Стојановић Страхиња

1. Сићевачка клисура
Сићевачка клисура је део речне долине Нишаве настала интензивним усецањем њеног
воденог тока у стенску масу, између северних огранака Суве планине, и јужних огранака
Сврљишких планина. Налази се 14 km источно од Ниша, између села Просек (низводно) и
насеља Долац (узводно). Дуга је око 17 km (15,9) и спаја Нишку котлину са
Белопаланачком котлином. Такође је и најкраћа веза између средњег и доњег Понишавља,
односно између горњег и доњег дела средњег Нишавља.
Клисура је подељена на две географске целине, горњу — Црнчанско-градиштански кањон,
и доњу — Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону (од Осторвице до
Долаца), док је доњи (од Просека до Островице са широким благим падинама. Клисура је
оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене флоре и фауне, Сићевачка клисура
је проглашена за Парк природе и заштићено подручје са значајним еколошким и
културним добрима. „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним
лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције геолошких, геоморфолошких и
хидролошких феномена као и биодиверзитета, и станиште више ендемских, реликтних и
ретких врста биљака и животиња.
Статус
Због живописнихпредела, очуваних геоморфолошких особина и природних вредности са
претежно очуваним природним екосистемима и јединственом флором и фауном, од 2000.
Сићевачка клисура је проглашена за Парк природе II категорије заштите, у Складу са
Законом о заштити природе Републике Србије.

2. Као заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима, подручје
Сићевачке клисуре намењено је очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне
разноврсности Србије, и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских,
културних, туристичких, здравствено-рекреативнихпотреба и осталих делатности
усклађених са традиционалним начином живота на овом простору и начелима одрживог
развоја.
Природне одлике Сићевачке клисуре
На југоисточном ободу Нишке котлине тектонска изломљеност терена омогућила је
интензиван процес красификације кречњачке масе. У вишим партијама кречњаци садрже
све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике краса. На источном
ободу пружа се пространа Куновичка површ, која је у области Сићевачке клисуре
претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечена Сићевачка
клисура Нишаве. Са северне стране она ограничава Суву планину, а са јужне Сврљишке
планине. После Ђердапске клисуре, најдужа је пробојница у Србији.

3. Положаји пространство
Сићевачка клисура представља пробојницу реке Нишаве кроз Куновичку површ која тече
између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. Композитна Сићевачка
клисура предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине
Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања,
најпре језерским отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
Сићевачка клисура је дуга 17 km, а у најужем делу (Градишком кањону) дубока између
260 до 360 m. Она спаја Белопаланачку котлину на истоку са доњим Понишављем, на
западу. Подељена је Островичком котлином на горњи — кањонски и доњи — клисурасти
део. Кањонски део је дуг 7 km; усечен је између Облика (901 m) на левој и Плеша (1327 m)
на десној страни. На улазу, испод села Градишта, кањон је дубок 260 m, а на излазу, код
манастира Свете Петке Иверице 360 m. Кањонски део клисуре усечен је у „долинском
поду” — заравни, широкој на улазу 500—600 m, а код Св. Петке — на излазу, свега 50 m.
Долински подови у клисури повијају се у виду лукова или сводова. Композитна Сићевачка
клисура предиспонирана је главним нишавским раседом дуж којег су стваране и потолине
Нишке и Белопаланачке котлине. Раседним линијама и зонама одређен је правац усецања,
најпре језерском отоком, касније, наслеђеном долином Нишаве.
За постанак и данашњи изглед Сићевачке клисуре од великог су значаја и најмлађа
убирања. Резултат ових убирања су високи лучни сводови који се јављају у горњем,
кањонском, делу клисуре као последица „најмлађих тектонских процеса током којих се
Нишава усецала, а околни планински венци издизали, што је означило Сићевачку клисуру
и као асцендентну долину“.
Сићевачка клисура почиње код насеља Просека где се завршавају огранци Сврљишких
планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 17 km лучно све до
села Црнче, где огранци ових планина напуштају Нишаву.
На истоку, Сићевачка клисура се граничи са Белопаланачком котлином, а на истоку с
доњим Понишављем. Подељена је Островичком котлином (око 2 км) на доњи
(клисурасти) дуг 8,4 km, и горњи (кањонски део) дуг 5,5 km. Кањонски део усечен је
између Облика (901 m) на левој и Плеша (1327 m) на десној страни клисуре.
Сићавачка клисура се према рељефу и проходности (узводно од Ниша према Белој
Паланци) може поделити у четири међусобно повезана дела (с тим што први и други
припадају доњем клисурастом, трећи Островичкој котлини, а четврти кањонском делу):
 Први део, Кусача
 Други део
 Трећи део, Островичка котлина
 Четврти део, Градиштахски кањон

4. Геолошке и геоморфолошке карактеристике
Сићевачка клисура је, морфолошки гледано јединствена, полигенетска и композитна, 17
км дуга, пробојница Нишаве, тектонски предиспонирана, настала на језерском поду (дно
плиоценског језера) одакле је почело кањонско усецање Нишаве у Куновичку површ (580-
900 m) Суве планине на југу и гребена Сврљишких планина (Плеша и Пернатице) на
северу.
Најстарија прошлост Сићевачке клисуре везана је за горњи палеозоик (перм), када је овај
простор налазио на дну океана (Тетиса) и када се дешавала Херцинска орогенеза. Тада су
настале геолошке јединице које представљају водонопрестивузону Сићевачке клисуре, и
чине подину кречњака.
Простор Сићевачке клисуре представља посебну плиоценску и постплиоценску
геоморфолошку целину. У њој се могу издвојити четири карактеристична дела:
 Планински обод Сврљишких планина
 Део висоравни Плоче и Куновичке површи, са Обликом и Кусачом
 Островичка котлина
 Сићевачка клисура у ужем смислу