Selo Darosava - Opstina Arandjelovac

1. Darosava
●
Verovatno vas mnoge zanima kako je to u nasem selu,za koje
se govori da je jedno od najvecih sela u Srbiji.Sada cemo vam
pokazati tek poneki deo nase domovine.
Aleksa Berisavac VIII1
Zeljko Stanojlovic VIII1

2. Istorija
● Darosava je naselje u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Prema popisu iz 2002. bilo je 2023 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo
je 2095 stanovnika)
● Selo je posle Drugog svetskog rata nosilo ime Partizani, a 29.03.2002. godine je vraćeno staro ime Darosava.
● Prirodna plodnost zemljišta i rudno bogatstvo privlačilo je ljude još u praistorijsko doba da se tu nastane. U dolini Velike Crne reke nađena
su neolitska kamena oruđa u obliku čekića. U potezu Dubrava materijalni ostaci Rimljana ukazuju na postojanje naselja u dolini reke
Darosavice. Staro rimsko groblje sa nadgrobnim natpisom po predanju ukazuje da je bilo naselje Dubrovčana (majstora) sa kovnicom u
Zlatovcu, rudnikom olova na Rudniku i zlatne žice u Onjegu. Na Oglavku (Staro selo) ima tragova mađarskog groblja i bakarnog novca, što
govori o pomoru mađarskog naroda u vreme nasilnog naseljavanja Ugara na ovim prostorima. Turski car Mehmed je 1454. godine ovladao
ovim prostorima od Ostrvice do Beograda, a 1521. godine Turci su preuzeli Beograd od Ugara i sav narod deportovali u okolinu Carigrada,
tako da su predeli zapusteli. Ono malo naroda što je ostalo ili se doselilo, 1690. godine je pobeglo preko Save i Dunava vođeni patrijarhom
Arsenijem III Čarnojevićem.
● U toku Drugog svetskog rata Darosava je bila poznato utočište partizana, otud ime mesta u posleratnom periodu. Stanovništvo Darosave je
stradalo od odmazde zbog podrške partizanima, o čemu postoji zapis na spomeniku civilnim žrtvama u Darosavi.

3. Geogr af ij a
●
Darosava se nalazi severozapadno od planine Bukulje na granici Jaseničko
– Kolubarskog sliva. To je aluvijalna kotlina sa 2992 hektara, isprepletana
brežuljcima, blagim padinama, šumovitim kosama i uzanim ravnicama
kojima teku omanje reke slivajući se u reku Peštan, najveću pritoku
Kolubare. Selo je opasano brdima Šutica (472 m), Orlovica (482 m) i delom
Vagana (463 m) sa jugoistočne strane, zatim sa istoka desnom pritokom
Peštana – Radovim potokom sve do Žutog oglavka(355 m) i dalje
severozapadnim vencom brdima Drenjak, Medvednjak (350 m) do brda
Glavice (344 m), sa zapadne strane potokom Zlatovac i brdom Ostenjak
(254 m), i uzvodno rekom Peštan. Sve pritoke ove reke su nestabilne sa
vodom a ima ih sa obe strane korita. Leve pritoke su potoci: Šutica, Pločnik,
Hajdučica i Vagan a desne su: Radov potok, Draškovac, Tresavac, Velika
Crna reka, Poslovčica i Darosavica.

4. Etimologija
●
Prvi naziv Darosava nađen je zapisan u XVII veku prema O. F.
Ebselvic – u i to napisano kao ”Tarassawa“. Postoji više verzija o
nastanku imena sela: prva verzija je da je u Kragujevačkoj nahiji
ugrabljena devojka i darovana selu; druga verzija je da se voleše
Dara i Sava pa otkud god iđaše naglas se dozivaše; treća, a i
najpouzdanija verzija je da se naselje u Selištu uvećalo uz reku
Darosavicu po kojoj je i dobilo ime Darosava. Prvo naseljavanje
nastaje u Boćincu, potez Selište (Staro selo) između Zlatovca i
Medvednjaka. Naselje se razvijalo doseljavanjem i priraštajem i
tako se proširilo do Velike Crne reke. U knjigama je zabeleženo i
to da je postojbina šljive crvenjače (ranke) Darosava, te se po njoj
i zove Darosavka. Sigurno najznačajniji kulturno-istorijski
spomenik je crkva brvnara - Hram Svetih apostola Petra i Pavla.

5. Brvnara

6. Kratak istorijat crkve
Сама црква налази се на тромеђи Крушевице, Прогореоца и Даросаве, на заравни - малом платоу поред саме железничке
пруге Аранђеловац - Лајковац, на око 3 km према Рудовцима и на око 1 km од пута Даросава – Венчани. Сасвим нетипично за
цркве брвнаре, овај храм је у знатној мери ослобођен скривања и заклоњености на које су остале цркве брвнаре биле
приморане услед сталне опасности од турског гнева. Насупрот њима, он је постављен одмах поред пута. То се објашњава и
периодом у ком је он настао. Наиме, у времену ослобођене Србије под вођством кнеза Милоша, долази до велике обнове
православних цркава у којем се нови храмови ослобађају оне скривене пригушености на коју су раније били приморани. Они
сада излазе из гудура, поново освајају брегове и лепе видике, истичу се својим вишим крововима а касније и звоницима који
их надвишују.
Како се први пут помиње у попису из 1. 1. 1833. године, верује се да је црква саграђена 1832. године. Исте године је осликан
и иконостас који је и данас још увек аутентичан (потиче из времена градње). Претпоставља се црква премештена 1841.
године са локације која је била 3 – 4 км западно од данашњег положаја храма. Уколико је ова претпоставка тачна, врло је
могуће да је приликом тог премештања, а нарочито услед кратког времена за које је храм поново склопљен (само два дана),
дошло до значајних одступања у односу на првобитни изглед храма. Углавном, у том периоду је и дефинитивно довршено
осликавање иконостаса. Нешто касније - у другој половини XIX века, у порти је, северно од цркве, саграђен стари парохијски
дом, касније претврен у конак, који је до скора био у употреби. За неколицину триптихона нађених на тавану цркве се
претпоставља да су рађени управо у овом периоду – 1871. године. Дрвени звоник је подигнут још касније, у првој половини
XX века и налази се северозападно од цркве.
Највеће, па можемо слободно рећи и најтрагичније промене на цркви догодиле су се за време њене „рестаурације“ 1905.
године. Тада је промењен део кровне конструкције и читав кровни прекривач. На место дотадашњег кровног прекривача,
шиндре, црква је добила нов покривач од лимених плоча. Када је измењен кровни покривач, измењена је и конструкција
крова. Стреха је знатно засечена (што је допринело знатном скраћењу кровне висине) и новијом даском опшивена. Овако
невешто прерађен кров је у потпуности изгубио свој првобитни изглед, те је на тај начин потпуно упропастио архитектуру
спољне масе, која је иначе веома пропорционална. Извршене су у исто време преправке и на трему цркве. У трему, наосу и
олтар, под који је до тада био поплочан опеком квадратног формата, бетониран је. Са јужне стране цркве постављене су
затеге са циљем да спрече даљи излазак из вертикале јужног зида. Ови обимни радови на цркви изведени су 1905. године,
што се види из записа под стрехом на улазу у трем, који гласи: „9/4 1905 г. М. В. Н.“. Приликом извођења ових радова водило
се рачуна више о томе да објекат буде што боље заштићен од зуба времена, а мање о томе да му се сачува првобитни
изглед.

7. Nastavak...
То је и разумљиво ако се има у виду време када су ти радови обављани. Међутим, захваљујући овим
радовима, а нарочито постављању лименог кровног покривача, доњи делови цркве су у потпуности
сачувани у оригиналном облику.
Упркос овако драстично нарушеном облику кровног покривача, даросавачка црква брвнара – храм Св.
апостола Петра и Павла, је уврштена 1951. године међу 21 цркву брвнару које су стављене под заштиту
државе. Овај веома значајан догађај у историји храма догодио се 15. августа 1951. године када је црква
стављена под заштиту државе као споменик културе решењем Завода за заштиту и научно проучавање
споменика културе тадашње НРС .
На иницијативу тадашњег свештеника даросавачког, и захваљујући његовом захтеву упућеном Заводу за
заштиту споменика културе у Крагујевцу 13. фебруара 1968. године, екипа Завода је обишла исте године
цркву брвнару у Даросави и установила да је потребно предузети хитне мере заштите. Израда пројектне
документације је започета 1972. године, када су и отпочети радови на рестаурацији цркве, док су радови
приведени крају (уз мање или веће прекиде и уз мање или веће промене, односно дораде планова) тек
1981. године. Као резултат тих рестаурација вршених 70 – их и 80 – их година прошлог века, имамо
препорођени храм коме је у потпуности враћен првобитни изглед, и то не само крова – којем је иначе
враћена првобитна висина, скинут лимени покривач и поново постављена првобитна шиндра – већ и
осталих елемената дрвене конструкције, црквеног намештаја и црквеног окружења – порте .
Редовна служба у цркви брвнари је обављана до 2002. године. Тада је због велике удаљености од центра
села, лошег пута и малог простора за обављање службе, редовна служба премештена у новоизграђени
храм Светог Симеона, у центру Даросаве. У храму Св. апостола Петра и Павла служба се обавља тек
повремено, само на одређене празнике.

8. Zvonik
●
Звоник даросавачке цркве брвнаре стоји на северозападној страни цркве као независан елемент, дакле не представља
саставни део њене архитектуре. Подигнут је доста после градње саме цркве, 1921. године. Он се састоји од четири
вертикално пободена ступца која у основи образују квадрат димензија 3х3 метра и која у свом доњем делу нису
повезана ни зиданим темељима ни положеним гредама. Занимљиво је рећи да су димензије горње основе идентичне
димензијама доње, дакле за разлику од већине звоника осталих цркава брвнара, овде се диреци не сужавају ка врху
раде веће стабилности. Овде је услов стабилности постигнут косо постављеним гредама – косницима (мањих су
димензија од вертикалних стубаца у попречном пресеку али зато су зато знатно дужи од њих) који, у групама од по два,
укрштених у облику слова Х са све четири стране звоника, повезују наспрамне ступце.
●
Горњу основу образују четири хоризонтално, у квадрат пложене греде, које повезују пободене диреке. Овакав облик
горње основе представља најлакшу полазну тачку за образовање четвороводног крова, који се уосталом овде и јавља.
Угаоне гребењаче су незнатно препуштене преко греда горње основе (које у овом случају имају улогу венчаница)
формирајући малу стреху, тако да је површина кровне основе нешто већа од површине самог звоника у основи.
●
Попречне летве које спајају гребењаче представљају подконструкцију за кровни покривач. Ивичне летве које образују
стреху су додатно украшене тако што им је видна ивица степенасто изрезбарена. Кров је покривен „бибер“ црепом.
Тачка где се сутичу гребењаче представља слеме звоника (налази се на висини од 8 метара) на коме се истиче крст
идентичан оном на слемену цркве. Такође за разлику од осталих цркава брвнара, овде висина звоника не премашује
висину саме цркве, дако да недостаје утисак доминантне вертикале који имају остали звоници овог типа.
●
На источну и на западну греду горње основе наслоњене су две попречне греде чији је међусобни размак 50 cm и које у
свом средишњем делу прихватају скраћену греду супротног правца о коју је окачено звоно. Само звоно је од бакра,
украшено бројним биљним орнаментима који се пружају по целом његовом обиму и ливено је 1921. године у Београду.
У горњем делу звона стоји утиснуто: „СРПСКО ТРГОВ. ДРУШТВО БР. 4450. +1921. г. М. С.“, док је у доњем делу
утиснута посвета која гласи: „ЦРКВИ ДАРОСАВАЧКОЈ ПРИЛАЖУ ЊЕНИ ПАРОХИЈАНИ 1921. год.

9. ●
Бунар се налази у крајњем североисточном углу порте и он
обележава њену крајњу источну тачку, на граници са
шумом. Дуго времена је вода из њега била коришћена у
црквеним обредима, али је задњих година он значајно
запуштен, те више није у употреби. Цилиндрично корито
бунара је озидано у круг наслаганим тесаним каменом, док
је надземни призматични део квадратне основе састављен
од већих, правилно обрађених камених плоча, међусобно
спојених цементним малтером и учвршћених челичним
шипкама. На спољној страни јужне плоче, видно оштећене
зубом времена, назире се уклесана година „1947“, када је
овај бунар и сазидан.
Bunar

10. Trenutno stanje crkve
● После дужег времена – још од времена пре рестаурације цркве из 1972. године, овај храм се данас поново налази у лошем стању,
иако то стање није ни приближно оном од пре рестаурације. Највећа оштећења на цркви јављају се на кровном покривачу. Шиндра
је у доста лошем стању, нарочито на деловима изнад улазног трема и олтара. На тим местима поједини делови су потпуно
сатрулели, неки недостају (те због тога објекат прокишњава, нарочито на јужној страни и делу изнад олтара), а са северне стране је
обрасла маховином. Цео кровни покривач је незаштићен и склон даљем пропадању. Завршна греда поклапача је напукла и
сатрулела .
● Ограда улазног трема је у једном делу оштећена, тј. шашовци су се извукли из лежишта, па су неки криви а неки недостају. На
плафону трема, у једном мањем делу, недостаје неколико шашоваца. Северна врата су, услед провале, оштећена тако што је изрезан
средишњи део. На том месту је привремено постављена неадекватна црно обојена даска. Том приликом је оштећена и реза која је
затварала врата са унутрашње стране, тако да се врата сада затварају помоћу, такође неадекватног, канапа, који је са једне стране
везан за алку на вратима а са друке се качи о ексер пободен о довратник. У унутрашњости цркве бачвасти свод је, са јужне стране,
веома оштећен, тј. услед појаве влаге су отпали шашовци (око 4 m²). И у другим деловима где кров прокишњава шашовци су
сатрулели и оштећени, нарочито у делу изнад иконостаса и олтарске апсиде.
● И сама црквена порта је такође запуштена. Ограда је на више места сатрулила и пропала, а на неким деловима је и нема. То се пре
свега односи на северну страну ограде где је коришћена бодљикава жица. У порти је наслагано неколико гомила грања и шута који
непотребно заузимају дворишни простор. Зграда конака се током прошле године обрушила са своје северне стране, а с обзиром да
ништа није урађено на расклањању рушевина, оваква слика додатно квари генерално добар утисак који оставља објекат храма.
Ионако запуштени изглед звоника који је изашао из вертикале и кренуо полако да се нагиње ка северу, додатно наружују наслагани
шепери у његовом подножју. Такође у подножју звоника налази се и један од два украшена камена амвона, који је из непознатог
разлога избачен из цркве.
● Отежавајућу околност по сам храм представља и чињеница да се од 2002. године служба обавља у новоизграђеној цркви Св.
Симеона у центру Даросаве. Како се посете цркви брвнари од стране верника обављају само за време појединих празника, не стиче
се утисак важности и неопходности хитне интервенције на спречавању даљег пропадања храма. То нарочито чуди јер је реч о
објекту од изузетне важности због невероватне очуваности аутентичних карактеристичних елемената. А не треба ни говорити да
храм сам по себи представља праву реткост у овом делу Шумадије, те би се та чињеница могла искористити (а нарочито због
повољног положаја и атрактивности локације) у туристичкој популаризацији Даросаве, Буковичке бање, па и самог Аранђеловца.

11. Crkva svetog simeona
● Crkva se nalazi vise centra darosave.

13. Brda
● Brda u Darosavi su Vagan,Sutica I Orlovica.

14. Vagan

15. Sutica

16. Orlovica

17. Kisele
● Kisele u darosavi su:
● Slatina
● Samotska
● Prokiceva
● Glisiceva

18. Slatina

19. Samotska

20. Prokiceva

21. Prostranstva

25. Trebez
● Spomenik iz drugog svetskog rata,podignut neznanom junaku.
Oznacava pobedu.

26. Krusik
● Jezero krusik nalazi se nedaleko od centra Darosave.
● Koriscen je za dobijanje gline.

28. Pestan

29. I nazalost...
Nasoj maloj prezentaciji dosao je kraj,a mi se
nadamo da ste vi uzivali I da ste naucili nesto vise
o nasem selu “Darosava”

30. Radili:
●
Zeljko Stanojlovic
●
Aleksa Berisavac
Iz odeljenja VIII1