Iz obezbeđenja So-
ni javlja da su uhvaćeni sumnjivi
ljudi, koji su umalo prodrli u klub, a
nisu članovi.« To će ga naterati da
ostavi sve drugo, pa i samu Mej Mo-
zes —s nadom u glasu zaključi Soni
Mankis.
Lun i Makferson neko vreme nisu
mogli ništa da čuju, pa su pretpos-
tavljali da je Krančov čovek ušao u
neku drugu prostoriju* a Mankis os-
tao daleko od telefona. To se po-
tvrdi malo kasnije, jer Krančov čo-
vek objavi:
—Imaš sreće, Apolone! Šef je bio
uzbuđen i rekao }e: »Dolazim čim se
obučem.« To znači da je bio neode-
ven. Čekaj ga ovde sa mnom.
—Idem da pošaljem svoje momke
na posao, a ja ću se vratiti za koji
minut —reče Mankis.
II
»E to, momčino, došlo je vreme
da kroz život ideš glavnom alejom
tajanstvenih velikana«, govorio je
sam sebi Lomeks Garb vozeći se u
novom i brzom jaguaru. Njegove
misli prekide to što je stigao pred
bronzanu kapiju Kluba dejbrejk.
Pljuštala je kiša i vratar priđe s ki-
šobranom. Lomeks pruži karticu
kluba i sačeka da je vratar odnese u
kontrolnu kabinu, gde njenu isprav-
nost potvrdiše elektronski uređaji.
—Izvolite, možete proći, gospodi-
ne. Ako ste prvi put ovde, momci na
parkingu pokazaće vam prolaz i
preuzeće vaša kola tamo pod kro-
vom —reče vratar klanjajući se po-
nizno.
Gost klimnu glavom i osmehnut
poveze kroz otvorenu kapiju. Kad
stiže do mesta koje mu pokaza uni-
formisani momak, on zaustavi, jer
nije bilo dozvoljeno prići ulazu dok
su druga kola tamo. Ipak on je pod
10

12. nastrešicom mogao da vidi one koji
su izlazili, pa i da ih prepozna da ni-
je padala plaha kiša. Iz automobila
koji je bio na redu na njegovoj stra-
ni on ugleda nešto neobično. Poseti-
lac nije bio muškarac, iako je »Dej-
brejk« bio klub samo za muškarce.
Ona je zbog nečega morala da za-
stane pred uskim vratima, a mo-
mak na parkingu već đade znak
Garbu da prođe. On se tako nađe u
prilici da vidi lice žene osvetljeno
lampionom između dvoje vrata. On
tiho zviznu, jer beše je prepoznao.
— Dakle, imaš sreće, momče! —
reče glasno sam sebi, jer niko nije
mogao da ga čuje. —Bivša inspek-
torova žena »radi« ni manje ni više
nego u Klubu svitanje. To valja zna-
ti...
On naglo ućuta, jer kolima beše
prišao uniformisani momak i sađa
ga je sumnjičavo posmatrao kroz ki-
šom zamagljeni vetrobran. Lomeks
Garb mu se osmehnu i brzo otvori
vrata, pa ih ostavi tako, a on sigur-
nim korakom pođe ka uskim metal-
nim vratima, kroz koja beše ušla
ona njemu dobro poznata žena.
Prolazeći kroz kontrolni prostor on
je razmišljao o tome da ima sreće,
jer činjenica da je video Mej Mozes
imala je za njega neku samo njemu
poznatu vrednost
Smatralo se da je velelepna kuća
ipak zgrada za izdavanje i da su nje-
na tri sprata u stvari tri velika, luk-
suzna stana. Prvi je zauzimala sa-
lonska dama Ivon Barker, čiju »po-
slugu« je sačinjavalo pet devojaka.
Jednu od njih, Morin Loring, Ivona
Berker je pretstavljala kao svoju
sekretaricu. Merien Pols bila je »ro-
đaka« stalno u gostima, Gracijela
Berdone »italijanska kuvarica«, In-
dijka Masani Rađž Anand »negova-
teljica« i Cmkinja Arza Nikpai »so-
barica«. Svaka od tih devojaka ima-
la je po jednu spavaću sobu oprem-
ljenu na dragi način i s mnogo
smisla za dekoraciju i uđobnost.
Skupi nameštaj i oprema ukazivali
su da se ovde ne štedi da bi sve iz-
gledalo najbolje.
Na drugom spratu »stanovala« je
Engleskinja Ffi Eft i malo ko je
znao da je njeno pravo ime bilo De-
bora Hevlej, ali svako ko je znao fil-
move serije »Emanuela« pomislio bi
da se pod imenom Efi krije sama
Silvija Kristl. Ona je imala svega tri
devojke. Oktavija Plezens, koja je
dobro svirala Mavir, imala je titulu
maestrese, učiteljice muzike u služ-
bi bogate dame. Bledolika Kej Hil
važila je za družbenicu, a tamnopu-
ta kvarteronka Kendi Barkstel, up-
rkos »nevažne« uloge devojke za
sve poslove u kući, izazivala je po-
žudu mnogih posetilaca., ponekad
pre nego pojava Efi Eft.
Kao da je s brojem spratova ra^la
i raznovrsnost ženske grupe stana-
ra. Vodeća dama, odnosno tobožnja
domaćica na trećem spratu bila je
Loma Tengi, žena nenadmašne
umešnpsti u oblačenju naročite
vrste. Što je više bila obučena to je
izgledala razodevenija. Nije bilo ret-
ko da dočeka dmštvo »obučena« u
cmu mrežu kmpnih okaca, kojom
se ne bi mogle hvatati ribe lakše od
kilograma. Uz mrežu spadao je i
vrlo ozbiljan predmet odeće, ali
upotrebljen u stanu dobijao je drugi
smisao. Njen malo nad levo oko na-
krivljen cilindar privlačio je pogle-
de i isticao ozbiljan izraz njenog li-
ca. Ne mnogo manje zanlmljive su
bile i njene »đame«.
Peti Slejt bila je akrobatkinja. Po-
javljivala se obuvena u crvene cipe-
le s preterano visokim potpeticama.
Cme čarape duge do pola bedra i
duge cme rukavice protkane zlat-
nim nitima bile su dopuna izazova
11

13. telom. Njenu dugu kosu ponekad ]e
pokrivala kapa od istog zlatom pro-
tkanog tkanja i tada se moglo očeki-
vati da će hodati na rukama i često
dugo dubiti na glavi. U tom položa-
ju prilazila je društvu i često učes-
tvovala u razgovoru. Muškarci su
tako izbliza mogli da osmotre njeno
telo.
Meri Mosler, najmlađa članica
trupe imala je svega šesnaest godi-
na i Loma Tengi ju je predstavljala
kao usvojenicu, a ponekad kao kći.
Maloletna devojka je izazivala po-
žudu i starijih i mlađih muškaraca,
a nadimak Bombona izazivao je na-
ročite asocijacije. Lomine devojke
vešto su lansirale priču da je svaka
igra sa Meri Mosler moguća, ali još
niko nije uspeo da joj skine zlatnim
kopčama ukrašeni monokini. A sva-
ke večeri poneko se tajanstveno
smeškao posie izdvajanja s devojči-
com.
Treća je bila Delmira Lans, devoj-
ka ozbiljnog lica i prelepog tela, ko-
ju su Loma i ostale devojke pred-
stavljale kao poetesu, pa neki gost
nije shvatao da to znači da ona piše
pesme.
Tu se mogla sresti i Odil Šiko, u
slikarskim krugovima dobro pozna-
ta kao slikarka na sopstvenom telu.
Poznate su širom sveta devojke koje
su učestvovale u slikarskim poduh-
vatima naročite vrste, pri kojima su
drugi oslikavali devojačka tela, pa
ih čak i izlagali na izložbama. Ođil
Šiko je slikala sama na sebi i svako
veče bila novi umetnički »eksponat«
u salonu Lome Tengi.
Posebna atrakcija salona »Tengi«
bila je Melisa Knolt. Ta vragolasta
zabavljačica odlično je govorila iz
trbuha, ali u ime nekog dela svog
tela. To je davalo mogućnost za neo-
bične šale.
I na kraju, u tom društvu nalazila
se i Lilijen Širer. Skoro da ništa nije
govorila, ali rečite su bile njene ob-
line. Svaka žena s tollkim obimom
kukova i poprsja morala bi biti ruž-
na. Lilijen Širer je bila »čudo« sklad-
ne lepote i pored preteranih dimen-
zija grudi i kukova. Nosila je ogrom-
ne naočare belih okvira, držala u
ustima dvostruku cevčicu i ispijala
nekakvo beličasto, mutno piće iz ča-
še za konjak.
Iako je poznavao sve devojke u
ovoj kući, a to je postigao za ciglih
tri meseca članstva u klubu, Lo-
meks Garb do poslednjeg trenutka
nije bio odlučio u koji »salon« da
svrati i provede noć. Odmah se po-
peo na prvi sprat, jer ni članovi klu-
ba nisu mogli da se kreću po pri-
zemlju. To su bile strogo poslovne i
dobrim delom za tajanstvene svrhe
rezervisane prostorije. Tamo je saz-
nao da je jedan od moćnih vlasnika
petrolejskih polja Stiv Kortek stigao
pre njega.
—Idem dalje —šapnuo je tobož-
njoj sekretarici.
—A ja sam pomislila da si došao
zbog mene — podsmehnu mu se
Morin Loring.
—Čekaj, tek sam počeo da govo-
rim! —izvlačio se Garb. —Idem da-
lje tek pošto s tobom porazgovaram.
—Da li to stvarno želiš?
—Ne samo đa želim, već mi je ve-
oma važno.
—Želiš samo razgovor?
—Ako ti ne insistiraš na nečem
drugom... Pa znaš da se naša
strasna ljubav pretvorila u zrelo
prijateljstvo i da uvek možemo jed-
no drugo i da zabavimo i da uteši-
mo, a i da uzbudimo ...
— Mnogo priče! — prekide ga
Morin Loring —Račimam samo na
to da ćeš overiti račun s oznakom
za »sve usluge«.
—Daj odmah da potpišem i odve-
12

14. di me negde — složi se Lomeks
Garb.
—Večeras je najmimije u mom
malom salonu, jer ostale devojke su
se okupile oko jednog gosta. Došao
je bahati Stiv Kortek. Njemu se gle-
da kroz prste što krši klupska pravi-
la i donosi novac i nakit. Devojke to
vole i raspamete se kad on stigne —
pričala je Morin Loring kad se nađ-
oše u salonu.
— Oprosti što menjam temu —
upade Garb. —Mene večeras zani-
ma gde bih mogao da nađem izves-
nu Mej Mozes.
Devojka nije znala da mu odgo-
vori i on je brzo ostavi, pa se pope
na drugi sprat. Ni tamo, a ni na tre-
ćem spratu nije saznao ništa, pa se
njegova radoznalost uzjoguni, a
mašta razigra. Bilo mu je jasno da
ostaje samo prizemlje zgrade, ali da
tamo ne može ući bez nečije pomo-
ći. Bio je svestan da ovakva naseobi-
na lepotica ne može dugo ostati bez
tajnih veza i sa svetom i sa ljudima
koji naseljavaju prizemlje. Vratio se
na prvi sprat u nadi da će Morin Lo-
ring znati nešto o tome. I znala je.
Među devojkama šaputalo se da
Meri Bombona tajno zalazi tamo,
jer je prijateljica Sonija Mankisa.
Tek jedan sat kasnije Lomeks
Garb je uspeo da nađe Meri i da os-
tane sam s njom. Da stvori odgova-
rajući ugođaj ona je ušla u svoju
garderobu i otuda se pojavila samo
sa svetloplavom maramom oko vra-
ta i u donjem delu kupaćeg kostima
zakopčanog zlatnom kopčom za-
ključanom katancem u obliku srca.
Oko vrata imala je zlatan lančić o
kome je visio isti takav katančić
umesto medaljona.
—Ključ! —uzviknu Garb pruža-
jući ruku.
— Samo ako ga sam nađeš —
smejala se devojka prilazeći mu i ši-
reći ruke u znak ponude »evo pa
traži«.
— Brave za mene nemaju tajni,
ali za poneku treba mi pravi ključ
—smeškao se Garb.
Sposoban da uoči svaki detalj, ah
i da se preda opštem posmatranju
Garb odmah primeti kud u jednom
trenutku skrenu devojčin pogled i
prstima opipa rub tkanine. Nađe
ključ i katančić se otkopča. Meri je
igrala ulogu uplašene i krajnje uz-
buđene devojke, ali se nije odrekla
primene stečenih ljubavnih iskusta-
v a ...
Ležeći pored nje, Garb je s neskri-
venim divljenjem posmatrao lepotu
punačkog i mladog devojačkog tela.
Pa kad on poče da govori, ona ga
uplašeno pogleda.
—Ključ! —skoro preteći reče Lo-
meks Garb.
—Ne razumem... Kakva je to ša-
la?... Sam si ga našao promuca
Mej Bombona.
— Ključ prolaza u prizemlje! —
sada već zapovednički uzviknu
Garb.
— Ne shvatam... Ne znam ni o
kakvom ključu! —pokuša da i sama
bude odlučna devojka.
On je ošamari iznenada i vešto da
se devojka zagrcnu kao da joj je
pljusnuo hladnu vodu u lice. Još ni-
je uspevala da ispusti bilo kakav
glas, a suze joj zamutiše oči. Kad ih
instiktivnim pokretom obrisa videla
je kako Garb opipava ivicu teške pe-
peljare od malahita.
— Kad te udarim po ustima, svi
tvoji lepi zubi zdrobiće se kao da su
od leda. A učiniću to ako samo jed-
na mala, ovolicina, laž pređe preko
tvojih od poljubaca nateklih usana.
Daj ključ! — reče on pretećim gla-
som.
—Kakav ključ? —upita ona i su-
ze joj brže potekoše.
t3

15. —Ključ kojim se služiš kad se is-
kradaš odavde i ideš k Apolonu —
odgovori Garb.
— Otkud znate?... Mislila sam
da niko... —promuca devojka.
— Ja sam u vanrednoj kontroli,
jer neko mi je javio da ima nedozvo-
Ijenih stvari ovde u našoj najlepšoj
kući. Postoji neko nazvan Skriveno
Oko. Od njega sam dobio telefon-
sko obaveštenje. A sada pričaj, jer u
opasnosti si da izgubiš sve zube i os-
taneš unakažena za ceo život. Isteri-
vanje odavde na pločnike Menhet-
na bi bila siguma, ali možda ne naj-
strašnija kazna —sugestivno i hlad-
no je govorio Garb.
Devojka je verovala da on govori
istinu, jer znao je njenu tajnu, a da
radi na svoju ruku ne bi se usudio
da je tuče i da joj preti.
— Znate li sve o Soniju? —upita
ona ponizno.
—Ti pričaj šta ti znaš —odgovori
Garb
— Bilo mi je svega četmaest go-
dina kada sam ga upoznala —poče
ona da priča. —Bio je najlepši plej-
boj Ist Vilidža... On je moja prva
ljubav. Stanovala sam kod Topkins
skvera,..
— Pričaj samo ono najvažnije —
prekide je Garb i opet poče da milu-
je njene grudi.
— Tek posle sam shvatila da je
on »zaštitnik« nekoliko najlepših
devojaka južnog Menhetna. Imao je
svoju grupu opasnih momaka. On
me je doveo ovamo i upoznao s to-
božnjom pomajkom Lomom Tengi.
Posle mi je poverio da radi u klubu i
dao mi je ključ... Nije to pravi ključ,
već neka vrsta baterijskog uređaja
za masažu... Kad se uključi pred
vratima, ona se otvore iako su me-
talna i teška kao na nekom trezoru.
To je prolaz kojim se niko ne služi i
kojim se stiže na donji nivo podru-
ma. Tamo je Soni uredio jednu pro-
storiju za svoj odmor i sastanke sa
mnom... Averovatno i s drugim de-
vojkama, koje zna odranije —ispri-
ča devojka.
Ona zatim donese kutiju koja se
ničim nije razlikovala od onih u ko-
jima su oili smešteni aparati za ma-
sažu ženskih polnih organa. Ni
elektronski ključ nije bio drugačiji
od tih aparata. Vibrirao je na isti
način i baš tada davao električne
impulse za otvaranje vrata.
Meri Mosler objasni kako se stiže
do skrivenog prolaza i kako se ula-
zi. Opomenu ga da nigde ne skrene
desno, jer bi u pnzemlju stigao do
prostorija klupske administracije, u
podrumu ko zna gde, ali u opasnu
zonu sigumo, a u donjem podrum-
skom nivou tamo gde bi mogao da
naleti i na kuršume.
— Sve to mi je rekao Soni... Ako
sazna da sam govorila... — zausti
devojka.
— Nikad neće saznati, jer ja ću ti
vratiti ključ kad se uverim da vaša
veza nije opasna za sigumost kluba
—prekide je Garb.
Pola sata kasnije on je ćutao skri-
ven u prostranoj sobi prizemlja, iz
koje je druga Mej, Mej Mozes otišla
na neko vreme u kupatilo. Prostra-
na soba je služila za sve namene. U
jednom uglu bio je ogromni i rezba-
rijom ukrašeni radni sto s dva tele-
fonska aparata i interfonom. S jed-
ne i druge strane bili su sefovi po-
razmeštani između polica s knjiga-
ma. U drugom uglu bile su fotelje
na visokim nogama raspoređene
oko velikog ovalnog stola za sastan-
ke dvanaest Ijudi. Oba ova dela
mogla su da se automatski odele
teškim zavesama od druge polovine
sobe, u kojoj se nalazio ogromni ok-
rugli krevet, kakvi su tek počeli da

16. se proizvode i prodaju po basnos-
lovnoj cenl Konstruisali su ih naj-
bolji poznavaoci savrmene tehnike,
umetnici za oblikovanje i eksperti
za ljubavna uživanja.
U takvoj prostoriji nije se bilo teš-
ko sakriti. Kad se Mej Mozes vratila
iz kupatila, on je bio dobro skriven
između oplata koje su primale teške
zavese kad se uklone. Iz mračnog
udubljenja Garb je mogao da vidi i
čuje sve u sobi, prema tome gde se
šta dešava i sa koje strane on pogle-
da.
Sada su u luksuznom prebivalištu
Glena Kranča bile dve radoznale
osobe. Mej Mozes ogmu zeleni pro-
zimi ogrtač s utkanim ukrasima u
obliku stilizovanih grana i listova,
kroz koje je belina njene kože bila
još lepša, a kao antracit sjajna cma
kosa još tamnija. Odmakla je zave-
su na čijem kraju se skrivao Lo-
meks Garb i oslonila se o orman na
koji se nastavljao barski pult i u ko-
jem su bile zbirke prća, ugrađeni
hlađnjak i uređaji za podgrevanje i
eventualno kuvanje. Upalila je svet-
la i pošla da sve razgleda. Odjed-
nom se trgla, jer je odnekud dopro
muški glas.
— Mej, vrati se na ležaj i budi do-
bra devojka. Ne volim da neko njuš-
ka po mojim stvarima.
— Glen... Gde si, zaboga?!... Ja
sam tako... — promuca žena i ne-
hotično prikupi ogrtač oko svog te-
la.
— Dolazim odmah! — začu se
glas iz pravca pisaćeg stola.
I Lomeks Garb se beše trgao na
iznenadni glas nevidljivog čoveka.
Pomisli da bi trebalo što pre otići
odavde, ali sad je to bilo nemoguće,
jer izdajničko svetlo, koje je upalila
Mej Mozes, nije mu to dozvoljavalo.
Zbog samog svetla on je mogao da
iziđe zaštićen zavesom, ali sada je
shvatio da negde postoji skrivena
televizijska kamera, ili čak više njih.
Morao je da sačeka da neko ugasi
svetlo. Tako je bio piinuđen da če-
ka. Ostalo mu je jedino aa iz mraka
gleda prema ležaju na kom se vrpo-
Ijila uznemirena Mej Mozes. Svoju
radoznalost skrenula je na uređaje
ogromnog ležaja. Nastale su i smeš-
ne scene da je Garb jedva uspevao
da se glasno ne smeje. Žena je pri-
tisla jedno dugme i krevet je počeo
du se okreće. Kako je zaboravila ko-
je je to dugme bilo, ona je pritisnula
drugo i krevet se okretao sve brže,
pa je ona jedva uspevala da ne
spadne s njega. Pritisak na neko
drugo dugme isključio je uređaj za
okretanje i ono se usporilo, ali kre-
vet je počeo da se trese. Susedno
dugme menjalo je ritam i brzinu.
Kad je konačno sva protresena us-
pela da zaustavi »poskakivanje«, po-
čelo je ljuljanje od koga bi mnogi
dobili momarsku bolest. Konačno i
to je uspela da »savlada«, ali s tava-
nice počelo je da se spušta veliko
ogleđalo. Pobegla je s kreveta u
strahu da će je zgnječiti, ali ogleda-
lo se zaustavilo na dva metra iznad
meke podloge.
Konačno je pronašla uređaj koji
je podigao filmsko platno i počeo
da projektuje pornografski film, na
kome je bila prikazana sodomija.
Zadovoljan izraz Mej Mozes otkrio
je Garbu da je konačno otkrila šta
je zabavlja. Korist od otkrivene mo-
gućnosti da se vidi film bila je dvos-
truka. Upaljeno svetlo smetalo je že-
ni i ona je otrčala do prekidača i
ugasila ga.
I baš kad je Garb hteo da krene iz
svog zaklona, čuše se koraci i uđe
Glen Kranč. On u žurbi upali svetlo
i naredi da se žena obuče.
— Ali kuda ću u ovo đoba? —us-
15

17. protivi se ona. — Rekao si da do-
đem na čitavu noć.
— Nisam znao šta se događa, a i
inače trebalo je da se preseliš ova-
mo. Živećeš kod Efi Eft. To je ovde,
u samom dvorcu —odgovori Kranč
popravljajući guste brkove.
— Ali još ništa mi nisi rekao o
mom novom poslu punom uživanja,
iznenađenja i mogućnosti za uspeh
—prlmeti Mej Mozes.
— Objasniće ti čovek koji će doći
da te otprati —jedva skrivajući ne-
strpljenje dogovori Glen Kranč. —
Nešto se dogodilo i moram brzo os-
tati sam. Požuri, molim te!
Još nije bila dobro obučena, a u
sobu uđe Soni Mankis.
— O! — uzviknu žena. — Apolo-
ne, propalico! Ne misliš valjda da
me s ovim makroom nekud poša-
lješ, Glen?
— On više nije ono što misliš, već
je u službi kluba i biće korektan u
svemu. On zna šta treba da ti kaže i
otpratiće te kod budućih partnerki
u poslu. Dve devojke Efi Eft udale
su se za milionere, pa joj nedostaju
nove lepotice. Ne postoji bolje mes-
to da se sretnu i upoznaju najboga-
tiji ljuđi ne samo Menhetna, ođnos-
no Njujorka, već i obe Amerike i ce-
log sveta — trošeći ostatak strplje-
nja ispriča joj Glen Kranč. —Narav-
no, o tebi ja vodim brigu i ona neće
biti manja nego sada.
Kranč dade Mankisu znak gla-
vom i ovaj uze pod ruku Mej Mozes.
Pri tom joj šapnu:
— Preklinjem te ne pravi mi teš-
koće. Umem da se odužim za svaku
uslugu.
Ona klimnu glavom i pođe stis-
nuvši mu skriveno ruku. Lepota
ovog muškarca brzo je slamala ot-
por žena, anjegov molećivi glas bio
je njegovo skriveno oružje. Trenu-
tak kasnije mogao je. ako zatreba,
da bude vrlo grub.
Prošli su pored stražara u hodni-
ku, koji ih nije ni pogledao, ili je ta-
ko izgledalo. Bio je to čovek koji je
navikao da ne bude rađoznao, ili da
to dovoljno dobro skriva.
*
H alo, halo! —vikao je s izvesnim
uzbuđenjem Glen Kranč. —Moram
dobiti vezu sa gospođinom Alfon-
som... Moram, shvatite!... Ne, ni-
kako! To što treba da kažem mogu
samo njemu.
Lomeks Garb je slušao ukočen od
dugog stojanja u neudobnom sklo-
ništu. Bilo je lako proceniti da
Kranč ne može da dobije odmah ve-
zu sa tajanstvenim Alfonsom.
— Dobro, čekaću, ali recite gos-
podinu Takeli da je vrlo važno da se
javi —zaključi Glen Kranč i spusti
slušalicu.
Dok je čekao on iz jednog sefa iz-
vadi automatski pištolj i proveri
metke u šaržeru, pa oružje zadenu
za pojas. Oceni da tamo ne stoji ka-
ko valja, pa ga spusti u džep panta-
lona. Čekajući, on promeni toplu
košulju i sobni džemper s glomaz-
nom kragnom od meke vune za ko-
šulju od lanenog platna i vetrovku
postavljenu tan,kim, ali pravim
krznom. Češljao je guste brkove,
brisao naočare i uopšte ponašao se
kao nestrpljiv, uzbuđen čovek kad
se nađe sam i dugo čeka.
Trže se na zvuk telefona i još dok
nije bi siguran da ima vezu uzvik-
nu:
— Da, Glen ovde!
Veza je bila tako dobra da su do
Lomeksa Garba dopirale neke reči,
a ponekad je mogao da razume i re-
čenice. Kranč je čuo tako razgovet-
16

18. no kao đa veza nije dolazUa iz veće
daljine nego iz susedne sobe.
— Šta se događa, gospodine
Kranč? —upita sagovomik, koji ni-
kad nije ispuštao ono »gospodine«.
Zato i Kranč poče:
— Imam razloga, gospodine Ta-
kela. To je više nego važno...
— Kažite odmah u čemu je stvar,
gospodine Kranč! —prekide ga sa-
govornik zapovedničkim glasom.
— Hoću, gospodine Takela... To
je tako... neočekivano! I skoro da
ne poverujem... —nastavi Kranč.
— Smirite se i kažite, gospodine
Glen —srdačnije i očito se uzdrža-
vajući reče Takela.
— Uhvatili smo... Vezan je... I
on i strašni momar!... Rekao sam
svom čoveku neka puca u njih, ako
se ma šta sumnjivo dogodi...
— Koga ste uhvatili, čoveče...
gospodine Kranč? —već s izrazom
nemoćne ljutnje doviknu Alfonso
Takela.
— NjegaL.. Čvrsto je vezan...
— Ko? Ko ie vezan? Dođite k se-
bi, gospodine...
— Zar nisam rekao?!... Možda i
nisam zbog uzbuđenja. Oprostite,
gospodine...
— Prosto vas ne prepoznajem, ia-
ko je glas zaista vaš, gospodine
Kranč! Sramota je da sebi dozvolite
takvo stanje. Jeste li pili, ili uzimali
drogu, gospodine Kranč? —već sas-
vim izgubivši strpljenje govori je Ta-
kela.
— Da, baš tako... Prosto sam iz-
gubio glavu od uzbuđenja... Ja i
kralj ponoći!... Pa to nije moguće!
— Spustiću slušalicu, ako ne ka-
žete odmah i bez dmgih reči ono
zbog čega ste me odvojili od društva
u ovo doba —još jednom pokuša da
bude strpljiv Alfonso Takela.
Od nestrpljenja je već drhtao i
skriveni Lomeks Garb.
— Lun!... Kralj ponoći!... Onaj
evropski, londonski Lun glavom!...
I njegov momar Makferson! — is-
prekidano je govorio Glen Kranč.
—Šta?! —uzviknu Takela.
Kranču se učini da još neko u so-
bi uzviknu »šta?!«, ali to pripisa
svom uzbuđenju i nastavi da priča
kako su dva nepoznata čoveka, s
pravim karticama kluba, ali bez
krvnog znaka prošli sve do zadnje
kontrolne tačke. Lift podešen za
takve prilike olakšao je hvatanje.
Lomeks Garb je sve razumeo,
sem ono o krvnom znaku.
— I sada ih imamo — nastavi
Kranč. —Ja sam se prvi dosetio da
to mogu biti Lun i njegov mornar.
Makfersonove psovke su mi se uči-
nile odnekud poznate i to je bilo
presudno da posumnjam. A kad je
Lun zatražio da ga pustimo, ili će
nas kazniti kako zaslužujemo, bio
sam siguran ko je pred nama. On
uspeva da sakrije londonski izgo-
vor, ali njegov Grizli Sam to nije ni
pokušao.
_—Sad ja ne znam šta da kažem...
Čekaj da razmislim —reče Takela.
—Sve je sada opasno. To je kao da
držiš upaljenu bombu. Ako je baciš,
eksplodiraće, a ako je zadržiš biće
isto... Ipak odmah idi i pripremi
sve vrlo savesno... Jesu li dobro
obezbeđena ta dva tipa?
Kranč opisa čelične lisice, debeli
konop, metalne nosače u betonu,
bunker i metalna vrata, pred koji-
ma stoji čovek s automatskim pišto-
ljem i gleda kroz mpicu na bravi.
Uzgred s ponosom pomisli da mu se
Takela obraća sa ti, odnosno po
imenu.
—Sem ako su duhovi, nikako ne
mogu da se oslobode, a sem mene
niko ne zna ko su oni. To sam zata-
jio i mojim ljudima i Apolonu, koji
ih je uhvatio —zaključi Kranč.
17

19. —Onda uzmi najbolje ljude da te
obezbeđuju i naredi im da mašin-
skim puškama izrešetaju ta dva čo-
veka. Pažljivo ih snimite prvo žive, a
onda mrtve i spalite u pećima za
zimsko loženje, koje se ne upotreb-
ljavaju, ali koje znam da su upotreb-
ljive. Ovo mora da se izvrši na naj-
boiji način —zaključi svoju nared-
bu Alfonso Takela.
— Razumeo sam — potvrdi
Kranč. —Fotografisaću ih, ustreliti
tako da budu puni olova i spaliti da
ne ostane nikakav trag. Neću žaliti
sav onaj ugalj u rezervi. Peć je pro-
verena, jer već smo tamo...
—Znam sve_—prekide ga Takela.
—Iđi i izvrši. Čim bude gotovo dođi
i javi mi kako je prošlo. Biću tamo
gde češ me dobiti na broj koji imaš.
— Odlazim! — uzviknu Kranč i
spusti slušalicu.
Obrisa znoj s čela i zastađe. Bilo
je očito da ga je trenutak uzbudio
toliko da se ubrzala neka od prirod-
nih potreba i on s izrazom prokli-
njanja potrča u kupatilo. To iskoris-
ti Lomeks Garb, koji beše primetio
gde su skrivene televizijske kamere.
Bilo ih je dve, ali on je pretpostav-
ljao da su uključene samo kad
Kranč nije u svojoj sobi, ili kad ima
opasne goste. Bilo kako bilo Lo-
meks Garb je morao da iziđe riziku-
jući da upadne u domen televizijske
kontrole prizemlja.
Ništa se nije dogodilo, jer zađnji
ulaz vodio je u hodnike bez prome-
ta, a tamo nije bilo stražara. On je
ostao u hodniku pred redovnim ula-
zom u Krančove prostorije.
U podrumu Garb naiđe na gomi-
lu odbačenih vodovodnih cevi. Na
jednoj dugoj svega pola metra još
uvek je bila slavina. On u ruci od-
meri improvizovano oružje i nasta-
vi držeći ga spremno za upotrebu.
Malo kasnije prikradao se stražaru,
koji je zurio u zarobljenike kroz ru-
picu na bravi teških metalnih vrata.
III
K a d nas odvežu od ovih usidrenih
kuka, miiion mu glupih omaški,
odalamiću najbližeg da mu uvene
glavurda kao suncem spržena bilj-
čica —tiho je govorio Samjuel Mak-
ferson. —Pogrešili smo što smo po-
verovali da ćemo lako stići kod tih
skupih dama jeftinog morala.
— Pazi na znak, kad bude pogo-
dan momenat, jer upotrebiću gas za
brzo uspavljivanje —šapnu Lun.
—A ako nas i ne odvežu, već pri-
pucaju dok smo ovako nemoćni, pa
potonemo bez znaka SOS? —upita
momar.
— Videćemo šta smeraju, pa će-
mo upotrebiti gas i pre nego nas od-
vežu, a onda ostaju još neke moguć-
nosti —odgovori Lun.
—Ne treba da me tešiš. Kapetan
duge plovidbe umire ponosno i psu-
jući sočnije nego ikada u životu, hi-
Ijadu mu mučkih ubica, sinova pro-
kletih majki otrovne krvi... —gun-
dao je Makferson.
—Napolju je stražar i vemjem da
nas posmatra kroz neki skriveni ot-
vor ili ključaonicu one stare, ogrom-
ne brave —prekide ga Lun.
Utom istom trenutku začu se glas
kao da je neko huknuo. Začu se lup-
kanje i vrata se otvoriše. Bradati čo-
vek lepog izgleda i osmehnut uđe
držeći vodovodnu cev sa slavinom
na kraju. Bila je krvava i on to pri-
meti kad se na njegovom oružju za-
ustaviše Lunovi i mornarevi pogle-
di.
—Nije bilo mnogo izbora. Nisam
smeo rizikovati da ga ne ućutkam
prvim udarcem, pa sam zamahnuo
18

20. malo jače. Bilo bi šteta da je opalio i
uzbudio bandu, jer inače dolaze da
smaknu Luna i Makfersona. Pošto
mislim da ste to vas dva, gospodo,
predlažem da požurimo —reče Lo-
meks Garb i opet se posluži svojom
cevlju.
Njome je udarao po debelom ko-
nopcu postavljenom na ivicu nosa-
ča, jer su čvorovi bili suviše zateg-
nuti. Čim se prve niti otkidoše, Mak-
ferson reče:
— Možda bih sada mogao da ga
prekinem.
— Još uvek njime bi mogao da
tegliš osrednji brod i da se ne preki-
ne —reče spasilac.
— Probaćemo udruženi — reče
Lun i zavi jedan kraj konopca oko
metalnog nosača, a drugi zajedno s
Makfersonom snažno povuče.
Konop se prekide i njih dva usta-
doše.
— Rizikujmo još malo vremena
da slomimo i lisice —pređloži Lun.
—Nikako! —oštro uzviknu Garb.
— Ako nas zateknu ovde pucaće
bez upozorenja...
On što je mogao brže i kraće is-
priča da je dato naređenje da budu
ubijeni i da ubice već kreću.
—Trčite za mnom i što tiše. Lisice
možemo skinuti na drugom mestu
—zaključi Garb i potrča hodnikom,
koji je malo dalje od ugla postajao
mračan.
On im reče da nema nikakvih
prepreka do stepeništa, pa mogu
žuriti bez opasnosti da razbiju gla-
vu.
—Ako na šta naletimo stradaću
prvo ja —dodade on ne zaustavlja-
jući se.
Peli su se ka prizemlju kad iz da-
ljine dopreše signali za uzbunu.
Imali su sreće, jer na prvi sprat sti-
goše neprimećeni. Otvori im Morin
Loring i zapanjeno pogleda goste s
lisicama na rukama.
—Sad ili nikad, Morin - tiho re-
če Garb. —Sve što imam o tebi zau-
vek će nestati. To ubistvo bila je čis-
ta samoodbrana, pa me ne grize sa-
vest...
— Stari ucenjivaču! — uzviknu
Morin Loring i udari ga po dnu tr-
buha da se on presamiti od bola.
Makferson upitno pogleda Luna i
Garba, koji prvi stiže da ruKom da
znak da je sve u redu.
—To je za nju neka vrsta uspele
šale. Malo kasnije iskreno bi lečila
povredu —reče Lomeks Garb daju-
ći im znak da slede devojku.
Ona ih povede u svoju spavaću
sobu.
—Nađite komplet pribora za ure-
đivanje noktiju, pa ćemo nekako ot-
voriti lisice —reče Lun.
— Znam da će to za vas biti lak
posao, ali ni ja nisam mačiji kašalj.
Brave nemaju tajni za mene —po-
hvali se Garb.
Devojka ih uputi u svoju gardero-
bu i oni pred toaletnim ogledalom
na širokom stolu nađoše i više no
što im je trebalo. Dok su otključava-
li lisice Morin je stajala na vratima.
Njen pogled je bio prikovan za Lu-
na. On to primeti i osmehnu joj se, a
ona pocrvene kao kakva mlada na-
ivka. On je znao kakva je to žena, pa
ga to iznenadi i privuče njegovu
pažnju. On je umeo da vidi i ono što
žena dozvoljc„va da se samo nasluti
i odmah zaključi da je njena lepota
dragocenost za ovakvu kuću. Iskus-
ni sladostrasnici izabrali bi pre nju
nego Meri Bombonu, ili samu Efi
Eft. Bilo je u njoj smirenosti kao kod
verom zanete monahinje, ali i skri-
venog ljubavnog zova.
Lun natera sebe da joj ne posve-
ćuje pažnju. Baš tada ona upita:
19

21. —Da li ste s lisicama ubežali ova-
mo gonjeni spolja, ili vas možda go-
ne čuvari kluba?
— Zašto je to važno? — umesto
odgovora upita Luil
—Postoji skrivena mreža zatvore-
nog televizijskog kruga. Ako dobije-
mo samo nama poznati znak... Jed-
na melođija dopre kao iz susedne
sobe.. .Dakle, ako čujem tu melodi-
ju, moram udesiti da gost stigne
pred kameru —objasni devojka.
— S nešto šminke i priručnih
predmeta za improvizovanje može
se izmeniti izgled —reče Lun.
—Ali da ne bude sumnje treba da
se nađete u krevetu.
— To ne bi trebalo da uskratite
sebi — smejući se reče Lomeks
Garb. —Ipak, biće najbolje da ja što
pre iziđem i pozovem spolja. Glen
Kranč je i moj šef i znam kako ću
dobiti i njega i Apolona.
— Nije mi baš jasno šta želiš da
postigneš — upade Morin Loring
kao da je pročitala Lunove i Mak-
fersonove misli.
—Slušaj: tvoja lepota, ti čarobna
Morin, zarobila me je u svoje zlatne
zamke da se nikada neću osloboditi.
Ili ovo: milion mu mornarskih za-
grljaja, kad te uzmem u naručje
osetićeš lepotu pomorskih tihih no-
ći i blagih povetaraca —govorio je
on imitirajući čas Luna, čas Makfer-
sona.
Devojka pogleda jednog i drugog
da se uveri da to ipak nisu izgovori-
li oni, jer Garbov glas je zvučao ta-
ko da mu se moralo priznati imiti-
ranje njihovih glasova skoro do sav-
ršenstva. Samo, možda, Lun je u toj
veštini bio malo bolji, ili makar ra-
van Garbu.
—I šta s tim? —upita Morin.
— Još ne shvataš?! — tobože za-
panjeno upita Garb. — Pa pozvaću
svog šefa Kranča, pa ću mu u ime
ovog gospodina reći da sam izma-
kao u zadnji čas, jer nepoznatima
ne verujem. Ponudiću mu saradnju,
a zatim zakazaću mu i razgovor za
sledeću noć...
— Zbilja, još nisam saznala vaše
ime — prekide ona Garba i obrati
se Lunu.
— Sve je išlo tako poremećemo
da... Ime mi je Ralf Veler —pred-
stavi se Lun.
—A ja sam onda... Maks Vilkins
—upade i Makferson, ali tako da je
ona shvatila da daje izmišljeno ime.
—Ralf i Maks... Pa nije loše, za-
pamtiću —osmehnu se devojka.
— Treba da požurim — zaključi
Lomeks Garb. — Javite se preko
ovog telefona, na kome se javlja
moj prijatelj detektiv Mel Galaher,
preispoljna propalica i pijanica, ali
veran drug. Njemu kažite da ga tra-
že Ralf i Maks i pitajte gde da me
nađete.
—Eto, nismo stigli da razgovara-
mo... zausti Lun. —Nismo shvatili
ni ono spominjanje nekih imena...
—Nađite malo vremena za novog
prijatelja, pa možemo siti da se iz-
razgovaramo —prekide ga Lomeks
Garb. — Inače, ja sam često ovde,
jer neke devojke me vole, a ja volim
sve njih. Razgledajte ih sve, nećete
se pokajati...
— Kako to misliš »razgledajte«?
—s izrazom uvređenosti upita Mo-
rin.
—To se ne odnosi na tebe. Ti si
mi kao sestra — odgovori Garb i
zvučno je poljubi u obraz.
Ona zamahnu da ga ošamari, ali
on izbeže i šmugnu kroz vrata.
—Još nemam ideju kako da vas
sakrijem — reče ona malo kasnije
Lunu.
—Kako da se skrivam među že-
nama! To je da čovek izgubi svako
poštovanje, kao da je prognan s bro-
20

22. da zbog straha od mora — upade
Makferson.
— Promenićemo izgled — reče
Lun. — Naša odela su pogodna za
to, Jer imaju dva lica, a u vašoj gar-
derobi ima sve što je potrebno do-
brom šminkeru.
On se odmah dade na posao. Mo-
rin je iznenađeno i s divljenjem po-
smatrala šta se događa. Kad su pre-
okrenuli odela, koja su tada postala
svetla, setila se da ima zbirku leptir
mašni i kravata. Bili su ih u raznim
prilikama zaboravili njeni posetioci,
pa ih je ona skupljala i ostavljala.
Lun izabra dve mašne koje su pri-
stajale uz svetla odela. Već je bio
dosta grubo skratio momarevu ko-
su, pa je sada prepravljao jednu
žensku periku.
— Zar tako?! — pitao je prepuk-
lim glasom momar. —Sebi sigumo
nećeš staviti na glavu ništa slično.
— Izgledaćeš mlađi i bićeš lepši
—reče Lun.
Odmah zatim mornar je zaista iz-
gledao mnogo mlađi, ali mnogo
važnije bilo je to da niko u njemu ne
bi prepoznao malopređašnjeg Mak-
fersona. I sam Lun je izmenio izgled
tako da Morin nije bila siguma da
ne sanja. Protrljala je oči i uzdahnu-
la. Činilo joj se da je nepodnošljivo
to što je nestao čovek koji joj se toli-
ko svideo. Istina, ostao je isti po-
gled, ali nestali su onaj glas, stas i
izgled. Lun se pretvorio u mnogo
starijeg čoveka nagrđenog starač-
kim pegama. Pognut izgledao je
mnogo manji.
—To nije lepo! —uzviknu ona ne-
hotično.
Lun joj se osmehnu i zaključi:
— Posetićemo vas nekom boljom
prilikom.
— Ja imam dva slobodna dana
preko sedmice i mogu da iziđem. To
su ponedeljak i četvrtak. Imam i
mali stan u Mulberi stritu trista
dva. To je na sevem od Čajnatauna.
Lako vam je naći kad pođete od pri-
laza Menhetn Briđžu — kao da se
plaši da će oni nestati brzo je govo-
rila Morin Loring. —I verujte da ste
vi prvi posetilac kome sam ovo ili
nešto slično predložila...
— Vemjem — prekide je Lun i
pod nos joj podnese jedno dugme
otkinuto s rukava njegovog sakoa.
—Imam negde iglu i konac. Od-
mah ću... —zausti ona rađosna što
još nešto može da učini za tog čove-
ka.
Tako osmehnuta klonu u Lunovo
naručje. On je odnese na ležaj, svu-
če je i oslobodi nakita, pa je ostavi
da spava.
—Voleo bih da i naš spasilac sa-
da negde mimo spava —reče Lun.
—Šta smeraš sada? —upita mor-
nar.
— Posetićemo devojku zbog koje
smo i došli —odgovori Lun.
Naviknute da se gosti slobodno
kreću po svim sobama, čija vrata ne
zateknu zaključana, devojke na
prvom spratu nisu obratile pažnju
na dva muškarca, koji su izišli baš u
trenutku signala iz uprave kluba da
se uključe skrivene televizijske ka-
mere. No Lun i Makferson nisu još
stigli do drugog sprata, a sistem za-
tvorenog televizijskog kruga je opet
isključen. Bila je to posleđica razgo-
vora koji je Lomeks Garb vodio imi-
tirajući Lunov i Makfersonov glas.
Dogodilo se da su u ogromni stan
Efi Eft ušli u trenutku kad je jedini
gost izmoren zaspao u sobi Oktavije
Plezens.
— Oslobođila sam ga se uz po-
moć elektronike. Malo jači impuls i
on se trsio toliko da je brzo iznemo-
gao i usnuo — hvalila se ona još
dok nije primetila da su Efi, Kej, Hil
i tarnnoputa Kendis Barkstel u
21

23. društvu nepoznate tamnokose lepo-
tice.
Njihove reći čuli su i Lun i Mak-
ferson, ali nisu ih razumeli, pret-
postavljajući da elektronikom de-
vojka naziva svoje zavođničke spo-
sobnosti i lepotu.
—Ovo je Mej Mozes —predstavi
Efi Eft došljakinju svojoj =učiteljici
klavira«. — Oktavija Plezens, naša
iskusna učiteljica.
To što je prvo nju predstavila
»učiteljici«, Mej Mozes oseti kao
znak da se našla na začelju liste de-
vojaka u ovoj grupi. Njeno lice
pređe senka, ali ona uloži napor da
se osmehne i što srdačnije prihvati
pruženu ruku.
— Uzmite nas pod svoje okrilje,
Efi — reče Lun ulazeći kroz širom
otvorena dvokrilna vrata. — Pred-
stavite nas vašim damama, a vi od-
mah primite izraze obožavanja i
divljenja dva nova člana kluba: Ralf
Veler i Maks Vilkins!
— Pridružite nam se gospodo —
jednostavno odgovori Efi Eft i pono-
vi njihova imena devojkama, kao da
ih nisu čule, a zatim kaza imena
svojih devojaka ne pominjući svoje,
jer bilo je očito da gosti znaju ko je
ona.
Lun radoznalo osmotri Mej Mo-
zes. Efi to primeti i kaza mu da je to
novi dragulj u kruni kluba. Lun se
nehotično seti Diđroovih »Govorlji-
vih dragulja«, pa se jedva uzdrža da
se glasno ne smeje. Nije znao da je
to Didroovo đelo poznato skoro
svim devojkama kluba i da je dopri-
nelo slavi Melise Knolt.
Bilo je očito da protivurečna ose-
ćanja muče tek prispelu Mej Mozes.
To nije promaklo pažljivom pogledu
Efi Eft, koja reče:
—Gostoprimstvo nalaže da zado-
voljimo želje gostiju. Pošto je veče-
ras i Mej gost, to prvo da vidimo
kakve su njene želje. Da li bi htela
da pogledaš prostorije koje ti stoje
na raspolaganju i da se odmoriš,
Mej?
—Pogađaš moje misli —odgovo-
ri Mej Mozes.
Efi se okrenu Oktaviji i zamoli je
da otprati Mej, a onda sama sebi
izabere društvo za ostatak večeri.
To je značilo da se brine o uspava-
nom čoveku. Kad dve žene odoše,
Efi Eft osmotri Luna, skriveno uz-
dahnu zbog njegovog izgleda i sede
uz njega. Tamnoputa Kendis i ble-
dolika, vitka Kej već su »saterivale
u ugao« glomaznog momara.
— Pričaćeš nam kako si stekao
bogatstvo, zar ne? — pitala je Kej
Hil smestivši se na jedno njegovo
bedro.
— Ima mesta i za mene — reče
Kendjs Barksdel.
—Šta je ovo, Don... Edi sinko?! —
zbunjeno reče Makferson osvmuvši
se k Lunu, ali ovaj ga nije ni čuo, jer
ga je Efi Eft već nekud odvlačila.
—Pređimo i mi tamo gde je udob-
nije — reče Kej Hil. — Već sam
umoma i želim da se ispružim...
—Samo vi idite i spavajte —živ-
nu Makferson tako da obe devojke
to primetiše.
Kej namignu misleći da to vidi sa-
mo Kendis.
—Osvežilo bi nas kupanje utroje,
a onda masaža —reče Kenđis.
— Kupanje?! — trže se Makfer-
son. —To je nepotrebno i ne želim
da izgubimo dragoceno vreme.
Devojke ne obratiše pažnju na
njegove reči, već ga povedoše pro-
stranim hodnikom i svratiše u sobu
Kej Hil, iz koje se moglo ući u pro-
strano kupatilo s metar i po dubo-
kim i četiri metra dugim bazenom
punim tople, bistre vode. Makfer-
son odlučno odbi da se svuče radi
kupanja i zaključi:
22

24. —Ne podnosim te brze intimnos-
ti, jer nismo u lučkoj krčmi, hiljadu
mu prljavih jazbina! Želim da raz-
govaram i to je sve, devojke. Pričaču
vam o plovidbi dalekim morima.
Na te reči devojke se nasmejaše
kao da su čule najbolju šalu.
— Maks, mili, brzo ćeš moliti da
dođe još koja devojka spremna na
intimnosti — reče Kej Hil. — Ili
možda želiš da ostaneš samo s jed-
nom od nas?
—A nikako, tako mi svega što vo-
lim na svetu! —uzviknu mornar. —
Razgovaraćemo utroje i bićemo
čedni. Ja sve ređe varam svoju
Brendu...
Prekide ga ponovo zarazni smeh
devojaka, koje ga smestiše na ležaj
ukrašen pravim krznom i prekriven
svilenim čaršavima. Momar osmot-
ri prostrani ležaj i zaključi:
—Ovde bi mogao da se usidri či-
tav brod sa svom posadom.
Odjednom oseti laku vrtoglavicu,
a onda nagli interes za devojke, ko-
je su se svlačile. On napreže svu
snagu svog kao stena čvrstog ka-
raktera i kao molitvu poče da šapu-
će: »Zakleo si se da nećeš... Zar da
te ove devojčice smotaju tako
brzo... Pa ta jeđrta je nežna kao
cvet... Prosto bi se slomila u tvojim
medveđim šapama, Same... Ne, ne
smeš da popustiš... Ali ti već gubiš
glavu... Tako su privlačne... Lepe
su da se to ne može više podneti...
Ta tamnoputa...
Kakve gmdi ?!... I lice joj je lepše
od svih koje sam video kod meleski-
nja bilo gde u svetu... A bleda, kao
alabaster bela, a kao kristal pro-
zračna Kej... O, kapetane, tvoj pra-
mac već kreće k mom uživanja...
Nema ti spasa, jer ti se odmećeš u
gusare, kapetane... Oprosti Bren-
da, ali nešto ovako me nije nikad
snašlo...«
On zaboravi delimičnu periku i
»premaz« kojim ga je Lun učinio
mlađim i drugačijim. Kad on skoči
u vodu, devojke počeše da ga s div-
ljenjem opipavaju.
—Hteo je da se maskira —smeja-
la se Kej Hil.
—I ustezao se da se svuče, a ova-
ko je lepši — zaključi meleskinja i
isturi svoje gmdi pred mornara.
On otvori usta kao da počinje da
se davi. Kendis mu ih zatvori ne-
žnim oblinama svojih grudi...
%
1 Lun je bio rešen da se odupre ča-
rima bilo koje lepotice u Njujorku.
Njegova divna Džejn Vitington već
nekoliko meseci nije se odvajala od
njega. Proteklo leto obnovilo je nji-
hovu ljubav. To je učvrstilo Lunovo
uverenje da nikada ne bi upoznao
pravu Ijubav i prava uživanja đa ni-
je sreo tu devojku. Njena lepota je
bila nešto o čemu se može samo
maštati. Svakoga trenutka bila je
dmgačije lepa. I svako jutro naJazi-
la je novi način da bude privlačna,
a u svakom razgovom da otkrije ne
samo zrelost već i lepotu svojih mis-
li, stavova i osećanja.
Bio je siguran u sebe, ali i u svoj
izgled, jer maskirao se u starca. ko-
ga neće baš tako jako poželeti nijed-
na, a najmanje žena kakva je bila
EfiEft.
Kad su stigli u njenu spavaću so-
bu, Lun je jedva uspeo da sakrije
svoje iznenađenje Bilo je tu toliko
luksuza, ali i toliko smisla u opre-
manju i nameštanju da se sa sigur-
nošću moglo reći da nijedna žena
sveta nije imala tako lepu i tako ve-
liku sobu za spavanje.
Efi Eft je toga trenutka blla obu-
čena u široku haljinu od pamučne
23

25. tkanine tamnodrap boje, koja bi
najbolje ođgovarala nekoj monahi-
nji. Pokazala je Lunu da sedne gde
želi, a ona se postavila u fotelju
pred upaljenim kaminom. I on sede
preko puta nje.
— Ovde je prijatno kad je kamin
založen i usred leta. Volim kad mi
toplota dodime telo — reče ona i
podiže skut haljine, ispod koje nije
nosila nika,kav delić veša.
Učinila je to kao najprirodniji
gest koji može da se zamisli, a onda
ustade i pusti da svetlo plamena iz
kamina titra po njenom trbuhu i
bedrima.
— Ne trudite se da me zavedete,
Efi —reče Lun. — Ovamo sam do-
šao da vas nađem i vidim kako živi-
te.
— Od prvog trenutka primetila
sam da me oslovljavate kao da se
već dugo znamo. Zato sam vas bolje
osmotrila... Vi ste se maskirali! Za-
što? —zaključi ona prilično oštrim
tonom i spusti skut haljine.
—Dolazim iz Londona... —poče
Lun.
—Onda znam i ko ste —trže se
Efi Eft. —Vi ste onaj prijatelj moga
oca koga zovu Lun, kralj ponoći. Da
znate kako sam vas želela još kad
sam vas videla prvi put! A bilo mi je
petnaest godina.
—Mogao bih vam biti otac, Debo-
ra —reče Lun. —Znam da vam Efi
Eft nije pravo ime. Vi ste Debora
Hevlej.
—Izložili ste se opasnostima, gos-
podine Donalde, a ja znam to da ce-
nim. To što biste mi mogli biti otac
je preterano zloupotrebljavanje raz-
like u godinama. Vi ste najpoželjniji
muškarac, za kojim luduju mnoge
žene, među koje spadam i ja —go-
vorila je Debora Hevlej.
—Ostavimo sve to —reče Lun. —
Razgovarajmo o Londonu. Video
sam vašeg oca pre manje od mesec
dana. On...
—Ne, preklinjem vas, gospodine
Sikert! —prekide ga devojka. —De-
set godina u svim svojim sanjarenji-
ma zamišljam vas i sebe u zagrljaji-
ma punim strasti... I ne želim da
odmah čujem o svom tužnom ocu...
Evo, malo muzike pomoći će nam.
Tobožnja Efi Eft otrča do ugla u
kome su bile još dve fotelje i jedan
udoban predmet sličan kauču, ili
trosedu, ali mnogo svestranije na-
mene, jer njegov naslon se lako
spuštao, a visina podešavala po že-
lji. Između tog kauča i fotelje bio je
nekakav pult sa ukrasnim figura-
ma od slonove kosti, koje su pre-
tstavljale parove u ljubavnim za-
grljajima. Bilo ih je jedanaest i sva-
ka je prikazivala drugi položaj sje-
dinjenih tela. One privukoše Luno-
vu pažnju i on priđe da ih pogleda
izbliza, jer i od kamina je ocenio da
im je umetnička vrednost i pored
erotskih tema bila značajna.
Tiha muzika bila je po nečem ne-
obična. Nagnut preko naslona kau-
ča on je izbliza gledao jednu figuru.
Predstavljala je ženu laktovima i ru-
kama oslonjenu na oboreni trupac
nekog stabla, kojoj je muškarac pri-
šao otpozadi i s izrazom zanosa na
licu spregao se s njom. Izgledalo je
da će ta tela oživeti tu pred njim. Že-
na je imala mnogo sličnosti sa De-
borom Hevlej i Lun pomisli da je
možda ona i bila model umetniku. I,
začudo, svaka figura pretstavljala
je opet nju, ali na svakoj muškarac
je bio drugačiji. Umetnik je uspevao
da dočara i njihovu starost. Jedan je
bio skoro oronuo muškarac u grču
napora da potpuno doživi ono što
pruža zagrljaj lepe žene.
Muzika je stvarala posebno ras-
položenje kod Luna, a zbog nečega
on za nekoliko trenutaka oseti ne-
24

26. svesticu. To pripisa položaju iz ko-
jeg je posmatrao figure. Iznenađi ga
pak uzbuđenje koje oseti. Ipak je bi-
lo neverovatno da njega, čoveka ko-
ji je mogao snagom volje da zausta-
vi i otkucaje svog srrca, tako uzbu-
de figurice od slonovače. On oseti
da se blizu njega u istom položaju
našla i Debora.
Otresavši glavom Lun otera ne-
svesticu i skrenu pogled ka devojci.
Ona pokaza prstom na figuru koju
je Lun prvo razgledao.
—Iste smo, videčeš odmah —re-
če i povuče traku na grudima.
Nabor na dekolteu se rnširi i ha-
ljina spade s njenog tela. Odmah za-
tim ona u strasnom očekivanju zau-
ze isti položaj u kome je bila žena
na figuri.
—Lepa si —ote se Lunu.
Nešto je bilo jače od njegove vo-
lje. Nije stigao da se pita šta je to
moglo da bude. U njemu planu neu-
gasiva želja, koja potisnu sve misli i
istopi svaku ranije donetu odluku.
On se brzo svuče i stavi ruke na nje-
ne bokove. Pred njima je bio uzor
od slonove kosti...
Kad je mislio da je ugasio prvi
plamen požude, Lun oseti da se pli-
ma ponavlja, ali ne samo u njemu,
nego i u Debori Hevlej. Ona ga uze
za ruku i šapnu:
— Dođi... Želim te videti kakav
jesi.
On pođe pored nje obgrlivši joj
struk. Prođoše ispred kamina ka
freskom islikanom zidu. Bila je to
scena kupačica u moru, koja kfiznu
u stranu i otkri prostrano kupatilo s
bazenom od plavičaste keramike.
Ne jednoj strani bile su široke ste-
penice kojima se silazilo u vodu i
sve do dna.
Ona je bila shvatila da Lunova
maska mora umanjiti uživanje ne
samo njoj, već i njemu. Prala mu je
prvo kosu i lice sve radosnija zbog
njegovog izgleda. Grlili su se u top-
loj vodi, i brišući se pred ogromnim
ogledalom, i dok su stajali pred ka-
minom, i dok ju je nosio ka ogrom-
nom ležaju.
—Ovako bih želela da umrem —
reče ona i okrenu se da vidi koliko
je sati.
Bila je ponoć. Ona je bila ošamu-
ćena, pijana od strasti.
—Umreću... Znam, umreću ako
se nastavi... Moram isključiti —re-
če ona ne kontrolišući svoje misli.
Jedva ode do onog pulta s figura-
ma i isključi muziku.
—Nije ostala nijedna čiju poruku
nismo primenili —reče vraćajući se
k Limu.
On oseti da se tako dugo održava-
no uzbuđenje brzo rasplinjuje. Sada
je mogao da razmišlja o svemu. Od-
mah se upita šta se to dogodilo s
njim. Istina, Debora Hevlej bila je
veoma lepa, ali ne tako da njega do-
vede u stanje uzbuđenja kakvo ni-
kad nije doživeo. On razmisli o nje-
nim rečima: »Znam, umreću ako se
nastavi... Moram isključiti.«
I isključila je muziku. Sada je le-
žala uživajući i u tome što je Lun
gledao njeno obnaženo telo.
—Isključila si stimulator —reče
on.
— Da —potvrdi ona i osmehnu
se kao neko uhvaćen u nevinoj po-
grešci.
— Deluje li na muškarce i žene
jednako? —upita Lun.
— Ima, kažu, dve komponente.
Ne znam šta to u elektronici znači,
ali razumela sam da jedan deo emi-
tovanja đeluje na muškarca, a drugi
na žene, ili nekako smaknuto, a od-
jednom. To je za moja tehnička zna-
nja suviše složeno —ispriča ona.
Lun je znao za postojanje takvog
uređaja, koji je ponikao iz jednog
25

27. monstruoznog projekta. Mogućnost
biokontrole pretlla je da otkrije mo-
gućnost potpunog gospodarenja
nad čovekom. To je nova istorijska
opasnost da otpočne drugi veliki pe-
riod ropstva u razvitku čovečan-
stva. Nađeno je novo oružje, koje ne
ubija, ne ruši i ne truje, a ipak ga
upoređuju s atomskim oružjem, s
hidrogenskom i neutronskom bom-
bom.
I sađa je mogao u mislima da vidi
projektovani tekst s mikrofilma, ko-
ji mu je došao u ruke prilikom jed-
nog prodora u skrovište te doku-
mentacije pronalazačkih tajni:
»... Njime se mogu tako uspavati
čitave armije da nijedan vojnik ne
može povući obarać na pušci. Moć-
no oružje čija suština su jaki elek-
tro-talasi koji mogu da uspavaju sve
živo. To je praktično ostvarena bio-
-kontrola. Naš stručnjak za elektro-
niku Kerti Šafer dao nam je razra-
du praktične primene bio-kontrole,
koja može pretvoriti ljude u robote,
odnosno pokome robove...
... Poznato je otkriće da je ljudski
mozak, tehnički izraženo, jedan
elektronski kalkulator i da se na
njegove procese može uticati elek-
tronskim stimuliranjem. Prvo je ot-
kriće primenjeno u lečenju dušev-
nih i živčanih oboljenja. A onda se
ukazala neslućena mogućnost...
... Šafer je među naučnicima
izazvao zgražanje kad je izlagao šta
elektronika može da postigne na
upravljanju čovečijim čulnim per-
cepcijama i duševnim procesima. I
praktično su prfkazani uređaji, čija
jedna talasna dužina elektronskih
impulsa parališe osećaj ravnoteže
kod svih Ijudi u domenu njenog zra-
čenja. Dmga talasna dužina izazi-
vala je nepodnošljivu žeđ, treća je
uspavljivala, četvrta izazivala
glad... Dokazano je, međutim, da
26
primena elektronskih impulsa ne
izaziva nikakva oštećenja- mozga,
niti ima druge štetne posledice...
... Šafer je ljudski mozak upore-
dio s radio-aparatom, koji svira
onako kako se emituje iz radio-sta-
nice. Ubuduće ljudi će raditi ono što
bude zapoveđeno iz elektronskog
centra. Uredaji su dosta jednostav-
ni, jer rade na principu emitovanja
elektronskih talasa. Zato do kraj-
njih mogućnosti treba očuvati njiho-
vu tajnu, jer to je idealno oružje ko-
je može posedovati jedna država.
Važno je naročito da to oružje ne
dođe u ruke na zlo i rat spremnih
vojnih i političkih kmgova, kojibi ih
upotrebili u zločinačke, ratne svrhe,
ili za stvaranje novog robovlasnič-
kog uređenja...
... Naučnik je naglasio da se
zbog toga moramo odreći i eventu-
alnih koristi, koje bi medicina imala
od stimulatora u lečenju, ili pojedin-
ci u zameni svih sredstava za uživa-
nje. Stimulatori bi mogli da potisnu
droge, alkohol i duvan, a da razviju
polnu moć i dmga uživanja. Elek-
tronski erotski stimulator lako iza-
ziva seksualna uzbudenja do neslu-
ćenih granica. Polno nemoćni muš-
karac postaje moćni ljubavnik, a fri-
gidna žena se pretvara u uspaljenu
erotomanku...«
— Primenjujete li često taj ure-
đaj? —upita Lup.
— Kad mislimo da treba. Mnogi
muškarci samo ovde, samo u na-
šem klubu uspevaju... To ih odu-
ševljava. Oni postaju poklonici ovog
svetilišta ljubavi — odgovori devoj-
lcf5
Kakvo svetilište?! I pored sveg
bogatstva i luksuza, ovo je ipak sa-
mo dom prostitucije —reče Lun.
Senka nezadovoljstva pređe pre-
ko devojčinog lica.
—Ne govorimo više o tim stvari-
ma, jer znam da se nećemo siožiti u

28. pogledima... Ili da opet uključim
muziku? — reče ona kao da preti.
Toga trenutka Lun odluči da
upotrebi svoje oružje, koje je i sam
prezirao, ali koje je protiv zločina
morao mnogo puta da upotrebi. On
otpoče seansu hipnoze. Već premo-
rena uživanjima, Efi Eft, odnosno
prava Debora Hevlej, brzo je pod-
legla njegovoj hipnotičkoj snazi. Po-
kazala se kao zahvalan medij i bez
mnogo napora održavao ju je u sta-
nju poslušnosti i ujedno sposobnosti
da shvati pitanja i da na njih odgo-
vara. _
—Želim ti dobro... Najveći prija-
te]j i zaštitnik sad sam ti ja... Ne
sme biti tajni među nama... Nikak-
vih tajni... Kaži mi sve što znaš —
govorio je najvešitijim hipnotizer
Londona.
Ona potvrdi i poče da odgovara.
— Ko je vlasnik kluba? — upita
Lun.
— Ovog ovde je i šef i formalni
vlasnik Glen Kranč, ali ja znam taj-
nu...
—Koju tajnu? Ko je vlasnik?
—Pravi vlasnici smo ja i Ambasa-
dor...
—Ko je Ambasador?
— To je nadimak... Niko ne
zna... Možda ga ja, i viđam. Možda
dolazi da i sam uživa ovde...
— Ko zna njegovo pravo ime, iz-
gled i adresu?
—Niko ne zna... Niko ne sme da
zna. To bi ugrozilo ceo plan i sve
klubove...
—Zar ima više ovakvih klubova?!
— s prizvukom iznenađenja upita
Lun.
—Imamo ih na desetine, a možda
i na stotine. Tajanstveni Alfonso Ta-
kela, kojeg ne znam kako izgleda,
ali koga poznajem po glasu i koga
mogu da pozovem telefonom jed-
nom u mesec dana i u određeno
vreme, kaže da imamo sve više us-
peha. Naši klubovi niču u Japanu,
Engleskoj, Nemačkoj i Italiji. Opiru
se Francuzi, Šveđani i Norvežani,
ali smo snažni u Belgiji, Holandiji i
nekim drugim evropskim država-
ma...
Lun jedva spreči sebe da glasno
ne izrazi čuđenje.
—Jesu li prihodi veliki? —upita
on.
—Basnoslovni! —odgovori devoj-
ka. —Ali to nije važno...
— Zar nije najvažniji novac? —
upita Lun.
—Samo koliko donosi moć. Naj-
važnija je moć...
—Kakva moć?
—Moć... Moć vlasti... Da se vla-
da svetom...
— Preko prostitucije da se utiče
na ljude, zar ne?
—Da se domognemo najmoćnijih
oružja: atomskog i biokontrole...
— Kako ćete doći do atomskog
oružja?
—Mislim da ga već imamo. Samo
u Njujorku i najbližoj okolini ima-
mo skriveno četiri hiljađe kilogra-
ma visoko obogaćenog urana i plu-
tonijuma...
—Zar mislite da možete napraviti
atomsku bombu?! —ote se Lunu pi-
tanje.
Devojka se pokrenu i on brzo po-
če da je opet smiruje i pojačava hip-
nozu. Kad je ocenio da je ona opet
pod njegovom hipnotičkom vlašću,
upita:
— Kako se mogu napraviti bom-
be?
—Postoje uređaji u samoj državi
Njujork. Ljudi od značaja su već čla-
novi kluba —odgovori ona.
Lun se nadao da će otkriti još
mnoge tajne, ali uskoro zaključi da
su Deborina znanja o tajnama samo
opšta. Jeđino je znala kako ie došlo
27

29. do toga da Luna i Makfersona ot-
kriju i pored toga što su imali prave
»kreditne« kartice članova kluba.
—Sigumo njste prošli na krvnom
testu — objasni hipnotisana devoj-
ka.
Lun je morao da joj postavi više
pitanja dok se nije objasnilo šta to
znači. Tajanstveni Ambasador, gos-
podar mračnih klubova »svitanja«
primenio je čudovišno otkriće Cen-
tralne obaveštajne agencije Sjedi-
njenih država. Bio je to znak koji se
nije mogao izbrisati, ali ni videti u
običnim okolnostima.
»To je tečnost koja se ubrizgava u
krv naših agenata i saradnika —
govorio je Čarls Gešikter, hemičar
agencije. —Krv je činila da telo po-
stane fluorescentno pod ultraljubi-
častim zracima.«
Uz pomoć tog sredstva CIA je po-
kušala da ostvari sigumu moć razli-
kovanja pristalica Amerikanaca od
protivnika u Vijetnamu. Posle toga
agencija je suzila upotrebu samo na
određene gmpe svojih agenata u
svetu. No tajna je otkrivena i mnogi
agenti su »ispali« iz »stroja«, jer blLi
su obeleženi i protivnik je mogao da
ih otkrije takođe uz pomoć običnih
naočara za noćno osmatranje koriš-
ćenjem ultraljubičastih zraka koje
emituju sva tela s nekom količinom
temperature. Agenti pred njima su
upadljivo svetlelL
Sve to je Lunu bilo poznato, ali
mislio je da više niko neće primeniti
ubrizgavanje tečnosti koja izaziva
fluorescenciju krvi. A, eto, susreo se
s neobičnom primenom za identifi-
kovanje članova kluba. Hipnotisana
devojka mu je pričala kako teče
komplikovani proces prijema u
članstvo kluba i izdavanja kartice.
Prvo je svaki član bio »u pripremi«.
To je značilo da se istražuju njegovo
imovinsko stanje, filozofski pogled i
političko opredeljenje, pa onda ma-
ne i vrline... Sve se saznavalo, a bu-
dući član je svesno pomagao u to-
me. Zatim se plaćala upisnina u iz-
nosu od »svega« pedeset hiljada do-
lara. Kasnije je članarina iznosila
pet hiljada dolara mesečno. Za zais-
ta bogatog čoveka u Sjedinjenim
državama, a sada. i dalje po svetu,
ne biti član kluba bilo je znak sla-
bosti.
— Niko posle nije zažalio velike
izdatke, jer kod nas zaista doživlja-
va trenutke uživanja kakve ne može
imati nigde drugde —odgovori de-
vojka na jedno Lunovo pitanje.
Nije bilo mnogo toga što bi Lun
još mogao da sazna od ove devojke,
pa je upita kako može neprimećen
da iziđe iz kluba.
—Vrlo teško —odgovori ona. —
Kontrola je ista kao i kod ulaza. Je-
dino kroz prizemlje i Krančov pri-
vatni prolaz. Postoji i prolaz za nje-
gove ljude. Ja imam ključ...
Ona kaza gde stoji elektronski
ključ istovetan sa onim kojim se slu-
žila devojka koja je odlazila Soniju
Mankisu. Lun se tek tada seti da je
treba ispitati i o Lomeksu Garbu.
Onako hipnotisana devojka se na-
smeja i poče da priča:
—On se školovao za filmsku reži-
ju, ali u radu nije uspeo. Posle dva
neuspela filma počeo je da ucenjuje
ljude, jer je znao neke tajne. Onako
lep imao je pristup kod mnogih da-
ma i sa pločnika i iz tajnih skrovišta
prostitucije. One su mu omogućava-
le da snimi ljude u njihovom za-
grljaju, pa da ih ucenjuje...
Tako je stigao i do njujorškog Klu-
ba svitanje, ali tu je uhvaćen. Brzo
je sve priznao. Sledio je jednog bo-
gatog političara, koga je hteo da
uceni visokom sumom, pa da s tim
novcem stvori svoje filmsko predu-
zeće. Umesto da ga ubije, Kranč ga
28

30. je naterao da dalje radi za klub, jer
bio mu je potreban baš takav čovek.
Lomeks je postao i član kluba.
— Pa šta on radi za Kranča? —
upita Lun.
—Sve znamenite ličnosti snima u
kompromitujućim položajima ovde,
ili negde drugde. Trebaće to Amba-
sadoru kad bude preuzimao vlast.
Svi ti ljudi uklanjaće mu se s puta i
izvršavati njegOve naloge —objasni
devojka.
To se nije slagalo s Lomeksovim
postupkom ove noći. On je mogao
da napravi najveću uslugu klubu,
Kranču i Ambasadoru, a on ih je
onemogućio da postignu presudan
uspeh: da uhvate i ubiju Luna.
—A ko je Skriveno Oko? —upita
Lun.
—To niko ne zna. Svi radimo da
se odgonetne tajna tog imena —od-
govori Efi Eft.
Iz odgovora na više pitanja Lun
zaključi da je Skriveno Oko neki čo-
vek koji zna mnoge tajne Njujorka,
ali ne i kako ih koristi. Da li ih zlou-
potrebljava pri ucenjivanju, ili radi
terora? Da li pomaže pravdi, ih je
zločinac?
Konačno Lun nađe elektronski
ključ i odluči da krene. Ipak se za-
drža pokušavajući da nagovori de-
vojku da se vrati svom ocu i da na-
pusti put koji će je neminovno od-
vesti u propast.
—Nikad! —uzviknu Debora Hev-
lej oslobođena hipnoze. — Ovo je
moja životna šansa. U London ću
stići kao vladarka! Otac će se tada
ponositi svojom devojčicom.
Ubrzo Lun je shvatio da uzalud
govori. Suviše dugo je Debora Hev-
lej pod imenom Efi Eft pripremala
svoj pohod do vrha moći i uživanja.
Bila je sposobna da izdrži sve muke,
sve odvratnosti života jedne prosti-
tutke. Znao je da bi bilo uzalud ot-
krivati joj istinu da je zločinci zava-
ravaju obećanjima da bi imali jefti-
nu lepoticu na skupom poslu. Ipak
Lun joj reče:
— Ti si njihova žrtva. Neko iz
vrha zločinačke družine ne ostavlja
se da prodaje ljubav »na malo« u
ovoj jazbini. Kad im ne budeš mog-
la dobro da služiš, ukloniće te i od-
baciti kao što se baca upotrebljena
papima maramica...
—Prestani! —uzviknu Efi Eft. —
Kad osvojimo vlast imaću i tebe i
stotinu mlađih i lepših u svom hare-
mu!
Toga trenutka Lun je bio svestan
da neće uspeti da spase Deboru
Hevlej. Ona više i nije bila Debora.
Bila je Efi Eft. Zato on samo reče:
—Za tebe je opasno to što me po-
znaješ. Još ako se otkrije da si mi
pomogla, srdžba gospodara sručiće
se na tvoju glavu. Zato zauvek zabo-
ravi da si me ikada srela.
— To je jedini tvoj savet koji ću
poslušati. Nisam ja baš tako neis-
kusna da razglasim kako sam se
ljubakala s kraljem ponoći, dok su
ga svi moji kompanjoni grozničavo
tražili. Jedino kad bih mogla da te
predam... A to neću.
— I nećeš ni moći da padneš u
takvo iskušenje —osmehnu se Lun
pokazujući joj na dlanu predmet sli-
čan dugmetu.
Ona se saže da ga bolje vidi i tre-
nutak kasnije oči joj se sklopiše i pa-
la bi licem na pod da je on nije pri-
hvatio. Stavi je na ležaj i zadnji put
je pogleda s tugom kao da gleda
mrtvaca. Propast te devojke morala
je da dođe s propašću bande klubo-
va, a Lun nijednog trenutka nije po-
mišljao da odustane od poduhvata
uništenja Ambasadora i njegove
družine.
29

31. Da bi našao Makfersona, Lun je
morao da obije jedna vrata. Zateče
ga u zagrljaju dve devojke. Njih tro-
je postadoše svesni Lunovog prisus-
tva tek pošto je on isključio muziku
i elektronski stimulator.
—Ne znam šta je to sa mnom...
Molim te čekaj me napolju, milion
mu grehova! —postiđeno reče mor-
nar.
—Ko je ovaj lepi gospodin? —pi-
tala je Kendis Barkstel.
—Pogledajte ovo —reče Lun pru-
žajući ruku da obe devojke vide šta
on drži na dlanu.
—To je obično dugme —reče Kej
Hil. — Nije mi do takvih besmisle-
nih šala... Tako sam umorna od tog
muškarčine...
Ona sede na ležaj, gde se već beše
spustila Kendis Barkstel. Nisu stigle
ni da pomisle šta je to s njima, a već
su spavale. Makferson se beše obu-
kao, ali nije hteo da stavi periku, ko-
ja je ionako bila neupotrebljiva.
—Vreme je da krenemo. —reče
Lun. —Džejn i Brenda biće zabrinu-
te...
—Kako možeš ovde da spomeneš
njihova imena, sto mu gromova?!
Kad pomislim šta sam sve doživeo
ove noći... Ove devojke su morske
veštice, opasne sirene, ajkule...
podli ženski uragani — gunđao je
mornar.
—Šta možemo? —uzdahnu Lun.
—Upali smo u takve neprilike.
—Ti to nazivaš neprilikama?! —
huknu momar.
— Sećaš li se razgovora o elek-
tronskom stimulatoru, koji može da
izazove glad, žeđ, san, poslušnost,
agresivnost?... Eto, postoji stimula-
tor i za seksualna uzbuđenja. Delu-
je snažnije od bilo kojeg do sada is-
probanog afrodizijaka. Izaziva ne-
savladivu želju, požudu —pričao je
Lun proveravajući svoj izgled u og-
ledalu.
—Ne izaziva samo želju, već daje
i moć, milion mu sastruganih rogo-
va nosoroga, jelena i ko zna kojeg
rogonabadača — reče momar, a
onda mu se lice razvuče u vragolas-
ti osmeh. —A možeš li ti da načiniš
takav uređaj?
—Treba li ti? —smejući se upita
Lun.
—Ne baš, ali ne bi bio suvišan —
odgovori momar.
Jedva ugušiše smeh kad izađoše.
U to doba nikog ne susretoše i ne-
primećeni stigoše do teških vrata
opremljenih elektronskom bravom.
Bez incidenta se provukoše i pod-
zemnim delom zgrade pretvorene u
pravu tvrdavu. Jedino Lun negde iz-
gubi električni vibrator, ali nisu se
vratili da ga potraže, jer bilo je ma-
lo izgleda da bi im opet koristio.
IV
O alo, inspektore Folb! — čuo se
nepoznati glas. —Šta misiite ko je
ovde?
— Možda mi ništa tako nije od-
vratno kao to pitanje. Kog vraga
treba da pogađam? Zašto jednos-
tavno ne kažete ko zove? —Ijutito
odgovori inspektor policije Grinap
Folb.
— Ovo je u neku ruku nas znak
raspoznavanja — odgovori nepoz-
nati. —Isto pitanje sam vam posta-
vio kad sam vas obavestio o timu
ucenjivača u Vol stritu. Ponovilo se
to i kad sam vas upozorio da mak-
roi Kluba svitanje obleću oko vaše
žene... Da li da nabrajam dalje?
—Ne treba —odgovori inspektor.
—Ja više nisam u službi policije i
ne zanimaju me tajne koje vi može-
te da mi otkrijete, gospođine Skrive-
no Oko.
30

32. —Zar vas ne zanima ni to da za
»pažljive momke« imam neke no-
vosti?
Inspektor poskoči na seđištu i is-
pustineartikulisani uzvik.
—Šta_?! —čulo se pitanje iz sluša-
lice. —Šta ste to rekli, Folb?
— Iskipeo mi je čaj... Eto, ni u
svom stanu nemam mira —odgovo-
ri inspektor.
—Tražio sam vas ja u policiji i ta-
mošnji lažovi su mimim glasom od-
govorili da »ona propalica Grinap
nije više u policiji«. Onda sam mo-
rao da vas zovem kući, jer i inače
znam da neko vreme nećete imati
drugi biro za rad... —govorio je ne-
poznati.
—Šta želite, tajanstveni gospođi-
ne Oko? —prekide ga inspektor.
—Je li istina da je po sporazumu
njujorške policije, Federalnog is-
tražnog biroa i Komisije za kontro-
lu nukleamih sirovina stvorena
gmpa »Pažljivi momci«? — upita
Skriveno Oko.
— Možda jeste... Šta ja znam...
— neodlučno odgovori inspektor
Grinap Folb grozničavo razmišlja-
jući o tome kako je do tog čoveka
doprla vest koja je trebalo da bude
strogo čuvana državna tajna.
—Dakle, mogu biti siguran, u slu-
čaju potrebe, u Vinsa Votersa, poli-
cijskog narednika koga smatraju
jednim nepodmitljivim narednikom
ne samo njujorške, nego i cele ame-
ričke policije?
—Ne poričem...
— Slede Alfred Benet, zvani Ag-
nes zbog svoje sposobnosti da se la-
ko maskira u ženu i promeni glas,
zatim onaj do ludila zanet navijač-
kim strastima u bezbolu Ted Se-
vejdž i konačno amater detektiv ka-
kav do sada nije postojao, sin milio-
nera Foremana, pristali Vili Fore-
man —nabrajao je sagovomik.
— Mogli ste da spomente samo
imena —uzdahnu Folb.
—Dakle, vas zanima istina o ne-
stanku četiri tone obogaćenog ura-
na i plutonijuma, zar ne?
—Sto jednom ne pristanete da se
sretnemo i razgovaramo, Skriveni?
Kad dam reč đa ću biti fer, onda je
držim...
—Pruicip! —uzviknu nepoznati.
—Niko, ama baš niko na ovom be-
lom svetu ne zna ko je Skriveno
Oko. To je značajno za moju ličnu
sigumost...
— Dobro... nastavimo razgovor
— pomirljivo reče inspektor. — Ne
poričem da me interesuju nestali
uran i plutonijum.
—To zanima još jednu ličnost...
Sedite li dobro?
—Sedim!
—I ne držite neku olovku, ili ne-
što slično u ustima?
—Ne, nemam ništa...
—Dobro. Ne bivredelo da progu-
tate olovku, ili još gore upaljenu ci-
garetu, od čuđenja kad čujete koga
još zanima kud je nestalo četiri hi-
Ijade kilograma atomskog goriva,
koje može lako da se pretvori i u
bombu —nastavi nepoznati.
—Kažite, preživeću —pokuša da
se i sam našali Grinap Folb.
— U Njujork je došao slavni Do-
nald Sikert, poznat kao tajanstveni
Lun, kralj ponoći.
—Uh! Sto je mnogo, mnogo je, pa
kad je i od Skrivenog Oka! —uzvik-
nu inspektor. —To ne vemjem! Lun
je izjavio preko svog prijatelja re-
portera Artara Markinča da će zau-
vek izbegavati Njujork. A Markinču
se vemje. Vemjem mu i ]'a.
—Istina je, Lun je to govorio, ali u
drugim okolnostima. On se ovde su-
kobljavao s običnim gangsterskim
bandama. Aza sport koji se uslovno
može nazvati »lov na gangstere« ni-
31

33. je nužno doći baš u Njujork, ali Sje-
dinjene Države su svakako najboga-
tije lovište...
—Uh, uh! —upade inspektor.
— Zar nije? — nastavi Skriveno
Oko. —Niko nije demantovao izveš-
taj koji govori sledeće: svake tri se-
kunde u Sjedinjenim državama do-
gađa se veći napad na imovinu gra-
dana, svakih pet sekundi provala,
svake trideset tri sekunde krađa au-
tomobila, svake trideset i jedne se-
kunde odvratno nasilje, svake mi-
nute ubistvo i svakih sedamdeset i
osam sekundi razbojništvo...
— I ta vaša cma statistika jedan
je od zločina! — upade inspektor
Folb.
—Prošle godine ubijeno je više od
dvadeset hiljada Amerikanaca, a je-
danaest mUiona bili su žrtve napa-
da, silovanja, ih pljačke...
—Sve to znam i ne poričem!
—Broj sločina stalno raste.
—Znam!
— Mi držimo rekord, svetski re-
kord u broju ubijenih, ranjenih, op-
ljačkanih i mučenih od strane gan-
gsterskih bandi...
—Milost! —uzviknu inspektor.
—Ja to samo kao objašnjenje mo-
gućih Lunovih razloga što je ipak
došao opet u Njujork, grad čiji ljudi
su se prema njemu ružno poneli već
nekoliko puta.
— Dobro, dobro... Dakle, Lun je
došao. A otkud to znate?
—Video sam ga svojim očima. On
je pošao odmah »in medias res«. Po-
setio je Klub svitanje, maio uznemi-
rio upravu i počeo da se raspituje
za Ambasadora...
— Možda će njemu uspeti da ot-
krije ko se krije iza tog nadinaka, ko-
ji je više neka vrsta pojma. Ali kad
to vama nije uspelo, mislim da neće
nikom — prekide ga inspektor. —
Ima li još nešto, jer hteo bih da za-
palim cigaretu, a ne želim da je pro-
gutam?
—Još ne stavljajte cigaretu u usta
—smejući se nastavi nepoznati. —
Moram da kažem nešto i o vašoj
bivšoj ženi.
—Ona me ama baš ništa ne zani-
ma!
—Već i sam podignuti ton vas de-
mantuje, Folb. Ali ja ne bih govorio
da to nije važno. Možda vam bude
korisno. Mej Mozes je prošla kroz
»pripremnu školu« Glena Kranča...
—Jednom će i vlast i ta jadnica
shvatiti da je on opasan gangster vi-
soke klase!
—To ste dobro rekli, Folb. Vlasti
još dugo neće otkriti Rrančove zlo-
čine, ali gospođa Mozes već zna u
kakve ruke je dospela. Sinoć ju je i
konačno uvrstio u gmpu devojaka
Efi Eft...
—To je nemoguće! Zar bi Mej?!...
Ona je uvek prezirala prostituciju!
—uzbuđenim glasom reče Folb.
— Pošto je »pažljivi momak« Vili
Foreman u stanju da plati članari-
nu kluba...
—On već jeste član —upade in-
spektor.
—Utoliko bolje. Odmah može da
proveri istinitost obaveštenja koja
sam vam dao — nastavi Skriveno
Oko. — To bi bilo skoro sve, Folb.
Još samo jedna molba.
—Slušam vas.
—Postoji izvesni Lomeks Garb...
—Znam tu hulju.
—On i njegov prijatelj Mel Gala-
her i nisu baš tako loši ljudi. Učinite
im poneku malu uslugu, a ja ću
vam vratiti većom —izloži Skriveno
Oko.
—Prekršiću i neke svoje principe
da vas zadovoljim — prihvati in-
spektor. —Ima li još šta?
— Ima. Besplatno vam dajem je-
dan savet —nastavi Skriveno Oko.
32

34. —Ne odbijam da ga čujem.
—Nikako ne zapadajte u zamku
večnih želja policije da uhvati Do-
nalda Sikerta. Naprotiv, pomognite
Lunu kad zatraži neku uslugu od
vas.
—On i ne sluti da ja postojim na
ovom svetu. Otkud vam pomisao da
bi on mogao čak i da mi traži uslu-
gu?
—Jer sam zamislio da iskoristim
sve što mi je Lomeks Garb kazao o
Lunu. Imaću vezu i govoriću s Lu-
nom, pa ću mu ieći sve o »pažljivim
momcima« i vama lično, Folb.
—Kad je sve već tako zamršeno,
a neki konci su u vašim rukama, on-
da mi pomozite.
—U čemu?
— Kažite mi odakle da počnem.
— Pa... recimo od makroa čije
ime je Soni Mankis zvani Apolon.
—U razjašnjavanju zagonetke ne-
stanak atomskog goriva da počnem
od priljavog makroa?! Pa vi niste
svesni kakvu besmislicu ste mi rek-
li.
—Kako hoćete... A sada do čuve-
nja, jer viđenja neće biti! —zaključi
Skriveno Oko i veza se prekide.
Tek što je inspektor Grinap spus-
tio slušalicu, telefon ponovo zazvo-
ni. Ujedno odjeknu melodični zvuk
zvona na ulazu. Folb se trenutak
kolebao, pa otrča do vrata i otvori.
Uđe osoba za koju je u tom trenutku
bilo zaista teško reći da li je muška-
rac ili žena.
— Ostani da prihvatiš ostale, AI-
frede —reče inspektor —jer, i sam
čuješ, zvoni mi telefon.
On ostavi Alfreda Beneta zvanog
Agnes u holu, a za sobom zatvori
vrata da bolje čuje. Zvali su iz biroa
šefa njujorške policije.
—Ne primam policijske zapoves-
ti! Nisam više policajac! —uzviknu
inspektor.
—To nije zapovest. Šef je izričito
rekao da vas »zamolim da ga poseti-
te«. Ako želite povezaću vas s njim,
pa mu lično kažite kakav je vaš od-
govor —dodade umilni ženski glas.
—Da, povežite me - odlučno re-
če inspektor.
Kad se veza uspostavi, začu se
promukli glas Patrika Marča. In-
spektor Folb ga je dobro znao još
dok je učio policijsku školu, jer je
Marč tada bio na čelu škole. Večiti
neženja Marč sada je mogao imati
bizu šezdeset godina. Glomazan,
potpuno sed, nespretan na prvi po-
gled sadašnji šef policije ipak je bio
oličenje nove, modemije koncepcije
ustrojstva policije. Smatralo se da
će njemu uspeti da izmeni odnos
snaga izmedu njujorškog zločinač-
kog podzemlja i gradske policije.
No ta borba je trajala s potpunom
neizvesnošću ko će se pokazati jači.
—Halo, Folb! —uzviknu Marč.
— Halo, gospodine direktore —
odgovori inspektor.
— Imate li još uvek svoju lepu
crnu bradu? —upita Marč.
—Imam, ali ona više nije u službi
policije. Inače sam je jedva sačuvao.
Svaki prokleti policijski kapetan po-
kušavao je da mi je obrije —odgo-
vori Folb.
—A znate li zašto nisu uspeli?
—Mislim zato što se ne bih dao.
— Ne, već zato što sam ja štitio
naše momke koji su želeli da izgle-
daju kao i drugi njihovi vršnjaci. Ta-
ko smo konačno uspeli da naši ljudi
mogu zalaziti u sva društva od se-
vernog Harlema do Vajt Hola. No,
eto, ja sam skrenuo s teme. Hoćete
li doći do mene? Želim da porazgo-
varam o jednom gostu Njujorka...
— govorio je šef njujorške policije.
—Verajem da bih pogodio o ko-
me se radi — upade mu u reč in-
spektor Grinap Folb.
2* x — 100 (LUN 40) 33

35. — Ne, nikako! — kroz smeh uz-
viknu Marč. —Smeo bih da se op-
kladim u četvrt budžeta njujorške
policije da i ne slutite.
— Opkladimo se u jednu vetrov-
ku od prave kože, jer sinoć sam po-
cepao svoju, koja je inače prUično
dotrajala — skoro nepristojnim to-
nom predloži Folb.
— Prihvatam — ozbiljno reče
Marč.
—Uzbuđuje vas dolazak Donalda
Sikerta, a niste jedini ko je zbog to-
ga zabrinut —reče Folb.
—Ups! —uzviknu Marč. —Uma-
lo ne progutah svoju veštačku vili-
cu, čoveče. Dobio si opkladu.
—Može li opklada i u sanduk vi-
skija da znam i ko je zatražio po-
moć policije protiv Luna, kralja po-
noći?
—Prihvatam i to. Ne, ne možete
znati, Folb!
—Vrisnuli su gangsteri iz Kluba
svitanje. Mislim da je to bio Glen
Kranč...
—Dobili ste, Folb. Svratite do me-
ne da vam u mom birou daju ček za
kupovinu vetrovke i viskija, a osta-
vite i malo vremena za jedan razgo-
vor. Kad mogu da vas očekujem? —
radosnim glasom, kao da je srećan
što gubi tako brzo dve opklade, reče
Patrik Marč.
— Sad je devet i dvadeset pet.
Smem li očekivati da nije kasno u
jedanaest? Imam opravdanje što
odmah ne krećem, jer stižu mi gosti
s kojima moram ostati najmanje po-
la sata — odgovori inspektor Folb
trudeći se da mu glas na kraju zvuči
pristojno.
— Pozdrav »pažljivim momcima«
i doviđenja! —zaključi šef njujorške
policije Patrik Marč.
Izraz iznenađenja nije silazio s
Folbovog lica sve dok svi njegovi
ljudi nisu ušli i seli gde je ko stigao.
Inspektor se pribra i zatraži razu-
mevanje zbog neurednog stana.
—Ostavila me žena, a poslova je
mnogo —reče on na kraju.
— Ja nisam te sreće — reče na-
rednik Voters. —Moja me ne ostav-
lja, a u stanu je trostruko veći nered
nego kod tebe, Grinap.
Kad izmenjaše pozdrave, đoma-
ćin ih ponudi pićem, ah svi odbiše
znajući da bi on morao sada da pro-
nalazi, a posle da pere čaše.
— Obavićemo to u nekom baru
zureći u kakvu smešno ponuđenu
prijateljicu noći —reče Ted Sevejdž.
—Zato da vidimo ima li kakvog po-
sla za nas, ili su nas izdvojili i zau-
vek zaboravili.
—Odneo je đavo šalu, momci —
poče Grinap Folb. —U Njujorku je
opet Lun, kralj ponoći, onaj čudak
iz Londona...
Neko zviznu od iznenađenja.
—A šta se to nas tiče? —upita Al-
fred Benet zvani Agnes.
On se nije ljutio zbog ženskog
nadimka, a među dobrim policajci-
ma zauzimao je jedno od mesta u
prvim redovima.
—Pitanje nije suvišno. Mislim da
je čak vrlo dobro postavljeno —po-
če da objašnjava inspektor Grinap
Folb. —Moram da kažem da se nas
Lun ovoga puta tiče zato što ga za-
nima ista zagonetka. I on želi da
sazna kud se delo četiri tone urana
i plutonijuma.
—A otkud to opet ti znaš?! —s iz-
razom čuđenja upita Benet.
—Opet pravo pitanje! —primeti
narednik Vins Voters istežući vrat i
stalno popravljajući neki deo odeće
nenaviknut na civilno odelo, jer ret-
ko kad je skidao svoju pohcijsku
uniformu.
Folb ispriča šta mu je sve javio
Skriveno Oko i dodade:
34